Kristalna noć kao uvod u Holokaust i Holokaust

jos gore od toga je da se danas umanjuju zrtve ne samo od kvazi istoricara nego i samih drzava na cijoj teritoriji su logori postojali.

To je normalno..nitko ne voli biti kriv...u Njemačkoj nitko ništa nije znao..niti što ne daj Bože čuo

VBČ (citat):

Njima.

Nastavno na naš komentar...evo samo što ne počne rat između Hezbolaha i Izraela.
Ako dođe do rata, a sad se unatrag nekoliko dana svakodnevno gine, očukujemo od tebe Načelniče i Vojnika Graničara
stručne analize sukobljenih strana i tijeka borbe.

vladimir (citat):

jos gore od toga je da se danas umanjuju zrtve ne samo od kvazi istoricara nego i samih drzava na cijoj teritoriji su logori postojali.

Meni je osobno tragično što je NDH vlada bila doslovno sluga okupatora i što su na teritoriju Hrvatske postojali koncentracijski logori ( Pag,, Jadovno, Lepoglava, Jasenovac, Gradiška).
Nedićeva vlada se u Srbjii slično ponašala, te je na svom teritoriju osnovala logore ( Banjica, Sajmište, Veliki Bečkerek, Paraćin, Dulag, Svilara, Topovske šupe kod Beograda).
E, to je tragično...

Doktor Živago (citat):

vladimir (citat):

jos gore od toga je da se danas umanjuju zrtve ne samo od kvazi istoricara nego i samih drzava na cijoj teritoriji su logori postojali.

Meni je osobno tragično što je NDH vlada bila doslovno sluga okupatora i što su na teritoriju Hrvatske postojali koncentracijski logori ( Pag,, Jadovno, Lepoglava, Jasenovac, Gradiška).
Nedićeva vlada se u Srbjii slično ponašala, te je na svom teritoriju osnovala logore ( Banjica, Sajmište, Veliki Bečkerek, Paraćin, Dulag, Svilara, Topovske šupe kod Beograda).
E, to je tragično...

iza osnivanja ovih logora stoje nemci a ne Nediceva vlada.  drugo Veliki Beckerek ili Zrenjanin se nalazio u Madjarskoj okupacionoj zoni i nema nikakve veze ni sa Srbijom ni Nedicevom vladom.

Svih ovih godina svet je fokusiran na jevrejske zrtve a gotovo niko ne pominje 28miliona zrtava SSSR. Cak se pokusava jednom monstruoznom revizijom istorijskih cinjenica proglasisti SSSR podjednako odgovornim za izbijanje drugog svetskog rata kao i nacisticka Nemacka.procentualno gledano prema broju stanovnika YUGOSLAVIJA  je podnela velike zrtve za vreme drugog svetskog rata, procena je 2 miliona od toga najveci deo su SRBI.  niko se nije bavio  ovom tematikom u SFRJ  a ni posle da se utvrdi tacan broj  zrtava SrpskoG naroda u drugom svetskom ratu. cak sta vise o tome se u vreme komunizma cutalo  a danas se pokusava taj broj visestruko umanjiti.

Svrha rata i jeste da se druga strana sto vise onesposobi i tu se ne biraju sredstva, ako hoces nekoga da porobis onda moras sve da mu unistis i sto vise ubijes onih koji ti mogu biti pretnja da sam mozes biti ugrozen, agresor ne dolazi sa tepsijom baklava da pocasti stanovnistvo vec sa macem da ga unisti, svi logori i zatvori u svakom ratu postoje i toga ce uvek biti, naj vise najebu neodlucni koji nebi da se mesaju oni bi mirnim putem nesto resili sto je ocigledno nemoguce, kada se nesto krene ide se do kraja pa ko ostane pricace....Izrael trenutno sprema ofanzivu, ukoliko bude odlucan sjebace hamasa i moci ce narednih desetak godina mirno ziveti, ako ga sprece najbo je u narednim godinama....

Mengele - " Anđeo smrti " iz Auschwitza



Liječnik( nažalost) Josef Mengele postao je masovni ubojica u Auschwitzu. Poslije rata je pobjegao u Južnu Ameriku.
Žrtve koje su preživjele njegove torture pate do danas. A njegova obitelj odbija se suočiti sa prošlošću( nešto o tome je na ovom postu napisao i Vladimir).
Mengele je studirao medicinu i antropologiju. Nakon dvostruke promocije istraživao je na Institutu za biologiju nasljeđivanja i rasnu higijenu u Frankfurtu.
U ljeto 1940.prijavljuje se dobrovoljno u SS. Tri godine kasnije poslan je u Auschwitz u činu majora da bude logorski liječnik, koji je osobito bo aktivan kod selekcije zatvorenika, a zanimala su ga posebno manja djeca, blizanci i oni patuljastog rasta.
Mengele provjerava može li se boja očiju promijeniti injiciranjem boje. Djecu operira bez narkoze. Blizance namjerno zaražava tuberkulozom i pjegavim tifusom, a pritom mnoga djeca umiru. Druga ciljano bivaju ubijena. Zatvorenici ga nazivaju " Anđeo smrti".


Mala Lidija se nije mogla sakriti od Mengelea. Na njoj je testirao cjepiva., a nakon bezbrojnih i injekcija više je mrtva no živa.

"Njegovog lica se više ne mogu sjetiti, samo njegovih pedantno očišćenih čizama. Kad sam čula njegove korake, zavukla sam se pod drveni ležaj, skupila se, zatvorila oči, mislila sam da me neće naći"...pripovijeda spomenuta Lidya Maksimowitz, jedna od njegovih žrtava. Ona je kao trogodišnja djevojčica dopremljena u Auscwitz-Birkenau iz okolice Minska.
Scene koje je vidjela nakon dolaska u logor do danas nije zaboravila. Bilo je to usred noći, prilaz su osvjetljavali reflektori, pripadnici SS-a su se derali, psi lajali. Obitelji su brutalno razdvajane. I Lidija je odvojena od majke i smještena u posebnu dječju baraku. Djeca su patila od gladi i hladnoće, nije bilo ležaja nego slama. Ali, još više, od gladi i hladnoće, plašio ih je dolazak dra Mengelea.
U siječnju 1945., nešto prije dolaska Crvene Armije u logor, Mengele bježi, skriva se u Njemačkoj čak do 1949. ( sigurno uz pomoć sunarodnjaka i takvih kao što je i sam bio), te bježi u Južnu Ameriku.
Za njim je bila raspisana međ.potjernica, ali ga novcem pomaže njegova obitelj. Poginuo je 1979. g prilikom nesreće na kupanju u Brazilu. Obitelj je dugo skrivala njegovu smrt, i tek se 1985 doznalo stvarno stanje.
Lidya je preživjela Auschwitz, zajedno sa još 160 djece u dobi od 2 do 16 godina. Tamo je ubijeno 200.000 djece.
Strah od zloglasnog doktora je ostao. Kad se igrala nakon rata sa drugom djecom, Lidya je upozoravala: " Ne vičite tako glasno, doći će Nijemci". Nakon rata je završila školu za kemičarku, udala se, i rodila dijete, međutim, nikada više nije bila ista osoba, jer je boravak u logoru ostavio trajne posljedice: "Nisam bila u stanju iskreno i stvarno voljeti, pa čak ni vlastito dijete onako kako bi trebala jedna majka", kaže Lidya Maksimowitz.

mengele je pojam monstruoznosti i zla fasizma. ja licno ne verujem da je bio samo jedan Mengele.

vladimir (citat):

mengele je pojam monstruoznosti i zla fasizma. ja licno ne verujem da je bio samo jedan Mengele.

Bilo ih je više kao on..nesumnjivo

Apostol Münchena o. Rupert Mayer

Hrabri isusovac koji je završio u logoru jer se suprotstavio nacističkoj ideologiji

" Naše vrijeme predstavlja krajnje ozbiljan poziv narodima zemlje da se vrate Bogu.
Ne može se živjeti bez Boga", riječi su o. Ruperta Mayera.
Rođen je u Stuttgartu 23.01.1876, a nakon bogoslovije postaje svećeni isusovačkog reda prvo u Spaichingenu, a od 1912. živi i radi u Münchenu u Bavarskoj.
U prvom svj. ratu biva mobiliziran i postavljen za vojnog kapelana, te je u jednoj bitci teško ranjen i 1916. mu je amputirana noga. Odlikova je i demobiliziran te se vraća na službu u München.
Međutim, Mayer vidi nacionalsocijalizam i nacističku ideologiju najvećom opasnošću za njemački narod, te čak 3 puta biva zatvoren, ali taj treći put biva zatočen u logoru Oranienburg, ali narod se buni i biva zatočen u kućnom pritvoru benediktinskom samostanu Ettal.
Na kraju ga smještaju u konc. logor Dachau gdje je bilo internirano 2720 službenika različitih religija,a katoličkih svećenika najviše, čak 2579.
No, on, neslomljiva duha dočekuje oslobođenje od Amerikanaca, ali iako slab i bolestan vraća se u München na svoju službu.
Iscrpljen bolešću umire 1.11.1945.
Blaženi ga je proglasio papa Ivan Pavao II na olimpijskom stadionu u Munchenu 3.svibnja/maja 1987. godine.

Doktor Živago (citat):

Apostol Münchena o. Rupert Mayer

Hrabri isusovac koji je završio u logoru jer se suprotstavio nacističkoj ideologiji

Končal je v taborišču kot veliko drugih. Vendar je potrebno povedati resnico, ni končal v taborišču, ker je bil goreč katolik temveč zato ker se je zoper stavil nacistični ideologiji. V tem pa je velika razlika.

Točno..on je i proganjan zbog toga što se protivio nacističkoj ideologiji, ali je za mene kuriozitet da je to učinio jedan katolički svećenik, kada se zna kako je u to vrijeme reagirao Vatikan i velika većina klera..
Bio sam prije 10-tak godina na njegovom grobu u Münchenu, i bilo je jako mnogo ljudi koji su mu na grob ostavljali cvijeće i svijeće.

On je za razliku od ostalih svećenika imao hrabrost javno reći i boriti se protiv nacizma, dok su ostali njegovi kolege svećenici šutjeli.
Časti izuzecima!

Tu pa se popolnoma strinjam s teboj. Redki so bili v katoliški cerkvi, ki so bili zoper nacistično ideologijo. Posebej še, ker jo je, uradni Vatikan, sicer ne uradno pa vendarle, podpiral. V Sloveniji smo imeli belo gardo, ki je sodelovala z Nemci in jo je podpirala katoliška cerkev. Zato pa smo še danes v Sloveniji razdeljeni, vsak, ki malo sledi dogajanjem pri nas to vidi. Pa pustimo to temo, ni v skladu s pravili in temo o JLA.

arcibald01 (citat):

Doktor Živago (citat):

Apostol Münchena o. Rupert Mayer

Hrabri isusovac koji je završio u logoru jer se suprotstavio nacističkoj ideologiji

Končal je v taborišču kot veliko drugih. Vendar je potrebno povedati resnico, ni končal v taborišču, ker je bil goreč katolik temveč zato ker se je zoper stavil nacistični ideologiji. V tem pa je velika razlika.

Slažem se sa napisanim, a želio bih samo dodati jednu crticu. 
Ne samo katolički, već i drugi vjernici su u prošlosti bližoj ili daljoj blagosiljali oružje ili režime, kao i nacije. A zapravo ih je baš to izopćilo iz njihovih vjera, jer niti jedan Bog (kako ga god zvali) ne poznaje pojam nacije ili političkog opredjeljenja i ne podržava zločine.  U suprotnom, On ne bi bio ono u što trebamo vjerovati. 
Ali u pravu si, ne bih više širio na ovoj temi. Odnos religije/religija i politike spada u druge teme i vjerujem da je neka slična i otvorena.

vladimir (citat):

Svih ovih godina svet je fokusiran na jevrejske zrtve a gotovo niko ne pominje 28miliona zrtava SSSR. Cak se pokusava jednom monstruoznom revizijom istorijskih cinjenica proglasisti SSSR podjednako odgovornim za izbijanje drugog svetskog rata kao i nacisticka Nemacka.procentualno gledano prema broju stanovnika YUGOSLAVIJA  je podnela velike zrtve za vreme drugog svetskog rata, procena je 2 miliona od toga najveci deo su SRBI.  niko se nije bavio  ovom tematikom u SFRJ  a ni posle da se utvrdi tacan broj  zrtava SrpskoG naroda u drugom svetskom ratu. cak sta vise o tome se u vreme komunizma cutalo  a danas se pokusava taj broj visestruko umanjiti.

Ljudi od tamo su jako stradali od Hitlera ili Stanjina te prije Lenjina
Progon Ruske pravoslavne crkve bio je prava Biblijska kataklizma ne zapamćena u svijetu.?

Sa obzirom na to da sam pravne struke, izdvojit ću ukratko srž jedne presude donesene od strane Evropskog suda za ljudska prava a koja se odnosi na slobodu izražavanja, a s obzirom da je vezana za holokaust.

1. Svatko ima pravo na slobodu izražavanja. to pravo obuhvaća slobodu mišljenja i slobodu primanja i širenja informacija i ideja bez miješanja javne vlasti i bez obzira na granice.

2.Kako ostvarivanje tih sloboda obuhvaća dužnosti i odgovornosti, ono može biti podvrgnuto formalnostima, uvjetima, ograničenjima ili kaznama propisanih zakonom, koji su u demokratskom društvu nužni radi interesa državne sigurnosti, teritorijalne cjelovitosti ili javnog reda i mira, radi sprečavanja nereda ili zločina, radi zaštite zdravlja ili morala, radi zaštite ugleda ili prava drugih, radi sprečavanja odavanja povjerljivih informacija ili radi očuvanja autoriteta i nepristranosti sudbene vlasti.

Ovaj dio sam napisao kao uvod a radi se o jednoj presudi gore imenovanog suda odn. Vijeća od 3.10.2019. pa ću navesti bitne činjenice, a na kraju samu izreku presude koja kao takva predstavlja prekretnicu u određenim odstupanjima od zakona.

Podnositelj zahtjeva  Pastors bio je član Parlamenta i predsjednik Nacionalne demokratske stranke Njemačke u parlamentu savezne države Mecklenburg - Zapadna Pomeranija.
Zbog izjava koje je imenovani dao u svom govoru u saveznom parlamentu uvjetno je osuđen na 8 mjeseci zatvora u prvostupanjskom postupku zbog kršenja sjećanja na mrtve i zbog klevete.
Između ostalog, u svom govoru je izjavio sljedeće:" Uz iznimku grupa čiju ste suradnju kupili, skoro nitko nije stvarno, emocionalno involviran u vašoj predstavi zabrinutosti. A zašto je tome tako?. Jer ljudi mogu osjetiti da se takozvani Holokaust koristi za pol. i komercijalne svrhe...
Također, događaj koji ste jučer organizirali ovdje u dvorcu nije ništa drugo nego vaše nastojanje da svoje projekcije Auschwitza nametnete njemačkom narodu i to na način koji je istovremeno lukav i okrutan. Vi se, dame i gospodo, nadate pobjedi laži nad istinom."

Valja reći, da je i Drugostupanjski Regionalni sud, po žalbi podnositelja zahtjeva, ponovno pretresao sve činjenice u predmetu, odbio je žalbu podnositelja i potvrdio presudu suda - vijeća Prvog stupnja. Nadalje, podnositelj zahtjeva je podnio i reviziju i prigovor zbog pristranosti suda Žalbenim sudu u Rostocku, koji je sve žalbe i reviziju odbacio kao neosnovane.

Izreka presude glasi:
 
" Pravo na slobodu izražavanja, čak i u slučaju političkog govora i parlamentarnog imuniteta, nije neograničeno i ne uključuje pravo na negaciju utvrđenih povijesnih činjenica poput Holokausta".

Obrazloženje presude je vrlo jasno i ja ga ovdje neću u cijelosti prenijeti nego samo u bitnom.
Kaže se, da je govor imenovanog zastupnika u cijelosti bio kaznenopravne naravi te da je miješanje u pravo na slobodu izražavanja zahtijevalo najstroži nadzor jer se odnosilo na izjave izabranog predstavnika dane u parlamentu, no iznošenje istih u takvim okolnostima zaslužuje malu ili nikakvu zaštitu ako je njihov sadržaj u suprotnosti  s demokratskim vrijednostima Konvencije.
Nadalje, valja imati u vidu da je te navode izrekao izabrani predstavnik u parlamentu tijekom redovne sjednice parlamenta. No, imajući na umu da je podnositelj zahtjeva namjerno i planirano, pribjegavajući prikrivanju, iskoristio svoje pravo na slobodu izražavanja s ciljem promicanja ideja suprotnih duhu i tekstu Konvencije, sud je odlučio kao u izreci.

Radi se o povredi prava izričito navedenih u Konvenciji o ljudskim pravima i slobodama.

Na netom održanom međunarodnom euharistijskom kongresu u Budimpešta, Papa Franjo se kratko susreo i sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, gdje je između ostalog, istaknuo da u Evropi treba ugasiti rastući fitilj antisemitizma prema predstavnicima židovske zajednice.
To ima dodatnu težinu, kada ga izrekne takav moralni autoritet, kao što je u ovom slučaju papa Franjo, koji je, kao što znamo, veliki zagovornik međuvjerskog dijaloga, i koji je ovom prigodom odao počast svim vjerskim zajednicama u Mađarskoj jer su " srušile zidove podjele" i radile zajedno na promjeni stajališta.
Židovi i kršćani, vi više ne želite jedni u drugima vidjeti stranca, već prijatelja, ne više protivnika, nego brata, istaknuo je papa.
Odnosi između katolika i Židova poboljšali su se zahvaljujući dokumentu II. vatikanskog koncila " Nostra Aetate" iz 1965. kojim se konačno zagovara poštivanje judaizma.
Naime, stoljećima je židovsko porijeklo Isusa bilo skrivano, a Židovi predstavljani kao bogoubilački narod.
Papa Franjo je izrazio zabrinutost zbog čitavog niza antisemitskih napada u nizu zemalja.
Međutim, takvih napada je pošteđena židovska zajednica u Mađarskoj, najveća u središnjoj Evropi koja broji više od 100.000 članova.

Bas ih ima dosta u Madjarskoj....

Ovih dana se odvija rekao bih, teatralno suđenje stogodišnjem nacističkom čuvaru konc. logora u Njemačkoj u Josefu S. Krepki. On je bio čuvar u logoru Sachsennhausen sjeverno od Berlina,
Upitan je razum i vitalnost okrivljenika, gdje bi po našim zakonima trebalo okrivljeniku postaviti skrbnika za poseban slučaj, budući je upitno da li okrivljeni uopće može shvatiti značaj i bit postupka koji se protiv njega vodi.
Međutim, vještaci su utvrdili da je okrivljenik sposoban za suđenje, ali najviše 2 sata dnevno, a sve s obzirom na njegove godine.
Okrivljenik je, što je posebno zanimljivo, u svojoj obrani predložio da se kao svjedok pozove Josif Visarionovič Staljin, kao stručnjak za logore, koji prijedlog je sud odbio.
Kao što većina zna, suđenje za ratni zločin ne zastarijeva, no ovdje je upitno da li će suđenje završiti za života okrivljenika, te, ukoliko mu krivnja i bude dokazana, da li će biti osuđen na npr. doživotni zatvor, i u kojem će zatvoru ili kaznionici biti na izvršenju kazne. Ja sad prejudiciram, a što ne bih smio, no upitno je da li je sposoban za izvršenje kazne zatvora koju će po logici stvari biti moguće izdržati do 2 sata dnevno. Tako su utvrdili stručnjaci vještaci.

Čovjek se igra Boga prihvaćaju i razne sotonske ideologije kao nacizam, komunizam ili današnji liberalizam  naj gora zla u kojem su  pod krinkom slobode sadržane sve  zablude protivne ljudskoj prirodi  svih do sada poznatih totalitarniih sustava od Rimnjana do naših dana. 

Kloniranje je kruna svega. Bog stvara samo originale pa čak i   kod ameba.. Sotona ismijava Tvoritelja. 

Bog pušta zlo na nas i ono je naš izbor u darovanoj nam slobodi u kojoj ga svjesno odbacujemo....MIR vam i dobro!

Nisam znao za to suđenje, ali to i nema više značaj, jer u tim godinama teško da se može nešto očekivati od optuženog u smislu novih detalja. Lice je jednom nogom u grobu, što bi se reklo... Slično je bilo kada je Artuković isporučen Jugoslaviji a bio je mlađi od ovoga naciste i kao sude mu a On ne može sobom da vlada i rasuđuje.

Danas 27.1. se obilježava 75. godina od oslobođenja koncentracijskog nacističkog logora Auschwitz-Birkenau, a središnja komemoracija će biti održana sutra 28.1. u gradu Oswietzim u Poljskoj.
Za one manje upućene, u navedenom logoru do njegova oslobođenja 1945. godine je ubijeno više od milijun ljudi, najviše Židova/Jevreja.
Također, valja razlikovati i mnogima nije poznato da je Auschwitz bio tzv. radni logor ( u kojem su uvjeti bili neljudski i u kojem se umiralo od gladi, bolesti i iscrpljenosti), a Birkenau je bio logor za istrebljenje, dakle, odmah po dolasku zatočenika u logor se pristupilo likvidiranju istih zatočenika.

Članak iz National Geografic Srbija na temu Holokausta. Sami događaji su više-manje poznati, ali epilog je više nego sramotan... 

ZLOČIN SVAKOG DANA, SEM NEDELJE: Priča o Holokaustu u okupiranoj Srbiji

U proleće 1942. godine ubijeno je oko 6.320 Jevreja (uglavnom žena i dece) gušenjem od izduvnih gasova u kamionu tokom vožnje od nemačkog logora na Sajmištu do sela Jajinci, gde su bacani u masovne grobnice.
[You must be registered and logged in to see this image.]
IZVOR: ZAROBLJENICI LOGORA SAJMIŠTE U OBLIZNJEM RADNOM LOGORU NA UŠCU SAVE U DUNAV. FOTO: WIKIMEDIA COMMONS


Ovo je priča o tom zločinu, posle koga će šef nemačkih bezbednosnih snaga u Srbiji pukovnik dr Emanuel Šefer izjaviti: "Beograd je jedini veliki evropski grad koji se oslobodio Jevreja", a šef Upravnog štaba u Srbiji SS general-potpukovnik dr Harald Turner izvestiće komandanta Vermahta za Jugoistok Aleksandera Lera da je "Srbija jedina zemlja u kojoj je jevrejsko pitanje i cigansko pitanje rešeno".

• 
  

Ponedeljak je, 8. decembar 1941. Ispred prizemne dvorišne zgrade s brojem 21 u beogradskoj ulici Džordža Vašingtona, već oko osam izjutra formiran je red žena, dece i starih, koji se pored nekoliko kuća i dalje duž ograde Botaničke bašte proteže sve do Takovske ulice. Bili su to beogradski Jevreji koji su se, po pozivu nemačkih okupacionih vlasti, morali prijaviti u dvorištu nemačke Specijalne policije za Jevreje (nem. udenreferat).
Zapravo, bili su to preostali beogradski Jevreji, jer je većina muške jevrejske populacije već bila ubijena u okviru mera odmazde (nem. Geiselmordpolitik) koje je sproveo Vermaht kao odgovor na pokret otpora i sve veći otpor domaćeg stanovništva prema okupacionim vlastima, ali i kao deo nacističke politike sistematskog uništenja Jevreja, kasnije nazvanog Holokaust.


[You must be registered and logged in to see this image.]
Hapšenje Jevreja po Beogradu, april 1941. godine.IZVOR: ZAROBLJENICI LOGORA SAJMIŠTE U OBLIZNJEM RADNOM LOGORU NA UŠCU SAVE U DUNAV. FOTO: WIKIMEDIA COMMONS

ZAČECI HOLOKA USTA U SRBIJI  

ZAČECI HOLOKA USTA U SRBIJI pojavili su se 16. aprila 1941. godine, dan pošto su nemačke okupacione trupe ušle u Beograd. Tog nedeljnog popodneva, na Uskrs po gregorijanskom kalendaru potpukovnik Vilhelm Fuks, šef Specijalne jedinice nemačkih bezbednosnih snaga, naredio je pod pretnjom streljanja registraciju beogradskih Jevreja.
Nekoliko dana kasnije pukovnik Ernst Moric fon Kajzenberg, oblasni komandant, izdao je dekret kojim je ograničio slobodu njihovog kretanja, da bi već 29. aprila SS grupenfirer (SS general-potpukovnik) dr Harald Turner, državni savetnik, šef Upravnog štaba u Srbiji (upravo pristigao iz Pariza sa iste dužnosti), Fuksove i Kajzenbergove mere proširio na Jevreje širom Srbije. Za Jevreje je propisao i nošenje žutih traka oko ruke, uveo im prinudni rad i policijski čas, ograničio snabdevanje hranom, zabranio pristup javnim objektima i korišćenje javnog prevoza.

Od početka okupacije do 10. maja 1942. godine u Srbiji je ubijeno oko 13.600 Jevreja ili 82% tadašnje jevrejske populacije.
Prvo masovno interniranje Jevreja u Srbiji zbilo se 20. jula 1941. u Šapcu. U šest drvenih baraka (45 · 10 m), na samoj obali Save, Nemci su zatvorili 1.107 Jevreja. U četiri barake smetili su pripadnike Mojsijeve vere izbegle iz Srednje Evrope, koji su godinu dana ranije, bežeći od nacističkog pogroma, našli privremeno utočište u Šapcu, a u ostale dve barake – domaće Jevreje, odvojivši odrasle muškarce od žena i dece.
"Izgubila je putem troje dece. Najmlađe, koje je rođeno u Šapcu, smrzlo joj se na grudima. Majke su od bola za svojom decom gubile pamet. Pustim smrznutim putem razlegao se jauk. U bolu su čupale kosu, grebale lice, tukle se rukama u prsa", zabeleženo je sećanje Šapčanke Mare Jovanović.
Od popodne 14. avgusta do jutra sledećeg dana pohapšeni su svi banatski Jevreji (oko 3.300 osoba), a 22. avgusta počelo je masovno hapšenje i beogradskih Jevreja (uglavnom radno sposobnih muškaraca starijih od 14 godina). Svi će oni biti zatočeni u dva beogradska logora – Banjičkom (osnovanom 5. jula) i upravo formiranom logoru u tzv. Topovskim šupama (do rata "Kasarna kraljevića Andreja") u današnjoj Tabanovačkoj ulici broj 1 na Voždovcu.
REŠAVAJUĆI "JEVREJSKO PITANJE", Nemci su u selu Zasavica na samoj obali Save 12. i 13. oktobra streljali 1.057 Jevreja iz šabačkog logora, da bi do decembra 1941. godine likvidirali i sve zatočenike iz Topovskih šupa, njih oko 5.000, odvodeći ih u grupama na streljanje na putu Pančevo–Jabuka, i u mesta Trostruki Surduk kod Surčina, Kovin u Južnom Banatu, Jajinci kod Beograda.
Ako se ovim zločinima dodaju i likvidacije u Banjičkom logoru i u logoru na Crvenom krstu u Nišu, kao i pojedinačna streljanja i streljanja manjih grupa uglavnom u Banatu, do decembra prve godine rata u Srbiji su likvidirani gotovo svi jevrejski muškarci. U periodu rastućeg opštenarodnog ustanka ubrzanom pogubljenju doprinela je i naredba glavnokomandujućeg nemačke vojske u Srbiji generala Franca Bemea od 10. oktobra, nezabeležena po svojoj svireposti, da se za svakog ubijenog nemačkog vojnika ili folksdojčera strelja 100 talaca, a za svakog ranjenog 50. U svojoj prepisci s Berlinom dr Turner je istakao da je sprovođenje Bemeovih mera odmazde bio "neprijatan posao", ali i da se "jevrejsko pitanje, samo po sebi, rešavalo na ovaj način".
Nelogičnost politike streljanja jevrejskih talaca, budući da je odmazda trebalo da ide "na račun Srba" koji su činili okosnicu pobune, Turner opravdava praktičnim razlozima: "Oni [Jevreji] su ti koje već imamo u logoru. Sem toga, oni su takođe građani Srbije i moraju da nestanu."


[You must be registered and logged in to see this image.]
Streljanje u logoru Sajmište.IZVOR: WIKIMEDIA COMMONS


[You must be registered and logged in to see this image.]
Zarobljeni partizani u logoru Sajmište.IZVOR: WIKIMEDIA COMMONS

ALI "KONAČNO REŠENJE" PODRAZUMEVALO je i likvidaciju preostalih Jevreja – žena, dece i starih. S obzirom na to da je propala prvobitna namera nacista da se "jevrejsko pitanje" u Srbiji reši deportacijom zatočenih na Istok (u Poljskoj još nisu bili osnovani koncentracioni logori, a u Rumuniji nisu hteli da ih prime), prvih dana decembra naređeno je beogradskim žandarmima da raznesu pozive preostalim Jevrejima da se jave nemačkoj Specijalnoj policiji za Jevreje i da sa sobom ponesu samo lične stvari i hranu za tri dana. Tako su, od 8. do 13. decembra, ostali Beograđani u centru grada gledali duge kolone jevrejskih žena, dece i starih kako satima strpljivo stoje po hladnom i vetrovitom vremenu da bi se odazvali pozivu, kako bi nakon evidentiranja i predaje ključeva svojih stanova i kuća, zaprežnim kolima i otvorenim kamionima bili transportovani u novootvoreni logor smešten u napuštene paviljone Beogradskog sajmišta. Kako se logor nalazio na levoj obali Save, na teritoriji koja je posle kapitulacije i podele Kraljevine Jugoslavije pripala novoosnovanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), odnosno opštini Zemun, Nemci su logor nazvali Judenlager Semlin (hrvatska vlada je dozvolila uređenje logora pod uslovom da snabdevanje dolazi iz Srbije i da logor čuvaju nemačke snage).
"... ovde sada ima 2.000 žena i dece, skoro 100 odojčadi za koje ne može ni mleko da se kuva jer nema ogreva, a prema visini paviljona i jačini košave, možeš već da izračunaš stupanj toplote [...] imamo klozet udaljen pola kilometra i to za petnaest osoba najedanput", piše drugog dana zatočeništva u prokrijumčarenom pismu svojoj školskoj drugarici devetnaestogodišnja Hilda Dajč.
Četiri dana kasnije, u sledećem pismu, ona dodaje: "Možeš da zamisliš larmu koju čini više od 5.000 ljudi, zatvorenih u jednu odaju, danju ne čuješ ni sopstvene reči, noću imaš besplatan orkestar plača dece, hrkanja, kašljanja i ostalih tonova [...] Uzeli su nam sav novac i nakit sem 100 dinara po glavi. Jedino u čemu ne štede je elektrika koja gori i noću."
Pisma Hilde Dajč, do rata studentkinje arhitekture Beogradskog univerziteta, a od početka okupacije volonterke Jevrejske bolnice, pokazuje nam Vojislava Radovanović, direktorka Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu, u kome se ona brižljivo čuvaju.
Dr Čedomila Marinković, glavni istraživač i konsultant pri kreiranju projekta edukativnih materijala, nadovezuje se i kaže: "U okviru projekta ’Eskalacija u Holokaust’ Istorijski arhiv Beograda u januaru 2017. godine postavio je bazu podataka beogradskih žrtava logora na Sajmištu ([You must be registered and logged in to see this link.] a organizacija Terraforming je osmislila edukativni materijal namenjen starijim osnovcima i  srednjoškolcima. Kroz niz grafičkih novela rekonstruiše se život tri dečaka, žrtava logora na Sajmištu u periodu pre rata i tokom njega. 

• U RANO PROLEĆE 1942. GODINE okupatorske vlasti u Beogradu započele su završni čin rešavanja jevrejskog pitanja. Praktična podrška stigla im je iz Berlina. Iz Glavne uprave bezbednosti Rajha, kojom je rukovodio Rajnhard Hajdrih, u Beograd je upućen tzv. gasni kamion marke Zaurer, čiji je auspuh bio tako prepravljen da je mogao otrovne izduvne gasove iz motora preusmeriti u hermetički zatvoren tovarni deo kamiona. Vožnja u trajanju od 15 minuta bila je dovoljna da ubije 100 ljudi zaključanih u dušegupki – kako je kasnije nazvano to vozilo.
  
  

Kamion su polovinom marta dovezli u Beograd Vilhelm Gec i Ervin Majer, dva SS podoficira, koji će njime i upravljati naredna dva meseca. Prve žrtve gasnog kamiona bili su pacijenti i osoblje Jevrejske bolnice koja se nalazila na Dorćolu, na uglu ulica Maršala Pisudskog (danas: Tadeuša Košćuška) i Visokog Stevana (Jevrejima je bilo zabranjeno da se leče u ostalim bolnicama, pa su morali da osnuju svoju, da je sami opreme i snabdevaju).
Kada je 19. marta Gecov i Majerov kamion prvi put uz nju pristao, u bolnici je bilo više od 500 bolesnika i oko 200 jevrejskih lekara s osobljem, koji su sa svojim porodicama dan ranije pohapšeni i dovezeni u zgradu. Posle 22. ili 23. marta bolnica je ostala prazna, dok su žrtve gasnog kamiona pokopane na stratištu u Jajincima.
Za to vreme, na drugoj obali Save, zatočenim Jevrejima je preneto saopštenje SS potporučnika Herberta Andorfera, komandanta logora, da će Sajmište postepeno isprazniti jer će dovesti komuniste, a da će njih, Jevreje, transportovati na Istok u radne logore, najverovatnije u Poljsku ili Rumuniju. U želji da što pre napuste Sajmište, kako bi prvenstveno sačuvale svoju decu u životu, mnoge Jevrejke su se odazvale pozivu komandanta logora da se dobrovoljno jave za transport. "O kakvom se transportu radilo, one nikad nikom nisu mogle ispričati, ali se na osnovu svedočenja nekoliko preživelih logoraša sa Sajmišta i izjava počinilaca prilikom suđenja, u glavnim crtama može nesumnjivo rekonstrisati učinjeno", govori nam istoričar Milan Koljanin iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, pouzdani istraživač Holokausta.

Obično se kaže da su gotovo sve jevrejske žene i deca stradali na Sajmištu, a umrli su na ulicama, u kamionu koji ih je vozio do već iskopane rake u Jajincima.
"SVAKOG DANA, SEM NEDELJE, Gec i Majer parkirali bi svoj sivi zaurer pred ulazom u logor", nastavlja Koljanin, "čekajući da Jevreji budu ukrcani, jedan od njih bi često ulazio u logor i delio deci bombone, ne bi li se taj posao lakše obavio. Istovremeno, jedan manji običan kamion ulazio je u logor da pokupi stvari žrtava. Po utovaru kamioni bi se uputili ka pontonskom mostu na Savi, da bi na srpsku stranu prešli u pratnji putničkog automobila u kome su sedeli komandant logora Andorfer i njegov zamenik Edgar Enge (pored izvršenja, zadatak im je bio i da obezbede tajnost operacije). Odmah po prelasku mosta manji kamion bi se odvojio, a stotinak metara dalje, u današnjoj ulici Branka Krsmanovića, Gec (ili Majer) dušegupku bi zaustavio. Tada bi jedan od njih izašao iz kamiona i usmerio izduvnu cev auspuha u tovarni deo. Od tog trenutka, u toku vožnje kroz Beograd i dalje putem do Jajinaca, od izduvnih gasova motora ugušili bi se svi zatvoreni logoraši, njih 80 do 100."
Na vojnom strelištu u selu Jajinci u blizini Avale grupa zatočenika iz logora na Banjici već je bila iskopala veliku raku za ugušene Jevreje. Istovar iz gasnog kamiona i ukop žrtava, uz obezbeđenje Nemaca, vršila je druga grupa zarobljenih Srba, čiji je rad nadgledao Andorfer sa zamenikom Engeom. I tako, svakodnevno, sem nedelje, ponekad i dva puta dnevno, sve do 10. maja 1942, do kada je u dušegupki ubijeno oko 6.320 Jevreja, od čega više od 1.200 dece (prema Izveštaju od 6. februara 1942. godine, koji je komandant Andorfer uputio Opštini grada Beograda, u logoru se nalazilo 1.136 dece mlađe od 16 godine, te 76 odojčadi). Datum smrti Hilde Dajč nije utvrđen.


[You must be registered and logged in to see this image.]
Kamion za ubijanje gasom dušegupka.IZVOR: WIKIMEDIA COMMONS
Nakon što su i poslednji Jevreji ubijeni u gasnom kamionu, logor na Sajmištu menja namenu i postaje Prihvatni logor Zemun (nem. Anhaltelager Semlin) za pretežno srpske taoce, političke zatvorenike i zarobljene partizane (najviše sa teritorije NDH), koji će do 1944. godine biti upućivani na prinudni rad, uglavnom u Norvešku i Nemačku.
Prema istraživanju Milana Koljanina, ukupno su kroz ovaj logor, od maja 1942. do jula 1944. godine, prošla 31.972 zatočenika, od kojih je najmanje njih 10.636 stradalo u logoru zbog bolesti, iscrpljenosti usled teškog rada i gladi, streljanja u cilju odmazde ili od premlaćivanja do smrti. Zatočenici Anhaltelagera nisu bili žrtve sistematskog uništavanja (isplanirane akcije u cilju potpunog istrebljenja jednog naroda, kao što je to bio Judenlager Semlin). Naravno, isticanje specifičnosti Jevrejskog logora ni na koji način ne umanjuje patnje i stradanje logoraša Prihvatnog logora Zemun, već je samo u funkciji teme osnovnog teksta – "konačnog rešenja jevrejskog pitanja".

Pravda nije zadovoljena

Potporučnik Herbert Andorfer, komandant logora od kraja decembra 1941. do kraja aprila 1942. godine, Austrijanac rođen u Lincu 1911. godine, pre Drugog svetskog rata hotelijer, osuđen je 1968. godine na sudu u Dortmundu na dve i po godine zatvora. Umro je na slobodi krajem 2007. ili početkom 2008. godine.
Za podoficira Edgara Engea, komandanta logora na Sajmištu pre Andorfera i kasnije njegovog zamenika, rođenog 1905. godine u nemačkoj pokrajini Tiringiji i odraslog u Lajpcigu, pre rata trgovca i turističkog vodiča, državni tužilac Savezne Republike Nemačke tražio je četiri i po godine robije. Sud u Štutgartu ga je za pomoć u ubijanju proglasio krivim (dokazano da je prisustvovao bar jednom streljanju Jevreja), ali "ipak se odustaje od kazne" (citirano iz presude pročitane 5. avgusta 1968).
Šef nemačkih bezbednosnih snaga u Srbiji pukovnik dr Emanuel Šefer, rođen 1900. godine u Ribniku (u današnjoj Poljskoj, uz granicu sa Češkom), pre rata službenik bezbednosti, od 1925. godine doktor prava, osuđen je 1953. godine na sudu u Kelnu na šest i po godina zatvora, uprkos tome što je Jugoslavija dostavila dokaze o njegovoj direktnoj odgovornosti za smrt 6.300 žena i dece Jevreja u gasnom kamionu. Umro je na slobodi 1974. godine.
Vozači gasnog kamiona SS podoficiri Vilhelm Gec i Ervin Majer po obavljenom zadatku, zajedno s vozilom, vraćeni su u Berlin. Posle Drugog svetskog rata nisu pronađeni, niti im je ikada suđeno.

Prestrašno. Pročitao sam Gorane ovaj tvoj nadasve zanimljiv prilog. Sramotno je da osim Njemačke i Poljske, i tzv. NDH na području Hrvatske imale koncentracione logore za Jevreje, Rome, komuniste i sve one koji su se suprotstavljali fašističkom režimu.
To je neoprostivo i nedopustivo. 
Neoprostiva je ŠUTNJA njemačkih građana koji su stanovali u neposrednoj blizini logora, pravili su se kao da ništa ne znaju, a nisu ni skrivali da ih nije briga. Strašno... Kolektivna šutnja!!!

Evo malo nešto drugo, osim Ukrajine.


Kako je Asiz spašavao svoje Židove - Družba badema

Nedavno je u New Yorku, u organizaciji zaklade " Pave the Way" u sinagogi " Temple Israel" pod nazivom " Muzej sjećanja, Asiz od 1943.-1944."dana 05. travnja/aprila ove godine održan skup o ulozi pape Pija XII i Asiške biskupije u spašavanju Židova za vrijeme 2. svj. rata, te kako su za to vrijeme spasili svakog Židova unutar granica biskupije.

Evo ukratko o čemu se radi.

" Družba badema - Societas amandolarum ili Societa dele mandorle" je djelovala u Asizu početkom 14. stoljeća i tom družbom su zajednički upravljali jedan katolik i jedan Židov kao simbol suživota dviju zajednica - katoličke i židovske, a koja je imala ogromnu ulogu u vrijeme 2. svj. rata.

Papa Pio XII je u najvećoj tajnosti, potkraj rujna 1943., talijanskom svećenstvu uputio poziv na pružanje svake moguće pomoći prognanim Židovima. U to je vrijeme u Asizu bilo više Židova, ne stanovnika.
Valja napomenuti da su se osim župnika Niccacija i biskupa Asiza Nicolinija  u spašavanje uključili i građani predvođeni tiskarom Luigijem Brizijem i njegovim sinom Trentom, koji su izrađivali krivotvorene dokumente potrebne Židovima za putovanje u sigurno.
U to su diskretno i uključili i njemačkog pukovnika Valentina Müllera, koji je bio zapovjednik Asiza, inače iznimno plemenitog čovjeka, koji je vještim utjecajem  kod svojih nadređenih da sačuva grad od razornih napada, te skrivene Židove od deportacije u koncentracijske logore. Uspio je ishoditi da se Asiz proglasi bolničkim gradom jer su u njemu bile snještene dvije vojne bolnice u kojima su liječeni njemački vojnici.

Židove koji su pristizali u Asiz iz svih dijelova Italije, sklanjali su u razne samostane, pa i u samostane časnih sestara.

Ono što smatram bitnim istaknuti je i jedna zanimljivost, a to je, da su svi Židovi koji su bili sklonjeni u samostanima mogli nastaviti živjeti po svojim vjerskim propisima i običajima, tj. da se hrane hranom koju im njihova vjera dopušta jesti. Također, i Židovi koji su preminuli, mogli su se sahraniti po svojim vjerskim običajima.

Niti jedan Židov koji se sklonio u Asizu ili njegovoj neposrednoj okolini nikada nije stradao niti je deportiran.

Kada je puk. Müller, 1945. odlazio iz Asiza, biskup Nicolini mu je uručio omotnicu sa pismom sa uputom da je otvori kad ode. 
U pismu je pisalo: " Oni koji će pobijediti nisu ni najbogatiji, ni najjači, ni najmudriji, ni najbrojniji; oni su najmanji, oni koji dolaze do slobode odricanjem, oni koji postaju sluge svojoj braći, iz čiste ljubavi".
Emilio VIterbi, prof. na Sveučilištu u Padovi je bio jedan od Židova koji su pronašli utočište u Asizu, zapisao je: " Svi Židovi Europe duguju duboku zahvalnost katoličkom svećenstvu za doista sveto djelo pomoći i zaštite u njihovu zalaganju u najtužnijem razdoblju ikad viđenom...jer u jednom progonstvu koje je uništilo šest milijuna Židova, u Asizu nitko od nas nije bio dotaknut".

Pukovnik Valentin Müller vratio se u Asiz 1950.u prigodi Svete godine". Postao je počasni građanin Asiza, a u znak poštovanja prema njegovoj presudnoj ulozi u očuvanju Asiza. Asižani su ga dočekali više kao starog prijatelja nego kao junaka. Umro je godinu dana kasnije. Jedna ulica u Asizu je nazvana po njemu. Njegov unuk Helmut je svojoj djeci dao židovska imena.

U maloj trgovini suvenirima u Asizu, i danas je izložen tiskarski stroj koji je Luigi Brizi koristio za izradu krivotvorenih isprava za Židove, a njegov ga unuk Ugo čuva kao neprocjenjivu dragocjenost i dan danas.

DEPORTACIJE JUDOV V PREKMURJU

Prve deportacije Judov v Prekmurju so potekale od 2. do 27. aprila 1944, ko je bilo iz Lendave, Beltincev, Murske Sobote in okoliških vasi izgnanih okoli 330 Judov. Za soboške Jude je bil usoden 26. april 1944, ko so jih iz tamkajšnje sinagoge odpeljali v Čakovec, od tam v Nagykanizso in dalje v Birkenau in Auschwitz.
[You must be registered and logged in to see this link.]

HOLOKAVST  V  ISTRI

27.januarja je minilo 77 let od osvoboditve koncentracijskega taborišča Auschwitz. Na svetu ni kraja, ki bi bil bolj zaznamovan s smrtjo. V času delovanja Auschwitza od leta 1940 do leta 1945 je bilo tujaj ubitih okoli 1.1 milijona ljudi, od tega 1 milijon Judov ali vsak 6 od šest milijonov Judov, ki so bili ubiti v holokavstu. Prav zato je bil datum osvoboditve Auschwitza izbran za dan spomina na holokavst.

* Auschwitz I. – koncentracijsko taborišče, odprto 20. maja 1940. Na tej lokaciji je bil center administracije v njem pa je umrlo okrog 70.000 ljudi, večinoma Poljakov in sovjetskih vojnih ujetnikov.
* Auschwitz II. – uničevalno taborišče, tudi imenovano Auschwitz-Birkenau, odprto 8. oktobra 1941. Na tej lokaciji je bilo dejansko taborišče smrti, v katerem je bilo umorjenih največ taboriščnikov.
* Auschwitz III. – delovno taborišče, tudi imenovan Auschwitz-Monowitz, odprto 31. maja 1941. Na tej lokaciji je bilo delovno taborišče nemške kemične tovarne IG Farben, ki je podpirala Hitlerja in njegov nacistični režim.

Prvi poveljnik taborišča Rudolf Höss je na Nürnberškom procesu pričal celo o uboju 2,5 milijona ljudi. Zadnje številke Državnega muzeja Auschwitz-Birkenau govorijo, da je bilo v njem ubitih preko 1,3 milijona ljudi iz vse Evrope, med katerimi največja večina Judov (okrog 1,1 milijona), okrog 150.000 Poljakov, 23.000 Romov, 15.000 sovjetskih vojakov, 25.000 ostalih narodnosti iz vse Evrope. Večina žrtev je bilo ubitih takoj po prihodu v taborišče v zloglasnih plinskih komorah Auschwitz II., v katerih so uporabljali plin ˝Zyklon B˝ (izvedenka Cianida). Omenjeni plin po končani 2. svetovni vojni človeštvo nikoli več ni uporabljalo.

Holokavst je beseda s katero označujemo sistematično uničevanje vseh za nacistično Nemčijo, rasno, versko, spolno ali zdravstveno nezaželenih skupin ljudi. To so bili torej ljudje za katerih preganjanje in na koncu tudi usmrtitev ni bilo aktivno nasprotovanje nacističnemu režimu, temveč je zadostovalo samo to, da so bili to kar so bili. Zato v holokavstu nacisti niso od leta 1941 ubijali samo Jude in Rome, temveč so že od leta 1939 evtanazirali duševno in telesno prizadete ljudi.

Med žrtvami holokavsta so bili tudi Judje iz Istre. Njihova usoda zaradi majhnega števila do sedaj še ni bila posebej izpostavljena. Tudi velja poudariti, da se je njihovo trpljenje začelo že v fasistični Italiji, ki je leta 1938 uvedla rasno zakonodajo, in ne šele z nemško okupacijo leta 1943. Prav tako ne dovolj znan je podatek, da so bili nekateri izmed ključnih izvrševalcev holokavsta od leta 1943 dejavni v Istri. Kariero enega izmed njih, Christiana Wirtha (1885-1944), je pokojni slovenski zgodovinar Tone Ferenc, lapidarno opisal z naslovom: »Satan, njegovo delo in smrt«.
 
Boris Hajdinjak
Prof.zgodovine in geografije,
Direktor Sinagoge Maribor
[You must be registered and logged in to see this link.]

Zaprtih je bilo tudi 2346 zapornikov iz Slovenije, 1331 jih je tam umrlo.

[You must be registered and logged in to see this link.]

“Preveč ljudi je dopustilo, da se je sovraštvo okrepilo; preveč si jih je zatiskalo oči; preveč jih je molčalo. Ne smemo dopustiti, da se to ponovi.” To so bile besede predsednika Parlamenta Martina Schulza 27. januarja, ko se je v Pragi udeležil slovesnosti ob 70. obletnici osvoboditve nacističnega uničevalnega taborišča Auschwitz. V Bruslju so poslanci skupaj z belgijsko židovsko skupnostjo z minuto tišine obeležili spomin na žrtve holokavsta.
[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
                          Spominjamo se ... lastnikov pozabljenih kovčkov

[You must be registered and logged in to see this image.]
Predavanje o Holokavstu po 75 letih od osvoboditve Auschwitza dne 21.januarja
              2020 v Info Centru Pomorskega muzeja Sergej Mašera Piran

[You must be registered and logged in to see this link.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
        Avtorski zapis v Mandraču 27.januarja 2021
[You must be registered and logged in to see this image.]
Auschwitz II - Birkenau - selekcija Judov - desno za delovno taborišče, levo za plinske celice,
tako tudi ženska z otrokom, v ozadju t.i. Vrata smrti V.1944 (Auschwitz Album, Yad Vashem)

[You must be registered and logged in to see this image.]
                                   Auschwitz - Birkenau - Vrata smrti
[You must be registered and logged in to see this image.]
                                 Med taboriščniki je bilo tudi veliko otrok
[You must be registered and logged in to see this image.]
                   Spomin in opomin na grozljivo poglavje človeške zgodovine
[You must be registered and logged in to see this image.]
Najvišji muslimanski verski voditelji skupaj s predstavniku ameriške judovske skupnosti
                                   so 23. januarja 2020 obiskali Auschwitz
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nekdanji taboriščnik v Auschwitzu Marian Turski med govorom na spominski slovesnosti
[You must be registered and logged in to see this image.]
Izraelski in poljski predsednik Reuven Rivlin in Andrzej Duda sta pred t. i. zid smrti položila venca
[You must be registered and logged in to see this image.]
          Spomenik holokavstu stoji pred mariborsko sinagogo na Židovski ulici
[You must be registered and logged in to see this image.]
          Že četrto leto so tudi v Ljubljani postavili spotikavce tlakovce spomina s
                                 katerimi se poklonijo žrtvam holokavsta

Za ovo Zorane posebna zahvala i lajk.
To je najmanje što mogu učiniti za tebe!

NEMČIJA & ITALIJA

POVRAČILO ŽRTVAM NACISTIČNIH VOJNIH ZLOČINOV

Nemčija Italijo prijavila na Mednarodno sodišče ZN v Haag

Po besedah ​​Berlina bo Rim še naprej omogočal žrtvam vojnih zločinov, da zahtevajo odškodnino od nemške države tudi po prejšnji sodbi istega sodišča.

Nemčija je pred Mednarodnim sodiščem ZN s sedežem v Haagu (Nizozemska) sprožila postopek proti Italijanski republiki zaradi "nespoštovanja svoje sodne imunitete kot suverene države". Po besedah ​​Berlina bi Rim še naprej omogočal žrtvam nacističnih vojnih zločinov, da zahtevajo odškodnino od nemške države tudi po prejšnji sodbi istega sodišča, po kateri takšne zahteve kršijo "mednarodno pravo". To smo prebrali v zapisu iz Haaga.

Nemčija v svoji pritožbi opozarja, da je Sodišče 3. februarja 2012 izdalo sodbo o vprašanju imunitete pred jurisdikcijo v zadevi, ki se nanaša na imunitete držav. Po besedah ​​Berlina so "kljub razglasitvi te sodbe italijanska nacionalna sodišča od leta 2012 ugodila precejšnjemu številu novih zahtev proti Nemčiji, s čimer je bila kršena nemška suverena imuniteta".

Nemčija se sklicuje zlasti na sodbo št. 238/2014 z dne 22. oktobra 2014 italijanskega ustavnega sodišča, s katerim je slednje italijanskemu sodniku »priznalo« obveznost spoštovanja sodbe ICJ z dne 3. februarja 2012, »a kljub temu« isto obveznost predložilo kot „temeljno načelo sodnega varstva temeljnih pravic“ italijanskega ustavnega prava, ki omogoča žrtvam vojnih zločinov in zločinov proti človeštvu, da vložijo posamezne pritožbe zoper suverene države.

Nemčija trdi, da je sodba št. 238/2014 italijanskega ustavnega sodišča, "sprejeta z zavestno kršitvijo mednarodnega prava in dolžnosti Italije, da izpolni sodbo glavnega sodnega organa Združenih narodov, je imela daljnosežne posledice". Dodaja, da je bilo po izreku obsodbe "vsaj 25 novih zadev proti Nemčiji vloženih pred italijanskimi sodišči" in da so "v najmanj 15 primerih italijanska nacionalna sodišča obravnavala in nadaljevala z odškodninskimi zahtevki proti Nemčiji v zvezi z ravnanju nemškega rajha med drugo svetovno vojno«.
[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
   18.decembra 2009 so napis 'Delo osvobaja' ob vstopu v nekdanje nacistično
                     koncentracijsko taborišče Auschwitz neznanci ukradli

Monsinjor Smiljan Franjo Čekada, vrhbosanski nadbiskup, banjalučki apostolski upravitelj -
PRAVEDNIK MEĐU NARODIMA

Za svećenika je zaređen 1925., nakon čega službuje po mnogim mjestima u Bosni i Hercegovini.

Imenovan je Skopsko-prizrenskim nadbiskupom 1940.dakle na početku Drugog svj.rata, i odmah
po imenovanju osuđuje zlodjela okupatora, propovijedajući pravednost prema svim ljudima bez
obzira kojoj vjeri ili nacionalnosti pripadaju.
U pismima koje je slao policijskim načelnicima okupatora, protužidovske akcije naziva bolnom pojavom.

Cijelo vrijeme svojega pastoralnog djelovanja u Skopju pomaže makedonskim Židovima, na način
da posjećuje zatočenike, apelira pismima i javno progovara i zahtijeva da se na slobodu puste
barem Židovi katoličke vjere.

Međutim, uviđa da su svi njegovi pokušaji neučinkoviti i tada odlučuje nešto konkretno poduzeti.

Četvoricu je židovskih dječaka zatočenih Židova dao župnicima iz njegove biskupije da ih čuvaju, 
hrane i odgajaju.
Bili su smješteni na Kosovu u samostanu časnih sestara.
Sam nadbiskup Čekada je usvojio jednu djevojčicu o kojoj se očinski brinuo, a smjestio ju je kasnije
kod redovnica u Janjevo.

Posthumno je 2010. proglašen Pravednikom među narodima.

Kao kruna života i djela, 08.2.2011. dodijeljena mu je medalja države Izrael, Yad Vashem Jeruzalem
koja je utvrdila da je za vrijeme službe skopskog biskupa pod cijenu vlastitog života spašavao 
Židove iz logora u vrijeme rata.

Doktor Živago (citat):

Gustloff je proglašen mučenikom i po njemu su nacisti nazvali jedan ratni brod.

Mala ispravka, brod Wilhelm Gustloff je bio putnički brod. Bio je potopljen kada je evakuirao civile iz istočne Pruske kada su bili odsječeni jer Nacisti nisu htjeli na vrijeme izvršiti evakuaciju kada se moglo to kopnenim puten. Brod je potopila sovjetska podmornica

Doktor Živago (citat):

Vidiš Vladimire to nisam znao. Morat cu bas u literaturi pogledati i taj podatak.  Vise sam se orjentirao na holokaust,no zanima me i srž odn.geneza problema.Hvala za komentar i što si se ukljucio u raspravu.

Mržnja potječe iz mračnog srednjeg srednjeg vijeka pod vlašću crkve jer su eto Židovi ubili Isusa. Navavno, crkva je mrzila i "pagane", odnosno politeiste ali ta mržnja je nestala jer su ili bili pobijeni ili prešli na Kršćanstvo (naša riječ "pogan", znači pokvaren, prljav, zao upravo dolazi od riječi "pagan"). Kad je pripadnika starih religija nestalo onda se mrzilo međusobno, Katolici-Protestanti-Pravoslavci (30-godišnji rat).Onda i kad se to već jednom smirilo (iznimka sjev.Irska) onda se opet vratilo na Židove iz nekog starog refleksa. Mislim, moglo se i dalje mrziti međukonfesionalno ali recimo 30 godišnji rat je to pokazao kako nije baš praktično jer izaziva pustošenje kao nuklearni rat u to vrijeme a eto Židovi se teško mogu obraniti pa onda može i nekažnjeno udri po njima, naravno, prije toga zbog Isusa, kasnije po istom refleksu doda se još ponešto, paraziti, komunisti, masoni i što ti ja znam. Kao uostalom i Rome...

Interesantna činjenica, iako je Francova Španjolska u to vrijeme bila tijesno vezana za III Reich i Španjolska je vraćala prebjegle Židove iz Francuske Nijemcima, sa druge strane je pomogla jednom broju Židova spasiti se izdavanjem španjolskog pasoša.
Naime, Španjolska je smatrala Židove sefardskog porijekla Španjolcima. Sefardi su nakon Maora isto bivali protjerivani iz Španjolske i nastanili su se u Osmanskom carstvu. Interesantno kako su domaći Sefarde u Grčkoj nazivali "Romani2 jer su govorili jezikom Latinskog porijekla.
1944 krenulo se sa izdavanjem Španjolskih putnih isprava Židovima u Budimpešti a španjolski predstavnik Angel Sanz Briz je čak zbog toga 1989 proglašen pravednikom.
Naravno, Nacistima to nikako nije bilo po volji ali su morali poštivati to jer je riječ o španjolskim državljanima.
Interesantno, prije dvije godine sam upoznao na jednom projektu Španjolca koji se prezivao "Gato" (mačka). Nije baš uobičajeno španjolsko prezime. Objasnio mi je kako su njegovi preci bili Židovi i preuzeli to prezime. Naglasio bih kako je taj Španjolac orijentiran desničarski ali opet nije baš "Frankista" ali je kontra ljevice. Isto zanimljivo, iako je on Katolik, ne miriše baš crkvu i koristi izraz "opijum za narod" i smatra ih džabalebarošima (treba reći iako su mu daleki preci bili Židovi kasnije su naravno postali Katolici).

SPOMIN NA ŽRTVE HOLOKAVSTA

Svet mrtvih in črvov:"Otroci morajo vedeti, da ne smeš stati in gledati"

Svet se spominja žrtev holokavsta. Mineva 78 let, odkar je sovjetska Rdeča armada osvobodila nacistično koncentracijsko taborišče Auschwitz-Birkenau na Poljskem – in tam ob obletnici tudi pripravljajo slovesnost. Spomin na grozljive dogodke druge svetovne vojne sicer vse bolj bledi, odhajajo tudi zadnji preživeli. To pa odpira prostor za nove grozote, tudi za dogodke, kot je vojna v Ukrajini.

Holokavst, genocid nacistov nad evropskimi Judi, je med 1939 in 1945 terjal okoli šest milijonov življenj evropskih Judov. Nacistični morilski stroj je uničil okoli dve tretjini evropskih Judov, sistematično so jih morili v koncentracijskih taboriščih.

V taborišču Auschwitz-Birkenau so nacisti od ustanovitve leta 1940 pa do padca taborišča pomorili več kot milijon ljudi.

Med prvimi taboriščniki, ki so jih pripeljali v taborišče, je bila Judith Spielberg Mittelman, taboriščnica s številko 1800, ki je lani spregovorila o tistih trenutkih. "Niso nam dali hrane, ničesar. Sestra mi je potem dala nekaj za pojesti. Mame pa nisem nikoli več videla," je dejala v solzah. Desetletja kasneje takratne krivice in doživete grozote niso bile izbrisane.

Preživeli Bogdan Bartnikowski pa se je spomnil, da so ujeti otroci nekoč vprašali, kaj neki so storili, da so si zaslužili taborišče in ne svobode: "Smejali so se in rekli: Ali vidite dimnik? To je edina pot v svobodo."

Ko so vojaki Rdeče armade vstopili v taborišče, so tam med drugim odkrili 600 trupel zapornikov, ki so jih nacisti ustrelili v zadnjem hipu. Številne so v druga taborišča odpeljali na tako imenovani "marš smrti", ki ga številni niso preživeli. Vojaki so tako lahko rešili le 7650 povsem izčrpanih taboriščnikov. 

Osvoboditev je tukaj dočakal Primo Levi. "Bili smo v svetu mrtvih in črvov. Okoli nas in v nas je izginil še zadnji občutek civilizacije," je zapisal o izkušnji. 

S tem je odlično povzel dva zločina nacizma. Ne le, da so sistematično uničili več milijonov ljudi, nezaželene skupine so razčlovečili do točke, kjer je bila odvzeta še zadnja komponenta tistega, kar definira človeško bitje.

Prav tako je iz njegovih zapisov tudi jasno, da se osvoboditev ne zgodi v enem dnevu, kaj šele, da bi se zacelile rane: "Človek je tisti, ki ubija, človek je tisti, ki stori krivico ali  žalost. Toda nekdo, ki je izgubil vse zavore, ki si lahko posteljo deli z mrličem, ki je čakal, da bo bližnji umrl, da mu bo lahko vzel kruh, je od stopnje mislečega človeka oddaljen še bolj kot krut sadist, pa čeprav brez svoje krivde."

In to je pravi obraz razčlovečenja. To nam pove, kaj je bil holokavst v resnici. Ne le vojaška taktika, preračunljiva, brez čustev, zgolj masaker domnevnih nasprotnikov. Holokavst je bil zlom civilizacije.

Spominjanje osvoboditve je zato prav tako pomembno kot spominjanje žrtev, ki je niso nikoli doživele. Oboje je opomin, da svoboda ni podarjena, ampak se je treba zanjo boriti vsak dan in jo dnevno tudi prakticirati. V tem smislu tako dnevi spomina še zdaleč niso pogrevanje stare zgodbe, ampak aktualno opozorilo, kam pripelje kakršno koli sovraštvo.

"Marsikdo se danes sprašuje, kako so mogli ljudje dopustiti, da se dogaja, kar se je dogajalo. Odgovor sploh ni zapleten. Ko se poudarjanje razlik in sovraštva zdi smiselno, je to pot v pogubo. Veste, Judje pred drugo svetovno vojno v družbi niso bili visoko cenjeni. Zasedali so visoke položaje, bili so zdravniki, odvetniki, bankirji, bili so znanstveniki, književniki ... Bili so svoj sloj, tudi oni so na koga gledali zviška. Tudi v deželah, kjer niso bili na najvišjih položajih, so bili močno vpeti v dejavnost zasebnih izposojevalnic denarja, ki niso bile prav prijetni kraji. Ampak to nikoli ne more in ne sme biti argument za genocid. Marsikdo se je ukvarjal s posli, ki komu niso bili pogodu, pa zato ni končal v plinski celici. Skratka – argumentov v prid ekstremnim ideologijam ni. Vse skupaj je bil genocid, etnično čiščenje, zločin, ki se kazensko preganja. Le da je bilo kaznovanih na koncu bolj malo, tudi zato, ker so številne države – od Švice do Vatikana – odigrale nepošteno vlogo in zaščitile zločince. Žal pa te ideologije še zdaleč niso mrtve," o mračnem obdobju zgodovine pravi Stefančič.
[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
                                     Taboriščnice v Auschwitzu - Oswiecim
[You must be registered and logged in to see this image.]
"Najhuje je bilo ponoči. Otroci so jokali, vpili so, ker so bili lačni, ker jih je zeblo, ker
so pogrešali svoje matere. Ampak potem so otroški glasovi počasi potihnili, spoznali
    so, da ne bo nikogar." Tako se obdobja v koncentracijskem taborišču Auschwitz
    spominja Zdzislawa Wlodarczy. Ko so njeno družino odpeljali v taborišče, je bila
                                                    stara 11 let
[You must be registered and logged in to see this image.]

Počeo je rat na Bliskom istoku,Izrael ili Biblijski izabrani narod je u centru  zbivanja i proročanstva nekih diskutanata ovdje se ostvaruju....

Koja prorocanstva?