Tog dana kad se održala vojna parada 1985 ja sam se vračao sa redovnog odsustva sečam se da me je otac hteo da doveze do železničke stanice al nije mogao jel je Beograd bio blokiran pa smo pešaka išli kroz centar i pored skupštine. Beograd je tog jutra bio neobično tih i prazan verovatno zbog velike pripreme nigde nikoga ni vojske ni milicije pa sam rešio da se malo raskomotim tako što sam zavrnuo rukave i skinuo titovku sa glave.
Kad iza jednog čoška se pojavi jedan oficir pa kad me video počeo da se dere na mene i pita me jel ti to otac?
A moj stari mu odgovori: Pa nisam mu valjda majka p.... ti materina
a ja u zemlju da propadnem, uhvati mene stari za ruku i kaže idemo sine da nezakasniš na voz a onaj oficir se skamenio da nije mogao ni reč da progovori a nas dvojica malo smo ubrzali korak što zbog nizbrdice što zbog bežanije sa lica mesta