Malo Vojvođanske ravnice ...

Uh..Gorane..naježio sam se..prekrasno!

I sad zamisli: široki šorovi, pred svakom kućom barem jedan bagrem. Zato je jako bitan onaj dio "miris bagrema kroz prozor ulazi". 
Osim tamo, zrak još jedino miriše  uz more. Tamo se osjeti miris mora i soli. 
Bagrem puno ljepše miriše. Tu mislim na drvo bagrema. Ne mora ucvasti.  
A koliko cvjetova sam pojeo kad ucvate... eh, to današnja djeca ne znaju. 
Osim toga, put posred šora neasfaltiran. Prašina duboka preko članaka. Ljeti vruća i prži bose noge. 
Kad padne kiša - eto ti kalamuza. Ne dao ti Bog da se oklizneš onako bos. 
Kad krene Košava, onda se digne oblak prašine u prvi mah, a onda ubrzo ostane samo gola zemlja na putu. 
Koliko sam samo graha/pasulja ovijao na vjetru kao mali. Prije toga sam gazio po gomili da zrno ispadne iz mahune. 
Glavna igračka (osim lopte) je bio točak od bicikla. Nije morao imati ni žbice. Bitan je obruč. I onda trrrrrrrrrrk po prašini sa točkom.

A ona prašina žuta..sitna..mekana na dodir..to se neda opisati..mora se doživjeti..
Zasluzeni plus!!

goran9030 (citat):

I sad zamisli: široki šorovi, pred svakom kućom barem jedan bagrem. Zato je jako bitan onaj dio "miris bagrema kroz prozor ulazi". 
Osim tamo, zrak još jedino miriše  uz more. Tamo se osjeti miris mora i soli. 
Bagrem puno ljepše miriše. Tu mislim na drvo bagrema. Ne mora ucvasti.  
A koliko cvjetova sam pojeo kad ucvate... eh, to današnja djeca ne znaju. 
Osim toga, put posred šora neasfaltiran. Prašina duboka preko članaka. Ljeti vruća i prži bose noge. 
Kad padne kiša - eto ti kalamuza. Ne dao ti Bog da se oklizneš onako bos. 
Kad krene Košava, onda se digne oblak prašine u prvi mah, a onda ubrzo ostane samo gola zemlja na putu. 
Koliko sam samo graha/pasulja ovijao na vjetru kao mali. Prije toga sam gazio po gomili da zrno ispadne iz mahune. 
Glavna igračka (osim lopte) je bio točak od bicikla. Nije morao imati ni žbice. Bitan je obruč. I onda trrrrrrrrrrk po prašini sa točkom.

Goranje, obraduje me ovo pa idem da sipnem jednu pre nego sto pustim suzu. 
I da nam nije bilo dobro i fino!!! 

goran9030 (citat):

I sad zamisli: široki šorovi, pred svakom kućom barem jedan bagrem. Zato je jako bitan onaj dio "miris bagrema kroz prozor ulazi". 
Osim tamo, zrak još jedino miriše  uz more. Tamo se osjeti miris mora i soli. 
Bagrem puno ljepše miriše. Tu mislim na drvo bagrema. Ne mora ucvasti.  
A koliko cvjetova sam pojeo kad ucvate... eh, to današnja djeca ne znaju. 
Osim toga, put posred šora neasfaltiran. Prašina duboka preko članaka. Ljeti vruća i prži bose noge. 
Kad padne kiša - eto ti kalamuza. Ne dao ti Bog da se oklizneš onako bos. 
Kad krene Košava, onda se digne oblak prašine u prvi mah, a onda ubrzo ostane samo gola zemlja na putu. 
Koliko sam samo graha/pasulja ovijao na vjetru kao mali. Prije toga sam gazio po gomili da zrno ispadne iz mahune. 
Glavna igračka (osim lopte) je bio točak od bicikla. Nije morao imati ni žbice. Bitan je obruč. I onda trrrrrrrrrrk po prašini sa točkom.

Kod nas su bili zasadjeni Dudovi. Zamisli samo guske koji se najeli zrelog duda. 

Da, nekad su se dudovi uzgajali radi dudovog svilca. 
Kasnije su dudovi bili duž cesta/puteva, ali van naselja. Bijeli, crni... 
Ja i danas imam dud u dvorištu. Mislio sam da sam donio bijeli, ali je u pitanju crni. 
Imam peradi koja se šmuca ispod krošnje, pa kad neki dud padne - opća strka. Ili kad zatresem granu. 
A onda bude posrtanja po dvorištu...  

p.s. kad već spominješ sipanje...
Čuvam jednu litru dudare već 18 godina. One druge što sam imao su već odavno popijene. Ta što ruši, nije za priču. 
Na flaši uredno piše: jedna svakom, dve nekom, tri nikom. 
U Srbobranu i Turiji su nam točili tu dudaru u neke "štample" iz kojih komotno i vino možeš piti. Zato je valjda i nastao onaj prethodni napis.

goran9030 (citat):

Da, nekad su se dudovi uzgajali radi dudovog svilca. 
Kasnije su dudovi bili duž cesta/puteva, ali van naselja. Bijeli, crni... 
Ja i danas imam dud u dvorištu. Mislio sam da sam donio bijeli, ali je u pitanju crni. 
Imam peradi koja se šmuca ispod krošnje, pa kad neki dud padne - opća strka. Ili kad zatresem granu. 
A onda bude posrtanja po dvorištu...  

I za dobro rakiju. Ima kod mene jos po koji starac koji to radi radi nostalgije a i gosti iz inostranstva plate po koji evric za to.

goran9030 (citat):

Da, nekad su se dudovi uzgajali radi dudovog svilca. 
Kasnije su dudovi bili duž cesta/puteva, ali van naselja. Bijeli, crni... 
Ja i danas imam dud u dvorištu. Mislio sam da sam donio bijeli, ali je u pitanju crni. 
Imam peradi koja se šmuca ispod krošnje, pa kad neki dud padne - opća strka. Ili kad zatresem granu. 
A onda bude posrtanja po dvorištu...  

p.s. kad već spominješ sipanje...
Čuvam jednu litru dudare već 18 godina. One druge što sam imao su već odavno popijene. Ta što ruši, nije za priču. 
Na flaši uredno piše: jedna svakom, dve nekom, tri nikom. 
U Srbobranu i Turiji su nam točili tu dudaru u neke "štample" iz kojih komotno i vino možeš piti. Zato je valjda i nastao onaj prethodni napis.

U Vinkovcima su vec ovdje spominjani Švabe počeli organiziranu sadnju dudeva radi proizvodnje Dudovog svilca a imali smo i Slivaru koja je 1945.srušena.
Danas imamo svega nekoliko bijelih i crnih dudeva našetnici uz Bosut prema Sopotu.
U mojem djetinjstvu ih je bilo puno puno više.
Kad se prisjetim...išli smo na igraliste koje je omeđeno bilo dudovima. Od onih tamnih mi se umusali samo tako...

Citat :

U Srbobranu i Turiji su nam točili tu dudaru

Nemoj mi pominjat Turiju, nakop'o sam se po njoj rovova '84-e. 
A pred babinom kucom, bilo pet dudova. Prvo te okupaju, pocesljaju i lijepo obuku za crkve ili kad se ide u goste. 
I dok cekas odrasle u hladovini obavezno ili padne neki ili sam beres pa onda obrises ruke od kosulju ili hlace... Onda pljuste samari
Nema vise ni babe, ni kuce, ni dudova. Samo sjecanja. A uskoro nece biti ni toga.

Ma bit će sjećanja dok je i ljudi koji ih spominju. 
A kad spominješ Turiju - još mi samo reci da nisi bio na kobasicijadi te godine... ????
Ja još negdje imam "bricu" kao uspomenu na sudjelovanje. 
Onda su mi ispričali priču, zašto je "brica" baš tolike dužine. Kažu da se nekada tučnjava koja je rezultirala ubodima bricom kažnjavala zatvorom. 
E onda su se dosjetili i stavili bricu u pivsku flašu, a ona je iz nje virila taman toliko da može da ubode, ali ne i da taj ubod bude kažnjiv.

p.s. lako ti bilo kopat rovove oko Turije. Nema kamena ni da nekome glavu razbiješ. 
Dođi ti na Hidrobazu kod Pule. Tri centimetra crvenice, pa onda kamenčina za koju ti treba "pikaner". 
Sa onim ašovčićima smo mogli samo grebuckati okolo.

Nek bidne, sta bidne, ali ja cu se za ovo zrtvovati. 

Ja mak baš ne preferiram, ne sviđa mi se. 
Ali kad budeš imao masnicu (gužvaru, gibanicu... ili kako je već zovu u kojem kraju) sa orasima - eto mene u goste

Srem

Duga u Deliblatskoj peščari. 
Kada drugi puta budem otišao tamo, pokušat ću snimiti kako se nebo i zemlja spajaju u daljini.

Mi uopste nismo svesni koliko smo bogata zemlja

Prije desetak dana sam obećao postaviti par slika iz Sente. Pa da ne bude: ja rek'o - ja porek'o, evo ih sada. 

Stara česma je i danas u funkciji, a voda hladna. 




Sidro ispred Lučke kapetanije

Splavar je već godinama na istom mjestu 

Klupa sa najljepšim pogledom na Splavara i most na Tisi

Puno njih je zaključalo svoja obećanja, pitam se samo šta je sa onima koji su ključ izgubili, a neugodno im doći sa fleksericom da maknu lokot/katanac?

Igrom slučaja, maska je iz Banata. Eto, samo radi stihova, ali komotno bi se mogla i kod nas montirati 


MASKE IZ BANATA
Šta će Lali maske iz Rusije i Kine
pa Korona beži iz Banatske prašine
al ja imam masku od slanine bele
kažu da ti virusi slaninu ne žele
Kaže Sosa Lalo onu s četir prsta
Korona od nje beži ko djavo od krsta
lastiku iz gaća izvuci pa veži
ima ta Korona iz Banata da beži
pera pesnik iz banata

Nije baš zemlja u pitanju ali je slika u direktnoj vezi sa Vojvodinom

Svakom je njegovo najljepše..meni je opet Slavonija, Mirku..vrhovi planina..tako je to i to je normalno.

Ono što me oduvijek fasciniralo u Vojvodini nalazi se u (južnom) Banatu. 
Samo tamo sam stajao na cesti, a sa svih strana se nebo i zemlja sastavljalo u plavilu. Nešto slično se može doživjeti na moru, ali tamo je u pitanju "voda" (odmah molim za oprost VG jer sam more nazvao vodom  )
Druga stvar - u Deliblatskoj peščari. Široki šorovi (ima ih i u Slavoniji), ali prašina na sred šora duboka do članaka. Mi po njoj trčimo bosi. Ljeti nas prži po stopalima, kad padne kiša nastane prava kalamuza u koju kad padneš ne prepozna te ni rođena majka (osim nakon što te dobrano "ispraši"  ). Kada dune Košava, sva ta prašina se uzvitla i nestane, ode negdje drugo. 
Sjećam se ovijavanja graha/pasulja na vjetru. 
A ono čega se najviše sjećam - miris bagrema. Na ulici/šoru drvoredi bagrema, mirišu čitavu godinu. 
Kad procvjetaju, više cvjetova smo mi pobrstili nego što su ih pčele pronašle. Da li u cvjetovima ima sitnih buba i mušica? Ma tko te pita. Brstiš bagremove cvjetove kao da je najslađa poslastica. 

E to je Vojvodina koje se sjećam od prije 50-tak godina.

Bilo je moj Gorane i u Slavoniji slično.

Ljeti..ta silna sitna prašina a mi bosi..trčimo kraj Bosuta a nad Bosut se svijaju Jablani, žalosne Vrbe, lipe i dudovi...a miris lipe...

Bas je tako bilo...ode sve...u nepovrat

Dok je Srema,Bačke i Banata.. Srbija nece biti gladna..