Poznate ličnosti iz sporta, filma, muzike u JNA

Verujem da bi bilo zanimljivo čuti priče onih koji su služili u jedinicama sa danas poznatim glumcima, muzičarima, sportistima... Iz ovog razloga otvaram ovu temu nadajući se zanimljivim pričama.

Sećam se jedne godine da je garnizon Raška imao veliki broj fudbalera pa su čak prijavili ekipu za kup maršala Tita i stigli do 1/16 finala... Igrali sa Hajdukom iz Splita 1:1 pa izgubili na penale 8:9, može se naći na Internetu. Da li slučajno ili sa namerom, ali gotovo svi igrači iz prve i druge lige koji su bili u JNA u to vreme su upućeni u taj mali gradić pod Kopaonikom. Svoje utakmice su igrali na terenu lokalnog kluba Bane.

Ja sam bio u nezgodno vreme u JNA tako da se poznatim tad nije ni uslo u vojsku

U Beogradu je JNA služio Zdravko Čolić i posvetio pesmu "April u Beograd"... Odlazak preko Savskog mosta jedne aprilske večeri.

Najpoznatija ličnost samnom je bio dečko koji je bio komšija Tajčiju

Citat :

Najpoznatija ličnost samnom je bio dečko koji je bio komšija Tajčiju

Nije to nista !Samnom je sluzio jedan iz Zagreba koji je imao sestru od strica koja je ucestvovala u kvizu Olivera Mlakara - Kviskoteka !

Kasarna 4 juli, Beograd ...Zvonimir Boban,nogometaš je došao u junu,al je zbog nekih obaveza s reprezentaciom došao 15-tak dana kasnije od svojih klasića,bio je u inžinjerijskom bataljonu i bilo ga je smiješno gledat s ašovčićem kako kopa nagazne naravno školske mine. Kasnije je radio na prijavnici i kad sam napuštao kasarnu u martu 1989 on je radio na prijavnici i upisao mi da sam napustio kasarnu i odslužio vojni rok....Jako je bio društven i nije nikad a to sam se uvjerio koristio il se izdizao od nas zbog tog što je nogometaš....

I danas je takav,što je stvarno rijetkost.

Služenje vojnog roka u JNA, u principu, nisu izbegavale ni poznate ličnosti: glumci, pevači, sportisti. To je, na kraju krajeva, bilo u interesu njihove karijere, jer su se u bivšoj državi vrlo negativno ocenjivali oni koji su izbegavali vojnu obavezu. Ovo pojava nije bila karakteristična samo za zemlje socijalizma, poznato je da je i slavni Elvis Presli služio u vojsci, a Muhamed Ali je imao aferu sa izbegavanjem vojne službe.

Međutim, obično vrhunac karijere na filmu ili u muzičkom biznisu dolazi u nešto kasnijim godinama, dok se kod sportista često događalo da služenje u JNA dođe baš u vreme kada su bili u najboljoj formi i kada su imali popularnosti koja prati uspeh.
Od mnogih sam čuo iskustva o tome kako su tretirani vrhunski sportisti koji su služili u JNA. I sam sam imao jedno takvo iskustvo.

Negde na polovini mog vojnog roka u našu kasarnu u Ilirskoj Bistrici došao je jedan vrhunski košarkaš. Pošto nisam siguran da li bi on odobrio da ovde javno iznosim neke podatke iz njegovog privatnog života označiću ga samo slovom N. Oni koji su pratili košarku u ono vreme možda će i sami shvatiti o kome se radi, ali molim da to zadrže za sebe.

N. je igrao za jedan šampionski klub svetske klase iz Zagreba i sa njime je već osvojio evropsko odličje. Klub mu je omogućio da vojni rok služi u kasarni Maršal Tito u Zagrebu gde je u to vreme i živeo. On je to u ogromnoj meri zloupotrebljavao, naime, skoro svakog dana on je nakon radnog vremena, kad oficiri odu svojim kućama, bežao iz kasarne i odlazio svojoj kući. Ovakvo ponašanje su mu tolerisali jedno vreme, ali kada je prevršio meru, po kazni su ga poslali u Ilirsku Bistricu, u pešadijski bataljon, II pešadijska četa. U mojoj četi je bio jedan purger, desetar, vatreni obožavatelj kluba u kojem je N. igrao, tako da je primljen ne samo lepo, nego i sa izvesnom dozom oduševljenja.

U principu N. se dobro uklopio, nije bio uobražen, a i disciplinska mera premeštaja je izgleda na njega delovala kao ozbiljna opomena. Sve vojničke dužnosti je obavljao kao i drugi vojnici, čak je i stražario na izdvojenom objektu Špilja. Bio je dobar drug, kako sam ga ja procenio. Igrali smo basket sa njim i nije nam popuštao iako je bio višestruko bolji od svakog od nas, zapravo se tako i trebaju ponašati vrhunski sportisti. Igrao je za nijansu grublje nego što se meni dopada, ali tako se i igra košarka na takmičarskom nivou.

Jednog dana mu je u posetu došao čuveni trener i skaut, koji je N.-a i pronašao i doveo u klub, to je bio M. N, ne moram vam ni pričati koliko je interesovanje u kasarni izazvala ova poseta. M. N. je razgovarao sa oficirima, posebno sa našim komandirom čete poručnikom Mirkovićem, raspitivao se o tome kako se N. ponaša, da li se uklopio u jedinicu i slično. Mislim da je dobio pozitivnu ocenu. Ono što je vojsku posebno oduševilo je to što mu je klub otvorio račun u hotelu Turist pa je tamo mogao jesti kad god izađe u grad. U početku je sa sobom vodio i neke drugove iz čete ali li su mu posle rekli da je klub javio da besplatno može jesti samo on.

Armijsko takmičenje u košarci se odigravalo samo na nivou armijske oblasti, ali ne i na nivou celokupne JNA. Garnizon Ilirska Bistrica je imao svoju ekipu, a trener i glavni igrač je naravno bio N. Bilo je tu još nekoliko solidnih igrača tako da je naš tim sa lakoćom osvojio prvo mesto.

Sećam se jedne anegdote sa toga takmičenja. Negde u to vreme u Jugoslaviji je gostovala jedna američka košarkaška ekipa, a na utakmici se jedan tamnoputi igrač, prilikom zakucavanja, okačio o obruč i polomio tablu. Taj događaj se često reprizirao na televiziji i zbog toga prepričavao i komentarisao. Na jednoj utakmici armijskog takmičenja N. je izveo jedan zaista atraktivan potez - poleteo je sa loptom ka obruču kao da će zakucati, a onda je prošao ispod obruča i zakucao, ali iza leđa. Jedan zastavnik koji je to gledao komantarisao je: Tako se igra košarka! Tako Jugoslaveni igraju! A ne kao oni američki crnci što uništavaju narodnu imovinu.

Posebnu fascinaciju je izazivala N.-ova devojka koja mu je dolazila u posetu. Bila je to koka, malo starija od nas, po mojoj proceni između 25 i 30 godina. Oblačila se tako da smo mi, zagoreli vojnici, padali u agoniju kada je vidimo. Mini suknja, mrežaste čarape, intenzivno našminkana, sve u svemu, veoma izazovna. N. je bio fer pa nas je pozvao u društvo sa njom pa smo malo parili oči, a i ona je bila ljubazna sa nama i fino smo pričali.
Stekao sam utisak da je i o ovim stvarima klub vodio računa, tj. da je imao na lageru ovakvih devojaka koje su dolazile na utakmice i treninge da bi se provodile sa sportistima, a klubu je odgovaralo više da im igrači budu sa ovim ženskama koje znaju što hoće, nego da se mladi igrači zaljube u neku neozbiljnu klinku koja će im razvlačiti živce.

N. je proveo tri meseca u mojoj četi, a poslednja tri meseca vojnog roka je bio u Rijeci, zbog toga što Ilirska Bistrica nije imala iole ozbiljan klub sa kojim bi mogao povremeno trenirati.

U Bitoli je 83g. bil referent za sport u VP.Neboiša Vučićević tad perspektivni nogometaš fk Beograda a poslije Partizana!
Već tada je bil afirmirani nogometaš prve lige,ali nije glumil zvjezdu nego je bio potpuno običan dečko i imao je jednaka prava i obveze kao i svi vojnici!

@Patrick (citat):

@Borgo (citat):

Kasarna 4 juli, Beograd ...Zvonimir Boban,nogometaš  je došao u junu,al je zbog nekih obaveza s reprezentaciom došao 15-tak dana kasnije od svojih klasića,bio je u inžinjerijskom bataljonu i bilo ga je smiješno gledat s ašovčićem kako kopa nagazne naravno školske mine. Kasnije je radio na prijavnici i kad sam napuštao kasarnu u martu 1989 on je radio na prijavnici i upisao mi da sam napustio kasarnu i odslužio vojni rok....Jako je bio društven i nije nikad a to sam se uvjerio koristio il se izdizao od nas zbog tog što je nogometaš....

Jako retka fotografija... Zvonimir Boban, iza njega Dejan Savicevic, pa Darko Pancev i na kraju Fadilj Vokri. Ovu dvojicu poslednjih ne prepoznajem.

Ne znam,onaj pretposlednji mi malo liči na Asanovića,možda grešim ali...

Ovo bi trebalo staviti na temu ,,homosexualci u JNA,,

Gde ste ovu fotku izkopali??????????? Extra slika,a onaj je 100% Asanović zadnji je i meni nepoznat

@Patrick (citat):

Ne znam,onaj pretposlednji mi malo liči na Asanovića,možda grešim ali...

U pravu si... Aljosa Asanovic iz Hajduka.

U pravu ste....dobra slika.....slikano u BG, 1988.godine, gornji u redu je Dragan Jakovljevic...mislim da je igrao u Sarajevu...

aleksandar obradovic (citat):

U pravu ste....dobra slika.....slikano u BG, 1988.godine, gornji u redu je Dragan Jakovljevic...mislim da je igrao u Sarajevu...

Bravo majstore   !

Zvonimir Boban, Dejo Savićević, Darko Pančev, Fadilj Vokri, Aljoša Asanović, Dragan Jakovljević

@jun91 osijek (citat):

Najpoznatija ličnost samnom je bio dečko koji je bio komšija Tajčiju

Negdje krajem 84-e u B. Topoli, koncert Biljane Jeftic. Skoro cijela kasarna dobila izlaz. Nas zubotehnicar Joca u gradu kupio buket ruza i uprtio se s njim na koncert. Posle prvih par pjesama, bogami, istrca Joca na binu, dade cvijece, pade tu i ljubljenje, sala na nogama....
Vratio se medju nas sav vazan pa kaze: mi smo iz istog sela, dok se jos nije proslavila ja sam bio njena najveca ljubav!
Gleda ga nekakav Stamatovic iz Krusevca pa kaze: Joco, mame ti ga nabijem, da si joj bio ljubav...da ti verujem...najveca???? Sa svojih metar i pedeset, ti jedino mozes da budes najveci u prvom razredu.

Joca je

@pera84 (citat):

@jun91 osijek (citat):

Najpoznatija ličnost samnom je bio dečko koji je bio komšija Tajčiju    

   

Negdje krajem 84-e u B. Topoli, koncert Biljane Jeftic. Skoro cijela kasarna dobila izlaz. Nas zubotehnicar Joca u gradu kupio buket ruza i uprtio se s njim na koncert. Posle prvih par pjesama, bogami, istrca Joca na binu, dade cvijece, pade tu i ljubljenje, sala na nogama....
Vratio se medju nas sav vazan pa kaze: mi smo iz istog sela, dok se jos nije proslavila ja sam bio njena najveca ljubav!
Gleda ga nekakav Stamatovic iz Krusevca pa kaze: Joco, mame ti ga nabijem, da si joj bio ljubav...da ti verujem...najveca???? Sa svojih metar i pedeset, ti jedino mozes da budes najveci u prvom razredu.

   

U leto 1991. Biljana Jeftic je nastupala u krugu moje kasarne, pevala je za vojsku. Dakle, vremena su se bila promenila. Nisam prisustvovao njenom koncertu. Koliko se secam zajedno sa njom je bio i njen suprug Aca Ilic.

Sa mnom je služio momak koji je igrao Kekeca u filmu o istoimenom junaku iu bajki..

'88 su u Mariboru, kasarna Kadetnica, bili okupljeni svi tada aktuelni skijasi na odsluzenju vojnog roka : Rok Petrovic (ostalih se ne secam jer se u sport razumem kao Marica u onu stvar )

u vreme Armijskog prvenstva LJAO, 1988, kao ispomoc u kulturnom delu takmicenja dodeljen nam je tada (i sada) popularni pevac narodne muzike Ferid Avdic...do tada je sluzio vojni rok kao vozac u Slovenskoj Bistrici, ili nekom drugom manjem mestu.


Sa mnom je u vojnom orkestru 8164 Maribor celog vojnog roka svirao (u okvirima Slovenije popularni) harmonikas slovenacke narodno zabavne glasbe Matej Kovacic.