Karaula "Ceršak" V.P. 5457 - granični odsjek Maribor - 1988 -1989 godina.

Pero™ (citat):

Graničaru, ja ti verujem, verujem u svemu što si napisao, ali uvek ima i neka druga strana, ili deo priče što nije nikome rečen. Ja se trudim biti objektivan, ali teško je to.

Da je taj Perta bio nešto posebno i kao što si ti napisao ''uvek je bio u igri na ovaj ili onaj način'' znači dosta. Da mu niko nije uspeo stati na kraj... i tako dalje. Znači bio je problem, ali kod nas se granica smatrala dosta oštrije, znači pucanje i metak. Dali je to pravilno, zavisi sa koga stališta gledaš, kod nas je bilo normalno da se ne prave gluposti i da smo mi graničari bili zakon na granici.

 


Izgleda da je svaka karaula imala svog Pertu. Na našem desnom rejonu je živio tip kojem sam zaboravio ime, zapravo je bio Srbijanac koji se oženio mještankom i potom doselio u granični pojas.Kuća u kojoj su živjeli nije imala put kojim bi se moglo doći autom, pa je fiću parkirao često na malograničnom prelazu ostavivši ga onako otvorenog ili je čak dolazeći kroz Austriju Vinskom cestom samo sišao sa ceste i ostavio fiću na sred livade na patrolnoj stazi.I šta onda da mu radiš, nema u graničnom pojasu "PAUKA" da odnese auto, ne možeš ga kazniti, jednostavno se igrao sa vojskom.Često smo postavljali zasjedu na ivici šume između njegove kuće i ceste, jer smo znali da švercuje robu iz Austrije ali kao što kaže Vojnik graničar uvijek je bio korak ispred nas.Nekoliko puta sam bio u njegovoj kući i moram reći za tadašnje prilike u Jugoslaviji a posebno Sloveniji da su živjeli veoma oskudno.I na kraju dosta vojnika je znalo otići kod njega kupiti ono vino od jabuka i nismo se previše zamarali time da ga uhvatimo na djelu.A jednu noć kad sam imao zasjedu na malograničnom prelazu Ciringa presjedio sam u njegovom fići i slušao muziku na radiju cijelu noć.Skontaš da je bio sitna riba, bori se za život, i još ti svaki dan neki tamo vojnici šetaju po dvorištu, kontrolišu te itd. zažmiriš i gotovo.

Šepa, mi smo bili na granici nekoliko meseci, ali praktično jednu godinu, a ti ljudi su živeli tamo ceo život. Znali su oni više od nas, ali ni svaka granica nije bila ista. Austrijska, bugarska, albanska...Ni ljudi nisu bili isti, kod mene su nas ovi uz granicu baš voleli, ali oni u selu su bili strogo poslovni. Kao da su drugi ljudi, a svi su bili Bugari.

Razlika je bila i danju i noču. Danju su smeli da prilaze granici, ali noču nisu hteli. Ipak možda je bilo nekih problema sa prolaženjem granice noču, pa nisu ni probavali da se približe.

"Ali smo mi graničari imali sa Hauc Rupert - Pertom jedan veliki problem.?"
 
Problem je bio taj što ga 95% graničara nije poznavalo.
Nisu ga znali kako izgleda.
Nisu sa njim ostvarili bilo kakav kontakt.
Nisu znali kako se on u stvarnosti ponaša.
Sve što smo o njemu znali je bilo to što nam je ispričao komandir karaule "Ceršak" Spasković Radoje.
Da je on bio i naj bolji u čitavom Ceršaku, mi smo se uvijek držali onoga kako nam je rekao komandir karaule a to je da je on loš čovjek, da se sa njim ne družimo, da mu ne dozvolimo pristup u granični pojas ako treba da i pucamo.
Problem je bio i taj što nismo imali ni neku njegovu sliku da ga bar vidimo na slici ako ne možemo uživo bar bi nam tada bilo lakše ga prepoznati.
JNA nije bila u stanju da nam nešto tako organizira da imamo bar uvid u probleme koji nas čekaju u graničnom pojasu ili oko graničnog pojasa.
 
Miran.
Imaš zadatak da mi na karti Ceršaka označiš gdje je bila kuća od Hauca Ruperta - Perte.
 
[You must be registered and logged in to see this image.]

Graničaru, nije tvoje da ga poznaješ (tada), morao si da zaustaviš i legitimiraš svakog u pograničnom prostoru. Ako su mu civilne vlasti dale dozvolu, imao je sva prava da bude tamo. Naravno za one bez dozvole, pravac karaula.

Ja tih problema nisam imao, one uz rejon smo znali po imenu, a i pošto je granica bila daleko od njihovih kuča, nisu ni išli tamo. Noču nisu ni pomislili, a danju su radije nas molili da jim pomognemo ako je bio neki problem (pobegla živina).

Pero™ (citat):

Graničaru, nije tvoje da ga poznaješ (tada), morao si da zaustaviš i legitimiraš svakog u pograničnom prostoru.
Ako su mu civilne vlasti dale dozvolu, imao je sva prava da bude tamo.
Naravno za one bez dozvole, pravac karaula.

Ja tih problema nisam imao, one uz rejon smo znali po imenu, a i pošto je granica bila daleko od njihovih kuča, nisu ni išli tamo.
Noču nisu ni pomislili, a danju su radije nas molili da jim pomognemo ako je bio neki problem (pobegla živina).

 

[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Mislim da bi bilo pametno imati u vidu probleme sa područja odgovornosti naše karaule.
Znam ja da se to nije tako radilo.
Ali bi nam jako puno pomoglo.
Onako si samo mogao zamišljati kako on izgleda je li ovako ili onako.
Što je trebalo raditi u graničnom pojasu to znaju svi graničari, ali JNA je interesiralo i što se radi i izvan graničnog pojasa a ne samo što se radi u 100 metara graničnog pojasa.
I sam znaš da si morao predati izvještaj što si vidio i čuo na našem teritoriju i što si vidio i čuo na stranom teritoriju.
Ja sam jedan od rijetki koji sam sa našao oči u oči sa Haucom Rupertom - Pertom u 100 metarskom graničnom pojasu.

Graničaru, u principu se slažem sa tobom, ali svaka granica je bila druga. Ti si imao dosta prometa, selo u blizini, blizu granični prelaz, itd...
 
Ja sam imao dva seljaka sa ženama u blizini naših puteva, I oni su imali skoro 4km do granice. Još jednog 2km dalje. Prve krave iz sela što je bilo još sat hoda, znači oko 4km došle su nekde na pola puta, nikog nije bilo, niti smo mogli da jih kontroliramo. Jedino sam ja jednom sreo nekog seljaka što je kosio travu uz granicu, na daleko se videlo da nije ilegalac, ipak ja kao vođa patrole odredio sam da odemo da ga legitimišemo. Bio je iz jednog zaseoka/mahale južnije od našeg rejona.
 
Meni nebi ništa pomoglo da imam slike sa imenima, a i da jih imam, morao bi da proveravam njihove dozvole.
 
Izveštaj nismo predavalli, jer se ništa nije događalo, šta ču da pričam, video sam tri srne i jednog vuka? Inače, da bilo je nekih čudnih situacija, ali tad je več bila uzbuna, ne samo predavanje izveštaja.
 
Inače, ajde da ne pričamo o imenu, naš zadatak je bio da legitimiramo svakog ko se našao u graničnom pojasu. Ako je imao dozvolu, imao je pravo da bude tamo.
 
Sigurno si ti imao više prolaznika. Mi smo bili kao čekajuči na godota... sad če Godot da dođe, samo što nije... i mi smo čekali teroriste i Bugare, sad če da dođu, samo što nisu...
 
svaku noč i svaki dan
 

[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Zbog lakše orijentacije
-plavo-gostiona u ceršaku kde je počela pijanka sa Pertlom i vojnikom
-zeleno -Pošta u ceršaku
-Crveno -tu otprilike je bila Pertlova kuća,koje više nema.

miran cvilak (citat):

Zbog lakše orijentacije
-plavo-gostiona u ceršaku kde je počela pijanka sa Pertlom i vojnikom
-zeleno -Pošta u ceršaku
-Crveno -tu otprilike je bila Pertlova kuća,koje više nema.

 
 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Evo izbliza satelitske snimke područja.
 
Miran nisi mi rekao što se desilo sa kućom od Hauca Ruperta - Perte.
Ona je srušena iz nekog razloga ili je u pitanju nešto drugo.!?

[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Pošto su svi Hauci umrli (sem jednog brata od Perte koji ne živi u Ceršaku) srušena je i napravljena nova.

miran cvilak (citat):

Pošto su svi Hauci umrli (sem jednog brata od Perte koji ne živi u Ceršaku) srušena je i napravljena nova.

 


Miran.
Zanimljivo je da se još nikada nisi zapitao kako sam ja upoznao Hauca Ruperta - Pertu.!?
Ako te zanima potrudit ću se da pronađem događaj u mome dnevniku, dan, mjesec, godina, sat, mjesto....!

Vojnik Graničar (citat):

miran cvilak (citat):

Pošto su svi Hauci umrli (sem jednog brata od Perte koji ne živi u Ceršaku) srušena je i napravljena nova.

Miran.
Zanimljivo je da se još nikada nisi zapitao kako sam ja upoznao Hauca Ruperta - Pertu.!?
Ako te zanima potrudit ću se da pronađem događaj u mome dnevniku, dan, mjesec, godina, sat, mjesto....!

 
 
Evo sada te pitam    

Graničaru, dali je bilo kod vas dozvoljeno pisati dnevnik? Kod nas je bilo strogo zabranjeno, iako jer nam pošta nije bila cenzurirana, mogli bi slati važne podatke. Zanimljivo bi mi bilo da sam mogao sve zapisati, sad bi imao dosta, ali ostala su samo sečanja.

Nismo smeli ni da imamo zaključane kasete, ponekiput se desila premetačina dok smo bili na terenu. Pričam za karaulu, ne za kasarnu.

Pero™ (citat):

Graničaru, dali je bilo kod vas dozvoljeno pisati dnevnik?
Kod nas je bilo strogo zabranjeno, iako jer nam pošta nije bila cenzurirana, mogli bi slati važne podatke.
Zanimljivo bi mi bilo da sam mogao sve zapisati, sad bi imao dosta, ali ostala su samo sečanja.

Nismo smeli ni da imamo zaključane kasete, ponekiput se desila premetačina dok smo bili na terenu.
Pričam za karaulu, ne za kasarnu.

 
 
Pero™.
Meni nitko od nadređenih nije rekao da ne smijem voditi dnevnik.
Je da smo upozoreni da kući ne pišemo o tome što imamo od oružja, sve što spada pod vojnu tajnu, sa čime raspolažemo, kako radimo itd..
Da su oficiri i podoficiri znali da ja to radim mislim da bi mi oduzeli dnevnik a možda bi i zbog podataka koji se nalaze u njemu završio u zatvoru.
Možda bi i moj komandir karaule završio u zatvoru.
Možda bi i moj komandir čete završio u zatvoru.
Možda i još graničara koji su bili sa mnom završili u zatvoru.
Uglavnom od tri dnevnika 2 su preživjela do dana današnjeg.
Jednoga su moju brižni ukućani bacili, misleći da je on nebitan za mene.

miran cvilak (citat):

Pošto su svi Hauci umrli (sem jednog brata od Perte koji ne živi u Ceršaku) srušena je i napravljena nova.

 

Vojnik Graničar (citat):

Miran.
Zanimljivo je da se još nikada nisi zapitao kako sam ja upoznao Hauca Ruperta - Pertu.!?
Ako te zanima potrudit ću se da pronađem događaj u mome dnevniku, dan, mjesec, godina, sat, mjesto....!

 

miran cvilak (citat):

Evo sada te pitam     

 
 
Kako sam upoznao HAUCA RUPERTA - PERTU
 
Za Hauca Ruperta - Pertu sam prvi put čuo od komandira karaule „Ceršak“ Spasković Radoja nakon nekoliko dana kada sam došao u karaulu.
Kako nam ga je komandir predstavio kao da je on državni neprijatelj broj 1.
Od njemu je komandir karaule govorio sve loše što se moglo o njemu reći.
Komandir karaule nam ga je opisao kao prevaranta, lopova, pijanca, čovjeka u kojeg ne smijemo imati povjerenja, kome ne smijemo dozvoliti pristup u karaulu, u granični pojas, ako treba da pucamo za njim, jer se isti bavio švercom i ilegalnim prebacivanjem ljudi preko granice.
Kratko rečeno neprijatelj broj 1.
Sve je to komandir karaule dobro rekao.
Ali naš problem je bio taj što mi Hauca Ruperta - Pertu nikada nismo vidjeli u živo, nismo imali njegovu sliku, mi smo ga mogli samo zamišljati kako izgleda.
Po tome svatko od nas je mogao da ga zamisli na neki svoj način, je li visok ili nizak, je li debeo ili mršav, je li imao crnu ili plavu kosu, je li ovakav ili onakav….
U karauli su ga možda poznavali 4-5 graničara i više nitko.
 
Moj prvi susret sa Haucom Rupertom Pertom je bio dana 18.12.1988. godine.
Komandir karaule je odredio da za današnji dan bude lozinka Mina - Mostar.
Za danas sam određen da od 10:45 sati pa do 15:00 sati budem u patroli i zasjedi na zasjednom mjestu „Rupa“.
U patrolu i zasjedu je komandir karaule odredio da budem ja kao vođa i moj pomoćnik Husein Hadžić  koji je iz Bosne i Hercegovine iz općine Cazin - M.Z. Ćoralići – Selo Šišići 123.
Tokom patrole i zasjede nije bilo nikakvih problema.
Sa zasjednog mjesta „Rupa“ sam otišao do područja odgovornosti karaule „Šentilj“ gdje sam zatekao jednog njihovog graničara.
Tu od graničara iz karaule „Šentilja“ sam doznao da će se granični prijelaz „Šentilj“ proširiti.
Tu sam došao do još jedne informacije….
Nakon što je smjena izvršena na zasjednom mjestu „Rupa“ krenuo sam prema karauli.
Moga pomoćnika sam pokupio sa zasjednog mjesta „Vis“.
I tako smo mi krenuli u karaulu „Ceršak“.
I kada smo došli do zasjednog mjesta „Dol“ od jednom iznenađenje.
U polumraku šume na puteljku koji dolazi iz smjera sela Novine stoje dva čovjeka.!?
Evo slike gdje sam ih zatekao.
Stajali su ovdje.
 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Iznenadili smo mi njih ali su i oni nas iznenadili.
Prilazimo im oprezno i pozdravljam ih.
Vidim da me razumiju što govorim te da nisu stranci.
Tražim od njih da mi pokažu dozvolu za kretanje graničnim pojasom.
Utvrdio sam da nitko od njih nema dozvolu za kretanje granični pojasom.
Ovog starijeg koji je bio mršav, visok oko 185 cm, i starosti oko 30-35 godina, pitam kako se zove.
Kaže on ja sam „Perta“.!
To je bio moj prvi i zadnji put da sam susreo „Pertu“.
Susreli smo se 100 metarskom graničnom pojasu na zasjednom mjestu „Dol“.
Druga osoba koja je bila sa „Pertom“ u društvu bio je jedan momak koji je također bio mršav i visok oko 180 cm a starosti oko 20 godina.
Nažalost njegove podatke nemam.
 
Što je Hauc Rupert - Perta  radio tada na zasjednom mjestu „Dol“.
Tom prilikom Hauc Rupert - Perta je oko vrata nosio dvogled dok je u ruci držao sjekiru.
Drugi mlađi momak je u ruci držao vreću.
Pitam ja „Pertu“ što radiš ovdje.!?
Kaže „Perta“ došli smo ovdje da uberemo jelku i da skupimo mahovine.
Kažem mu ja pa ovdje na našem teritoriju nema jelki i mahovine.
Kaže „Perta“ otići ćemo mi malo u Austriju i tamo ćemo tražiti jelku i mahovinu.
Gledam ja moga pomoćnika Hadžića Huseina da vidi što on misli o ovome.
Ali Husein ne reagira ništa i čeka da ja odlučim.
Tada sam rekao „Perti“ dobro, otiđite u Austriju nađite jelku i mahovinu samo nikome ne spominji da sam te ja pustio.
Kaže „Perta“: „Hajde pa ćemo se sresti u Ivice i popit ćemo pivo“.
I tada ja i moj pomoćnik u karaulu „Ceršak“ a „Perta“ i njegov pomoćnik u Austriju po mahovinu i jelku.
Jer za nekoliko dana je trebao biti Božić.
Neka ga i oni proslave na svoj način.
Mi ga u karauli nismo slavili.
Komunistička vojska i država to nije dozvoljavala.
Uglavnom to je bio moj prvi i zadnji susret sa Haucom Rupertom - Pertom.
 
Austrijanci.
Da znate da sam vam ja pustio državnog neprijatelja Jugoslavije i JNA na vaš teritorij da vam ukrade jelku i mahovinu.
I opet bi to učinio kada bi imao priliku i kada bi bila u pitanju jelka i mahovina.
Za ovo što sam napravio komandir karaule Spasković Radoje nije nikada saznao.

Graničar baš nešto razmišljam od kuda ideja da vodiš dnevnik?
Vodiš li i danas kakve bilješke ili dnevnik?

purger (citat):

Graničar baš nešto razmišljam od kuda ideja da vodiš dnevnik?
Vodiš li i danas kakve bilješke ili dnevnik?

Ako se dobro sječam u JNA je to bilo zabranjeno!

Vojnik Graničar (citat):

Meni nitko od nadređenih nije rekao da ne smijem voditi dnevnik.
Je da smo upozoreni da kući ne pišemo o tome što imamo od oružja, sve što spada pod vojnu tajnu, sa čime raspolažemo, kako radimo itd..
Da su oficiri i podoficiri znali da ja to radim mislim da bi mi oduzeli dnevnik a možda bi i zbog podataka koji se nalaze u njemu završio u zatvoru.
Možda bi i moj komandir karaule završio u zatvoru.
Možda bi i moj komandir čete završio u zatvoru.
Možda i još graničara koji su bili sa mnom završili u zatvoru.
Uglavnom od tri dnevnika 2 su preživjela do dana današnjeg.
Jednoga su moju brižni ukućani bacili, misleći da je on nebitan za mene.

 

Nama su strogo zabranili da vodimo dnevnike. Naravno i slikanje, ali vidiš i sam, večina slika na forumu su slike drugara i života na granici ili kasarni. Ništa od neke stvarne obaveštajne koristi.
 
E da sam hteo da izdajem neke tajne, mogao bi. Ali Zašto. Služili smo tada nam još zajedničkoj državi, zašto bi izdavali vojne tajne. Dopuštam mogučnost da su bili takvi, ali ipak večina nas je pošteno služila. Sad je drugo, nema davno više SFRJ, ni JNA, nema više ni granica, pa što da ne pričamo. Ne škodimo nikomu. Kako sad čuvaju granice neznam i ne briga me, nije više ništa povezano sa nama.
 
Ako bi me komandir karaule dobio sa dnevnikom ili fotoaparatom, on bi dobio nagradno. Kakve bi bile kazne neznam, ali bilo šta bi dobio, bila bi to banja prema životu na karauli kde sam bio. Nebi bilo nočnih ustajanja, patrola po 20 km, loše hrane, čiščenja snega, itd...  
 
I moji su dugo vremena čuvali pisma što sam jim pisao iz JNA, posle se sve pobacali, ostalo mi je jedino pismo kde sam kukao o univerzijadi i da neču dobiti vikenda koji su mi pripadali. Voleo bi i ja da imam nešto detaljnije sačuvano, koliko km sam prešetao, koliko sati prespavao, šta sam jeo itd... Ali eto ostala su samo sečanja na veče doživljaje. (ostala je i jedna kartica koju mi je poslao brat iz posete Berlinu)

Pero™ (citat):

Vojnik Graničar (citat):

Meni nitko od nadređenih nije rekao da ne smijem voditi dnevnik.
Je da smo upozoreni da kući ne pišemo o tome što imamo od oružja, sve što spada pod vojnu tajnu, sa čime raspolažemo, kako radimo itd..
Da su oficiri i podoficiri znali da ja to radim mislim da bi mi oduzeli dnevnik a možda bi i zbog podataka koji se nalaze u njemu završio u zatvoru.
Možda bi i moj komandir karaule završio u zatvoru.
Možda bi i moj komandir čete završio u zatvoru.
Možda i još graničara koji su bili sa mnom završili u zatvoru.
Uglavnom od tri dnevnika 2 su preživjela do dana današnjeg.
Jednoga su moju brižni ukućani bacili, misleći da je on nebitan za mene.


E da sam hteo da izdajem neke tajne, mogao bi. Ali Zašto. Služili smo tada nam još zajedničkoj državi, zašto bi izdavali vojne tajne. Dopuštam mogučnost da su bili takvi, ali ipak večina nas je pošteno služila. Sad je drugo, nema davno više SFRJ, ni JNA, nema više ni granica, pa što da ne pričamo. Ne škodimo nikomu. Kako sad čuvaju granice neznam i ne briga me, nije više ništa povezano sa nama.

Neznam kakve su to tajne bile sa kojima smo mi vojnici dosli u kontakt?! Znali smo mozda za neki magacin, skladiste i nesto drugo.
Satelitski snimci su odali kud i kamo vise nego to sto smo mi vojnici videli ili znali.
 
Kao cata imao sam uvide u neke stvari i poneki put sam pricao sa porucnikom (bio bezbednjak) bas o tome, da imaju poverenje u mene, da neodam neke tajne posto sam odmah posle odsluzenja planirao natrag za Svedsku.
Na to moje pitanje mi je odgovorio: Znas ti moj k...c, neznas ti nista, i verujem da je to bilo tako.

purger (citat):

Graničar baš nešto razmišljam od kuda ideja da vodiš dnevnik?
Vodiš li i danas kakve bilješke ili dnevnik?

 

Vojniku svašta padne na pamet.
Eto tako i ja tada razmišljao da bi bilo dobro da neka događanja zapišem pa da ih se podsjetim nakon nekog vremena.
Jer u JNA ne ideš svaki dan a imaš dovoljno vremena za takvu vrstu zabave.
Onda netko izmislio internet.
Pa drugi izmislio Forum JNA.
A ja iskoristio i jedno i drugo sa mojim dnevnicima.
 
Što se tiče sadašnjosti.
Da i sada vodim neke događaje iz života.
Samo šteta što nisam uporan kao u JNA da ga češće dopunjavam.
Svašta mi se događalo u životu i dobrog i lošega.
Ne znam čega je bilo više.

[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Graničariu dobro te navukao Perta sa pričom o Jelki za Božič.
Ako pogledaš kde mu je bila kuča (obkruženo crnom) i da mu je bila šuma iza kuče (plavo) i zapadno od kuče,kde je puno bliže do njegove kuče ,nego do Dola (crvena strelica) kde si ga ti sreo.
A ko bi išao 2km umesto da odseče jelu iza svoje kuče-Berta? Ha ha ha.
I još to u šumi prema rupi ,na dolu i u austriji nikad nisu niti sada ne rastu jele (pogledaj slike koje sam ti do sada poslao i ako nađeš na njima jednu jelu platim piče )

purger (citat):

Graničar baš nešto razmišljam od kuda ideja da vodiš dnevnik?
Vodiš li i danas kakve bilješke ili dnevnik?

šepa (citat):

Ako se dobro sječam u JNA je to bilo zabranjeno!

Šepa.
Meni nije nitko rekao da ne smijem voditi dnevnik.
Baš nitko nije došao do mene i rekao mi: Ne smiješ pisati dnevnik što si radio u JNA i što su radili u JNA.
A što nije zabranjeno onda je dozvoljeno, he he he he
A pošto sam znao što sve ima u dnevniku ja sam se i trudio da što manje ljudi za to zna.
Jer bi mi ga sigurno zaplijenili oficiri i podoficiri.
A kada bi ga pročitali imali bi što vidjeti: što sam radio, što smo radili, kako smo radili, gdje smo radili, zašto smo radili, skim smo radili, zbog čega smo radili, koliko smo radili i koliko nismo radili.....

miran cvilak (citat):

Graničariu dobro te navukao Perta sa pričom o Jelki za Božič.
Ako pogledaš kde mu je bila kuča (obkruženo crnom) i da mu je bila šuma iza kuče (plavo) i zapadno od kuče,kde je puno bliže do njegove kuče ,nego do Dola (crvena strelica) kde si ga ti sreo.
A ko bi išao 2km umesto da odseče jelu iza svoje kuče-Berta? Ha ha ha.
I još to u šumi prema rupi ,na dolu i u austriji nikad nisu niti sada ne rastu jele (pogledaj slike koje sam ti do sada poslao i ako nađeš na njima jednu jelu platim piče )

 

Miran.
Znaš to.
Ja kada sam ga u polumraku vidio da oko vrata nosi dvogled.?
Nije mi bilo jasno što će mu dvogled u šumi.!?
Što to on kroz taj dvogled može vidjeti u gustoj šumi u polumraku.
Eto koliko mu je taj dvogled pomogao kada sam ga ja uhvatio u graničnom pojasu kod zasjednog mjesta "Dol".
A onda opet drži sjekiru u ruci, pa mislim stvarno ide usjeći jelku.
A ovaj momak što je bio sa Haucom Rupertom - Pertom drži u ruci vreću u koju će navodno staviti mahovinu.
Možda me je Perta uspio i prevariti.
Žao mi je što nije živ da mi ispriča što je kasnije uradio i gdje je išao.
Još mi je više žao što tog momka koji je bio sa Pertom nisam pitao kako se zove on je vjerojatno danas živ.
A što se tiče jelki koje su rasle iza Pertine kuće.
Da ti pravo kažem ne mogu se sjetiti da li ih je tu bilo, možda sam ih i vidio ali sam zaboravio.
 
Uglavnom Perta, kada se opet jednom sretnemo na nekoj drugoj granici, ne boj se opet ću te ja pustiti u granični pojas bez obzira koja ti je bila namjera.
Samo opet ponesi dvogled i sjekiru, he he he he

miran cvilak (citat):

Graničariu dobro te navukao Perta sa pričom o Jelki za Božič.

 

Miran.
Što misliš gdje je i što je tada Hauc Rupert - Perta imao namjeru uraditi ako nije išao po jelku i mahovinu.!?

Graničaru, ja ga tada verovatno nebi pustio da prođe. Da napravi neku glupost, pa da ga uhvate, sigurno bi rekao kad je prošao i da si ga ti pustio. Bilo je sve zabeleženo koji graničar je na granici. Tamo je večina šuma privatnih, pa nesmeš ni pečurke da bereš, a kamo li sečeš drveče. Napravio bi međunarodni incident, javili bi u tvoju komandu i ti bi mogao da dobiješ kaznu, što si bio dobar do njega.

Kod nas su okoljni ljudi dosta ozbiljnije shvatali granicu. Možda i zbog toga jer su pokoju godinu unatrag Bugari i pucali ako je trebalo, a ni ja nisam siguran da nebi pucao bez upozorenja, ako bi se osečao ugroženim.

A što se dvogleda tiče: probaj jednom da ga upotrebiš noču, videčeš da je ''slika'' puno SVETLIJA i da se može dosta bolje i dalje videti. Kod dvogleda imaš dva broja, recimo5x50. Prvi broj je povečanje, drugi broj je presek prednjeg stakla. Što je drugi broj veči, više svetlosti če dvogled uhvatiti i slika če biti svetlija.

Vojnik Graničar (citat):

miran cvilak (citat):

Graničariu dobro te navukao Perta sa pričom o Jelki za Božič.

Miran.
Što misliš gdje je i što je tada Hauc Rupert - Perta imao namjeru uraditi ako nije išao po jelku i mahovinu.!?

 
 
Pojma nemam Graničaru,samo sam skoro siguran da te je slagao i da je imao nešto drugo u planu.Petrla sam znao celi život i znam šta je bio svestan sve uraditi i da je znao dobro lagati
 
Evo ti jedne priče o njegovoj poštenosti mada se o pokojnicima priča sve dobro.
 
Jednom se jedan moj kolega napio i sleteo sa autom sa puta.Njemu na sreču nije bilo ništa,i milicija ne bi saznala za udes,da nije bilo Pertla.Kada je perta saznao za taj udes,ili je prošao pa to video (toga se više tačno ne sečam)išao je na miliciju,prijavio udes i rekao da je bio u kolima i da ga sve boli,i da če od vozača tražiti oštetu.Tako da je moj drug tada platio kaznu izgubio vozački za pola godine,a da je perta kod doktora imao bilo kavu povredu (što naravno nije imao) platio bi i to.
Jesam ti dovoljno rekao o tom čoveku???

miran cvilak (citat):

Kada je perta saznao za taj udes,ili je prošao pa to video (toga se više tačno ne sečam)išao je na miliciju, prijavio udes i rekao da je bio u kolima i da ga sve boli, i da če od vozača tražiti oštetu. Jesam ti dovoljno rekao o tom čoveku???

Je li dobio kad taj Perta neke dobre odgojne batine od nekog mještanina?
(Ne od vojnika, ne mislim to.)
Uvjeren sam da bi to riješilo sve probleme s njim.

Max Blitz (citat):

Je li dobio kad taj Perta neke dobre odgojne batine od nekog mještanina?

 

Maxe, uze mi rec iz usta, tj post iz tastature .. to je prvo sto sam se i ja zapitao i posao da napisem kad sam procitao Miranov post...
 
da se to desilo u ovim krajevima, Perta bi morao uvece ici po selu sa fenjerom, da se u mraku ne saplete na neku tarabu* ledjnim stilom...
 
 

 
*taraba - komad drvene ograde;

miran cvilak (citat):

Pojma nemam Graničaru, samo sam skoro siguran da te je slagao i da je imao nešto drugo u planu.
Petrla sam znao celi život i znam šta je bio svestan sve uraditi i da je znao dobro lagati.

Evo ti jedne priče o njegovoj poštenosti mada se o pokojnicima priča sve dobro.

Jednom se jedan moj kolega napio i sleteo sa autom sa puta.
Njemu na sreču nije bilo ništa,i milicija ne bi saznala za udes,da nije bilo Pertla.
Kada je perta saznao za taj udes,ili je prošao pa to video (toga se više tačno ne sečam)išao je na miliciju,prijavio udes i rekao da je bio u kolima i da ga sve boli,i da če od vozača tražiti oštetu.
Tako da je moj drug tada platio kaznu izgubio vozački za pola godine,a da je perta kod doktora imao bilo kavu povredu (što naravno nije imao) platio bi i to.
Jesam ti dovoljno rekao o tom čoveku???

 
Miran.
Kao prvo da ti kažem da sam jutros pogledao filmove koje si mi poslao.
I dobro si mi opisao kakvo je stanje bilo.!!!
 
 
 
A sada opet po Perti.
Kada si ovo spomenuo o Perti da ga znaš čitavi život i da znaš da me je lagao.
Da te pitam ovo.?
Čime se je bavio on u to sporno vrijeme 1988/1989, kojim poslom, od čega je živio.?
 
Čitajući ovo što si pisao podsjetio si me na jedan događaj.
Drugi put ću ti reći kako sam upoznao Pertina oca.
Samo nemoj puno očekivati od toga što ću napisati.
Bit će veoma, veoma, veoma, kratko a prvo to moram pronaći u dnevniku gdje se nalazi.

Max Blitz (citat):

miran cvilak (citat):

Kada je perta saznao za taj udes,ili je prošao pa to video (toga se više tačno ne sečam)išao je na miliciju, prijavio udes i rekao da je bio u kolima i da ga sve boli, i da če od vozača tražiti oštetu. Jesam ti dovoljno rekao o tom čoveku???

Je li dobio kad taj Perta neke dobre odgojne batine od nekog mještanina?
(Ne od vojnika, ne mislim to.)
Uvjeren sam da bi to riješilo sve probleme s njim.

 
 
Jeste dobio je.Taj mu je drug obečao da če do kraja života,kada ga sretne ,dobivati batine.I bilo je tako.samo se bojm da batine nisu baš puno pomogle da bi se Perta promenio  

Graničaru neznam čime se on tih godina bavio,samo znam da je živio od socialne ispomoči,a šta je radio pored toga-možda ti je Spale rekao?
 
A njegov otac.Njegov otac kad se napio ,bio je težak.Par puta je kada je bio pijan ,išao od "IVICE" kuči po motornu pilu i sa upaljenom pretio ljudima.
 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Zašto mi ovako razvuče sliku?A filmove ako hočeš možeš i ovde staviti.

miran cvilak (citat):

Graničaru neznam čime se on tih godina bavio,samo znam da je živio od socialne ispomoči,a šta je radio pored toga-možda ti je Spale rekao?

A njegov otac.Njegov otac kad se napio ,bio je težak.Par puta je kada je bio pijan ,išao od "IVICE" kuči po motornu pilu i sa upaljenom pretio ljudima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zašto mi ovako razvuče sliku?A filmove ako hočeš možeš i ovde staviti .

Ova vaša priča o famoznom Perti iz Ceršaka me podsjetila na jednog tipa koji je živio par stotina metara od karaule Špičnik prema unutrašnjosti.Jednog dana je došao do karaule da bi ga stražar zaustavio na rampi.Tražio je da razgovara sa našim vodnikom.Vodnik je izašao i nije mu dozvolio da uđe u krug karaule nego je sa njim razgovarao na cesti pored karaule, i taj razgovor je trajao oko 30 minuta.Čovjek je bio star oko 50 godina i pod dejstvom alkohola.Nakon pola sata vodnik je ušao pred karaulu i smješkajući se rekao nam da je ovaj došao da prijavi da su mu vojnici silovali ženu.Nedugo nakon tog događaja ovaj čovjek se objesio i tako okončao svoj život.

miran cvilak (citat):

Graničaru neznam čime se on tih godina bavio, samo znam da je živio od socialne ispomoči, a šta je radio pored toga-možda ti je Spale rekao?
A njegov otac.
Njegov otac kad se napio ,bio je težak.
Par puta je kada je bio pijan ,išao od "IVICE" kuči po motornu pilu i sa upaljenom pretio ljudima.

 
 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Miran.
Kako je bilo ime i prezime Pertinom ocu i je li on imao neki nadimak.!?

Graničaru ovaj na slici na brzinu liči na Pertla pre smrti

A njegov otac (nije mu bio pravi otac) Zvao se isto Hauc Rupert i isto smo ga zvali Berta.stariji,i on nije imao roditelje nego su ga Hauci dok je bio mali uzeli za svog.

Pero™ (citat):

Graničaru, ja ga tada verovatno nebi pustio da prođe.
Da napravi neku glupost, pa da ga uhvate, sigurno bi rekao kad je prošao i da si ga ti pustio.
Bilo je sve zabeleženo koji graničar je na granici.
Tamo je večina šuma privatnih, pa nesmeš ni pečurke da bereš, a kamo li sečeš drveče.
Napravio bi međunarodni incident, javili bi u tvoju komandu i ti bi mogao da dobiješ kaznu, što si bio dobar do njega.

Kod nas su okoljni ljudi dosta ozbiljnije shvatali granicu.
Možda i zbog toga jer su pokoju godinu unatrag Bugari i pucali ako je trebalo, a ni ja nisam siguran da nebi pucao bez upozorenja, ako bi se osečao ugroženim.

A što se dvogleda tiče: probaj jednom da ga upotrebiš noču, videčeš da je ''slika'' puno SVETLIJA i da se može dosta bolje i dalje videti.
Kod dvogleda imaš dva broja, recimo5x50.
Prvi broj je povečanje, drugi broj je presek prednjeg stakla.
Što je drugi broj veči, više svetlosti če dvogled uhvatiti i slika če biti svetlija.

 


Pero™.
Znam ja da bi mogao biti kažnjen zbog toga što sam "Pertu" pustio da ilegalno pređe državnu granicu.
Ja sam tada riskirao i nitko od nadređenih nije otkrio što sam uradio.
Možda većina pripadnika JNA nije znala da se je u graničnim jedinicama vodila evidencija patrola, zasjeda i straže.
I nakon tko zna koliko godina točno bi se znalo tko je tada i u koliko sati bio tu u zasjedi, patroli....
 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
 
A ovo što spominješ o dobrim stranama dvogleda kojeg je Perta nosio sa sobom dok je pokušavao ilegalno preći državnu granicu.
Taj dvogled je izgledao nekako kao ovaj prvi na slici.
Vidi se koliko mu je taj dvogled pomogao kada sam ga ja uhvatio u ilegalnom prelasku državne granice.
 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
 
Da mu je još deset takvih dvogleda ne bi mu koristilo jer on nije znao gdje se mi nalazimo i koliko nas ima.!?

A jedno možeš biti siguran Graničaru.Da su pertu uhvatili sigurno bi te ocinkao da si ga ti pustio.

miran cvilak (citat):

A jedno možeš biti siguran Graničaru.
Da su pertu uhvatili sigurno bi te ocinkao da si ga ti pustio.

 
Miran.
A što da ti kažem.
Riskirao sam.
Nažalost mi iz karaule "Ceršak" nismo puno izlazili u mjesto Ceršak da bi nekoga dobro poznavali.
Da sam tada znao da ti raspolažeš sa toliko informacija pobrinio bi se da dođem kod tebe da te pitam za savjet.
Ovako sam riskirao i eto prošao sam dobro.
 
[You must be registered and logged in to see this image.]

 
Da me je Perta nekome prijavio - izdao - ocinkao, tko zna što bi JNA učinila od mene.
Možda bi me potjerali iz karaule, možda bi išao u zatvor, možda bi mi produžili JNA......
Evo sada nakon toliko godina se prisjećam sa zezancijom tih JNA dana mada bi zbog tih radnji tada mogao gadno proći.

Vojnik Graničar (citat):

miran cvilak (citat):

A jedno možeš biti siguran Graničaru.
Da su pertu uhvatili sigurno bi te ocinkao da si ga ti pustio.

 
Miran.
A što da ti kažem.
Riskirao sam.
Nažalost mi iz karaule "Ceršak" nismo puno izlazili u mjesto Ceršak da bi nekoga dobro poznavali.
Da sam tada znao da ti raspolažeš sa toliko informacija pobrinio bi se da dođem kod tebe da te pitam za savjet.
Ovako sam riskirao i eto prošao sam dobro.
 
[You must be registered and logged in to see this image.]

 
Da me je Perta nekome prijavio - izdao - ocinkao, tko zna što bi JNA učinila od mene.
Možda mi se potjerali iz karaule, možda bi išao u zatvor, možda bi mi produžili JNA......
Evo sada nakon toliko godina se prisjećam sa zezancijom tih JNA dana mada bi zbog tih radnji tada mogao gadno proći.

 


Razduženje naoružanja i streljiva,pritvor,optužnica,vojni sud i zatvor.

ZAGORAC (citat):

Razduženje naoružanja i streljiva, pritvor, optužnica, vojni sud i zatvor.

 


Evo Zagorac me je dopunio sa vojnim sudom to sam zaboravio napisati.!
Uglavnom JNA je imala načina kako nekoga kazniti (mene nije nikada) a imala je načina kako nekoga i nagraditi (kao mene) he he he he he...

Ja sam samo napisao redosljed kako bi to išlo,da su znali.

Pero™ (citat):

E da sam hteo da izdajem neke tajne, mogao bi.
Ali Zašto.
Služili smo tada nam još zajedničkoj državi, zašto bi izdavali vojne tajne.
Dopuštam mogućnost da su bili takvi, ali ipak većina nas je pošteno služila.
Sad je drugo, nema davno više SFRJ, ni JNA, nema više ni granica, pa što da ne pričamo.
Ne škodimo nikomu.
Kako sad čuvaju granice ne znam i ne briga me, nije više ništa povezano sa nama.

SveJug (citat):

Ne znam kakve su to tajne bile sa kojima smo mi vojnici došli u kontakt?!
Znali smo možda za neki magacin, skladište i nešto drugo.
Satelitski snimci su odali kud i kamo vise nego to sto smo mi vojnici videli ili znali.

Kao cata imao sam uvide u neke stvari i poneki put sam pricao sa porucnikom (bio bezbednjak) bas o tome, da imaju poverenje u mene, da neodam neke tajne posto sam odmah posle odsluzenja planirao natrag za Svedsku.
Na to moje pitanje mi je odgovorio: Znas ti moj k...c, neznas ti nista, i verujem da je to bilo tako.

 

Svejug.
Reci mi da li bi ti bio sretan kada bi svi tvoji neprijatelji iz tvoga grada ili sela (ne znam gdje živiš) znali kako naj lakše ući u tvoju kuću a da ti to ne znaš te da ti na taj način godinama rade štetu ili te potkradaju a da ti ne znaš tko i kako to radi.
Tako i mi graničari.
Ono naj osnovnije znali smo gdje je Jugoslavija bila naj tanja, tj. kako se u nju moglo lako ući i kako se iz nje moglo lako izići.
Svakog neprijatelja zanima, koliko nas ima, koliko vojnika, desetara, tko je komandir karaule, gdje je karaula, gdje smo raspoređeni, koliko smo sati na terenu, kada su smjene, kojim oružjem raspolažemo, kojom tehnikom, kakve planove imamo u slučaju obrane ili napada.
JNA je toga dosta držala za vojnu tajnu pa i JNA kuharica je spadala u vojnu tajnu.
Jedan od generala sa ovoga foruma mi je jednom kazao da su im u kasarni u kojoj su bili u JNA nadređeni dozvolili da se slikaju ali ne sa oružjem.
Pa se pitam kakva je vojna tajna jedan kalašnjikov, kada je čitavi svijet znao za njega.
Da smo mi vojnici bili u doticaju sa nekim većim vojnim tajnama nismo.
Nisu ni svi oficiri i podoficiri za sve znali a kako ćemo onda mi obični vojnici.
Tako je i svaki JNA vojnik znao jedan mali detalj nečega iz vojske što je spadalo u vojnu tajnu a većinom se toga odnosila na mjesto gdje je bio na odsluženju JNA.
Evo ja prilažem prvu stranicu JNA knjige "Pravilo Puška i Puškomitraljez 7,62 mm" kojeg sam ja "kupio" u jednom JNA skladištu.
I taj priručnik tj. tu knjigu je također ta JNA smatrala i označila kao "Vojna tajna".
Ovu knjigu sam uzeo jer su me zanimali neki detalji oko puškomitraljeze 7,62 mm, a sa kojim sam 1988/1989 godine proveo 1 godinu u JNA.
 
[You must be registered and logged in to see this image.]

Pošto JNA več preko 20 godina nema, vojske ovih krajeva su se skroz promenile, nema ni granica. Tako da se ne osečam da bilo šta izdajem.

Bile su sitnice što smo jih mi obični vojnici znali, ali nismo pričali o tome. Recimo, koliko imamo RB u bunkeru, koliko municije, koliko ide patrola i kde, kako su nam radila sredstva veze, i tako dalje. Iako sam imao kontakte sa Bugarima, nisam o tome pričao niti su nas oni ispitivali o tome, nisam ni sa seljacima u blizini, nisam ni sa svojima domačima pričao, zapravo pisao.

-------

[You must be registered and logged in to see this link.]