Marksizam

Kasne bar pola stoljeća, ali bolje ikad nego nikad 

Pa nek mi sad neko kaze kako se Amerika petlja u tudju politiku, postavlja "svoje" vlade, stima izbore...

pera84 (citat):

Pa nek mi sad neko kaze kako se Amerika petlja u tudju politiku, postavlja "svoje" vlade, stima izbore...

Seveda tega nihče ne misli, ZDA imajo še doma probleme pri svojih volitvah, pa jim morajo pomagati Rusi.

Kod nas je bilo Traktorki, Mašinki, Sovjetki, Staljinki...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vjerovali ili ne, u Njemačkoj obilježavaju 200-tu obljetnicu rođenja Karla Marxa, a u njegovom rodnom gradu Trieru je otkriven spomenik ovom misliocu, dar NR Kine.
Na svečanosti u Trieru je govorio i i predsjednik Europske komisije, konzervativac Jean-Claude Juncker, rekavši "Marx nije odgovoran za sve okrutnosti za koje bi njegovi navodni nasljednici trebali odgovarati".
U Marxovoj rodnoj kući je otkriven i stani muzejski postav njemu posvećen.
Grad Trier održat će idućih mjeseci oko 600 događaja - izložaba, koncerata, kazališnih predstava i konferencija povezanih sa životom i radom Karla Marxa.
No, bilo je i prosvjeda.
Više desetaka osoba iz Saveza skupina žrtava komunizma prošlo je gradom uz transparent na kojem je Marx prikazan kako caruje nad ljudskim lubanjama.
Stranka krajnje desnice Alternativa za Njemačku (AfD), koja ima velik broj pristaša u dijelu bivše Istočne Njemačke, u tišini je marširala osuđujući "kult Karla Marxa". AfD je pozvao da se ukloni kip filozofa "u ime žrtava komunizma".
Njemačka radikalna ljevica međutim smatra da kritici Marxa nema mjesta.
"Kad bi svatko bio odgovoran za ono što je počinjeno u njegovo ime, tada (lik) Isusa Krista ne bi smio biti izložen ni u jednoj crkvi", rekla je u subotu jedna od čelnica ljevice Sahra Wagenknecht.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Prodajni hit.
 Cijena - 3 €. 

[You must be registered and logged in to see this image.]

I treba obilježit!

Soviet wedding, 70-tih...

Jeza!

VBČ (citat):

Jeza!

Ali ima i nekog nadrealnog šarma.

Čisto hipotetski, kad bih našao neku otkačenu partnericu koja bi inzistirala sad na ovakvoj scenografiji, u nekom ludom scenariju bih pristao.
I tak' ne mogu opet "puno drugačije".
No, da se i krivo ne shvati, radije ne bih opet.

Budući da sam oduvijek bio socijaldemokrat, nisam imao nekog straha od kumunizma i da će nas sovjetska čizma pregazit.
No neku jezu i odbojnost da. Nezamislivo mi je društvo bez duhovnosti, tj. religije.

Šalim se, mislio sam na scenografiju baš za sam obred vjenčanja... a ja mogu sve prihvatiti, ali ne smije biti pretjerano po mojim mjerilima, tako me ne bi nitko svaki dan smio uvjeravati ni da ima i ni da nema Boga, jednako bi mi bilo naporno. Povremeno filozofirati da, dapače.

Kubanci premoćnom većinom podržali novi ustav, jednopartijski sustav ostaje

Kubanci su na referendumu u nedjelju premoćnom većinom podržali novi ustav koji zadržava jednopartijski sustav u zemlji, ali uvodi određene društvene i gospodarske reforme, objavilo je u ponedjeljak državno izborno povjerenstvo.
Za ustav glasalo je 73,3 posto ukupnog broja glasača, 7,6 posto je bilo protiv, dok je 4,5 posto upisanih birača pogrešno ispunilo listić ili ga je ostavilo praznim.
Za usporedbu, kad je 1976. godine održan referendum o sadašnjem ustavu, 99,02 posto izašlih birača podržalo je ustav.
Rasprava o prijedlogu novog ustava vodila se mjesecima. Vlada je isticala da novi ustav s jedne strane čuva kontinuitet politike vođe kubanske revolucije Fidela Castra, a istodobno je prilagođen zahtjevima današnjice. Protivnici ističu da novi ustav nastavlja jednostranačku vladavinu Komunističke partije i gušenje sloboda.
Predsjednik Miguel Díaz-Canel istaknuo je važnost novog ustava karipskog otoka. "Ustav proširuje građanska prava, riječ je o modernom i naprednom dokumentu koji će omogućiti lakši i odlučniji napredak."
Tekstom novog ustava priznaje se pravo privatnog vlasništva, uloga tržišno orijentiranog gospodarstva i važnost stranih ulaganja.
Međutim, iz konačne verzije izbrisana je formulacija koja bi otvorila put sklapanju istospolnog braka, čemu su se usprotivile crkve.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Max Blitz (citat):

Kubanci premoćnom većinom podržali novi ustav, jednopartijski sustav ostaje

Kubanci su na referendumu u nedjelju premoćnom većinom podržali novi ustav koji zadržava jednopartijski sustav u zemlji, ali uvodi određene društvene i gospodarske reforme, objavilo je u ponedjeljak državno izborno povjerenstvo.
Za ustav glasalo je 73,3 posto ukupnog broja glasača, 7,6 posto je bilo protiv, dok je 4,5 posto upisanih birača pogrešno ispunilo listić ili ga je ostavilo praznim.
Za usporedbu, kad je 1976. godine održan referendum o sadašnjem ustavu, 99,02 posto izašlih birača podržalo je ustav.
Rasprava o prijedlogu novog ustava vodila se mjesecima. Vlada je isticala da novi ustav s jedne strane čuva kontinuitet politike vođe kubanske revolucije Fidela Castra, a istodobno je prilagođen zahtjevima današnjice. Protivnici ističu da novi ustav nastavlja jednostranačku vladavinu Komunističke partije i gušenje sloboda.
Predsjednik Miguel Díaz-Canel istaknuo je važnost novog ustava karipskog otoka. "Ustav proširuje građanska prava, riječ je o modernom i naprednom dokumentu koji će omogućiti lakši i odlučniji napredak."
Tekstom novog ustava priznaje se pravo privatnog vlasništva, uloga tržišno orijentiranog gospodarstva i važnost stranih ulaganja.
Međutim, iz konačne verzije izbrisana je formulacija koja bi otvorila put sklapanju istospolnog braka, čemu su se usprotivile crkve.

[You must be registered and logged in to see this link.]

In sedaj bodo tudi na Kubi videli kaj pomeni privatna lastnina, tržno naravnano gospodarstvo in demokracija.

Izgleda da će bit kapitalizam pod kontrolom partije koja se još samo zove komunistička, po kineskom modelu, što i nije loš izbor.
Ne znam kakav im je mentalitet, da se ne pretvore u neku od zemalja srednje Amerike tipa Honduras, a to bi bilo vrlo loše.
Važno bi bilo očuvati javni red i mir, te sigurnost građana i turista što u Latinskoj Americi nije slučaj.

Max Blitz (citat):

Izgleda da će bit kapitalizam pod kontrolom partije koja se još samo zove komunistička, po kineskom modelu, što i nije loš izbor.
Ne znam kakav im je mentalitet, da se ne pretvore u neku od zemalja srednje Amerike tipa Honduras, a to bi bilo vrlo loše.
Važno bi bilo očuvati javni red i mir, te sigurnost građana i turista što u Latinskoj Americi nije slučaj.

Neznanje+sloboda=haos (anarhija)

Max Blitz (citat):

Izgleda da će bit kapitalizam pod kontrolom partije koja se još samo zove komunistička, po kineskom modelu, što i nije loš izbor.
Ne znam kakav im je mentalitet, da se ne pretvore u neku od zemalja srednje Amerike tipa Honduras, a to bi bilo vrlo loše.
Važno bi bilo očuvati javni red i mir, te sigurnost građana i turista što u Latinskoj Americi nije slučaj.

Latinska Amerika kao katolička stoji nasuprot protestantske Sjeverne Amerike. Razlike su očevidne, i lijep primjer kako religija utiče na razvoj društva...

Marks o Marksizmu:

Opšti rezultat do kojeg sam došao i koji mi je, kad sam već došao do njega, poslužio kao putokaz u mojim studijama, može se ukratko ovako formulisati:

U društvenoj proizvodnji svoga života ljudi stupaju u određene, nužne odnose, nezavisne od njihove volje, odnose proizvodnje, koji odgovaraju određenom stupnju razvitka njihovih materijalnih proizvodnih snaga. Celokupnost
tih odnosa proizvodnje sačinjava ekonomsku strukturu društva, realnu osnovu, na kojoj se diže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju određeni oblici društvene svesti. Način proizvodnje materijalnog života uslovljava proces socijalnog, političkog i duhovnog života uopšte. Ne određuje svest ljudi njihovo biće, već obrnuto, njihovo društveno biće određuje njihovu svest.
Na izvesnom stupnju svoga razvitka dolaze materijalne proizvodne snage društva u protivrečje s postojećim odnosima proizvodnje, ili, što je samo pravni izraz za to, sa odnosima svojine u čijem su se okviru dotle kretale. Iz oblika razvijanja proizvodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove. Tada nastupa epoha socijalne revolucije.
S promenom ekonomske osnove vrši se sporije ili brže prevrat čitave ogromne nadgradnje. Pri posmatranju ovakvih prevrata mora se uvek razlikovati materijalni prevrat u ekonomskim uslovima proizvodnje, koji se dade konstatovati
s tačnošću fizičkih nauka, od pravnih, političkih, religioznih, umetničkih ili filozofskih, ukratko, od ideoloških oblika u kojima ljudi postaju svesni toga sukoba i borbom ga rešavaju. Ko god što neku individuu ne ocenjujemo po onome šta ona o sebi misli da jeste, tako ni o ovakvoj prevratnoj epohi ne možemo stvarati sud iz njene svesti, već naprotiv moramo tu svest da objašnjavamo iz protivrečnosti materijalnog života, iz postojećeg sukoba među društvenim proizvodnim snagama i odnosima proizvodnje. Nikada neka društvena formacija ne propada pre no što budu razvijene sve proizvodne snage za koje je ona dovoljno prostrana, i nikad novi, viši odnosi proizvodnje ne nastupaju pre no što se materijalni uslovi njihove egzistencije nisu već rodili u krilu samog starog društva. Stoga čovečanstvo postavlja sebi uvek samo one zadatke koje može da reši, jer kad tačnije posmatramo, uvek ćemo naći da se sam zadatak rađa samo tamo gde materijalni uslovi za njegovo rešenja već postoje ili se bar nalaze u procesu svoga nastajanja. U opštim linijama mogu se azijatski, antički, feudalni i moderni buržoaski načini proizvodnje označiti kao progresivne epohe ekonomske društvene formacije. Buržoaski odnosi proizvodnje jesu poslednji antagonistički oblik društvenog procesa proizvodnje, ne antagonistički u smislu individualnog antagonizma, nego antagonizma koji potiče iz društvenih životnih uslova individua, ali u isti mah proizvodne snage koje se razvijaju u krilu buržoaskog društva stvaraju materijalne uslove za rešenje toga antagonizma. Zato se sa tom društvenom formacijom završava predistorija ljudskog društva.
Karl Marks: Predgovor za “Prilog kritici političke ekonomije”

Sloba1 (citat):

1864. U Londonu je osnovana Prva internacionala (Međunarodno udruženje radnika), za koju je osnivački dokument pod nazivom “Inauguralna adresa i Statut” napisao Karl Marks.

Premalo je prostora, pa še za večino ni zanimivo, da bi pisal bolj na široko o Prvi internacionali in o njenem nastanku. 

Moram pa dopolniti Slobov post, kjer pravi, da je napisal Statut Marx. Statut je izdelala posebna komisija, na čelu katere pa je bil resnično Marx. Statut torej ni delo samo Marxa temveč komisije.

Predmet koji sam najviše mrzio u srednjoj školi " Marksizam"...

Mlad si še doktore. Ko sem jaz hodil v šolo samostojnega predmeta Marksizem ni bilo. Je pa res, da je bila skoraj v vsakem predmetu vključena marksistična ideologija, še pri telesni vzgoji (kondicija je pomembna in potrebna pri obrambi socialistične domovine). 

Da o fakulteti ne govorim. Najbolj zgovoren je bil predmet politična ekonomija, ki ga nikoli nisem dobro razumel.

uf...ni ja nisam volio političku ekonomiju...grozota

Meni išao i Marksizam i Istorija, imao petice iz tih predmeta.

Bravo...ja sam isto volio povijest...ali ovo drugo...filozofske predmete, baš i ne

Doktor Živago (citat):

uf...ni ja nisam volio političku ekonomiju...grozota

Nikoli nisem razumel tako imenovano dogovorjeno ekonomijo. Vedno sem mislil, da je trg tisti, ki odloča o tem kaj se bo delalo in koliko. Nas pa so učili, da se bo delalo to in toliko kot se bomo samoupravno dogovorili. Pa če to potrebujemo ali ne. Če bo nečesa preveč pa bomo te n. pr. lopate pretopili in izdelali nekaj drugega. Samo, da se nekaj dela. četudi škoda. Samo da imajo vsi delo in da vlada polna zaposlenost in ni brezposelnosti.

arcibald01 (citat):

Doktor Živago (citat):

uf...ni ja nisam volio političku ekonomiju...grozota

Nikoli nisem razumel tako imenovano dogovorjeno ekonomijo. Vedno sem mislil, da je trg tisti, ki odloča o tem kaj se bo delalo in koliko. Nas pa so učili, da se bo delalo to in toliko kot se bomo samoupravno dogovorili. Pa če to potrebujemo ali ne. Če bo nečesa preveč pa bomo te n. pr. lopate pretopili in izdelali nekaj drugega. Samo, da se nekaj dela. četudi škoda. Samo da imajo vsi delo in da vlada polna zaposlenost in ni brezposelnosti.

Arci, to je bilo k'o u onoj Pejakovicevoj monodrami:
"I sad mi u onoj sumi, po citav dan kopamo kanal. 
Dodju oni seljaci pitaju, sta nam to polazete? 
Nista. 
Pa sto kopate? 
Vjezbamo se. 
Kopaj i zatrpavaj"

pera84 (citat):

arcibald01 (citat):

Doktor Živago (citat):

uf...ni ja nisam volio političku ekonomiju...grozota

Nikoli nisem razumel tako imenovano dogovorjeno ekonomijo. Vedno sem mislil, da je trg tisti, ki odloča o tem kaj se bo delalo in koliko. Nas pa so učili, da se bo delalo to in toliko kot se bomo samoupravno dogovorili. Pa če to potrebujemo ali ne. Če bo nečesa preveč pa bomo te n. pr. lopate pretopili in izdelali nekaj drugega. Samo, da se nekaj dela. četudi škoda. Samo da imajo vsi delo in da vlada polna zaposlenost in ni brezposelnosti.

Arci, to je bilo k'o u onoj Pejakovicevoj monodrami:
"I sad mi u onoj sumi, po citav dan kopamo kanal. 
Dodju oni seljaci pitaju, sta nam to polazete? 
Nista. 
Pa sto kopate? 
Vjezbamo se. 
Kopaj i zatrpavaj"

Veš Pero, koliko je resnice v tem.

Osebno sem bil priča, ko je nekoč davno v drugih časih, ena firma kopala jarke, dan in več, potem pa prišla druga firma (rekli smo ji podjetje) in jarke zakopala, ker bodo jarek kopali nekoč kasneje.

In so ga kopali čez nekaj mesecev ponovno.

Sloba1 (citat):

Meni išao i Marksizam i Istorija, imao petice iz tih predmeta.

Pa kud petice baš iz tih (danas) problematičnih predmeta?

Takvo vreme bilo. Ja sam bio poslušan đak i nadaren. Išlo mi to kao od ruke. Znao sam na kraju osnovne škole gotovo sve političare toga doba od Slovenije do Makedonije, a tek Istorija kao od šale i onda sam malo kasnije, bio društveno-politički radnik, prvo u Mesnoj zajednici kao omladinac a kasnije i kao plaćeno političko lice. O tome sam već pisao ranije!

Pa dobro..jesi li i sad politički aktivan?
Šteta pol.karijere..bio si prof.političar!

Ne... Od 1982-84 sam bio Sekretar omladine u MZ, a od oktobra 1984/1987 profesionalni omladinski, pa u junu odlazak u Armiju i tu se nit prekinula. Inače trebao sam ići još 1982 u vojsku ali sam dobio stalno zaposlenje i odgadjao vojsku, gotovo pet godina... U junu 1987 sam otišao na odsluženje vojnog roka sa 24 godine. Po povratku, vratio se u društvenu firmu gde sam radio, postao Sekretar partije i dočekao raspad SKJ na toj poziciji... a uskoro su usledili ratovi, što i sami znate.

Šteta..bio si po svemu sudeći pošten i perspektivan kadar!

E, došla demokracija!

VBČ (citat):

E, došla demokracija!

Da, po raspadu SKJ došlo višestranačje a inače da je potrajao društveni sistem, ko zna dokle bi dogurao.

Bez sumnje, daleko

I ja mislim da bi!

Sad bi nas Sloba bio ko u onoj Balasevicevoj,

"...crna tasna, sofer i mecka, TV dnevnik ga forsira nesto..." 

Al' propade i drzava i Partija prije nego sto dodje njegov red.
Slobo, nisi ti ucio pogresne predmete, kasno si se rodio.
Dok se ti pope na voz, pragovi istruli a sine raznijese...skupljaci elementarnih sirovina.

Je, baš propade država i partija... Kleo sam je, al od srca nisam... 

Marks je bio car, pisao "kako je lepo..." , "sta bih voleo..." , "sta bi bilo dobro..", ma pravi car, jeo, pio jebo i prosipo sta bi bilo kad bi bilo, od svega tog pisanija najebase sledbenici....

Pera je u pravu, kasno sam se rodio... ipak, nisam se ni dovoljno "laktao" jer teoretski mogao sam do 27 godine, znači još 3 godine ali u Pokrajini kao viši stepen Omladine. I onda bih uhvatio poslednji voz za Vojsku jer bilo je kolega i sa 27, zvali smo ih "dede"... Ali Ja sam odradio mandat na Opštinskom nivou i nisam se mnogo gurao a trebao sam jer mi išlo dobro. Bio sam ono što je danas, klasičan klupski igrač, lokalnog karaktera i obavio mandat i vratio se u fabriku na posao.

Kolega Slobo, definitivno si se rodio u krivo vrijeme, tj. kasno. Danas se ljudi koji su političari laktare na svakom koraku i sjajno im ide. Isplativije je biti političar nego doktor znanosti ili informatički stručnjak, liječnik ili sudac.
Tvrdim da se ovi današnji političari s tobom ne bi mogli mjeriti, jer si osim znanja koje oni nemaju, a misle da imaju, imao i empatiju prema narodu jer si radio za dobro naroda, a ovi današnji rade samo za svoj džep i vlastiti interes.

Ja sam bio baš onaj pravi omladinski društveni radnik... Bilo mi je drago da odradim sve zadatke, da očistimo ulicu, skupimo papir, okrečimo šta treba, a kada sam ojačao sve zadatke sam nastojao ispuniti i to me činilo srećnim. Tu visoku političku platu pošteno sam odradio. Bio je to rad iz ideala i nije me visoka politika zanimala ali znao sam kao klinac političare od Sergeja Krajgera, Šetinca, Ribičiča, Dolanca, Kardelja i ne računam, preko Jakova Sirotkovića, Vrhovca, Džemala Bijedića, Mikulića... Ljubičića, Mojsova itd...

Druze Slobo ti si tacno napredovao dokle treba, dobro su te procenili i takve su ti zadatke i davali...naravno koje si ti to odlicno odradio...

Pa, počeo sam još 1978 g na kraju osnovne škole, posle 4 godine dokazivanja, 1982 bila jako uspešna. Postao sam član Partije, Sekretar omladine u Mz i dobio stalni posao... 1984 prešao na višu poziciju plaćenu do 87 godine, potom odlazak u armiju, povratak 88 u matičnu firmu.
Mogao sam se aktivirati u Zadru na kraju vojske ali sam bio u dilemi. Ne znam, imao sam šansu da postanem aktivni oficir ali koju godinu kasnije se zaratilo, pa je pitanje da li bi živu glavu izvukao.

Bila su to vrlo nesigurna i gadna vremena, od 1990.pa nadalje...sve je bilo upitno

Kad u jednom društvu nema sigurnosti i dalekosežne perspektive - onda se i živi od danas do sutra.

Na žalost, VBČ potpuno si u pravu - život od danas do sutra i gledanje u svaki dinar.

Mi smo kao država također u dužničkom ropstvu, isto kao i ostale ex yu republike, tako da ni to nije sigurno.
Jedino što smo članica EU, međutim, pitanje je da li je i koliko to dobro.
Svaka medalja ima lice i naličje