POSTOJNA, kasarna Milovan Šaranović junska 1988/89

Ja sam služio JNA u Postojni u kasarni Milan Šaranović 1988/89 godine klasa junska.I taj poručnik GAČIĆ ŠEVAL imao je čin potporučnika.Možda je bio degrariran pošto su bili u toj kasarni ofciri koji su kazneno izgubili čin.Ševal je bio zamenik komandira naše treče čete poručnika SENAD TALIĆA.A komandir bataljona bio je BOŠKO PEULIĆ.U tome bataljonu u drugoj četi bio je komandir čete tada kapetan prve klase TIHOMIR BLAŠKIĆ koji se sad naklazi u zatvoru u Haagu.Naš bataljon je bio gotov bataljon, spreman na sve zadatke znači da smo bili specialna pešadija.Non stop neke kontrole obučenosti i spremnost jedinice od generala,pa logorovanje svaki mjesec na Žeriblju,Baću,Počeku...
Kako se dobro sječam taj potporučnik GAČIĆ ŠEVAL nije bio neki oštar oficir.Imao je privremene probleme alkoholom.Za razliku od poručnika SENADA TALIĆA za kojeg ne mogu reći,da nije imao milosti za ništa.
Veoma bih voleo upoznat kojeg vojnika koji je služio vojsku u Postojni u 88/89 godini.Sečam se Bosanca BOŽIČ JOSIPA iz Sanskog Mosta koji mi je bio najbolji drug.Pa Beograđanina VELIČKOVIĆ BORISA koji je dužio mitraljez Šarac i zvali smo ga Miki.On je veoma voleo sve što se tiće o motoru.Neka se javi tko, koji je služio u ovo vreme u toj jedinici.

Sandi (citat):

Ja sam služio JNA u Postojni u kasarni Milan Šaranović 1988/89 godine klasa junska.I taj poručnik GAČIĆ ŠEVAL imao je čin potporučnika.Možda je bio degrariran pošto su bili u toj kasarni ofciri koji su kazneno izgubili čin.Ševal je bio zamenik komandira naše treče čete poručnika SENAD TALIĆA.A komandir bataljona bio je BOŠKO PEULIĆ.U tome bataljonu u drugoj četi bio je komandir čete tada kapetan prve klase TIHOMIR BLAŠKIĆ koji se sad naklazi u zatvoru u Haagu.Naš bataljon je bio gotov bataljon, spreman na sve zadatke znači da smo bili specialna pešadija.Non stop neke kontrole obučenosti i spremnost jedinice od generala,pa logorovanje svaki mjesec na Žeriblju,Baću,Počeku...
Kako se dobro sječam taj potporučnik GAČIĆ ŠEVAL nije bio neki oštar oficir.Imao je privremene probleme alkoholom.Za razliku od poručnika SENADA TALIĆA za kojeg ne mogu reći,da nije imao milosti za ništa.
Veoma bih voleo upoznat kojeg vojnika koji je služio vojsku u Postojni u 88/89 godini.Sečam se Bosanca BOŽIČ JOSIPA iz Sanskog Mosta koji mi je bio najbolji drug.Pa Beograđanina VELIČKOVIĆ BORISA koji je dužio mitraljez Šarac i zvali smo ga Miki.On je veoma voleo sve što se tiće o motoru.Neka se javi tko, koji je služio u ovo vreme u toj jedinici.

Bio sam u istoj kasarni pet godina prije 83/84 oktobarska klasa, PVO 20mm topovi (trocjevni). Komandir baterije kapetan Aleksandar Maksimovic, zamjenik stariji vodnik (iz Velike Kladuse). Obadvojica odlicni staresine (strogi ali posteni). Zanima me ako netko nesto zna gdje su sada (bili su  mi nekako ne tipicnog vojnickog drzanja), znali su da saslusaju i da normalno razgovaraju s vojskom (bez naredjivanja)? Nadam se da su prezivjeli sva ova sranja koja su se dogodila u ovih cetvrt stoljeca. Ako se ne vram "Makso" je bio rodom iz Petrovca na Mlavi. Pozdrav svima, a posebno starim kukama. Peca

Sandi (citat):

Ja sam služio JNA u Postojni u kasarni Milan Šaranović 1988/89 godine klasa junska.I taj poručnik GAČIĆ ŠEVAL imao je čin potporučnika.Možda je bio degrariran pošto su bili u toj kasarni ofciri koji su kazneno izgubili čin.Ševal je bio zamenik komandira naše treče čete poručnika SENAD TALIĆA.A komandir bataljona bio je BOŠKO PEULIĆ.U tome bataljonu u drugoj četi bio je komandir čete tada kapetan prve klase TIHOMIR BLAŠKIĆ koji se sad naklazi u zatvoru u Haagu.Naš bataljon je bio gotov bataljon, spreman na sve zadatke znači da smo bili specialna pešadija.Non stop neke kontrole obučenosti i spremnost jedinice od generala,pa logorovanje svaki mjesec na Žeriblju,Baću,Počeku...
Kako se dobro sječam taj potporučnik GAČIĆ ŠEVAL nije bio neki oštar oficir.Imao je privremene probleme alkoholom.Za razliku od poručnika SENADA TALIĆA za kojeg ne mogu reći,da nije imao milosti za ništa.
Veoma bih voleo upoznat kojeg vojnika koji je služio vojsku u Postojni u 88/89 godini.Sečam se Bosanca BOŽIČ JOSIPA iz Sanskog Mosta koji mi je bio najbolji drug.Pa Beograđanina VELIČKOVIĆ BORISA koji je dužio mitraljez Šarac i zvali smo ga Miki.On je veoma voleo sve što se tiće o motoru.Neka se javi tko, koji je služio u ovo vreme u toj jedinici.

Pozdrav i ja sam sluzio u Postojni decembarska klasa 89/90 u 2 mtc, 2mtb, komandir cete mi je bio porucnik Svrkota Nenad, a desetari koji su nas primili bili su iz 2mtc, 1mtb junska klasa kod Kap.Ikl. Tihomira Blaskica. Mi smo preuzeli duznost gotovog Bataljona od junske klase 1988/89 i mislim da smo mi bili poslednji gotvo bataljon u Postojni.

I ja sam bio u kasarni M.Šarović do decembra 1989. Bio sam plavac, ona zgrada ravno od KPS-a.

Pozdrav SANDI i VP 3672-17 ja sam bio plavac u toj kasarni tako da nisam upoznao vaše tj SMB oficire osim jednoga . Taj se prezivao KUKIĆ i bio je čini mi se poručnik u jednoj pješadijskoj četi.
Pa ako se neko sjeća njega volio bi da napiše.

I ja sam bio pešadinac u Postojni novembarc "84te. Komandir voda Stevče Čubrinovski komandir čete Vladica Stojanović, komandant bataljona Željko Svržnjak major. Zamenik kom bataljona bio je kapetan prve klase Nebojša Vidaković. Taj Vidaković je verovatno bio psihijatrijski slučaj. Čuo sam da je izvršio samoubistvo. Do krajnjih granica se veoma surovo obraćao običnim vojnicima koji su uglavnom bili gušteri na obuci a kasnije prekomanda na granicu. Ako neko nešto zna o njemu nek napiše? Sećam se i podoficira Baković Radojko vodnik komandir prvog voda.

Miroslave, kako se taj kapetan konkretno ponašao? Na temi 'naj gluposti' smo ramatrali psovanje oficira u JNA. Zar nije bilo nekih mehanizama u sustavu da se spriječi njegovo ponašanje. Ja sam bio u Kumboru i moram ti reći da su oficiri uglavnom bili džentlemeni (ajde, ne baš tako). Ali da je bio netko kao ovaj kapetan, vjeruj mi, nagazio bi ga komandant kasarne kapetan bojnog broda (rang pukovnik).

Ma mislim da je bio psihopata. Uvek ljut i besan. Derao se i vikao koliko ga grlo nosi. Meni ga sjedne strane bilo i žao.

Ma to je on imao problema kod kuće sa ženom,njoj nije smio niti da pisne pa se onda verbalno istresao na vojsku jer tu je jedino po službenoj dužnosti imao autoritet !!

89/90, junska, pešadija.
Prvo gađanje BSTom bilo je metkićima, drugo i treče bojevom municijom, bez zaštite sluha, samo su nam rekli: glavu što bliže cijevi i usta otvori koliko možeš, da ti ne puknu bubniči. Nisu mi bubniči pukli, ali mi od tada več 23 godina stalno, 24 sata dnevno, i danju i noči, zuji u desnom uhu,  visokih tonova ne čujem uopšte, a sve ostalo puno loše kao na levo uho; doživotno oštečenje sluha.

U civilstvu nisam odmah otišao do advokata (nije tada bilo baš popularno tužiti armiju, mogao si dobiti neke pare a sa time i  svakih 14 dana poziv za vojne vežbe), več prvo do civilnog lekara i jeo neke vitamine i bogzna što još, bez uspeha. Kad mi je postalo jasno, da če mi to ostati do kraja života, otišao sam advokatu da bar dobijem neke pare, ali je več bilo prekasno, YU i armija se raspala. Jeli neko imao isto i uspeo da se izleči ?

Kojim su nas to vakcinama tretirali ? Kad sam došao u četu, nisam mogao ništa puno da jedem, a onda su počele neke vakcinacije i pojeo bi celo prase i tražio još. Na kraju dobili smo neki "đombofix" - za ovo su govorili ako ne dobiješ, pukne ti srce.

Dobrovoljno davanje krvi: postrojavanje cele čete i pravac stacionar, niko te ne pita hoćeš-nećeš. Moraš. A sledeči dan teren, 7 kilometara pješke, otovoren punom bojnom opremom.

  Verovatno smo bili jedina četa u YU, u kojoj nismo bacali ventile za maske, več smo po đepovima imali i rezerve. Oficiri su nas stalno otrovali školskim bojnim otrovima. Kopanje zaklona: pod maskom, oko nas magla od otrova. Nočna vežba u juliju ili augustu: magla da ne vidiš ništa, a ne od prave magle, nego od otrova.

javr, dobrodosao na forum (od strane dezurnog oficira) ....

Odlican prvi komentar

Nadam se da cemo od tebe dobiti jos ovakvih realnih prica iz stvarnog vojnickog zivota u Postojni, i gde si sve veci bio ako si isao u prekomande...

Kasarna u Postojni se zvala "Milovan Šaranović", a ne "Milan Šaranović" kao što je Sandi naveo. Nije bila kaznena, to bi se pre moglo reći za Pivku, Vipavu ili Velike Bloke.
Gore nabrojane starešine skoro sve poznam i mogu reći da nisu svi bili "biseri" kao što to vama izgleda iz vojničke perspektive. Da je bilo preterivanja to je tačno, ali i vi vojnici ponekad volite preuveličavati neke stvari. U tom nabrajanju zaboravili ste majora Bjelis Dragana, "političara" iz drugog bataljona.

Citat :

Gore nabrojane starešine skoro sve poznam i mogu reći da nisu svi bili "biseri" kao što to vama izgleda iz vojničke perspektive

ispravljam grešku, a ne zbog vojničke perspektive, nego što oficiri nisu neke javne ličnosti i najvjerovatnije nesmem da pišem o njima sa imenom i prezimenom. Posebno što nemam nešto lepo da napišem o njima.

Citat :

iz stvarnog vojnickog zivota u Postojni, i gde si sve veci bio ako si isao u prekomande

u to vreme jedina prekomanda iz Postojne bila je na Kosovo. Bio jedan vojnik iz juga Srbije i dobio prekomandu na Kosovo i kažem mu "Skoro ideš vrlo blizu kući, jeli ?" Ne kaže ništa, lice mu je tužno i ima suze u očima. Isto važi i za neke Albance iz Kosova. Tada nam je postalo jasno, da mora da bude stvarno užasno na Kosovu, kad i Albanci neču "kuči".

javr (citat):

89/90, junska, pešadija.
Dobrovoljno davanje krvi: postrojavanje cele čete i pravac stacionar, niko te ne pita hoćeš-nećeš. Moraš. A sledeči dan teren, 7 kilometara pješke, otovoren punom bojnom opremom.

Na temi DDK niko od kolega nije napisao da je bilo ovako?? Možda 49/50? Uglavnom je bilo dobrovoljno?? Ipak sve je moguće??

Takođe, kako ste vi iz Postojne išli u prekomandu na Kosovo? Mislim, nema logike kada su se sve ostale jedinice u Sloveniji (zbog događaja koji će uslediti) popunjavale 70-90%?

I još jedno pitanje, kako si ti dobio da služiš u svojoj republici? VIP ali naključje??

DDK: verovatno su tu bili i poeni za komandira čete koji je hteo bolji čin, pa je zbog toga forsirao da smo svi dobrovoljci. Pa dobili na taj račun kasnije svi dan ili dva nagradnog, neznam tačno koliko.

Koliko se sječam, svake pola godine otišla je na Kosovo jedna pešadijska četa, sastavljena iz vojnika celog bataljona, zadužili su komplet novu opremu i naoružanje i u Pivki natovorili tenkove. Ostali su bili, kako je več prije neko napisao, "gotovi bataljon"; neki su dobili radna mjesta, ali na znak uzbune morali da se jave u svojim pešadijskim četama, ne u nekom pozadinskom bataljonu. Godinu ili dve prije, dobrovoljci otišli su i u Afriku, ili gde več bila tada JNA. Kako nam reako jedan oficir, u početku nije bilo dobrovoljaca, ali kad su spomenuli visinu plate, bilo jih je dovoljno.

Što se tiče događaja u SLO, sječam se da smo bili u punoj pripremljenosti na dan, kada bi morao da bude srbski miting u Ljubljani. Na znak uzbune na kamione i u Ljubljanu. A do mitinga nije došlo i uzbune nije bilo. Odnosno jeste - počeo komandir 1.voda da viče "Uzbuna bez oružja !! Uzbuna bez oružja !!" Izleteli svi, šta se desilo ? Ništa posebno - našli jednog vojnika, da spava u sobi u krevetu . Razgovarao sam kasnije sa nekim pešadincem iz Ljubljane i rekao mi je, da kod njih nije bilo ništa posebno. A zašto onda mi u Postojni, skoro sat vožnje do LJ, u spremnosti ? I šta bi uopšte radili u Ljubljani, da bi do mitinga stvarno došlo ? Neznam.

Nisam nikad nikoga pitao zašto sam bio u svojoj republici, možda naključje, jer nisam bio jedini ni u četi, ni u bataljonu. U svakom vodu svake čete najmanje jedan slovenac. A kde si ti služio i koje godine ?

Nisam ja služio, radio sam za platu do 1990.godine Oficir, Črnomelj, Novo Mesto.
Kažeš:
"Koliko se sječam, svake pola godine otišla je na Kosovo jedna pešadijska četa, sastavljena iz vojnika celog bataljona, zadužili su komplet novu opremu i naoružanje i u Pivki natovorili tenkove."

I moje sećanje malo škripi , zato pitam: Da li je ta četa tamo ostala ili se posle obavljenog zadatka vraćala u Postojnu, ? Takođe, kada si ti otišao u prekomandu na Kosovo, u koje mesto? Gde si završio vojni rok?

četa, koja je otišla negde u maj/jun '89, vratila se negde novembar/decembar '89. Ja nisam imao prekomande, a drugovi iz moje klase nisu se vratili s Kosova, tamo su ostali do kraja, znači do juna '90. Ili su možda posle 3-4 meseca dobili prekomandu, neznam. Ali u Postojnu sigurno se niko nije vratio.

Citat :

radio sam za platu do 1990.godine

tamo oko '88-'89 bilo je puno govora o oficirskim platama, jer su bile jednake po celoj YU, ali cjene prehrane i svega ostaloga nisu bile jednake po celoj YU, pa su se neki oficiri bunili, naravno. Ali tada još nije bilo nekih sindikata unutar armije, kao što ima sada kod nas; mislim da postoji sindikat tenkista, sindikat pilota,....
U prvim mesecima '90 dinar postao je potpuno bez vrednosti, pa su neki vojnici vikali "sitnoooo" i bacali cele kese novca po pisti, da su to kasnije redari metlama čistili i bacali u smeče. Ne kesice - novac. To se toleriralo koji tjedan, a kasnije bio je određen pritvor za bacanje novca po pisti.

Citat :

I još jedno pitanje, kako si ti dobio da služiš u svojoj republici? VIP ali naključje??

to i nije bila neka značajna prednost; psihološki mislim da je bilo puno teže kao nekome iz daleka. Na početku, prvih nekoliko dana, stalno sam razmišljao - pa šta ču ja ovdje ? Sednem na autobus i za dobra 3 sata kuči sam ! Neki Makedonac sigurno nije mogao ovako da razmišlja.
Prvih 6 mjeseci - nema kuči, za nikoga, bio iz SLO ili MK; obuka ! Stvarno sam prvi put bio kuči posle - 8 meseci ! Kad sam bio u kasarni, nisam imao osječaj da sam u Sloveniji. Kad sam bio u grad, nije imalo nikakve veze odakle si - vojnik je vojnik. Jedina prednost je bila, da sam imao više poseta od onih iz daleka. Kako ispalo sada, da sam mogao birati: godinu dana u SLO i doživotno oštečenje sluha, ili godinu dana u MK pa da se vratim 100% zdrav, sigurno bih odabrao MK.

"javr"
Da znaš da bi ti bilo bolje da si služio u MK. Sada bi mogao da putuješ tamo kao turista, svratiš malo ovde u BG na "čevapčiče". Mogoče k Joškotu, dosti Slovencev gre pogledat hišo cvetja.

V tvojem primeru lahko greš v Postojno. Vse drago, vhod v Jamo men' se vidi 28E. Edino gostišče pri športnem letališču je OK.

East&West (citat):

"javr"
Da znaš da bi ti bilo bolje da si služio u MK. Sada bi mogao da putuješ tamo kao turista, svratiš malo ovde u BG na "čevapčiče". Mogoče k Joškotu, dosti Slovencev gre pogledat hišo cvetja.

V tvojem primeru lahko greš v Postojno. Vse drago, vhod v Jamo men' se vidi 28E. Edino gostišče pri športnem letališču je OK.

Ulaz u Jamu je sve jeftiniji i jeftiniji...ne znam koliko je bio 2010 kad sam ja bio tamo...znam da je bilo skupo za nas 4... sada je:

Ogled Postojnske jame
22,90 EUR odrasli
1,00 EUR otroci do 5 let13,70 EUR otroci18,30 EUR študenti
.
Ogled Predjamskega gradu
9,00 EUR odrasli
1,00 EUR otroci do 5 let5,40 EUR otroci7,20 EUR študenti

i dalje skupo za neke od nas

javr (citat):

Sednem na autobus i za dobra 3 sata kuči sam

eto razlike...meni je trebalo, u najboljem slucaju, 45 min avionom do Beograda, i jos par sati do mesta gde sam tada ziveo autobusom...

s obzirom da tada nije bilo toliko auto puteva u Slo, bilo ko od Slovenaca je mogao da stigne bilo gde kuci 2h...max 3 ako menja prevoze...sto su kod mene narocito zloupotrebljavali; bilo je i takvih koji su imali i auto negde blizu kasarne u "šteku"

Pa i nije bila baš rijetkost da se vojni rok služi u matičnoj republici. I ja sam cijeli vojni rok proveo u BiH i imao sam do kuće nekih 170 km, što mi baš nije puno koristilo jer sam samo jedanput dobio slobodan vikend a redovno i nagradno odsustvo sam iskoristio u komadu pred kraj vojnog roka. Imao sam i na obuci a i u prekomandi uvijek 5-6 drugova u vodu koji su bili iz BiH.

Citat :

Pa i nije bila baš rijetkost da se vojni rok služi u matičnoj republici

ne sječam se puno slovenskih oficira u Postojni 89-90. Iz dva pešadijska bataljona samo R.Stare, mislim da je bio vod.1.kl. ili st.vod. Jedan slovenski oficir bio je i u pozadinskom bataljonu, zadužen za prehranu, neznam ime i čin. Bio i jedan inženjerac Franc, možda malo manji, ali eksplozivnog karaktera. Sječam se jednom je fizički "sredio" vojnika u vojnom restoranu, koji se nešto gužvao preko reda - celim se tjelom zaleteo u njega, ko kamion. Iznad svega bio je pukovnik Stopar, ali kad ga u novinama spomenuli posle događaja '91, uvjek kao podpukovnik. Novinarska greška, ili mu stvarno poslednjih dana JLA u Sloveniji skinuli čin ?

Citat :

Ulaz u Jamu je sve jeftiniji i jeftiniji

komandu tamo ima čovek, koji je prije (ili možda još uvjek) prodavao usisavače prašine. Mislim, da se cjene regulišu automatski: puno turista - cjene na gore, malo turista - cene na dole. Možda je zimi jeftinije. Za vreme vojnog roka zabranjeno je bilo kretanje ispred Jame, osim sa posjetom. Bili smo tamo cela četa u decembru '89, kao turisti, organizovan ogled. Sječam se jednog Turka iz MK, totalno šokiran, samo je govorio "ima boga, ima boga....."  

Citat :

Sada bi mogao da putuješ tamo kao turista,

vozio sam onim autoputem u '95 i pogledam prema zgradi 1.bataljona....   ... video sam na puno prozora da se suši veš; mislim, da su tada tamo bile izbjeglice... sada mislim da ima na krovu veliki antenski stub... razmišljam često, zašto sve ove napuštene zgrade nisu upotrebili kao zatvore... jer mi smo se tamo baš tako osječali

Citat :

I taj poručnik G.Š. imao je čin potporučnika.Možda je bio degrariran

sječam se jednog takvog oficira iz 3.čete, mislim, da je bio baš taj. Poručnik, potpor., pa ponovo poručnik, i tako, stalno mijenja, dve zvezdice, pa jedna, i ponovo dve... Ja sam mislio, da je baš dobio čin poručnika, pa nije još uspeo da montira dodatnu zvjezdicu na sve uniforme.

evo drugovi vojnici,da se malo prisjetite kdje ste nekad služili
,nekad štab divizije-danas Notranjski muzej.Dom JNA-danas muzička škola.
Neke kasarne su ostale i upotrebljava jih vojska,neke su bile upotrebljene kao
centar za izbeglice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

pozdrav-sluzio,sam-decembar89\90.2vod\3ceta\mtb,kukic-dusan-je-bio,komandir,moje-cete.u-mom2\vodu,bila-je-extra-ekipa;sucov-radovan-desetar.moji-genosi;dedic-halid[bosanski-novi],sucic-ivica[nustar-vinkovci],menalo-vinko[capljina];puhalovic-silvio[zadar].voleo-bih-da-znam,gde-su.akoneko-zna-neka-javi,inace-kukic-dusan-je-sa-dvora-na-uni,a-posle-je-bio-prebacen-u-rasku-srbija

Boske (citat):

Pa i nije bila baš rijetkost da se vojni rok služi u matičnoj republici. I ja sam cijeli vojni rok proveo u BiH i imao sam do kuće nekih 170 km, što mi baš nije puno koristilo jer sam samo jedanput dobio slobodan vikend a redovno i nagradno odsustvo sam iskoristio u komadu pred kraj vojnog roka. Imao sam i na obuci a i u prekomandi uvijek 5-6 drugova u vodu koji su bili iz BiH.

Postojalo je pravilo da vojnik koji služi vojni rok u matičnoj republici na sme biti bliže od 150 km do kuće (ne znam kako su to poštovali u Crnoj Gori  )

Hallo Sandi,

ja sam bio u Postojni 88-89 u istoj ceti ko i  ta imena i cinovi oficira i njihove opise mogu potvrdit

ja se tebe dobro sjecam

ljep pozdrav

Zdravo

Sretan sam kad vidim,da se javi koji bivši vojnik sa kojim smo zajedno bili u vojsci.Ajde reci ko si ti?
Ljep pozdrav i javi se pa da malo popričamo :-)    Sandi

Halo Sandi,

poslo sam ti jucer privatnu poruku, pogledaj pa se javi

Zdravo-Sandi-drago-mi-je-da-se-neko-javio-naono-sto-sam-napisao.Zaboravio-sam-da-spomenem-Jambrovic-Dejana-iz-Cakovca-i;Tomicu-iz-Karlovaca;Voleo-bih-da-znam-sta-je-sa-tim-ljudima;Inacezivim-u-Srpskoj-Crnji-Vojvodina-Srbija;Ozenjen-sam-imam-dvoje-dece.Bavim-se-mesarijom[kulen-i-te-stvari]

Citat :

Postojalo je pravilo da vojnik koji služi vojni rok u matičnoj republici na sme biti bliže od 150 km do kuće

a ko i kako, po kojem ključu su određivali, ko če u koju republiku ?

javr (citat):

Citat :

Postojalo je pravilo da vojnik koji služi vojni rok u matičnoj republici na sme biti bliže od 150 km do kuće

a ko i kako, po kojem ključu su određivali, ko če u koju republiku ?

Nisam cuo za to pravilo. Svaki vojni odsek je dobijao razrez-plan popune i prema tom planu je slao upute za sluzenje vojnog roka. Nije bilo puno onih koji su sluzili vojni rok blizu ali ih je ipak bilo. (Recimo Zadranin je bio u SRO u Zadru a zatim dobio prekomandu u Karlovac - sto i nije tako daleko).

dpuric (citat):

javr (citat):

Citat :

Postojalo je pravilo da vojnik koji služi vojni rok u matičnoj republici na sme biti bliže od 150 km do kuće

a ko i kako, po kojem ključu su određivali, ko če u koju republiku ?

Nisam cuo za to pravilo. Svaki vojni odsek je dobijao razrez-plan popune i prema tom planu je slao upute za sluzenje vojnog roka. Nije bilo puno onih koji su sluzili vojni rok blizu ali ih je ipak bilo. (Recimo Zadranin je bio u SRO u Zadru a zatim dobio prekomandu u Karlovac - sto i nije tako daleko).

Meni poznat slucaj da je neko iz Beograda dobi da sluzi u Pancevo. Daljina 20 km ali mozda drugi vojni oblasti?

bok, tko bi rekao da postoji i ovaj forum. služio sam 88/89, "decembarac", obuka u trećoj četi kod kukića, nakon toga pozadina - čato. j ... iskustvo, j ..... kasarna, puno "poznatih" faca je dala u ratu koji je uslijedio nakon toga.

Pozdrav svima na forumu imali koga iz klase 89-90 Postojna V.P 3672/43 inžinjerija činimi se pijonirska

ja sam bio u kasarni u postojni...6 mjeseci kod kapetana Drakulica i vodnika malog makedonca cipiripija...neznam mu sad ime..a kasnije me po kazni prebacili za desetara u 2 bataljon kod marka krndije...i potporucnika dzafe ersefa...komandant mi bio pulic bosko..a komandir voda goran atlija..decembar 88/89

Stevanoviću dobrodošao   

generale zahvaljujem.....ako ima ko da je sluzio u decembarskoj klasi 88/89 volio bi da se cujemo i razmijenimo misljenja....sjecanja i mnogo toga sto je ostalo iza nas...pozdrav svima koji su bili vojnici te lijepe slavne i nezaboravne JNA .....

služio sam u Postojni decembar 88/89,kod por.Kukić Dušana,ako se neko seti bili smo ja i moj brat blizanac zajedno u istoj četi 3mtć.posle sam bio desetar i preuzeo junsku klasu.Ako se neko sječa nek se javi.Vojni rok završio kod por.Zoran Panića.

mitraljesko odeljenje,(badić fehim ,mitev zoran, boris kotnik) desetar Žućo,
i sve koji se sječaju naših dana u postojni(talić,blaškić,svrkota,kukić) 88.89. da mi jave i ako bude želja da se negde dobijemo ,nađemo i sretnemo.

boris kotnik 0038641948280
prijatno junska

Sandi (citat):

Ja sam služio JNA u Postojni u kasarni Milan Šaranović 1988/89 godine klasa junska.I taj poručnik GAČIĆ ŠEVAL imao je čin potporučnika.Možda je bio degrariran pošto su bili u toj kasarni ofciri koji su kazneno izgubili čin.Ševal je bio zamenik komandira naše treče čete poručnika SENAD TALIĆA.A komandir bataljona bio je BOŠKO PEULIĆ.U tome bataljonu u drugoj četi bio je komandir čete tada kapetan prve klase TIHOMIR BLAŠKIĆ koji se sad naklazi u zatvoru u Haagu.Naš bataljon je bio gotov bataljon, spreman na sve zadatke znači da smo bili specialna pešadija.Non stop neke kontrole obučenosti i spremnost jedinice od generala,pa logorovanje svaki mjesec na Žeriblju,Baću,Počeku...
Kako se dobro sječam taj potporučnik GAČIĆ ŠEVAL nije bio neki oštar oficir.Imao je privremene probleme alkoholom.Za razliku od poručnika SENADA TALIĆA za kojeg ne mogu reći,da nije imao milosti za ništa.
Veoma bih voleo upoznat kojeg vojnika koji je služio vojsku u Postojni u 88/89 godini.Sečam se Bosanca BOŽIČ JOSIPA iz Sanskog Mosta koji mi je bio najbolji drug.Pa Beograđanina VELIČKOVIĆ BORISA koji je dužio mitraljez Šarac i zvali smo ga Miki.On je veoma voleo sve što se tiće o motoru.Neka se javi tko, koji je služio u ovo vreme u toj jedinici.

pozdrav klaso ja sam ti bio kod Blaskica u ceti...

boris kotnik (citat):

mitraljesko odeljenje,(badić fehim ,mitev zoran, boris kotnik) desetar Žućo,
i sve koji se sječaju naših dana u postojni(talić,blaškić,svrkota,kukić) 88.89. da mi jave i ako bude želja da se negde dobijemo ,nađemo i sretnemo.

boris kotnik 0038641948280
prijatno junska

Kotnik jesi li ti bio kod Krndije u četi i jel ti desetar Mesić bio?

Pozdrav. Ja sam bijo decembarac 86 Postojna. Treća četa komandir Kukić Dušan komandir voda Stevče Čubrinovski. Kukić je bijo histeričan al nije los čovjek bijo. U junu u prekomandu u Pivku. Treća četa komandir Ramiz Talić. Neki staža bijo komandir treceg voda. Šakić Ševal bijo komandir prvog voda. Dobar covjek bijo. Jedne prilike smo sa terena bili odredjeni na stražu Rakek.Ševal je bijo komandir straže,a ja zamjenik. Sjećam se dobro da je kompletna komanda i straza bila pijana 7 dana. Bili smo na raportu kod Generala Djankić Milomira i pukovnika Kasima Smajlagica (otkačen čovjek bijo).Tihofil Blaškić je tada bijo komandir druge čete s činom poručnika.Bijo je mislim degradiran sa čina kapetana.Inače dosta degradiranih oficira bilo u pivci ko na blokama.

Jeli ima neko od generacije decembar 86 Postojna bataljon borbene gotovosti.

Khan (citat):

Jeli ima neko od generacije decembar 86 Postojna bataljon borbene gotovosti.

Pozdrav, nisam taj, ali me baš zanima kakav je to bio bataljon i je li mu to bio službeni naziv?

Max Blitz (citat):

Khan (citat):

Jeli ima neko od generacije decembar 86 Postojna bataljon borbene gotovosti.

Pozdrav, nisam taj, ali me baš zanima kakav je to bio bataljon i je li mu to bio službeni naziv?

89/90: posle 6 mjeseci obuke dobili smo naziv "gotovi bataljon". Nešto u vezi da smo uvek spremni za borbu ili nešto tako. Puno vojnika dobilo je prekomandu na Kosovo, neki su dobili radno mjesto, a neki su ostali u četi. Oni, koji su dobili radno mesto, na znak uzbune svi su se vratili svojim četama, vodovima, itd. Nekoliko godina kasnije čitao sam da smo bili i podrška vojnoj policiji u slučaju demonstracija. To je sigurno bilo tačno, jer bi negde krajem '89 morao da bude neki miting u Ljubljani i pešadinci smo za to vreme bili u punoj spremnosti - na znak uzbune upadaj u kamione i pravac Ljubljana. Ali je miting bio otkazan.

Bataljon borbene gotovosti Postojna i Pivka. Postojna samo decembarska klasa bez medju klase. Jedina prekomanda je bila za desetare u Pivku gdje je bila samo junska klasa. Sto znaci da su iz pivke isto desetari imali prekomandu. Bataljon je bijo specijalna jedinica i u slucaju rata djelovao je prvi u slucaju rata bez obzira koje podrucje tadasnje jugoslavije. Znači obuka je bila 12 mjeseci. Mislim da se ne moze izbrojiti koliko je samo raznih gadjanja iz raznig oružja trebalo da se izvede za tijeh 12 mjeseci.

VP3672 -17 (citat):

Sandi (citat):

Ja sam služio JNA u Postojni u kasarni Milan Šaranović 1988/89 godine klasa junska.I taj poručnik GAČIĆ ŠEVAL imao je čin potporučnika.Možda je bio degrariran pošto su bili u toj kasarni ofciri koji su kazneno izgubili čin.Ševal je bio zamenik komandira naše treče čete poručnika SENAD TALIĆA.A komandir bataljona bio je BOŠKO PEULIĆ.U tome bataljonu u drugoj četi bio je komandir čete tada kapetan prve klase TIHOMIR BLAŠKIĆ koji se sad naklazi u zatvoru u Haagu.Naš bataljon je bio gotov bataljon, spreman na sve zadatke znači da smo bili specialna pešadija.Non stop neke kontrole obučenosti i spremnost jedinice od generala,pa logorovanje svaki mjesec na Žeriblju,Baću,Počeku...
Kako se dobro sječam taj potporučnik GAČIĆ ŠEVAL nije bio neki oštar oficir.Imao je privremene probleme alkoholom.Za razliku od poručnika SENADA TALIĆA za kojeg ne mogu reći,da nije imao milosti za ništa.
Veoma bih voleo upoznat kojeg vojnika koji je služio vojsku u Postojni u 88/89 godini.Sečam se Bosanca BOŽIČ JOSIPA iz Sanskog Mosta koji mi je bio najbolji drug.Pa Beograđanina VELIČKOVIĆ BORISA koji je dužio mitraljez Šarac i zvali smo ga Miki.On je veoma voleo sve što se tiće o motoru.Neka se javi tko, koji je služio u ovo vreme u toj jedinici.

Pozdrav i ja sam sluzio u Postojni decembarska klasa 89/90 u 2 mtc, 2mtb, komandir cete mi je bio porucnik Svrkota Nenad, a desetari koji su nas primili bili su iz 2mtc, 1mtb junska klasa kod Kap.Ikl. Tihomira Blaskica. Mi smo preuzeli duznost gotovog Bataljona od junske klase 1988/89 i mislim da smo mi bili poslednji gotvo bataljon u Postojni.

Pozdrav,ja sam sluzio u Postojni,decembarska klasa,89-90,3.mtc,posle 6 meseci sam prebacen u 1.mtc,komandir Kukic Dusan,isli smo na Kosovo.Voleo bih da nadjem nekog iz tog vremena