Karaula Drenak 82/83 (drugi dio teme)

ZAGORAC (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Objekata označenih pod 1 i 2 u moje vrijeme nije bilo.
Pod brojem 3 se lijepo vidi početak patrolne staze.

Kad od karaule ideš ravno prema graničnoj liniji,ima jedna čistina i trebao bi se vidjeti zavojiti dio naše patrolne staze.
Od tog zavojitog dijela,malo lijevo je E-25.

[You must be registered and logged in to see this image.]  

Prijatelju od kad si ti služio triput su već posjekli šumu i izrasla je nova.Gdje da vidiš stazu i stup 25,jedino ako imaš vremena da svratimo  Znaš i sam da gdje nema ljudi drveće brzo prekrije teren.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Označeno kuda je išla linijska patrolna staza i strelica gdje je otprilike zavoj i E-25.

I ako nisam bio granicar veoma rado citam ove tekstove. Kad covjek pogleda ta vremenan kada je covjek bio mlad a imao obavezu sluziti vojni rok, zaista je bilo vazno dobiti lijepo mjesto da taj period sluzenja vojnog roka prode najlakse sto moze. Ja smatram da su granicari imali srecu sto su bas bili granicari, bili su izdvojeni u prirodi bez velikih kontrola. I ako je imalo stvari koje su im nedostajale ipak smatram da je manje bilo onog sto nedostaje nego onog sto su imali. Sta mislite da je tad imalo interneta kao danas, pa to bi se moglo nazvati duzi izlet u prirodi a ne odsluzenje vojnog roka   :.

Zagi.....dobro ste vi to gazili.

kukulje (citat):

I ako nisam bio granicar veoma rado citam ove tekstove. Kad covjek pogleda ta vremenan kada je covjek bio mlad a imao obavezu sluziti vojni rok, zaista je bilo vazno dobiti lijepo mjesto da taj period sluzenja vojnog roka prode najlakse sto moze. Ja smatram da su granicari imali srecu sto su bas bili granicari, bili su izdvojeni u prirodi bez velikih kontrola. I ako je imalo stvari koje su im nedostajale ipak smatram da je manje bilo onog sto nedostaje nego onog sto su imali. Sta mislite da je tad imalo interneta kao danas, pa to bi se moglo nazvati duzi izlet u prirodi a ne odsluzenje vojnog roka   :.

Na neki način si u pravu,iako,bilo je i opakih dana.Uhvati te kiša ,nevrijeme na terenu,ponekad pada danima a mi moramo van.Nama je to onda bilo pod normalno,naviknš se a i nismo uvijek mogli eskivirati.To ti je bilo idealno mjesto da se riješiš straha od grmljavine!
Mi koji smo imali kratke reona možda smo bili malo u prednosti ali svakako si mokar do kože ako nisi ponio opremu za kišu.

kukulje (citat):

I ako nisam bio granicar veoma rado citam ove tekstove. Kad covjek pogleda ta vremenan kada je covjek bio mlad a imao obavezu sluziti vojni rok, zaista je bilo vazno dobiti lijepo mjesto da taj period sluzenja vojnog roka prode najlakse sto moze. Ja smatram da su granicari imali srecu sto su bas bili granicari, bili su izdvojeni u prirodi bez velikih kontrola. I ako je imalo stvari koje su im nedostajale ipak smatram da je manje bilo onog sto nedostaje nego onog sto su imali. Sta mislite da je tad imalo interneta kao danas, pa to bi se moglo nazvati duzi izlet u prirodi a ne odsluzenje vojnog roka   :.

Drago mi je da voliš da čiataš naše prigode. Nadam se da če jih čitati i neko iz mlađih generacija. Kao što vidiš svaki graničar se proveo na drugi način.

Ajde da ti dam moje pluse i minuse pa razmisli dali bi se menjao i dali je bilo dobro.

Prva četri meseca sam spavo svega 4 sata na dan. Ide prva dva meseca, treči je teško, četvrti zaspiš kde god mogneš, pa iako je hladno. Svaki dan ustajanje noču za patrolu ili stražu. Spavanje noču po nekoliko sati, preko dana nema spavanja.  Preko dana uglavnom čiščenja snega prema selu, ceo dan... iako bez smisla, nikad nismo pročistili.

Iči u patrolu usred noči, sat dva od karaule, niko neče moči da ti pomogne da je neko sranje. Ipak to nije bila baš neka laka granica. Nas su plašili da su baš na našem rejonu bugari poklali celu karaulu. Kad je sneg okopneo i ja sam postao đomba (vođa patrole) našao sam stvarno neke ostatke bivše karaule, našao sam i puno streljačkih zaklona i puno čahura od municije (mislim7,9). Bojeva gađanja se nisu vršila uz granicu. Pa onda razmisliš da su ovde stvarno bila neka sranja. Inače nekde na internetu sam pokupio da je bilo do početka osamdesetih nekde oko 1000 mrtvih JNA graničara na bugarskoj granici. Dali je to tačno neznam. U moje vreme smo svi preživeli.

Kontrola stvarno nije bilo, ali odradili smo mi naš zadatak i danju i noču. KK je dolazio samo u radno vreme. Noču nikad, znao je zašto!!! Ipak smo mi odradili svoje.

Šta mi je falilo. Nisam imao izlaska u grad, da barem malo pomirišem civilizaciju. Onaj izlazak u selo po poštu, na nekoliko nedelja, mi nije ništa značio, tamo u tom selu nije bilo ništa zanimljivo. Falili su nam obroci i marende ko je to pokrao ne mogu da dokažem, ali preko interneta sam nšao jednog iz moje generacije i kasarne, završio je kao desetar dve karaule niže, oni dobivali marende kolko hočeš, a mi ništa.

Nije bilo sve idealno u graničarskim službama. Kao što je jedan moj internetni kolega (oficir JNA) rekao - što južnije to tužnije.

A što se tiče vrhunsko dobrih momenata: bilo jih je što jih gradska vojska nebi nikad doživela. Kad se završilo radno vreme oficira, bili smo sami. Radili smo šta smo hteli, naravno osim patrola i straže. I naš radni dan je počinjao kasnije nego u kasarni. Za doručak smo gledali TV, tuširali smo se pojedinačno kad smo želeli.... ALI hrana je zavisila od kuvara, prvi je bio super, drugi je bio bez ikakvog talenta, sve preslano, U kasarni je bilo barem malo kontrole, ovde skoro ništa.

Da naravno, ima puno dobrih sečanja, jedno najbolje je: dođem sa gušterom pred kraj noči do najvišeg kamena našeg terena. Pitam ga dali mu se spava, odgovori - da. Dozvolim mu da zaspi, ja ga čuvam. Zaspi jadnik tamo na zemlji, znam umoran je, (mi smo spavali na snegu).  I tako ja sedim uz pušku, svake toliko pogledam mog guštera, gledam kako izlazi sunce na istoku (Bugarska), pazim na njega jer njegov život zavisi od mene... Kad je počeo izlazak sunca, pevušim si ovu melodiju: Sitting on top of the world. (sedeči na vrhu sveta)



NEPRECENLJIVO

[You must be registered and logged in to see this image.]

1.Grudobran
2.Patrolna staza rejona 2, prema "njegovom veličanstvu" E-27.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1.Skladište rezervnog naoružanja i ostalih MTS.
2.Skladište hrane i konjušnica.
3.Stražarska kučica.
4.Tu je bio rov stražara kod karaule.

kukulje (citat):

I ako nisam bio granicar veoma rado citam ove tekstove. Kad covjek pogleda ta vremenan kada je covjek bio mlad a imao obavezu sluziti vojni rok, zaista je bilo vazno dobiti lijepo mjesto da taj period sluzenja vojnog roka prode najlakse sto moze. Ja smatram da su granicari imali srecu sto su bas bili granicari, bili su izdvojeni u prirodi bez velikih kontrola. I ako je imalo stvari koje su im nedostajale ipak smatram da je manje bilo onog sto nedostaje nego onog sto su imali. Sta mislite da je tad imalo interneta kao danas, pa to bi se moglo nazvati duzi izlet u prirodi a ne odsluzenje vojnog roka   :.

Jednom sam već napisao na nekoj temi:"....kad bih morao opet,ništa ne bi mijenjao,nije bilo lako,
kad to doživiš...."
Ima još dosta toga za ispričati,šteta što se ćato2 i drenok malo ne uključe.

Pero™ (citat):

Drago mi je da voliš da čiataš naše prigode. Nadam se da če jih čitati i neko iz mlađih generacija. Kao što vidiš svaki graničar se proveo na drugi način.

Ajde da ti dam moje pluse i minuse pa razmisli dali bi se menjao i dali je bilo dobro.

Prva četri meseca sam spavo svega 4 sata na dan. Ide prva dva meseca, treči je teško, četvrti zaspiš kde god mogneš, pa iako je hladno. Svaki dan ustajanje noču za patrolu ili stražu. Spavanje noču po nekoliko sati, preko dana nema spavanja.  Preko dana uglavnom čiščenja snega prema selu, ceo dan... iako bez smisla, nikad nismo pročistili.

Iči u patrolu usred noči, sat dva od karaule, niko neče moči da ti pomogne da je neko sranje. Ipak to nije bila baš neka laka granica. Nas su plašili da su baš na našem rejonu bugari poklali celu karaulu. Kad je sneg okopneo i ja sam postao đomba (vođa patrole) našao sam stvarno neke ostatke bivše karaule, našao sam i puno streljačkih zaklona i puno čahura od municije (mislim7,9). Bojeva gađanja se nisu vršila uz granicu. Pa onda razmisliš da su ovde stvarno bila neka sranja. Inače nekde na internetu sam pokupio da je bilo do početka osamdesetih nekde oko 1000 mrtvih JNA graničara na bugarskoj granici. Dali je to tačno neznam. U moje vreme smo svi preživeli.

Kontrola stvarno nije bilo, ali odradili smo mi naš zadatak i danju i noču. KK je dolazio samo u radno vreme. Noču nikad, znao je zašto!!! Ipak smo mi odradili svoje.

Šta mi je falilo. Nisam imao izlaska u grad, da barem malo pomirišem civilizaciju. Onaj izlazak u selo po poštu, na nekoliko nedelja, mi nije ništa značio, tamo u tom selu nije bilo ništa zanimljivo. Falili su nam obroci i marende ko je to pokrao ne mogu da dokažem, ali preko interneta sam nšao jednog iz moje generacije i kasarne, završio je kao desetar dve karaule niže, oni dobivali marende kolko hočeš, a mi ništa.

Nije bilo sve idealno u graničarskim službama. Kao što je jedan moj internetni kolega (oficir JNA) rekao - što južnije to tužnije.

A što se tiče vrhunsko dobrih momenata: bilo jih je što jih gradska vojska nebi nikad doživela. Kad se završilo radno vreme oficira, bili smo sami. Radili smo šta smo hteli, naravno osim patrola i straže. I naš radni dan je počinjao kasnije nego u kasarni. Za doručak smo gledali TV, tuširali smo se pojedinačno kad smo želeli.... ALI hrana je zavisila od kuvara, prvi je bio super, drugi je bio bez ikakvog talenta, sve preslano, U kasarni je bilo barem malo kontrole, ovde skoro ništa.

Da naravno, ima puno dobrih sečanja, jedno najbolje je: dođem sa gušterom pred kraj noči do najvišeg kamena našeg terena. Pitam ga dali mu se spava, odgovori - da. Dozvolim mu da zaspi, ja ga čuvam. Zaspi jadnik tamo na zemlji, znam umoran je, (mi smo spavali na snegu).  I tako ja sedim uz pušku, svake toliko pogledam mog guštera, gledam kako izlazi sunce na istoku (Bugarska), pazim na njega jer njegov život zavisi od mene... Kad je počeo izlazak sunca, pevušim si ovu melodiju: Sitting on top of the world. (sedeči na vrhu sveta)



NEPRECENLJIVO

Uffffff.....da,spavanje....svega je bilo ali toga najmanje tako da smo bili kronično neispavani i umorni. Vidi,preko nas je išlo slijedovanje za kar.Janković i nikad nam nije palo na pamet nešto zakinuti jer smo znali da je njima gore puno teže nego nama ali naravno,bilo nas je svakakvih pa i nepoštenih.
Inače vrlo dobar opis......zaslužuje nagradu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1.Poligon na kojem smo vježbali.
2.To bi trebao biti bazen za vodu,mada mi se čini malo prenisko. 

ZAGORAC (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]  

Tu se ne vidi baš impozantna pozadina.......(malo sutra!)
Znalo je muški puhati gore.

Nisam spomenuo,ovaj vrh se zove RADUČ, nadmorska visina je 2083 m.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na tom označenom dijelu šume,bila su stabla kestena koje smo brali mi i stanovnici sela Drenak.

U gornjem desnom uglu ove mape se vidi recica....!!!
To bi trebalo da je Lakvica , leva pritoka Crnog Drima!?
Ona svojom dolinom odvaja planinu Jablanicu (Crni kamen 2.257.m) od planine Raduč (2.083 m)
Kompletan greben obe planine je visi od 2.000m i to u duzini od preko 50km!!! Zaista fascinantno!
Na ovoj slici iza tebe cini mi se da se vidi upravo Jablanica , ako sam se dobro orijentisao ?!

alexandar (citat):

U gornjem desnom uglu ove mape se vidi recica....!!!
To bi trebalo da je Lakvica , leva pritoka Crnog Drima!?
Ona svojom dolinom odvaja planinu Jablanicu (Crni kamen 2.257.m) od planine Raduč (2.083 m)
Kompletan greben obe planine je visi od 2.000m i to u duzini od preko 50km!!! Zaista fascinantno!
Na ovoj slici iza tebe cini mi se da se vidi upravo Jablanica , ako sam se dobro orijentisao ?!

To je dio Crnog Drima,malo prije hidrocentrale Globočica.
Iza leđa desetara sa slike,počinje planina Jablanica,tamo gdje se vidi prvi iskopan rov.

alexandar (citat):

U gornjem desnom uglu ove mape se vidi recica....!!!
To bi trebalo da je Lakvica , leva pritoka Crnog Drima!?
Ona svojom dolinom odvaja planinu Jablanicu (Crni kamen 2.257.m) od planine Raduč (2.083 m)
Kompletan greben obe planine je visi od 2.000m i to u duzini od preko 50km!!! Zaista fascinantno!
Na ovoj slici iza tebe cini mi se da se vidi upravo Jablanica , ako sam se dobro orijentisao ?!

Nije Lakvica,nego Lakavica,taj potok je dobio ime po selu koje se zove Lakavica,a tako se zvala i karaula čiji je rejon
graničio sa rejonom karaule Drenak.

To je to.....mada je ta "Lakavica" cini mi se u istocnom delu Makedonije?!
Ja sam nasao naziv Lakvica.
Bitno je da se razumemo i orijentisemo !

alexandar (citat):

To je to.....mada je ta "Lakavica" cini mi se u istocnom delu Makedonije?!
Ja sam nasao naziv Lakvica.
Bitno je da se razumemo i orijentisemo !

Kad ukucaš: "Struga Makedonija karta",samo od Struge ideš prema sjeveru sve ćeš naći.

[You must be registered and logged in to see this image.]

ZAGORAC (citat):

Takve trake mi nismo nosili.

ZAGORAC (citat):

Dok sam ja bio "dolje",ne sjećam se nikakvih traka.

Evo u ime graničara sa karaule "Ceršak" poklanjam najboljim pripadnicima graničnih jedinica JNA iz karaule "Drenok" traku dežurnog karaule.

Vojnik Graničar (citat):

Evo u ime graničara sa karaule "Ceršak" poklanjam najboljim pripadnicima graničnih jedinica JNA iz karaule "Drenok" traku dežurnog karaule.

Traku ču dati Stanki Gazdovski,ona još živi u Drenku. 

Što se tiče te trake dežurnog karaule.
Ja ne znam je li za nju bio još nekakvi službeni naziv u JNA.?
A ako me sjećanje ne vara takvu traku je imao i dežurni čete u kasarni "Tone Tomšič" u Mariboru.
Valjda je tako bilo i kod tebe u kasarni, valjda, možda.....

Zagorac.
Tko je Stanko Gazdovski pa ga spominješ.?

Stanka Gazdovska,stanovnik sela Drenak.

ZAGORAC (citat):

Stanka Gazdovska,stanovnik sela Drenak.

Pretpostavio sam da je stanovnica sela Drenok.
Ali po čemu si je ti zapamtio pa je spominješ, je li Stanka dolazila do karaule ili ste vi dolazili do nje, ili ima neki drugi interesantan događaj.!?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Plavom bojom je označeno mjesto gdje je bio rov stražara kod karaule.
Ravno ispred kuhinjskog prozora.

ZAGORAC (citat):

Plavom bojom je označeno mjesto gdje je bio rov stražara kod karaule.
Ravno ispred kuhinjskog prozora.

Znali ste vi gdje napraviti rov za stražara kod karaule.
Odmah ispod kuhinjskog prozora.
Tako u slučaju ratne situacije kuhar mu samo dobaci SDO i otarasili ste se stražara za čitavi dan, he he he he he

U toku zime Stanka je sa majkom bila jedini stanovnik sela,ali tokom jula i avgusta selo je bilo puno i mislim da je taj period ostao nezaboravan za vojnike na karauli.Tad smo upoznali i Blagunu i Suzanu i Snežanu i Elenu i još puno mještana jer je stvarno bilo dosta druženja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

1.Mjesto gdje su bile ruševine napuštene karaule "MODRIĆ".
2.Mjesto gdje je od napuštene karaule ostao samo izvor,ozidan kamenom. Tu smo po potrebi pili vodu.

ZAGORAC (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

1. Mjesto gdje su bile ruševine napuštene karaule "MODRIĆ".
2. Mjesto gdje je od napuštene karaule ostao samo izvor, ozidan kamenom.
Tu smo po potrebi pili vodu.

Zagorac.
Znam da si spominjao jednu napuštenu karaulu i to ovu "Modrić".
A ovdje spominješ i drugu karaulu na ovom mjestu pod brojem 2, je li ona bila starija od ove "Modrić" i jeli imala neko svoje ime.!?

Vojnik Graničar (citat):

Zagorac.
Znam da si spominjao jednu napuštenu karaulu i to ovu "Modrić".
A ovdje spominješ i drugu karaulu na ovom mjestu pod brojem 2, je li ona bila starija od ove "Modrić" i jeli imala neko svoje ime.!?

Da,bila je starija,za ime nisam siguran. Možda se sjetim,davno je to bilo.

lacoš (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da,to su ostaci karaule "Modrić". Samo prije 30 godina nije bilo ovih šumskih puteva.
Onda su zidovi karaule stajali,krov je bio urušen i napola istrunulih greda koje bile hrastove.
Ravno od karaule "Modrić",prema graničnoj liniji vodila  je staza koja je spajala patrolnu stazu,"desetarov grob" i E-26.
Onda nije bilo posječene šume,karaula je bila doslovno nevidljiva.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tu se lijepo vidi grudobran,Bin, ulaz u skladište streljiva i ostalih BTS, a gore iznad je bazen za vodu.

[You must be registered and logged in to see this image.]  

lacoš, ovaj u svijetlijim hlačama,iza Rexa,nosi tvoje prezime!

Uvijek je nas bilo na najvažnijim pozicijama 

Tu je bilo zasjedno mjesto,vidljive su sve tri stijene koje su nam bile zaklon.

 
 
Graničari patrolnog čamca PČ-140 spremaju se u posjet kolegama na karaulu Drenak

Mislim da će se napješačiti dok stignu.
Ništa čudno ako odustanu.

ZAGORAC (citat):

Mislim da će se napješačiti dok stignu.
Ništa čudno ako odustanu.

 
 
Čitao sam dosta graničarskih mornarskih priča s drugih mjesta i foruma.
I mogu ti reć da ni njima nije uvijek bilo lako.
Naganjali su najčešće talijanske ribarice u krivolovu i razne švercere.
A naši patrolni čamci, ruku na srce, nisu bili bog zna što, osobito oni stariji.
Nerijetko su bili tek malo brži od brodova koji bi se oglušili na naredbe da stanu.
Pa bi potjere znale potrajati.
Plus razne vremenske prilike i neprilike.
Zanimljivo štivo, u rangu ovog što čitamo ovdje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Šteta što se drenok ne javlja,baš bi me zanimalo prepoznaje li lokaciju.

Koja pozadina Zagorac,nije ni čudno da bi Max na granicu 

lacoš (citat):

Koja pozadina Zagorac,nije ni čudno da bi Max na granicu 

Izađi na prozor ili balkon, pa si u mislima nacrtaj 300m nagore. To je bilo kod nas od kraule do najvišeg mesta rejona. A ni ostali deo nije bio dosta niži. E sad si zamisli još rupu od 500m, e tu smo išli dnevno po poštu i barem malo civilizacije. Iako je to bilo daleko od prave civilizacije i pravog izlaska u grad.

Max dobrodošao med graničare. Eh što nisam tada mogao da se menjam sa tobom, da ja odem na more.

Pero™ (citat):

Izađi na prozor ili balkon, pa si u mislima nacrtaj 300m nagore. To je bilo kod nas od kraule do najvišeg mesta rejona. A ni ostali deo nije bio dosta niži. E sad si zamisli još rupu od 500m, e tu smo išli dnevno po poštu i barem malo civilizacije. Iako je to bilo daleko od prave civilizacije i pravog izlaska u grad.

Max dobrodošao med graničare. Eh što nisam tada mogao da se menjam sa tobom, da ja odem na more.

Karaula Drenak je na nadmorskoj visini 1087-1092m, a vrh Raduč (gdje je slikana slika u gornjem komentaru) je na 2083m nadmorske visine.
Pošto poznajem teren,siguran sam da desetar sa slike stoji na 2079 metara.

AUUUU Zagorac a ja sam mislio da imam težak rejon. 1000m nadmorske u jednoj patroli. Kilometar na gore, svaka čast. Ja sam imao samo 300m.

Moja karaula je bila na 1500, selo na 1000 m, najviši deo rejona na 1800. U selo smo odlazili pojedinačno, znači odprilike svako na nekih 15 dana. I to tek kad smo postali đombe. Znači poslednjih 4 meseca.  

Zagorac, svaka čast da si to odradio za onu zemlju. Nije nam bilo lako, tebi je očigledno bilo još teže. Svaka čast za tvoj trud i ono što si odradio za onu državu. Znam kako je to izgledali i moram da se ti poklonim za onaj trud. Proživeo sam nešto SLIČNO i znam kako je to izgledalo.

Zagorac, imam jedno pitanje. Dali ste i zimi išli na 2km nadmorske, ili ste čuvali niže.

Mi smo povremeno išli do najvišeg dela, a i ostali rejon je bio slično visoko. Morali smo da nadgledamo i tragove po snegu, ali po zimi nikad nismo videlli da bi Bugari bili blizu granice. I leti smo jih vrlo redko, skoro nikad videli uz granicu. Mi smo išli uz granicu, ali samo tada kad se vidi jednog do drugog kamena i znalo se kde je granica.

Pero™ (citat):

Zagorac, imam jedno pitanje. Dali ste i zimi išli na 2km nadmorske, ili ste čuvali niže.

Mi smo povremeno išli do najvišeg dela, a i ostali rejon je bio slično visoko. Morali smo da nadgledamo i tragove po snegu, ali po zimi nikad nismo videlli da bi Bugari bili blizu granice. I leti smo jih vrlo redko, skoro nikad videli uz granicu. Mi smo išli uz granicu, ali samo tada kad se vidi jednog do drugog kamena i znalo se kde je granica.

Išlo se patrolnom stazom do kuda je snijeg dozvoljavao.
Najmanje je snijega bilo na samoj graničnoj liniji koja je išla vrhom planine. Granična je linija bila očišćena od raslinja,pa je vjetar većinu
snijega otpuhao.
Jedini je problem bio što nisu bili vidljivi ostaci posjećenog raslinja,pa smo neugodno znali nagaziti na te "klinove".
Da,išao sam do E-27 graničnom linijom.

Kod nas je bilo slično.... imali smo jedan put do nižeg dela rejona, to je išlo uglavnom šumom, pa za one razmere nije bilo puno snga, ali morali smo da dižemo noge kao da gazimo strojaka. Pa tako jedan sat do granice i onda još na rejon, naravno i sat natrag, pa tako 3 puta na dan.

Drugi put je išao više po otvorenom, bilo je mesta kde je bio sneg razduvan, a bilo je i mesta kde je bio naduvan, nekad i do pojasa. Barem na putu na rejon, prema selu je bilo na nekim mestima još gore.

Na vrhovima brda je bilo relativno malo, recimo do kolena. Noču nismo išli do kamena, ipak prvo sigurnost, da ne zaiđemo u Bugarsku.

Ako nismo bili preko dana u patroli, čistili smo sneg prema selu, nekde ga je nanelo i do 2 metra. Ono što smo očistili, nanelo ga je natrag za koji dan. Od tada mrzim sneg, kao dete voleo sam ga, sada ga više ne podnosim. I kuči moram da čistim za druge.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nikad neću saznati što je sa ostavljenim porukama za graničare karaule Lakavica,ostavljene među kamenjem
koje podupire štap pokraj graničnog kamena E-27.

ZAGORAC (citat):

Nikad neću saznati što je sa ostavljenim porukama za graničare karaule Lakavica, ostavljene među kamenjem
koje podupire štap pokraj graničnog kamena E-27.

Zagorac.
Ne znam jesam li te ovo ikada pitao.
Je li bilo nekih naznaka tj. tragova koji bi upućivali na to da su do kamena "E-27" dolazili graničari sa karaule "Lakavica".!?

Vidio ih nisam nikad,patrolna staza je bila vidljiva u travi.
Svježih tragova nisam uočio nijednom dok sam došao gore.
Na predhodnim stranicama sam već spomenuo da smo ulazili u njihov rejon.
Isto kao i u slučaju karaule Džepište "nigdje nikoga"!