Vojarna Borongaj - Zagreb

Bio zahvalan ako ima ljudi koji služili vojni rok tamo, da mi kratko napišu o vojarni, koje su jedinice bile tamo, neke ključne osobe zapovjednici itd... I otprilike opisati što je bilo gdje na prostoru vojarne

Unaprijed hvala 
Dino

dbajlo (citat):

Bio zahvalan ako ima ljudi koji služili vojni rok tamo, da mi kratko napišu o vojarni, koje su jedinice bile tamo, neke ključne osobe zapovjednici itd... I otprilike opisati što je bilo gdje na prostoru vojarne

Unaprijed hvala 
Dino

Stazirao sam kratko vrijeme u toj kasarni 1985. god.
Ne sjecam se koje su jedinice bile tamo. Mislim da je tu bila pozadinska ili intendantska baza.

Ja sam bio u toj kasarni od jula 1980 pa do kraja te godine. Posebno mi je ostau sdječanju decembar te godine, kada su izmerili najnižu temperaturu u Zagrebu do tada. Bilo je nekih -27 stepeni,a ja na straži...

  U moje vreme tada su bili u kasarni protuvazdušna odbrana, pešadija, i ABHO. Možda još ponešto, ali to mi je ostalo u sječanju.

  Bio sam pre godinu i po na mjestu, gdje je bila kasarna, a sada tamo prave kampus. Nešto je obnovljeno, a nešto još čeka na obnovu. Na mjestu, gdje je bio avtopark, sada ima vojska nešto, pa je zabranjen pristup. Tada sam sve i poslikao, pa sad ako nekog posebno interesuje, mogu mu poslati slike na e-mail.

  Na žalost sam izgubio i sve adrese momaka sa kojima sam služio, pa ako netko to pročita, neka se javi. Govorimo o julskoj klasi u vojnoj pošti 1315/5, kurs za desetara ABHO.

Danas nešto radio u bivšoj kasarni Borongaj,pa evo par sličica.Možda nekoga podsjete na službovanje.

Bina kod piste

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zgrade oko piste(sada parking)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dio u ruševnom stanju

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prostora ko u prići

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tu su ti bile puk ARJ PZO (najjaća borbena postrojba sa 4 samovozne bitnice 30/2, 2 bitnice vučnih topova  20/3 mm, inž puk, bojna ABKO i pozadinska baza sa radionicom 2. stupnja (popravka vozila), (pekarom, kuhinjom. stolarska radionica (izrada namještaja), itd.....l

Da, tu sam služio 1978/79 pa smo na proleće prešli na Pleso.
ARJ PVO, operater na 2p25m1 (raketni lanser, 4 u bateriji, radar u sredini )
Za ono vreme vrh tehnika a pokazala se i u ratu protiv NATO pakta, koliko se moglo.

Ljubivoje (citat):

Da, tu sam služio 1978/79 pa smo na proleće prešli na Pleso.
ARJ PVO, operater na 2p25m1 (raketni lanser, 4 u bateriji, radar u sredini )
Za ono vreme vrh tehnika a pokazala se i u ratu protiv NATO pakta, koliko se moglo.

[You must be registered and logged in to see this image.]Jel to taj stroj...

Kasarna Borongaj Zagreb decembar 1989.

Imam odgovore na neka od pitanja koja su ovde postavljena. Nudim ih bivšim manekenima za smb garderobu firmiranu amblemom 1315.

Služio sam u samostalnom bataljonu ABHO od 1977. do 1978. godine. Bataljon se sastojao od četiri čete: mešovite, za obuku desetara, u kojoj sam služio; i četa za izviđanje, dekontaminaciju žive sile, i dekontaminaciju opreme (možda "odeće i obuće"). Novopečeni desetari su prekomandovani u razne kasarne za drugu polovinu vojnog roka. Ostao sam u kasarni Borongaj. Prijali su mi izlasci u Zagreb, na mesta koja retko privlače vojnike: sveučilišnu biblioteku i naučni institut "Ruđer Bošković".

Komandant bataljona ABHO, Vitomir Radišić, bio je unapređen od majora u potpukovnika za vreme moje službe. Komandir mešovite čete mi je bio poručnik Tomislav, čije prezime sam zaboravio. Zapamtio sam komandira izviđačkog voda u mešovitoj četi, potporučnika po imenu Drago Ličina, inteligentnog i simpatičnog oficira koga kolege i nadređeni nisu voleli jer je bio bolji od njih. Obučavali su nas vodnici Vasić, Petković, i drugi.

Zapamtio sam i neke starešine koji mi nisu bile direktno nadređene. Nurvet Dervišević bio je komandir jedne od četa za dekontaminaciju. Za kapetana prve klase Dimitrijevića govorkalo se da je bio zaustavljen u napredovanju. Nadležan za bezbednost u bataljonu bio je stari(ji) vodnik Dinić, priprost čovek. Intendant je bio stari(ji) vodnik poznat kao alkoholičar.

Zapamtio sam nekolicinu drugova raznih nacionalnosti. Viđam se sa Veselinom Dragišićem, sada penzionisanim profesorom hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakulteta Univerziteta u Beogradu. Vesa mi je rekao da se vodnik Vasić ubio i da su Drago Ličina, Srbin, i Nurvet Dervišević, Bošnjak, ratovali na suprotnim stranama u građanskom ratu 1990-ih godina. Mučno.

Evo podataka o još nekim drugovima. Jova Dumitrov, mek čovek i odan prijatelj, sa kojim sam održao kontakt u Beogradu, odavno je umro jer je pušio cigarete. Šaljivdžija Slobodan Jaćimović, agronom iz Čačka, oglušio se o moje e-pismo pre nekoliko godina. Simpatični Pančo Jarev, Brana Kostadinovski, Josip Gržinčić, Mane Štakić, i Dragiša Mirković su nestali sa moga radara. Za ćutljivog plavušana Slavišu Strajnića čuo sam da je učinio zločin. Svima im želim svako dobro.

Terensku vežbu, sa mnogo zabušavanja i pod nezaboravnom kišom, obavili smo kod sela Bosanci, blizu Karlovca. Vojne novine su donele reportažu o našoj terenskoj vežbi. Nisam verovao svojim očima čitajući o "odlučnim momcima čeličnog pogleda" i njihovim "neumornim starešinama" koji su "prebacili sve norme" i sve tako.

Osim bataljona ABHO u kasarni Borongaj boravile su veće jedinice pešadije, inženjerije, i lake protivavionske artiljerije; i četa vojne policije. Sve jedinise smenjivale su se na stražama oko kasarne i oko vojnog magacina u selu Klara. 

Nenad M. Kostić, hemičar

Setio sam se još nekolicine drugova, pa dopunjujem današnji memoarski prilog.

U obuci, desetar mi je bio Miša Mamaljiga, nosilac retkog prezimena. Meko je požurivao nas, regrute: „Šta se čeka?“. Takođe desetari bili su lepotan Botić i njegov nasmejan drug, mislim Petrušić.

Jure Akrapović, naočit i visok, nosio je puškomitraljez u pešadijskoj obuci. Mane Šakić, koga sam gore pogrešno nazvao Štakić, dobrovoljno je kosio poligon obrastao travuljinom i korovom. Neki Ilić, Nišlija, služio je kao kancelarisjki ćata i možda cinkario starešinama. Pančo Jarev, koga sam pomenuo, pričao nam je da je odbio komandirov poziv da cinkari: „Druže kapetane, Vi sigurno znate bolje od mene, regruta, šta vojnici misle i šta govore.“ Krivo mi je što se nisam družio sa malobrojnim Kosovarima,  koji su se podvajala od ostalih.

Nenad M. Kostić, hemičar

Zapamtio sam samo dvojicu starešina, imenom i prezimenom jer sam bio u žešćem konfliktu sa njima pa ih ne pamtim po dobru.
Dakle, te 1978 god. Januar mesec, kapetan šeste baterije (u kojoj sam bio) Tomislav Kaličanin a major u kasarni zadužen za političko delovanje bio je Aleksije Luk.