IZVIĐAĆI - KARLOVAC - Kasarna Petrova Gora i Luščić 87/88/89

Pozdrav Izviđaćima iz Karlovca...ja sam bio generacija mart 88/89...znamo se sa gen. septembar 87/88 i sept. 88/89...Komandir Dušan Veselinović...najpre stariji vodnik I.klase a kasnije Kapetan...Najpre smo bili u Petrovoj Gori a kasnije se preselili u Luščić...Valda če se naći neko iz tih generacija...  

kiselasaso (citat):

Pozdrav Izviđaćima iz Karlovca...ja sam bio generacija mart 88/89...znamo se sa gen. septembar 87/88 i sept. 88/89...Komandir Dušan Veselinović...najpre stariji vodnik I.klase a kasnije Kapetan...Najpre smo bili u Petrovoj Gori a kasnije se preselili u Luščić...Valda če se naći neko iz tih generacija...  

Ja sam došao u Luščič u izviđače maja 1989 , prekomanda iz Bjelovara. Imali smo obuku za UN. Iimali smo nadimak NBOY`S

d.resnik :
"Ja sam došao u Luščič u izviđače maja 1989 , prekomanda iz Bjelovara. Imali smo obuku za UN. Iimali smo nadimak NBOY`S"
............


Pozdrav i za d.resnika i kiselasaso, ja sam služio JNA u ATČ-u VP 6610/1 u Luščiću gotovo cijelu 1990 godinu, mi smo bili u prizemlju a izviđači mislim na prvom ili drugom spratu nisam siguran, ja se sjećam jednod od oficira iz izviđača odnosno podoficira, ime mu je bilo Samir (prezimena se ne sjećam) i imao je čin vodnika a među vojnicima je bio poznat kao "Pirke". Prilično strog je bio kao oficir.
Kada sam došao u Luščić krajem februara 1990 godine u izviđačima sam zatekao svog školskog druga koji je se skinuo nakon par mjeseci odnosno u maju 1990 godine tako da bi d.resnik sigurno znao o kome je riječ s obzirom da su bili klasa/generacija.


Ako neko od Vas dvojice ima koju sliku iz tog perioda iz kasarne Luščić lijepo bi bilo da je objavi naravno ako nema/te ništa protiv objavljivanja slika.
............

Imam slike iz tog vremena ali jih neznam staviti gore

Baš mi je drago da još neko ima slika iz kasarne Luščić, slike se mogu staviti na način da klikneš na ovu gore ikonu "host an image" zatim se klikne na "browse" i onda se izabere slika koja se hoće postovati, kada to se uradi onda se klikne na ikonu donju "upload" i sačeka nekoliko trenutaka dok se radnja završi, kada vidiš sliku u okviru onda ispod slike se pojavi link koji se kopira odnosno "copy" i samo ga prenese u ovaj okvir gdje se piše tekst sa "paste" odnosno zalijepi se. Gledajte da slike budu otprilike veličine 800 x 600 jer ako su veće onda mnogo prošire avatar. Ako kojim slučajem nisam dovoljno jasno objasnio vrlo lako i jednostavno možete pronaći ovdje na forumu upustvo za postavljanje slika.

Nadam se da ćete uskoro uspješno postaviti slike !
.........

Ove su slike snimljene u vremenu od maja 1989 do decembra 1989 godine. Prva slika postrojavanje na pisti ispred kasarne. Na ovom mjesto smo se postrojavali za Ručak, večeru,... Druga slika vježba samoobrane sa partnerom iz Srbija. Zaboravijo sam njegovo ime, znam, da je bio stažo. Treča-fizkultura na poligonu izza kasarne, prema magacinima i garažama. Četvrta-ja sam gornji, nosi me dečko, čini mi se, iz Osjeka. Ako se ne varam, njegovo je ime Goran. Sljedeča slika-dio obuke sa motorom. Na zadnj slici generacija pre skidanja. U sredini Crnogorac Bulatovič. Skidao se prvi. Možda se još neko prepoznaje a ima još nekoliko slika.

Ova slika je iz terena. Ovo je izviđađka grupa iz Luščiča na terenu na Rijeki. Krajno desno je vodnik, Slovenac, ime mi je otišlo, na sredini u majici i šorcu poručnik. I njegovo ime mi je otišlo. Možda me neko dopuni
[You must be registered and logged in to see this image.]

Odlično d. resnik, prva slika pokazuje zadnji dio piste i restran u pozadini, t smo se mi iz ATČ-a 6610/1 postrojavali 1990 godine, a na drugoj slici se vidi zgrada gdje smo bili stacionirani, prizemlje pa odmah desno. Sjećam se vašeg vodnika koji se zvao Samir a zvali su ga Pirke, navodno mu je majka bila iz Slovenije, jako jako strog oficir.
.............

Nisam registrovao ovu sliku zadnju na kojoj spominješ vodnika Slovenca. To je taj vodnik Samir (prezime ne znam) a nadimak mu je bio Pirke.
Već sam pisao da je bio jako strog oficir.
.............

Ovaj na desnoj strani. U biti, on je bio slovenac. Sa obzirom, da sam i ja slovenac mi je krivo bilo , da cijeli vojni rok sa mnom nije pregovorijo ni jednu slovensku riječ. A strog je bio do ... Kad je več riječ o njemu da napišem još neku anekdotu. Ja sam dosta brzo shvatio srbsko-hrvatski jezik, a neke riječi ili kombinacija njih mi baš nije bila poznata. Bili smo na tereno na Rijeki (ova foto je iz tog vremena). On je bio oficir, vodnik. Pozove on mene na nekih 10-15 metara preko logora.

Vikne on: "Resnik!"
Ja njemu nazad: "Izvolte ga!"

Možete zamisliti njegovu reakciju. Ja u biti ni nisam znao šta znači "izvolte ga". Trebao bi samo "izvolte" ili "izvolte druže vodniče". A ja njemu nudim ono,...

d.resnik :
"Možete zamisliti njegovu reakciju. Ja u biti ni nisam znao šta znači "izvolte ga". Trebao bi samo "izvolte" ili "izvolte druže vodniče". A ja njemu nudim ono,..."
..........
Hebi ga Resnik, ne možeš nuditi nekome "to" ko nije tražio, moraš dobro ubuduće paziti !
.........

Što se tiče tog vodnika Samira kojeg smo zvali Pirke već smo zaključili da je bio extremno strog, i nas iz drugih jedinica je kad god je imao priliku peglao a izviđače da ne govorim. 1990 godine poneki izviđač bi znao sići dole kod nas u prizemlje (inače smo bili u extra odnosima) da gledaju tv jer je kod njih gore u tom periodu ili bio pokvaren ili ga nisu imali ne mogu se sjetiti tačno. I Pirke je znao sići ponekad da gleda tv, sjećam se da je sišao da gleda prenos prvog zasjedanja parlamenta R. Hrvatske  koji je izabran na demokratskim izborima pa smo se smijali kako zastupnici se često zabune pa po staroj navici kada izađu na govornicu obraćaju se sa "Drugarice i drugovi !" umjesto "Dame i gospodo !" s obzirom da je nastupila demokratija. Znam da je se pričalo da mu je majka Slovenka i da je odrastao u Sloveniji dok za oca koliko se sjećam nije se nešto posebno znalo i govorilo. Moja gruba pretpostavka da je bio možda iz mješovitog braka, opet kažem samo pretpostavka.

Takođe i to znam da je se govorilo da nije htio nikada ni jedno slovo da kaže na Slovenačkom jeziku nego je isključivo govorio i privatno i službeno na tadašnjem SH-HS jeziku.
...........

Evo na ovoj slici koju si objavio obilježio sam ga crvenom strelicom , ovdje ima kosu dok te 1990 godine bio je ošišan na nulu odnosno na ćelavo se šišao, plavom strelicom sam po tvojem navođenju obilježio poručnika mada ga se ja da ti budem iskren ne sjećam (ni njega niti bilo kog drugog oficira izviđača) a ovog vojnika kojeg sam obilježio zelenom strelicom sam obilježio samo iz tog razloga što je desnom šakom napravio V od dva prsta, da su ga vidjeli oficiri ostabi bez ruke i prstiju, te 1990 godine su nam oficiri strogo zabranili da kada izlazimo u grad da ne reagujemo na provokacije građana i pripadnika tadašnjih redarstvenih snaga RH koji bi nam pokazali dva uzdignuta prsta odnosno V kao Viktorija (pobjeda) jer je se taj znak tada tretirao kao nacionalistički pozdrav.
...................

[You must be registered and logged in to see this image.]
..........

Onaj poručnik mislim, da je otišo u obveštevalnu u inostranstvo. Postoji mogučnost, da ga u tvoje vrijeme nije više bilo u izviđačima. Kao što sam več pomenuo, mi smo imali obuku za UN i večina nas bila je dobrovoljaca. To znači, da bi trebali učestvovati mirovnim snagama u Namibiji. A prema kraju vojnog roka počelo stanje u Jugi kako počelo i od UN nije bilo ništa. Ni sam ne znam kako su završili izviđači u Luščiču. Ja sam se skidao decembra 1989. Možda znaš nešto više, kako su nastavili. Da li su još nastavili obuku za UN?

Ja kada sam došao u Luščić nakon obuke a to je bilo u februaru 1990 godine ta jedinica je i dalje bila po priči za namjene odlaska u UN snage, tu sam zatekao u jedinici svog školskog druga koji je bio koliko se sjećam martovac ili majac nisam siguran, zvao se odnosno zove se Pavo Arlović a mi smo ga u školi zvali Putko, onako mršav, visok žute kose, on je bio sasvim sigurno tu dok si ti bio, nažalost nemam sliku ali možda se po imenu sjetiš, 99 % posto je bio martovska klasa jer je se ubrzo po mom dolasku skinuo odnosno završio vojni rok.
Bilo je priče u šali da je u opremi za odlazak u UN snage bilo i kondoma kao sastavni i obavezni dio opreme , koliko je to tačno a koliko nije ne bih znao reći !

U martovskoj klasi novoj je takođe došao jedan moj sugrađanin u izviđače ali nije dugo ostao, dobio je negdje prekomandu s obzirom da je imao nekih zdravstvenih problema.

Inače septembarska klasa u mojoj jedinici koja je od nas naravno bila starija je prilično bila iskompleksirana po mnogim stvarima pa su tako između ostalog kada odu oficiri kući poslije
podne uzimali su od prijatelja svojih u izviđačima maskirne uniforme sa opremom i oružjem pa se išla slikavati tamo na poligonu prema magacinima kako bi imali slike kada dođu kući da se vidi kako su bili macho Rambo-i u vojsci.

Vjeruj mi da mi nešto takvo nije bilo ni na kraj pameti ni da pomislim a kamoli da učinim a mogao sam to bez problema s obzirom da sam imao školskog druga u izviđačima što sam već gore spomenio.
I da, obuku su imali i dalje jako rigoroznu i tešku, pretpostavljam da imala isti koncept kao i za tvojeg vremena.
...........

ako nekom treba imam "maskirku" od 91, sa našim grbom, pa se može slikat, da bude..., jekson...
al je stvarno prava , goretex/porotex, ne propušta vodu, imam je ponekad za u planinu...


[You must be registered and logged in to see this image.]

Izašla iz mode, kad je bila 91 godina   više se i ne sjećamo !

Imaš li šta friškije odnosno "taze" da se slikavamo i glumimo nove Chuck Norrise   !?
.........

P.S.: Stiglo zasebno sporočilo na gmail

Inače ove maskirne uniforme koje su nosili izviđači iz Karlovca su imale jako lijepo šaru i bile su mnogo kvalitetne i u to vrijeme su bile atraktivne, moja jedina zamjerka u svemu tome bi bila što je se na uniformi nosio onaj klasični vojni opasač a ne recimo onaj zelenkasti/smb od kordure a ne kože, doduše, nisam 100% siguran da li je tada postojao ali i ako kojim slučajem nije smatram da ga nije bio neki veliki problem dizajnirati, proizvesti u ubaciti u standardni dio opreme izviđačkik i svih ostalih jedinica koje su koristile maskirnu uniformu a mislim da takvih jedinica u JNA i nije bilo baš mnogo u tom vremenu !
.............

Gorica 660 (citat):

... moja jedina zamjerka u svemu tome bi bila što je se na uniformi nosio onaj klasični vojni opasač a ne recimo onaj zelenkasti/smb od kordure a ne kože, doduše, nisam 100% siguran da li je tada postojao...

Postojao je platneni opasač, više-manje još u fazi ispitivanja, kopča se pokazala najslabijim dijelom, ako bi se opasač nečim više opteretio, odvajala se.

Da, ali nedugo nakon raspada JNA i SFRJ u gotovo svim novonastalim vojskama je se gotovo odmah pojavio ovakav ili sličan opasač koji je se proizvodio u domaćim fabrikama što bi dalo za naslutiti da ta kopča je se relativno mogla lako riješiti odnosno prilagoditi da adekvatno i sigurno izdrži teret koji bi bio na opasaču a da ne spominjemo još i uprtače koji bi dodatno u svakom slučaju pripomogli u uspješnom držanju vojničke opreme oko struka.
...........

Ako se ne varam ova slika je nastala u prvoj polovini 1992 godine....
.........

Gorica 660 (citat):

Ako se ne varam ova slika je nastala u prvoj polovini 1992 godine....

Ta slika je iz 1990.
Ovdje je još jedan opasač, i maskirni tregeri, dio uniforme M-89.

Ok, u svakom slučaju moglo je se nešto mislim iskombinirati da bude sve po tadašnjem PS-u.
..............

Kada d. resnik bude na forumu nadam se da će imati konkretnu informaciju jesu li u opremi imali nešto takvo ili nisu, da budem iskren ja koliko se sjećam nisam na njima te 90-te godine vidio nikakav drugi opasač sa ili bez uprtača osim onog klasičnog vojnog kožnog kojeg smo svi dužili.
............

Evo mena. Što se tiče opreme; moram pomenuti, da smo mi bili među prvima , možda čak i prvi u JNA koji smo imali šarena odjela. Za to vreme imali smo dodatnu motivaciju i privilegij zbog mogučeg polazka na misiju putem UN.
Da se malo vratim nazad, kako sve ovo počelo.
Ja sam došao na služenje decembra 1988 u izviđače u Bjelovar. Tamo smo počeli sa običnom pešadinskom obukom. Nakon nnekoliko vremena, mislim da u februaru, otišo sam na doobuku u Slavonsku Požegu za vozača. Nakon mjesec dana se vratim u Bjelovar. U to vrijeme počela se skupljati dobrovoljna formacija izviđača za polazak u snage UN. Javijo sam se i krajem aprila otišo u prekomandu u Karlovac. U kasarni Luščič smo se dobrovoljci stacionirali na drugom spratu lijevo, u jednoj sobi. Mislim, da nas je bilo oko 20. Kad danas razmišljam, najvjerovatnije je na onim grupnim slikama uvjek naša četa odnosno vod. Nemojte me držati za riječ, neke stvari sam zaboravijo, ali...  Desno su bili stariji odnosno redovni izviđači, koji su počeli vojni rok u Karlovcu. Odmah desno je bila i učiona. Na sredini na stepeništu bio je dežurni odnosno požarni.
Kao što rekoh, mi smo bili dobrovoljna formacija za sustav UN. Možda se neko pita, zašto bi neko otišo na ratni teritorij kad imaš mogučnost živjeti u miru?  Odgovor je jednostavan. Avantura i novac. Ili obrnuto. Tada smo bili mladi, a umjestu nas razmišljali su drugi.
Za to vrijeme postojala je mogučnost, da idemo na jednu između 3 lokacija: Koreja, Irak, Namibija. Na kraju je ispalo, da čemo za Namibiju. Znači, imali smo izviđačku obuku, goru od najgorijih. Imali smo oficire koji su se trebali dokazivati da napreduju. Največi čin naših oficira bio je poručnik, a komandir čete bio je podporučnik. Pirke bijo je vodnik. Za vrijeme vojnog roka imali smo oko 130-150 dana terena. Pored obične pešadinske obuke i ukopavanja imali smo i preživljavanje, plivanje, veslanje, pretrčavanje preko vode, desant helikopterima,... Da sam kratak-najebao sam ga do duše, ali kad me pitaš, šta mi bilo tako loše, ne sječam se. Slabe stvari zaboravljaš, sjetiš se dobrih.
Da se vratim na odjelo. Šareno odjelo bilo je radno odjelo. Svečano odjelo još uvjek je bilo SNB. Koliko se sječam, imali smo hlače, košulju, đemper i jaknu. Nisam siguran da li smo imali i prsluk. Ali najvjerovatnije da, jer se inače ne bi sjetio ove riječi . Kape su nam bile titovke, jedna manjina imala je šarene kape koje vidite na gornji slici, a postojale su još jedne vrste šarenke, slični model kao radnička odnosno base-ball kapa. Opasač nam je bijo obični kožni. Platneni sam prvi put zadužio u rezervi. Tregera nismo imali. I čizme smo imali obične na dva remena. Postojale su i oficirke, nekoliko više od naših, a kopčale su se vezaljkama. Ove su imali samo neki oficiri.

d.resnik (citat):

Možda se neko pita, zašto bi neko otišo na ratni teritorij kad imaš mogučnost živjeti u miru?  Odgovor je jednostavan. Avantura i novac. Ili obrnuto. Tada smo bili mladi, a umjestu nas razmišljali su drugi.

Danas je često nekritički i ne sagledavši sve aspekte osuđuju oni koji kao dobrovoljci odlaze na mirovne misije, u sastavu regularnih vojski svoje zemlje i kao dio međunarodnog kontingenta. (Ne govorim sad o tzv. psima rata.)
I ne idu klinci od 18-19 godina, već puno bolje obučeni profesionalci.
Znaš li koliki ste novac trebali dobijati za sudjelovanje u snagama UN? Koliko je država dobila / trebala dobiti?
I koja bi uopće bila generalna razika u odnosu na onda i sad.
Npr. na Sinaju je poginuo dvoznamenkasti broj vojnika JNA, a takvi angažmani se smatraju pozitvnima.
(Ne bih da se razvije priča o 'Novom svjetskom poretku'.)

Ako se dobro siječam, UN su platili 7.ooo$ po osobi mijesečno, po oficiru ili običnom vojniku isti broj. Država bi nam onda platila po činu, vojnik najmanje, oficiri po činu toliko više. Na početku su nam obečali cca 2.500$ mijesečno. Tekom obuke ova brojka polako se manjila, pa je došla na 1.500$, pa na 1.000$,... Zadnji broj kojeg se sječam mislim, da je bilo obečano oko 700$ po vojniku.
Što se tiče Sinaja i prošlih mirovnih misija. Dobro se sječam, kako su nam pričali, da odlazak u mirovnu misiju nije neki rizik (ne znam dali sam se dobro izrazio ali u tom smislu). Da zadnja misija JNA na Sinaj nije imala žrtava između vojnika JNA, da naš zadatak nije borba nego nadzor nad područjem na kojem je nekad bio rat. U tom smislu nekako.

d.resnik (citat):

Ako se dobro siječam, UN su platili 7.ooo$ po osobi mijesečno, po oficiru ili običnom vojniku isti broj. Država bi nam onda platila po činu, vojnik najmanje, oficiri po činu toliko više. Na početku su nam obečali cca 2.500$ mijesečno. Tekom obuke ova brojka polako se manjila, pa je došla na 1.500$, pa na 1.000$,... Zadnji broj kojeg se sječam mislim, da je bilo obečano oko 700$ po vojniku.

Eto, i JNA ispadne plaćenička vojska... apropo nekih drugih komentara na forumu.
Ne mislim ja da je to loše, ako si vojnik, onda si vojnik, nego meni nekako ne štima slanje vojnika na odsluženju vojnog roka u takve misije makar bili i dobrovoljci, jer mi se obavezni vojni rok, po mojim shvaćanjima ne uklapa u definiciju ozbiljne vojske, ono stvarno ozbiljne.

Možda se nismo dobro razumijeli. Mi smo služili vojni rok a u misiju UN -ja otišli bi nakon završetka služenja.

d.resnik (citat):

Možda se nismo dobro razumijeli. Mi smo služili vojni rok a u misiju UN -ja otišli bi nakon završetka služenja.

Ok, taj dio mi je promakao, onda je 100% plaćenička vojska i još po nejasnoj financijskoj strukturi.

d.resnik :
"Što se tiče opreme; moram pomenuti, da smo mi bili među prvima , možda čak i prvi u JNA koji smo imali šarena odjela."
.........

Što se tiče V armijske oblasti već sam napomenio da sam te 1990 godine prošao kroz jako mnogo kasarni i da bar ja nisam vidio da neko od vojske nosi maskirna odijela osim izviđača koji su bili smješteni u Karlovcu, vjerovatno zato je i bila pomama među ostalim vojnicima u kasarni da posuđuju te uniforme i da se slikaju u istim. Ali isto tako trebalo bi napomenuti da postoji mnogo arhivskih slika koje dokazuju suprutno odnosno da su graničari u određenim situacijama nosili ona maskirna odijela/navlake koje su nosili preko smb uniforme, padobranci i vjerovatno još neki rodovi ala izviđači itd itd.
JNA maskirne uniforme nije mnogo koristila ali su magacini ipak bili puni tih istih uniformi što je se i moglo kada je došlo do napuštanja kasarni i magacina pa je se onda ulazilo u te iste magacine i vidjelo mnogo toga što se nije moglo ni sanjati da ima i postoji u JNA do vremena 1990 godine.
.........
P.S.: Mislim da ovdje na forumu imaju neki postovi gdje su postovane slike sa tzv. opetovanja maskirnih uniformi tamo negdje iz vremena 1986/87 godine ali im je šara znatno drugačija nego ovim izviđačkim iz Karlovca.

Što se tiče odlaska u mirovne mislije od mog prijatelja je pokojni otac tamo neke 196? i neke godine (ne znam tačno ali pretpostavljam zbog slika koje sam vidio) kao pripadnik JNA boravio određeno vrijeme u UN plavim šljemovima ne znam tačno u kojoj zemlji/zemljama, poznat mi je detalj iz priče da je dobio metak u nogu za tog vremena.

Baš ću prvom prilikom porazgovarati sa njim i prikupiti koliko je moguće informacija o tome a i pokušati dobiti koju sliku pa je skenirati i postovati.
..........

Evo slike pretpostavljam izviđača ili diverzanata JNA u maskirnim uniformama koje su nastale sigurno prije 1990 godine :

[You must be registered and logged in to see this image.]
..........

Gorica 660 (citat):

Evo slike pretpostavljam izviđača ili diverzanata JNA u maskirnim uniformama koje su nastale sigurno prije 1990 godine :

Ti stvarno ne znaš puno o JNA (skoro ništa), to je obična MOL-69 (maskirno odijelo ljetno) navlaka, ne uniforma, prvi put se pojavila 1969.

Da, apsolutno si u pravu, zato i jesam ovdje na forumu da me se prosvijetli :-)

Ko že govorilo o maskirnih oblekah, te so bile vse do razpada SFRJ v enotah zelo redke. Imele so jih posamezne enote, bolj na preizkušnji kot zares. Začeli pa so jih uvajati v letu 1987 ali mogoče kakšno leto prej. Na sliki je moja jakna iz leta 1987, je zelo dobro ohranjena, ker je bila malo nošena. V letu 1990 so namreč prišle jakne z drugačnim vzorcem. Mislim, da je moja jakna del vojaške obleke z oznako[You must be registered and logged in to see this image.] M-89.

Max Blitz (citat):

Ti stvarno ne znaš puno o JNA (skoro ništa), 

Max, nemoj tako ostro, mozda je covjek sluzio kod privatnika 

pera84 :
"Max, nemoj tako ostro, mozda je covjek sluzio kod privatnika  [You must be registered and logged in to see this image.]"
...........


Pa čemu bi onda služila šiljila i turpije...

ma je max, ma, malo u pravu, ponekad je potrebno stvar ulovit - stegnut malo oštrije - tvrdje (jače), da ne pobjegne kuda koji mili moji, pa onda lovi i popravljaj,... ode...

ajde recite sada i oko GRAMTIKE, a isto riječi..., ako nevalja neču više da pišem...nikako...

čekam konstruktivnu kritiku...

Pa ja sam Vam čika jozl52 već jednom pohvalio SH-HS jezik, neprikosnovena UDB-ina škola :-)
................

Pozdrav !
Bio sam pripadnik gore navedene jedinice (88/89), dapače, čini mi se da sam na onoj prvoj slici gore upravo ja treći s desne strane. Nažalost, tebe se ne sjećam, a ovaj što se s tobom tuče ( na nastavi borilačkih vještina) je Milovan M., u to vrijeme moj najbolji prijatelj tamo. Da, imali smo prsluke koji su po mom mišljenju bili i najbolji dio opreme, te kape šilterice.
Što se tiče slika, imam jednu sa terena preživljavanja u Slunju (desant na aerodrom Željava i marš do Cazina) i kad uhvatim vremena uploadat ću je.

ABee (citat):

Pozdrav !
Bio sam pripadnik gore navedene jedinice (88/89), dapače, čini mi se da sam na onoj prvoj slici gore upravo ja treći s desne strane. Nažalost, tebe se ne sjećam, a ovaj što se s tobom tuče ( na nastavi borilačkih vještina) je Milovan M., u to vrijeme moj najbolji prijatelj tamo. Da, imali smo prsluke koji su po mom mišljenju bili i najbolji dio opreme, te kape šilterice.
Što se tiče slika, imam jednu sa terena preživljavanja u Slunju (desant na aerodrom Željava i marš do Cazina) i kad uhvatim vremena uploadat ću je.

Pozdrav gene. Reci mi svoje ime, možda se ja sjetim tebe. Ovim putem i putem FB več sam našao drugova. Pogledaj još slike pre skidanja, u SNB bojama. Možda se tamo prepoznaješ. Da nisi možda 2. z desne?

Poštovanje i pozdrav svim Izviđačima iz Luščića!
Slučajno sam dobio obaveštenje da se ovde razmenjuju informacije vezane za Izviđače u Karlovcu. Mislim da bih mogao da razjasnim neke stvari, jer vidim da se gađate sa dosta polutačnog materijala. Da skratim: od 18.10.1988., tadašnja 6-ta Izviđačka četa je dopunjena odabranim vojnicima iz kasarne u Gospiću. Po dolasku u Karlovac, odmah počinje žestoka izviđačka obuka. Komandir čete je bio Stariji Vodnik I klase Dušan Veselinović (koji je uskoro zakačio čvarke Potporučnika), zatim Vodnik Piralić Samir i Potporučnik Stojkovski Zoran. Dva voda u četi su bila sa klasičnim izviđačima, a treći vod je bio oklopni tj. to su bili izviđači na dva BRDM-2. Inače smo bili pod patronatom čuvenog Majora Nusreta Derviševića koji je bio u komandi (kasarna Petrova Gora). Četa je rasformirana negde u Februaru 1989. čemu su prethodile neke stvari koje su direktno uticale na pomenuto rasformiranje, a o kojima ne bih ovaj put da komentarišem. Ostao je specijalni izviđački vod u kome je ostala ekipa koja je proslavila Karlovačke izviđače. Po dobijanju informacije da nam stiže kontigent vojnika koji treba da bude u sastavu UN Misije u Namibiji, počela je priprema prostorija i sređivanje i sakupljanje MTS-a za iste. Dobijeni su novi kreveti i dušeci, sređene prostorije i donešeno bukvalno sve novo od opreme za jednog vojnika koji mora da prođe mešoviti dril da bi uopšte bio odabran za Misiju UN. LIČNO sam sa oficirima prisustvovao sastancima i razradi planova za prijem i dalju obuku N`BOYS-A, kako su se sami kasnije prekrstili a bogami i tetovirali to isto ime na junačke im ruke...
Ajmo malo o opremi: dobijeno je sve najsavremenije iz arsenala tadašnje JNA. Za razliku od nas izviđača, imali su maskirne uniforme sa bleđom šarom, koja je vukla na plavkaste tonove. Uniforma je bila za planinske jedinice JNA. Izviđačka uniforma koju ste zatekli i/ili nosili je bila test - uniforma za specijalne jedinice. Imali su je padobranci, graničari, diverzanti... Posle je ušla u zvaničnu upotrebu kao model M-89. Proizvodio je Inex - Ukus. Glavni projektant uniforme je dolazio da razgovara sa nama (korisnicima) šta treba da se doda, šta da se oduzme. Većina stvari se pokazala ok, izbačena je futrola za nož sa desne nogavice u kasnijim verzijama... Dok smo mi koji smo ostali rintali i spremali prostorije, ekipa je poslata na kurs za desetare u Ilirsku Bistricu. Po povratku su svi dobili značku Primeran Vojnik, neki zasluženo a neki bogami ne...
Lično sam bio u magacinima na preuzimanju oružja. Spremljen je još jedan BRDM-2 (skinuli smo ga sa klocni nas trojica, bio konzerviran), zatim smo pregledali motore, čamce, skije... Nema čega nije bilo!
Odrađena je i priprema u papirološkom smislu i mogu da vam kažem da je četa bila sastavljena od vrlo opasnih likova (sa kriminalnom prošlošću), za koje smo kasnije utvrdili da su hteli da izbegnu i neke stvari koje su napravili u matičnim kasarnama. Šta je njima padalo na pamet i danas ne mogu da shvatim. Valjda su mislili da će im neko oprostiti grehe, šta li? Uglavnom, po njihovom dolasku u kasarnu i po povratku naših desetara koji su im dodeljeni za obuku i nadzor, počela je frka. Utom je stigla i Martovska klasa vojnika koja je pridodata Specijalnom vodu, stiglo je njih 10.
Da skratim: N`BOYS-i su vrlo brzo "pukli" po svim šavovima. Izbor vojnika je bio dobrovoljan, nisu mogli fizički ni da pariraju ni da prate samu obuku, pa je ubrzo došlo do svakakvih scena, a kulminacija je bila kada je jedan od tih likova pokušao da siluje lokalnu devojku, pa smo bili dve nedelje u kasarni bez izlaska u grad a dotični silovatelj je inače bio i skriveni epileptičar, pa je posle epileptičnog napada pedaliran prvo u bolnicu a kasnije u zatvor.
Drugi deo obuke je bio specijalistički. Preživljavanje, tereni, kretanje po karti, učenje stranog naoružanja, borenje, plivanje, diverzije, AT-borba, upadi u prostorije, hvatanje "živih jezika"... Solidna zajebancija.
Kulminacija je bila na Slunju sa helikopterskim desantom na Čelopek (kod Bihaćkog vojnog aerodroma, čuvene Željave), gde smo uspeli da upadnemo u zatvoreni istureni objekat za navođenje aviona, da maznemo dokumentaciju i tutavela nazad. Tada je u inspekciji na Slunju bila ekipa iz Generalštaba koja nas je nahvalila na sva usta. Karlovački Izviđači su proglašeni te godine za najbolju specijalnu jedinicu u 5. Armijskoj oblasti (tadašnja Slovenija i Hrvatska) i to je isto neoboriva činjenica. Da je kojim slučajem bio izvršen pravi plan obuke, išlo bi se u Niš na padobranske skokove i na skijanje, ali je Martin Špegelj sve stopirao. Samo da se zna...
Finale obuke smo imali na terenu pored I.Bistrice, na jezeru Hazna. Inžinjerijska obuka, luk i voda i malo kupanja... Posle sve muke.
Da rezimiram: Karlovački Garnizon je brojao preko 40.000 vojnika. Bilo je preko 200 vojnih pošta. Najveći trenažno-tehnički centar za obuku bivše JNA u SFRJ. I samo jedna specijalna jedinica! Kapa dole inače svima koji su bili u onoj JNA, ma gde služili i koji god rod bili. Današnja omladina ima velike probleme sa pertlama, za razliku od nas ostalih.
UN Misija je doživela fijasko. Svi koji su potpisali da žele da idu, bili su u obavezi da i posle vojnog roka (kao vojni obveznici i potpisnici ugovora) moraju da se jave vojnim organima zarad odlaska u Namibiju. Ta plata je inače bila čemerna, čak i u ono vreme. I to je otprilike to. Ostalo je istorija...
Još jednom pozdrav svima. Nadam se da sam bar malo pripomogao oko nekih nejasnih stvari. 
Ako imate pitanja, tu sam.
Živeli i svako dobro!

Pozdrav d.resnik!
Temu sam načeo i neću je ostaviti nedovršenu. Biće još informacija. Izostavio sam nenamerno neke ljude, i da budem iskren, treba ih pomenuti i otrgnuti od zaborava.
Do sledeće priče, veliki pozdrav!

Pozdrav svima!
Kao što sam i obećao, evo me opet. Raspisao sam se gadno... Sećanja naviru, pa da bacim to ovde i podelim sa vama, dok se može.
Komandir 6. Izviđačke Čete, Potporučnik Veselinović Dušan je ostao u JNA, tj. nastavio je službu i Video sam se sa njim u Beogradu, gde je službovao. Nisam ostao u kontaktu sa njim, kao ni sa ostalim oficirima. I Dudka (kako smo ga zvali) sam sasvim slučajno sreo. Vodnik Piralić Samir se skinuo iz vojske. Živi u Karlovcu i možete ga naći na Facebook-u, ako ga potražite. Čovek se ugojio do neprepoznatljivosti, mislim da ima preko 160 kila! Potporučnik Stojkovski Zoran je u Armiji Makedonije. Ne znam na kojoj je funkciji i da li ima čin, ali to je čovek koji je završio Vojnu Akademiju i bio najobrazovaniji oficir u četi.
Ogrešio sam se o jednog čoveka. Zastavnik I klase Nikola Planinac, legenda koja je došla tiho i postala bukvalno kamen temeljac Karlovačkih Izviđača. Taj čovek je u stvari vodio kompletan posao, i bio i otac i majka svima nama. Sada, posle toliko godina i iz ove perspektive, činjenice polako isplivavaju na videlo. I niko ne može da me ubedi u suprotno.
Siguran sam da bi se ceo vod složio sa mnom, da možemo kojim slučajem da se sakupimo. Inače je imao neverovatan osećaj za ljude i bio je prava vojničina.
Isto tako, želim da iskoristim priliku i da se izvinem momcima iz Namibijske čete, i to onima koji su došli da časno odrade ono što im je ponuđeno. Ti ljudi nisu krivi za one stvari koje su pojedinci radili, jer su sakupljeni sa svih strana tadašnje SFRJ, kao obični vojnici na služenju vojnog roka. Navešću još samo jedan primer njihovog kretenizma i više ne želim da ih spominjem: negde u periodu April-Maj (bilo je super lepo vreme), jedan od likova se okomio na mene, prethodno napaljen jer je naučio par borilačkih zahvata na obuci. Pokušao čovek, i popio beton pred svima (inače sam bio redovan sparing partner Potporučniku Stojkovskom u džudou i aikidu). Revoltiran i ismejan od ostalih, a nije baš bio ni mali, dohvati kolegu iz čete, zavrne ga na kvarno i čoveku teško povredi kičmu. Napravi se frka, čoveka strpamo u ambulantna kola i pravac bolnica Švarča. Dok se sve to događalo, ovom Brus Liju stigne telegram da mu je majka umrla i da mora da se skine iz JNA, jer je ostalo još braće i sestara iza njega a on je najstariji u kući. Scena kao iz filma, i to sve u roku od nepunih pola sata! 
Posle sam čuo da je popio i krivičnu prijavu zbog nanošenja teške telesne povrede, a onaj nesretnik je ostao invalid i nije se vratio u četu...
Isto tako, želim da napomenem da ono što smo naučili u JNA, bilo je više nego dobrodošlo u običnom životu. Radne navike, odgovornost, inicijativa... mnogo dobrih stvari.
Žao mi je svakog izgubljenog života u kasnijim događanjima, ne bih da polemišem za i protiv političkih odluka zbog kojih smo većina nas propatili. Naše generacije su bile nosioci promena u svim sferama života na teritoriji bivše SFRJ. Koliko smo uspeli? Vrlo je diskutabilno, ali za utehu, pišemo postove i sećamo se lepih stvari.
Pa eto, posle toliko vremena, sećanje na neke lepe stvari i nije toliko loše.
"Retko odlazim kući a pišem još ređe,
i slike su bleđe i bleđe, pa lepe potiskuju ružne..."
Pozdrav i pišite!