karaula Konjarevo

Pozdrav svima na Forumu. Upravo sam primljen, i registrovao sam se upravo zbog ove ovde teme, jer sam i sam bio u Titovom Velesu od osmog oktobra 1982. Do negde marta 1983. bio sam u prvoj ceti kod kapetana Atanasa, u POV, komandir cete porucnik Ciga. U istom vodu sa mnom su bili tada, da nabrojim samo neke, Vucenovic Dusko sa Pala, Dzino Nikola iz Sarajeva, Vidas Ivan iz Dalmacije-mislim, negde sa ostrva, ne secam se tacno-, Tejic Dusko, ne secam se tacno odakle, Pandev Branko, mislim iz Strumice, Atanasovski Luka, kapetanov rodjak, zavrseni bogoslov iz Makedonije, Nitaj Musa sa Kosova... ne znam da li cu se setiti jos nekoga... desetar je bio Sporcic Miroslav, mislim iz Bjelovara.
Posle Velesa, prekomanda je bila na Belasicu, na karaulu 42, iznad Starog Konjareva. Kako smo dosli u rano prolece, na Belasici je bio sneg, pa smo cini mi se do pocetka maja bili u Starom Konjarevu, a kasnije izasli gore... ali to je tema za karaule, ne za ovde.
Jako bih voleo da se neko od generacije javi, ako je prisutan ovde.

nesha dobro dosao na forum. kazes da si bio na karuli iznad starog konjareva dali je to bila karaula na tromedji GR. BU. YU kako se zvala i dali su do vas dolazili sa karaule JANKOVIC koja je pripadala DOJRANSKOM pravcu.

Hvala Lalo na dobrodoslici, nisam ni rekao da sam iz Vrsca, nije bas da smo komsiluk, al nismo ni daleko.
Da, to je bila karaula koja je pokrivala tromedju Jugoslavija-Bugarska-Grcka, ali ne mogu da se setim kako se zvala. Kada sam bio tamo, secam se da je broj bio 42, promenjen kada smo stigli jer je neko napisao ime i stari broj javno na pismu, sto je bilo protiv pravila, pa se onda menjala cela nomenklatura. Sa karaule Jankovic niko nije dolazio, jer je ona bila poprilicno daleko, a retko je ko dolazio i dole iz sela... komandir karaule, porucnik-ne mogu opet da se setim kako se zvao, Vlado, ali ne znam prezime-bio je recimo gore samo dva puta, cak je i iz sela bilo daleko.
Ako mislis da je zgodnije da se ovo prebaci na temu Karaule JNA, mozda bismo mogi o tome da pisemo tamo?

Da tusmo nesho u blizini i ja sam bio u Velesu Januarac 1987 u 3 cet.kod POR.MARKA ANGELOVSKOG pa maja na Karauli NIKOLIC kod DOJRANSKOG JEZERA mi smo imali PATROLU do JANKOVIC karaule a u moje vreme ZNAM da su sa karule JANKOVIC leti isli dosta puta do tvoje karule posto ih je cekao staresina od prilike ste bili udaljeni 20 km i znam da kad pade sneg silazite na konjarevo. Cuo sam a ti ces to bolje opisati da se gore i hleb pravio.

Iz Velesa, iz moje cete sam samo ja bio na toj karauli 42. Ostali su otisli kud koji.
Karaula je stvarno bila gradjena samo za letnje uslove. Nije bilo grejanja, nije bilo elektricne struje, odnosno, imali smo generator na naftu koji se palio samo uvece, posto su sledovanja goriva bila ogranicena. U leto `83 bio je neki sport na tv, mozda Mediteranske igre-imali smo jedan portabl tv koji je hvatao jednu stanicu- i onda smo potrosili svo sledovanje za jednu nedelju posto smo gledali prenose po ceo dan.. bilo je zabavno. Hleb ne mogu da se setim da li se pravio, mozda i nije, jer smo dobijali sledovanja iz sela svakih desetak dana, i to je stizalo na dva konja, ko u stara vremena... ali se recimo mutilo mleko u prahu, to sam radio dok sam bio pomocnik dezurnog. Na karaule sa dojranskog odseka nesto se ne secam da smo isli. Nas reon je bio jako dugacak, i cini mi se cak da je na kraju reona bila jedna velika prepreka, da li nesto kao provalija, ili slicno, ne mogu da odredim, al mislim da je bilo skoro nemoguce da se predje preko. Tako je bilo `83, da li je kasnije napravljen neki most, ne bih umeo da kazem.
Ne znam da li ce moderator da se naljuti zato smo mesamo teme-ovo je vise za karaule JNA, pa je mozda bolje da se prebacimo tamo. Ja bas nisam vest da otvaram nove teme-tehnicki, mislim-pa ako ti mozes, recimo karaula Belasica, ili tako nesto, mozda je bolje tako? ( pitam Lalu, a mozda i neko drugi da to izvede tehnicki, ako je potrebno)/

Ova Nesho? [You must be registered and logged in to see this image.]

provalija o kojoj govoris? [You must be registered and logged in to see this image.]

Milutins, ove slike sto si stavio su super.
Ovu karaulu na prvoj slici gledam vec jako dugo i na ovom forumu i drugde. Vise uopste ne mogu da procenim o cemu se radi. Ona veoma, ali bas jako lici na karaulu koja je bila u Starom Konjarevu. Jedino sto ne mogu da prepoznam je ovaj deo zgrade koji je na slici desno sa narandzastim stepenistem, ali to je moguce dodato kasnije. Takodje, ispred podesta, i malo ispred klupe, trebalo bi da je bio borbeni magacin, ukopan u zemlju, ali opet ne znaci da kasnije nije premesten, kada sam otisao. Sve ostalo, ukljcujuci i planine u pozadini je kao u Starom Konjarevu.  Jako lici, ali ne mogu da dam sud sto posto.

Sa druge strane, ovo nije taj prolaz o kome sam govorio. Provalija-i sad, opet, da li smo to zvali Djavolji most, ili ne, nemoj da me drzis za rec- nalazila se na izlasku iz sume, a stajala je prakticno poprecno na putu, pa se preko nje opet nalazio kraj puta. Posteno receno, to je bilo na samom kraju reona i ja sam do tamo otisao svega nekoliko puta-patrola je inace isla osam sati tamo i nazad, znaci, bilo je poprilicno daleko, to nije to sigurno, niti mogu da prepoznam uopste o cemu se radi.

Ali ova karaula me strasno kopka, i nikako ne mogu da provalim da li je stvarno Staro Konjarevo ili ne. Sigurno, ako jeste, ima deo koji je dozidan kasnije.

nesho ovo je KARAULA JANKOVIC za koje sam te pitao dali su dolazili do vas jer sa moje karaule smo dolazili do te karule na slici.Karaula Konjarevo ima slikana recicu ti gde da je vidis

Aha, ako ste definitivno ustanovili ranije da je to ta karaula, onda je druga stvar. Ali zgrada definitivno jako, jako lici.
Ako ima slika karaule Konjarevo na drugom mestu, bilo bi super da je pogledam, unapred zahvalan.

Ulepsao si mi vece, Lalo, ziv bio!
To je to.
Hvala ti mnogo!

Raspored je inace takav da je desno od ulaza spavaona, jedna je jos bila u istom krilu, na suprotnoj strani hodnika.
Sa leve strane, dva prozora koja se vide su kancelarija komandira karaule. Sa suprotne strane hodnika bila je trpezarija sa kuhinjom.
Ispod osmatracnice bilo je mesto za psa, u moje vreme to je bio nemacki ovcar Nom.
Granicna linija sa Bugarskom bila je desetak metara na levo od osmatracnice.
Vrata karaule gledaju prema granicnom prelazu Petric, i karauli "Hlebec".
Ova ruinirana zgrada u prvom planu je sluzila da se smeste oni isti konji koji su nosili nedeljna sledovanja gore na Belasicu. Jedan konj se zvao Misko, drugom sam zaboravio ime.
Na Belasici pravo iznad, skroz gore, bila je napustena grcka osmatracnica.
Iznad nase karaule bio je granicni kamen br. 4...
I tako redom... sad su mi krenula secanja... sjajna fotografija, nema sta!

Od jutros sam jos malo pogledao razne teme na forumu o karaulama. Tacno je, karaula 42 na tromedji se zvala Ravniste.
To je bila mala karaula, pravljena samo za sezonu prolece-jesen. Mislim da nas je tamo bilo trinaestorica, ne vise. Porucnik koji je bio komandir karaule zvao se Vlado, ne mogu da se setim prezimena, a bio je iz Hrvatske. U JNA je poceo da radi posle SRO u Bileci, u civilstvu pre toga bio je nastavnik matematike.
Komandir karaule u Konjarevu bio je Gicov Stojance, ziveo je u istom selu-ne znam da li je bio i rodom odatle-a isto se aktivirao u JNA posle SRO.
Reon karaule u Konjarevu isao je duz granicne linije sa Bugarskom, skoro do prelaza kod Petrica nanize, i do obronaka Belasice navise. Patrola je isla dva sata, a obilazak reona bio je prakticno, sto bi se reklo, " nogu pred nogu" jer je sam reon bio kratak i ravan. Na gornjem kraju, pod Belasicom, bila je mala zamaskirana osmatracnica sa koje se nista nije videlo jer je bila okrenuta ka Bugarskoj a sa te strane je bilo visoko siblje, trava i drvece.
Karaula Ravniste imala je reon koji je bio jako dugacak, i patrola ga je obilazila osam sati. Retko ko da je svaki put istao celu turu. Prvih cetrdeset pet minuta, do sat vremena, trajao je uspon obronkom kroz sumu-kroz pravu prasumu- dok nije moglo da se izadje na put pod vrhovima Belasice, a onda se moglo ici lagano prema pravcu Dojrana. Vrh Tumba gde je bila tromedja bio je otprilike na tri cetvrtine reona, i ja se nisam ni penjao bas svaki put skroz do njega. Gore uglavnom i nije bilo nikoga-svega dva ili tri puta sreo sam u patroli sumske radnike, drvosece, i ponekad pastire, a to su uglavnom bila deca, sa velikim stadima ovaca. Jednom prilikom, negde u leto `83., sreli smo trojicu grckih granicara pod tromedjom, sa kojima smo se prvo dovikivali i mahali jedni drugima, a onda su oni bez mnogo ustezanje iz Grcke presli preko parceta Bugarske i usli malo u SFRJ... tu smo se ispricali oskudnim engleskim, sa dosta pantomime, prilicno smeha, srdacno se pozdravili i svako je otisao na svoju stranu... granica je vazda bila cudo, nema sta...

nesho kolko ste bili udaljeni od GR.kamena 1 ima slikan dokle ste isli na reon prema Dojranu to jest prema karauli JANKOVIC do kog GR.kamena.Sto se tice konja imala je svaka karaula sa grckom vojskom na mojoj karauli smo se vidjali svaki dan reci mi dali ste bili sa Bugarima.Moj brat je bio na BU.granicu kaze bili su ko divljaci

Sto se tice udaljenosti od kamena jedan, to je bilo, otprilike, na recimo tri  cetvrtine ukupnog reona od karaule. Znaci, trebalo je sigurno tri sata da se stigne gore do vrha. Prema Dojranu dalje isli smo dokle se moglo, do one tzv. provalije koju sam pominjao juce. Tromedja, kamen jedan, bili su levo gore od puta kada smo isli ka Dojranu. Kada bismo se odatle spustili, jos malo se islo po putu, a onda se ulazilo u sumu koja je bila sa obe strane puta; grane su se nadvijale i pravile neku vrstu zelenog hodnika kroz koji se hodalo desetak- petnaest minuta, a kada se izadje odatle, ni ta provalija vise nije bila daleko. U dnevnim zapovestima sigurno je pisalo do kog kamena je trebalo da se ide, ali to sam definitivno zaboravio.

Sa Bugarima smo se susretali dok smo bili u Konjarevu, gore na Ravnistu ih nismo videli ni jednom.

Kod Konjareva, bugarska granica je bukvalno bila deset-petnaest metara od karaule a dobar deo staze za patrolu, prema prelazu Petric, isao je tik uz granicnu liniju, na korak ili dva (bilo je, sto bi se reklo, malo krivudavo ). Bugarske granicare uglavnom smo vidjali isto u patroli, a na pola puta od karaule ka prelazu bio je jedan njihov objekat od lima, nesto kao oni zakloni pod kojima sede treneri i rezervni igraci na fudbalskim utakmicama, i tu je bio jedan njihov vojnik danju i nocu, a kazu da su preko zime tu cuvali ugalj.
Tu su nasi vojnici jednom napravili pravi incident.
Kazu da su bugarski vojnici povremeno sa njihove strane nocu osvetljavali nase patrole, ili ih plasili tako sto su povlacili zatvarace na puskama, i slicno. Ja to nikada nisam doziveo, moram da kazem, ali aprilci i januarci koji su bili tu pre nas pricali su da jesu. Elem, krajem aprila ili pocetkom maja `83, dvojica valjda januaraca, koji su se vec spremali za skidanje, resili su da se "osvete" Bugarima za strah kojeg su trpeli od skljocanja zatvaraca nocu kad su bili gusteri. Otisli su uvece-mozda oko devet- krisom iza patrole i stigli do gore pomenutog limenog objekta. Obojica su napunili dzepove kamenjem, i krenuli da biju iz sve snage po onom limu iz mrklog mraka. Taj Bugarin, jadan, sto je sedeo unutra, sigurno se toga dobro seca i danas.

Ova dvojica nasih vratila su se za dva minuta nazad, srecni i vesli.

Skoro u istom trenutku, Bugari u svojoj karauli, preko puta nas, dobili su uzbunu. Svi su izleteli na polozaje, u rovove, sa svom opremom, dzipovi su pojurili na sve strane, krenuo je i neki kamion kojeg su tu imali... ko na filmu. Pocela je da zavija sirena, pa se onda oglasila sirena i na granicnom prelazu sa njihove strane, i tamo su se upalila sva svetla i krenuo je ceo cirkus.

Za dvadesetak minuta videli smo lepo da iz Petrica, koji je od prelaza bio nekoliko kilometara, ka granici dolazi konvoj kamiona i da svi hvataju polozaje.

Onda su i nase karaule dobile uzbunu- i Hlebec, i Hadzica, i nasu karaulu su zvali iz Novog Sela da pitaju sta je, a dezurni nije smeo da kaze sta je...pa smo i mi dobili uzbunu...

Sutradan je okolo vrvelo od raznih komisija, i iz Novog Sela, i Strumice, i Skoplja, i obicni oficiri, i bezbednjaci, i neki ljudi u civilu... bilo je ono standardno "svi cete vi na robiju" i slicno, muka ziva, ali kako se tacno sve zavrsilo, ne secam se. Sve u svemu, mislim da niko nije nastradao nista posebno.

Al da je bila guzva, bila je.

Bugare smo inace gledali prilicno sa sazaljenjem, jer je vojni rok kod njih bio 24 meseca naspram nasih 15 ili 12+3 za studente. Jos, njihovi vojnici koji su se posebno isticali ostajali su jos tri meseca duze, i postajali su neka vrsta rezervnih oficira, a kazu da su imali zbog toga kasnije prednost prilikom zaposljavanja, dodele stanova i slicno. Te beneficije nisu zvucale lose, al 27 meseci je ipak 27 meseci....

[You must be registered and logged in to see this image.]

Je li to ta "tromeđa" ?

Tromedja, tj. nas kamen 1. je na samom vrhu. Sad, da li je to bas taj vrh, moguce je-ali sigurno ne bi bio ovaj kamen u prvom planu, nego onaj koji se vidi gore, na bregu iznad.

nrsho u moje vreme je karaula Jankovic bila 42 a moja Nikolic 41 jer si reko da su zamenulu brojeve lepa prica ipak nisu Bugari bezali od nase patrole.Dali se secas ko je bio komandant granicnog oceka za vas Bugarski PRAVAC i Grcki Dojranski pravac posto je Strumica bila komanda.

Ne secam se, Lalo, ko je bio komandant odseka. Nismo imali nikakve vizite ni dok smo bili u Konjarevu, a posle, kad smo izasli na Ravniste, vise nam nije dolazio ni komadir karaule, porucnik Vlado. Bio je gore svega tri puta, za nekoliko meseci koliko sam ja bio tamo, od negde maja do septembra `83. Dva puta je dosao kao da nas obidje u toku dana, oba puta negde rano popodne, mozda oko dva-pola tri, i nasao prilicno opustenu atmosferu, strazara bez puske, u majici i papucama, pa je malo dizao galamu, al je to bilo sve. Pretpostavljam da nije zatezao previse zato sto je, verovatno, imao obavezu da i sam bude gore svaki dan, ali posto nije bio, onda nije smeo da talasa jer bi neko od njegovih pretpostavljenih shvatio da se to ne desava, pa bi i sam bio kaznjen. Treci put je bio jedne veceri kad je jedan Bosanac, neki Hodzic, jahao konja, pao, i prilicno tesko se povredio, pa nismo imali druge nego da zovemo sanitet da ga vozi u Strumicu. Tada je isto digao veliku dreku, smenio dezurnog desetara a mene stavio da budem pomocnik dezurnog i to sam bio sledecih mesec dana ili tako nesto ( smena dezurnog je bila od sest do dvanaest pre i popodne a pomocnika od dvanaest do sest popodne i nocu ). Na Ravniste nisu dolazile ni druge kontrole, jednom je naisao jedan pinc prepodne, opet je bila guzva jer smo generalno svi bili poprilicno neuredni, ali nekako smo se izvukli.

Ono sto hocu da kazem je da mi na Ravnistu nismo imali neke velike kontakte sa oficirima, sem kad je bas bila krajnja nuzda, njima ili nama.

Ja sam u Strumici inace bio samo jedan jedini put, kad mi je otac bio u poseti, pa sam prespavao jednu noc u kasarni, i tada mi je neko ukrao novu granicarsku znacku koju sam ostavio na bluzi. Naravno, bio sam i dva puta u prolazu-jednom kad smo dolazili iz Velesa ka granici, i jednom kada sam se skidao. Ali Strumicu generalno prilicno pamtim na otprilike, secam se samo jednog hotela negde u centru, malo autobuske stanice, i to je sve.

Moguce da su nam ovakvu opustenciju tolerisali i zato sto su tokom skoro celog leta `83 sa nama bili majstori koji su renovirali karaulu, zidari, tesari i moleri. Oni su podigli jedan improvizovani smestaj pored karaule, i posto je bila sezona, pocinjali su da rade rano ujutru, pa sve dok se videlo. Ceo krug oko karaule bio je stalno pun suta i otpada, oni su bas radili onako svojski, pa nije mogla da se tera neka velika higijena, a i mi koji nismo bili na duznosti pomagali smo im pomalo pa smo mogli da budemo i bez majice i ovako i onako... uglavnom, prilicno je bila opustena atmosfera za ondasnju vojsku, kolikomi se cini.

36-i Granicni Odsek sa komandom u Strumici.1981 komandant Gr Odseka pukovnik Jovanov Stojan.Mislim da je Nesha napravio gresku-nemoguce da je Vlado imao cin porucnika ako je dosao iz PSRO Bileca.U slucaju da se aktivirao dobio bi cin vodnika.Bio sam na obe karaule u posjeti negdje u maju 1981,samo se sjecam da su u slucaju kontakata sa Bugarima,ovi bi se krili.Bili su jadno obuceni u odnosu na nas,mislim da su imali obicne gumene cizme.Mi smo na rejon isli u svecanim uniformama,u odnosu na njih smo izgledali "kao ambasadori".
Grci su imali standardne NATO uniforme,imao sam sliku u uniformi Grcke vojske-slikali se kraj gr kamena-mislim broj 36 ili 38,na najjuznijoj tacki nekadasnje SFRJ

Sto se tice komandira karaule Vlade, on je bio porucnik, sto posto. Isto tako je bio porucnik i Stojance Gicov koji je komandovao karaulom u Konjarevu, a tako je bio porucnik i Ciga u Velesu, koga se pesadinci mislim dobro secaju.
Po onome kako nam je pricao bas Ciga u Velesu, stvari su sa njihovim cinovima bile ovakve:
-po zavrsetku SRO u Bileci, ili neke druge, pitomac je dobijao cin mladjeg vodnika-to je bilo ono sa tri crvene na ramenu-razvodnik jednu crvenu, desetar dve, mladji vodnik tri-i kad zavrsi staziranje dobijao je jednu zutu i postajao vodnik. Kad odsluzi vojsku i prevede se u rezervu, postajao je rezervni potporucnik i mogao je s godinama i kad prodje vezbe redom da stigne do cina kapetana.
Ako se, medjutim, aktivirao, onda je dobijao cin potporucnika u JNA. To je bilo uradjeno verovatno zato sto je opalo interesovanje za vojni poziv pa su onda trazili najbrza resenja, mada meni ni ovo nije neko pravo resenje, ako cemo pravo. Uglavnom, kad se pitomac aktivira, onda je dobijao cin porucnika, a ugovor je mogao da potpise na tri godine. Ugovor je mogao da obnovi maksimalno jos dva puta, odnosno da bude u JNA devet godina, a mogao je da napreduje samo do cina porucnika i ne dalje. Posle toga se prevodio u rezervu i morao je da nadje neki drugi posao.
Ako ima nekog od bivsih aktivnih vojnih lica, tj. oficira, mozda bi mogli da prokomentarisu ovo i da isprave ako sam pogresio. Ovu pricu, od porucnika Cige, slusao sam jos u Velesu, pa s obzirom na godine, mozda sam ponesto i omasio.

Imamo na forumu par aktivnih oficira i podoficira,pretpostavljam da ce neko od njih razjasniti ovu nedoumicu.

nesho kolko vam je ukupno bio reon do karaule HLEBEC i gore prema tromedji zimi posto ste bili na KONJAREVO karaulu a leti ste bili gore na KARAULI Ravniste sta ste imali gore pisi

Nesto malo sam pisao o reonima juce, mozda da dodam jos ponesto.
U Konjarevu, do reona karaule Hlebec je bila prilicno kratka tura. Ne mogu da odredim ovako napamet, verovatno cu pogresiti, al mislim da u vazdusnoj liniji nije bilo mnogo vise od kilometar i po, dva- da li je bilo i toliko, nemam pojma. Uglavnom, islo se poprilicno brzo. Karaula Hlebec mislim i da je bila sa druge strane puta, znaci, nas reon stize do prelaza na Petricu, pa onda put, carina i slicno, i onda Karaula Hlebec sa druge strane. Taj reon je bio prilicno zivahan, sto zbog granicnog prelaza, sto zbog ljudi koji su obradjivali njive na obe strane granice. Tu je bio slucaj slicno ko kod nas po Banatu oko granice, da su postojali oni koji su imali njivu na drugoj strani-znaci, bili Bugari a imali njivu u SFRJ i obratno. To se resavalo dozvolama za malogranicni promet, standardno. Plus, i saobracaj preko granicnog prelaza je isto bio zivahan. Bugari su povremeno dolazili da pazare cak u Novo Selo, tu je bio granicni vod, jer je to bilo kod njih jos uvek vreme tvrdog sistema kad su oskudevali u mnogo cemu. Medju njima je bila cak i legendarna baba Vanga koja je zivela u Petricu, i mnogi su je znali i sretali na pijaci i u radnjama u Novom Selu.

Na Belasici je reon stvarno bio poveliki, i uglavnom je sve bilo pusto. Nikad mi nije bilo jasno sta ce karaula tamo gore, osim kao deo nekakvog sistema, i to deo koji je bio neka vrsta veze izmedju Dojrana na jednoj strani i Novog Sela na drugoj. Prakticno, gore smo bili sami samcati, i to je bilo sve.

Karaula u Konjarevu se vidi na slici, kako je izgledala, i to je bio prilicno novi objekat kad smo dosli tamo, a sad mi je jasno da nikad nismo pitali kad je sagradjena, ne znam. Tamo nas je bilo mozda cak i cetrdesetak, jer su bili vojnici za dve karaule, pa je sve bilo ful popunjeno sto se tice spavanja, jela, i slicno. Konjarevo je od karaule bilo stotinak metara, sto se na ovoj slici ne vidi, i to desno od karaule, gledajuci sliku. Bio je jedan mali put, neasfaltiran, koji je sa obe strane bio obrastao visokom suvom travom i korovom i to se nije ni cistilo jer je valjda predstavljalo neku vrstu zastitnog pojasa prema samoj karauli. Tim putem se islo u selo po potrebi i u redovne izlaske, a kad je neko hteo da zbrise na kratko bila je jedna mala utabana staza kroz travu desno iza, kojom je moglo brzo da se stigne do prodavnice na pivo ili nesto slicno.
O vojnicima, naravno, treba da pisem posebno, pa da ne zurim sada.
Oko karaule su bila cetiri psa, sve nemacki ovcari-Nom, Amur, Kval i Sob. Jeste, pamtim im imena i posle toliko godina, al to je valjda zato sto smo provodili puno vremena sa njima. Konjarevu su pripadali Nom i Amur, a Kvala i Soba poveli smo sa sobom kad smo otisli gore.
Karaula na Ravnistu bila je manja od ove u Konjarevu i nesto starija. U spavaoni je bilo nas dvanesti ili trinaest, dezurni je imao svoju sobu, postojala je trpezarija i kupatilo. U kupatilu nije bilo tople vode, nego je postojao bojler koji se grejao na drva, pa kad je neko hteo da se kupa, trebalo je da uzme sekirce i imao je tople vode zacas. Naspram Velesa, gde je kupanje bilo jednom nedeljno, ovo je bio pravi komfor, posto niko nije ogranicavao kupanje-koga nije mrzelo da cepa drva, mogao je da se kupa svaki dan vise puta.
Pored se nalazila jos jedna mala zgrada gde je bio magacin, i indetndantski i borbeni.
Ispred karaule je bila jedna velika mapa SFRJ napravljena od sest velikih kamenih ploca, za sest republika. Pored je bio i veliki drveni sto i dve velike klupe.
Dvadesetak metara nize od karaule, na ulasku u sumu, bio je prirodni izvor koga smo zvali Hladni granicar, i tu smo provodili poprilicno vremena u hladovini-to je bas bilo mesto za uzivanje.
Nedaleko od nas bio je, isto na obodu sume, ali vise levo, i jedan stari pastir koji nam je povremeno donosio sir i mleko. Jednom smo od njega dobili i jagnje.
Od Konjareva do Ravnista vodio je neasfaltirani put, pravi planinski, sav u serpentinama, i trebalo je pesice mozda i vise od dva sata da se stigne, a kad su donosili sledovanje na konjima islo se jos i sporije. Mi smo poznavali jednu precicu uz brdo, kojom je moglo da se sidje do sela za jedno cetrdeset i pet minuta, a uzbrdo je trebalo malo vise, naravno. Ravniste, ako se dobro secam, bilo je na preko hiljadu metara nadmorske visine-koliko tacno, zaboravio sam. Osim nas, ako sto sam rekao, uglavnom nije bilo nikoga.

Koliko ste streljiva nosili na rejon?

nesho lepo receno napokon si se javio za karaulu koja je bila na tromedji ja sam bio 1987 negde u jesen sa mojim staresinom na karaulu HLEBEC .Ima slika sa gr. kamena 1 ali nemogu da skinem.Culi smo da je na ravniste bilo dosta tesko zbog uslova zivota na osnovu ostalih karaula recimo na moju kupanje koliko hoces imali smo 2 bojlera bilonas je 21 vojnika 2 svinceta 1 konja i oko15 zeceva 2 nemacka ovcara DINGO i KONDOR oko karaule su ljudi iz sela imali dosta plastenika uglavnom paradajz i malo duvana od moje karaule do jezera smo isto imali kratak reon oko 2 km tako da je bilo ljudi sa nase i grcke strane sto su obradjivali zemlju u granicni pojas.

Lala Basaid (citat):

nesho lepo receno napokon si se javio za karaulu koja je bila na tromedji ja sam bio 1987 negde u jesen sa mojim staresinom na karaulu HLEBEC .Ima slika sa gr. kamena 1 ali nemogu da skinem.Culi smo da je na ravniste bilo dosta tesko zbog uslova zivota na osnovu ostalih karaula recimo na moju kupanje koliko hoces imali smo 2 bojlera bilonas je 21 vojnika 2 svinceta 1 konja i oko15 zeceva 2 nemacka ovcara DINGO i KONDOR oko karaule su ljudi iz sela imali dosta plastenika uglavnom paradajz i malo duvana od moje karaule do jezera smo isto imali kratak reon oko 2 km tako da je bilo ljudi sa nase i grcke strane sto su obradjivali zemlju u granicni pojas.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na taj kamen misliš?

Hvala ZAGORAC e to je gr. kamen 1 sa tromedje GR. BU. YU. Nesho dali se secas trebalobi da ste imali patrolu do njega.

Pozdrav nesho.
To da je bio Vlado poručnik ili podporučnik drži. Imali so ugovore, ako si imao fakultet dali su ta čin ...
Sečam se godine 1986 u leto oficiri su na karauli Hlebec imali malu žurku sa prasetom, pričali, da oficir sa Konjareva, Ravnište, neče produžiti ugovor, misim, da su pričali da je profesor. To je bilo 3 godine napred. Lepi opisi događaja na Belasici.

Sto se streljiva tice, svako je nosio puni komplet, zavisi sta je duzio. Ja sam imao M-70 pa sam imao okvir u pusci i jos cetiri u RAP-u. Mislim da je u to vreme jos bilo onih koji su imali PAPovke, ali koliko su oni municije imali, ne znam-ne mogu tacno da se setim ni koliko je metaka islo u nju, pet ili sest?
Kamen 1. jeste na vrhu, mislim da je to vrh Tumba. Po dnevnoj zapovesti trebalo je da svaka patrola obidje kamen, i da se popne do njega svaki put, e sad, da li je to tako bilo-ko zna... ni ja nisam isao bas svaki put, jer se definitivno uvek videlo da nema nikoga kilometrima okolo.
Kad se pak popnete na sam kamen, na tromedju, sa desne strane se u daljini video Dojran, a cini mi se da se pravo ispred videlo i neko jezero u Grckoj. Od tromedje se na levo prostirala Grcka, a i prema desnoj strani, a Bugarska je isto isla na levo. Dve granicne linije pored samog kamena, i ova nasa treca, pravile su mali trougao koji se postepeno sirio nanize, pa je mozda i stotinak metara prema levo i nanize moglo da se predje iz SFRJ u Grcku u nekoliko koraka. Kasnije se teritorija Bugarske sve vise sirila, dok granica Bugarske i Grcke nije ostala na vrhovima Belasice, ili malo nize, a mi smo ostajali na granici Bugarske i SFRJ.

Da, dok sam pisao ovaj post gore, stigla je mapa koju je postirao Zagorac. Tu se sve lepo vidi-i Dojran, i jezero u Grckoj, i mali trougao kod tromedje koji se siri... to je to.

nesha (citat):

Sto se streljiva tice, svako je nosio puni komplet, zavisi sta je duzio. Ja sam imao M-70 pa sam imao okvir u pusci i jos cetiri u RAP-u. Mislim da je u to vreme jos bilo onih koji su imali PAPovke, ali koliko su oni municije imali, ne znam-ne mogu tacno da se setim ni koliko je metaka islo u nju, pet ili sest?
Kamen 1. jeste na vrhu, mislim da je to vrh Tumba. Po dnevnoj zapovesti trebalo je da svaka patrola obidje kamen, i da se popne do njega svaki put, e sad, da li je to tako bilo-ko zna... ni ja nisam isao bas svaki put, jer se definitivno uvek videlo da nema nikoga kilometrima okolo.
Kad se pak popnete na sam kamen, na tromedju, sa desne strane se u daljini video Dojran, a cini mi se da se pravo ispred videlo i neko jezero u Grckoj. Od tromedje se na levo prostirala Grcka, a i prema desnoj strani, a Bugarska je isto isla na levo. Dve granicne linije pored samog kamena, i ova nasa treca, pravile su mali trougao koji se postepeno sirio nanize, pa je mozda i stotinak metara prema levo i nanize moglo da se predje iz SFRJ u Grcku u nekoliko koraka. Kasnije se teritorija Bugarske sve vise sirila, dok granica Bugarske i Grcke nije ostala na vrhovima Belasice, ili malo nize, a mi smo ostajali na granici Bugarske i SFRJ.

10,a borbeni komplet je bio 100 komada.
Vrh je sto posto TUMBA

nesho kako ste u letnjem peridu kada ste bili gore na karauli Ravniste dali ste imali vode jer nama je nas st.vod.pricao da se sve nosilo konjima da vas je bilo dosta vojnika reko sam vec i da se mesio hleb gore verovatno je to bilo u moje vreme 1987 kada su granicari sa karaule JANKOVIC dolazili do vas ili su isli na spoj islo ih je po 4 u patrolu nejavlja se niko sa karaule JANKOVIC bolje bi opisali mada su oni slabo isli na reon jer njihov staresina mora da se javi na nasoj karauli da ise gore zbog nase patrole a mi odma javljamo gore tel.

Sad, dragi moj Lalo, za ovu vodu si me bas nasao. Ne mogu da se setim uopste kako je bilo sa njom. Sigurno je da smo imali izvor o kome sam vec pricao, Hladni granicar, malo ispred karaule, na ulazu u sumu, i tamo smo uzimali vodu za pice. Da li je stizala i neka voda na konjima, ne mogu da se setim. Moguce da je bilo tako nesto. Isto tako, ne mogu da se setim ni kako smo sipali vodu u bojler za kupanje-da li je bio spojen cevima na nekakvu kisnicu, ili smo sipali iz kanistara, ne znam. Ali znam da u vodi nismo oskudevali uopste, to je sigurno.

Ne secam se da je kuvar mesio hleb na karauli. Mozda sam i to zaboravio, retko sam i ulazio u kuhinju, ako cemo pravo.

Nas je u patroli uvek bilo samo po dvojica. Povremeno smo isli cak i bez psa. Praktikovalo se, to nam je pricao valjda porucnik Vlada, da vodja patrole bude kerovodja, kad god je moguce, ali nije bilo striktno pravilo. Tako se desavalo da kerovodje odmaraju, a da dvojica vojnika idu sami-meni se bar to poklapalo prilicno cesto. Nismo isto tako imali nikakve spojeve sa granicarima sa bilo koje druge karaule, ako mogu da se setim dobro, to nam nije pisalo ni u dnevnim zapovestima.

Ovi sa Jankovica, kao sto si rekao, isli su u patrolu na otprilike, a cesto je bilo slicno i kod nas. Ja nisam jednostavno mogao da sedim i lezim osam sati negde u sumi, pa sam isao koliko god sam mogao, ali znam da je bilo i onih koji su odlazili bukvalno iza prve krivine odakle su imali dobar pogled na karaulu i tu su provodili ceo dan u hladovini. Rekao bih da je takvih bilo malo, i uglavnom su svi izlazili bar do pod tromedju. To je svakako bio veci deo reona.

Ja sam jednom probao da idem i nocu u patrolu, da vidim kako to izgleda u sumi. To je bio jedini put kad nisam otisao dalje od te prve krivine, jer nisam mogao ni da pretpostavim kako izgleda noc na Belasici. Ko je bio u tim sumama, zna da su stabla ogromna, po vise desetina metara, gusta, i da je u njima hladovina i kada su najtopliji dani. Nocu je to sve samo jedno neprolazno more crnila-ja sam stazom za patrolu isao citavo prolece i pocetkom leta, znao sam je napamet, ali jednostavno nocu to nista nije znacilo. Tamo je bio takav mrak da nije pomagala ni baterija-nas dvojica nosili smo nove novcate uloske u lampama, svetleli su ko sunce, ali u sumi je to izgledalo samo kao dva kruzica svetlosti na stazi, i u prvih pedesetak metara pali smo obojica po dva ili tri puta. Jednostavno, ta suma je nocu bila potpuno neprolazna. Svratili smo te veceri to ovcara koji se zvao Mitke, bio je tu blizu karaule, ostali kod njega negde do oko ponoci, i vratili se na karaulu. Nocne patrole nisu bile potrebne, stvarno, jer tuda niko nije mogao da prodje ako nije imao opremu-ono, IC naocare ili slicno-drugim recima, moglo je mirno da se spava.

Tako nam je pricao nas vodnik u vezi tvoje karaule.Sto se tice nocu GRANICARSKA izreka STRAH CUVA GRANICU verovatno ko misli da predje nezna gde se nalazi patrola vreme se menjalo nise islo uvek isto a danju je lako preci kada patrola ode slobodno preko.I mi smo vatali krivine pogotovo nocne patrole do 24 cas.smo isli i na JANKOVIC karaulu isto suma ali je patrolna staza bila siroka ustvari to je bio put do karaule a posle 24 se nije islo krivina u magacin trepezarija leti legnes gde hoces a patrola 1 do jezera imali smo isto mesta oko karaule posle 24 ladovina.

Ta izreka-da strah cuva granicu- to se nije vazilo za Belasicu, tamo gde smo mi bili... tamo jednostavno nisi mogao da prodjes nocu kroz sumu, kolki mrak je bio. Dok nisam krenuo da sam vidim, nisam verovao, posle je bilo kasno, isli smo nogu pred nogu da se ne povredimo-ides, a nista ne vidis, to je da ne poverujes...
Sa druge strane, na Konjarevu je patrola nocu isla skorz normalno, ravnica, cisto, ides ko u setnju. Nasa patrola je jednom, dok smo bili tamo dole, uhvatila dvojicu ilegalaca.

Bilo je to opet neko lepo vece, mozda nekoliko dana pre nego sto smo krenuli gore na Ravniste. Nije cak ni bilo jako kasno, opet mozda oko devet uvece, gledali smo jos TV u trpezariji, kad je uleteo strazar i viknuo kako patrola, koja je otisla prema Hlebecu, ispaljuje rakete. Ne znam da li se secate, ali za nocne patrole obavezno smo nosili signalni pistolj u torbi, i signalne rakete... rakete su bile nesto kao patrone za lovacku pusku, i svaka je imala na poklopcu bradavice da se lakse snadjemo u mraku-recimo, crvena raketa je imala jednu, bela dve, zuta tri... recimo... i ne znam da li se secate, te rakete su znacile nesto same za sebe a i u kombinaciji-zaboravio sam, ali recimo, crvena-napadnuti smo, bela-imamo povredjene, zuta-imamo ilegalce, i tako redom... mi smo nosili pistolj i rakete u posebnoj torbici i vezbali smo naslepo da pipanjem pogadjamo boje i da tako vadimo i punimo pistolj bez gledanja.

Te veceri, ovi nasi vojnici koji su bili u patroli ispaljivali su rakete prilicno bez reda, i bez nekog znacenja, al smo shvatili da je guzva, logicno. Dobili smo uzbunu, a nije ni trebalo da se daje, i pravo da kazem, tada sam prvi put shvatio da smo bili ipak neka ozbiljna prica... za cas su se svi obukli, postrojili, i mislim da smo bukvalno za pet minuta, od kada je strazar utrcao u trpezariju, vec bili trkom na stazi ka patroli... kad smo stigli do njih, oni su bili zarobili dvojicu ilegalaca iz Bugarske, koje su naterali da legnu i vec su ih bili povezali lisicama. Ova dvojica Bugara bila su do zla boga uplasena, to su bila neka dvojica seljaka iz obliznjeg sela preko, prilicno lose obuceni, onako neugledni i zalosni, prosto da coveku bude neprijatno sto ih je uhapsio... posle je dosla milicija i odvela ih na dalji postupak, koliko smo shvatili, rec je bilo o nekim sitnim svercerima koji su dolazili po cigare i slicnu robu, pa je trebalo da se utvrdi valjda ko im je bio tu veza sa nase strane i slicno.

nesha (citat):

...to su bila neka dvojica seljaka iz obliznjeg sela preko, prilicno lose obuceni, onako neugledni i zalosni, prosto da coveku bude neprijatno sto ih je uhapsio...

E, sve si rekao.
I čitava (skupa) 'mašinerija' zbog toga.  
Ono, ozbiljnost do bola.

Nesho signalni pistolj se nosio i kod nas na karauli to je pistolj 26 mm pucali smo u Jezero da se nebi nesto upalilo vecinom smo ga nosili leti kad ispucas metak morali smo pisati izvestaj lupali gluposti kako smo primetili nesto a dok vodnik nije sazno da smo sve ispucali poludio je jer patrola 1 do Jezera je samo mogla videti seljake iz sela i grcku patrolu koja je dolazila zbog nas da bi se nekako ispricali pusili cigare e da to sam zaboravio jedan vojnik je uvek nosio malu radio stanicu i uvek je pitao za KOSARKASA DRAZENA PETOVICA ONDA 1987 JE JOS BIO ZIV.

Max Blitz (citat):

nesha (citat):

...to su bila neka dvojica seljaka iz obliznjeg sela preko, prilicno lose obuceni, onako neugledni i zalosni, prosto da coveku bude neprijatno sto ih je uhapsio...

E, sve si rekao.
I čitava (skupa) 'mašinerija' zbog toga.  
Ono, ozbiljnost do bola.

Trebali su ih pustiti ili nešto drugo? 

ZAGORAC (citat):

Trebali su ih pustiti ili nešto drugo?

U onom sistemu nisu, tako je to bilo.

Nisu smjeli.
Pravila su bila jasna,nije bilo isto, na nekim dijelovima granice se ginulo i bilo je ranjavanja,koječega i u "novijim" vremenima.
Bilo je suptilnosti pa su se neke stvari znale lijepo objasniti(zataškati).

A sto da ih puste?Zadatak nas granicara nije bio samo da cuvamo granicu nego i imovinu u granicnom pojasu.Moja karaula Stari Dojran bila je malte ne usred vinograda preduzeca Vinojug iz Gevgelija,desetine hektara.Bilo je dosta i privatnih povrsina pod lozom ili lubenicama.Ljeti bi hvatali lopove koji su htjeli da to prodaju turistima,u Dojranu je bilo 15-ak hiljada turista u toku sezone.Osim toga i sumokradice iz Grcke su bile vrlo aktivne.
Sjecam se jednog lokalnog lopova kojeg smo uhapsili dva puta u par nedelja,KK nam je pred njim u karauli rekao"Sledeci put pucajte"-vise ga nismo hvatali,nije se pojavljivao.Djelovala je vaspitna mjera KK.
Naravno da je hteo da ga uplasi.

ps:kod nas je bila specificna situacija,granicni pojas je vrveo od civila,radnika Vinojuga.Njihove pomocne zgrade,gospodarski objekti su bili na nekih 100-ak metara udaljeni od karaule.

ZAGORAC (citat):

Nisu smjeli.
Pravila su bila jasna,nije bilo isto, na nekim dijelovima granice se ginulo i bilo je ranjavanja,koječega i u "novijim" vremenima.
Bilo je suptilnosti pa su se neke stvari znale lijepo objasniti(zataškati).

Pade mi na pamet što bi bilo s tim pravilima (da je tako ostalo, tj. i država i sve) u ovoj današnjoj situaciji s rijekom izbjleglica.... kako bi se JNA graničari s tim nosili...

Da je drzava ostala nebi bilo rijeke izbjeglica-i mnogo toga jos