Karaula 'Brezovnik' 1988/1989

[You must be registered and logged in to see this image.]

Svim pripadnicima karaule "Brezovnik" , sretan 15.08.2018 dan graničara JNA.

Prije nekih 6 godina, išao sam sa familijom na izlet po Koroškoj i jednog dana smo osetili i moju bivšu karaulu - Brezovnik. Tamo je tad živjela jedna familija sa dvoje sinova, tinejđera. Sama zgrada karaule je bila ista, ali izvana je bilo dosta drugačije nego 1982 godine, kad sam ja služio tamo. Nije više bilo one donje kućice, dvorište-krug je bilo drugaćije, iznad karaule smo imali pješčano nogometno igralište, tamo je sad bilo zaraslo travom i bilo je skroz drugačije. Popričali smo malo sa ljudima, koji su tamo živjeli; oni su dobili tu kuću na korištenje od opštine Radlje i pošto nisu imali bolje mogučnosti za stanovanje došli su tu. Skromni i otvoreni ljudi.
Htio sam, pogledati još do Natlije, dali je još živ i kako je sad tamo, ali žena i djeca nisu bili voljni hodati dva sata gore i opet dole, a nisam bio baš siguran kako autom stiči tamo, pa je to ostalo za neku drugu priliku.

Dali se neko od kasnijih generacija sječa Natlije (seoski turizam na spoju za susjednom karaulom koja je bila več na Dravogradskim odsjekom) To je inače bila posebna priča, odnosno jedna od posebnij priča u našem životu na Brezovniku.

Hvala VBČ za dobrodošlico!

Brezovnik (citat):

Pozdrav svim članovima foruma, a posebno mojim kolegama iz generacije oktobar 1981.
Završio sam obuku u kasarni Toneta Tomšiča u Mariboru u 2. četi; komandir je bio kap. Vlado Lučić, a komandir voda staža
Berkopec. Nakon obuke dobio sam prekomandu na karaulu Brezovnik, koja je bila zadnja u Mb. vlasti, sledeča je bila več pod
Dravogradskom vlašču. Zima 1981-1982 je bila jako hladna i kad smo stigli u prekomandu na Brezovnik, negde krajem marta 1982
tamo je bilo skoro metar snega. Komandir je bio por. Franc Pulko, za kojeg sam eto danas tek saznao, da je več 2012 g. umro.
Bilo je naravno tamo puno lepih in manje lepih događaja, na koje danas gledam sa nostalgijom za svojim mladim godinama i nekim
divnim ljudima, sa kojima se više nikad nisam ćuo.
Toliko za sada, ako se javi još neko od moje generacije ili onih, koji su imali isti stan, biče mi drago.

Pozdrav...može kakva priča o komandiru Franc Pulko...bilo bi mi veoma drago ako može...pozzz

Na karaulu sam dosao pocetkom setembra 82. Tu sam proveo zimu sa mnogo snega, ali bilo je tako da se i danas rado secam tih sretnih dana. Porucnik Franc Pulko je bio retko dobar oficir, ali na zalost od njegovog sina sam saznao da je umro 2012.god. zovem se Miroljub Medakovic, volio bi se.cuti s nekim ko me se seca.

Miroljub (citat):

Na karaulu Brezovnik sam dosao pocetkom setembra 82.
Tu sam proveo zimu sa mnogo snega, ali bilo je tako da se i danas rado secam tih sretnih dana.
Porucnik Franc Pulko je bio retko dobar oficir, ali na zalost od njegovog sina sam saznao da je umro 2012.god.
Zovem se Miroljub Medakovic, volio bi se cuti s nekim ko me se seca.

Živio Mioroljube.
Dobro nam došao na stranice bivših pripadnike nekadašnje JNA.
Od septembra 1982 godine do danas je prošlo 38 godina i 4 mjeseca.
Eto nismo bili u istoj karauli ni iste godine ali smo bili u istom graničnom odsjeku Maribor.
Mene je JNA kao graničara poslala u karauli "Ceršak" što je 6 karaula istočno od tvoje karaule Brezovnik.
Ako imaš koju sliku postavi je da vidimo kako je to kod tebe bilo prije 38 godina.
Možda da nam napišeš neku zgodu ili nezgodu koja se dogodila dok si bio graničar.

Pozdrav i od mene Miroljube. 
Izgleda, da smo bili na Brezovniku čak koju sedmicu dana zajedno, jer ja sam se skidao 20. septembra 1982. Znači i tvoja zima na karauli bila je puna snijega, kao i moja. Drago mi je, da imaš lijepe uspomene na taj period. I ja ih imam i nezaboravni su! 
Vjerovatno je i tvoja generacija posječivala seoski turizam "kod Natlije" na lijevom spoju; tamo prema Dravogradu. Koliko nočnih patrola smo umjesto po zasjedama na rajonu preživjeli u njegovoj dnevnoj sobi, kartajuči, kockajuči ili gledajuči njegov tv. Kad bi noču došli do njegove kuče, pokucali bi na prozor od njegove sobe, on se diže, otvori nam vrata, uđemo u kuću, namjestimo se iza stola u kuhinji ili dnevnom boravku, naručimo obično litru crnog vina il veliku bocu coca cole, te porciju zaseke za dva sa onim okruglim odličnim kruhom od rži, platimo mu piće i jelo, on ode opet na spavanje a nas dvojica opalimo po kocki ili kako sam več napiso...slušali smo natiho muziku s njegovog radia ili tv i uživali dobra 3 sata ko gospoda na suhom i toplom. Kad bi odlazili, spremili bi ćaše, boce i tanjir na rub stola, počistili stol ako je trebalo i tiho izašli iz kuće, zatvorivši tiho vrata iza sebe. Nikad se nije dogodili, da smo mi čuli, da je Natliji (Jernej po slovensko) pritom nešto nestalo ili bilo ukradeno iz kuće. I tako opet opalimo brzaka do Karaule, otprilike 1 sat, gdje se još spavalo i prođe još jedan dan...A por. Pulko je stvarno bio dobričina i korektan čovjek. Sreo sam ga još jednom u Izoli nekih 8-10 godina kasnije. Umro je u 62. godini starosti, bio je stotnik-kapetan u slovenskoj vojsci i živio je u Mariboru.

Pozdravljeni,
Na karavli Brezovnik sem služil leta 1990, od januarja do septembra.
Ker je nekdo spraševal o natančni lokaciji karavle, prilepim link:
maps.app.goo.gl/W7grdvrzZgnHkUrc8
Ko bom našel slike iz tistega časa (ki jih imam že digitalizirane), jih bom nekaj nalepil.

Sedaj pa še vprašanje: morda kdo ve ime in lokacijo na zemljevidu karavle proti zahodu, ki je že spadala pod Dravograd? Načrtujem peš turo, pa bi podaljšal še do tja.
LP

Kot obljubljeno še nekaj slik iz Brezovnika 1990

[You must be registered and logged in to see this image.]