Ptice na terasi

Moja terasa je rekao bih najvažniji deo kuće,podignuta od zemlje oko 1.3 m,direktan izlaz iz trpezarije.
Oko 55 kvm,moj ručni rad.
Od ranog proleća do kasne jeseni služi kao kuhinja,trpezarija i dnevni boravak.
Kako se ne puši u kući ja provodim tu najviše vremena,ponekad i zanoćim.
Terasa je otvorena,pod vedrim nebom.
Centralno mjesto zauzima suncobran od nekih 5 metara dužine,kada se rasklopi nekih 4+ metara širine.
Danas sam je prvi put ove godine rasklopio.
Jednostavno ptice su u njenoj sklopljenoj konstrukciji napravile gnijezda,ako bih otvorio suncobran došlo bi do urušavanja gnijezda.
Ptice su po mom mišljenju neka vrsta vrabca. Vrabci žive na svim kontinentima.
Ovo je treća sezona kako prave “kolektivni smještaj “ na mojoj terasi.
Tolerišem ih,moje načelo je da se ljudski rod mora prilagodjavati prirodi a ne da mi prilagodjavamo prirodu sebi?
Jutros sam uklonio gnijezda,bio sam siguran da su mladi ptići dobili krila i odletjeli.
100 % sam bio u pravu.
To sam zaključio na osnovu izmeta.
Dok ne naprave gnijezda bilo je smeća na terasi,grančice suve trave/sijeno.
Taj proces se završi krajem maja.
U novoformirana gnijezda ptice snesu jaja,otprilike 5-6 u svako.
Onda ženka leži na njima nekih 4 nedelje.
Nema nikakvog smeća (izmeta)na terasi u to vrijeme.
Kada primijetim izmet na terasi to je siguran znak da ima mladih.
Oni su čistunci,gnijezdo im je savršeno čisto,izmet ide van.
Čistim ga na dnevnoj bazi,svako jutro.
Mladi mnogo jedu,majka im donosi crve,neprekidno ih hrani.
Mladi su goluždravi sa karakterističnim velikim stomakom.
Ubrzo im izraste paperje koje otpadne( primijetim na podu terase), zatim stalno perje.
Kada im izrastu krila i rep napuštaju gnijezda.
Nema više izmeta na podu terase,pouzdan znak da nema ni “stanara “.
Gnijezda se skidaju,kompletno pranje,otvaranje suncobrana,terasa je ponovo u punoj svrsi

Fino ti s pticama.

Dok sam živeo na selu u BiH laste su bile “glavna zanimacija “.
Savijale su gnijezda u štali ili vani pod strehom. Pravile su gnijezda od blata.
Moja pretpostavka da su pravile gnijezda baš tu u štali zbog obilja hrane/insekata.
Laste love hranu isključivo u letu,insekti,ose,pčele….
Te smo zvali domaće laste.
Bile su i tzv laste “bairke “
Bair= obala rijeke.
Opet pretpostavka da je to lokalan naziv.
Gnijezda su kopali u obali/bairu rijeke.
Cijela obala bila je puna tih rupa/gnijezda.
Iskopale bi rupe dovoljno široke u koje može ući dječija ruka.
Ali oko metar dubine tako da ta gnijezda nismo mogli dohvatiti.

Laste u gradovima?
Jedne godine u Sarajevu živeo sam u soliteru na 14 spratu.
Tu sam otkrio jedno frapantno otkriće u vezi lastinih gnijezda??
Gnijezdile su se (najčešće po terasama) izmedju četvrtog i osmog sprata.
Nije bilo tih gnijezda ispod četvrtog ili iznad osmog sprata??
Pitao sam se razlog tome,nikada nisam uspio odgonetnuti tu nejasnoću.
Razgovarao sam sa kolegama studentima koji su živjeli po drugim soliterima,isti slučaj i kod njih.
Jedne prilike na predavanju (predmet Lov. Lov je sporedan šumski proizvod kao takav interesantan šumarima)pitali smo profesora ,tražili njegovo mišljenje o ovome.
Nije znao odgovor

Orlovska gnijezda!
Rijetki su oni koji su zavirili u njihova gnijezda,prave ih na nepristupačnim mjestima a i nema ih puno.
Jedna orlova zajednica na (grubo rečeno)nekih 300 kvadratnih km.
Ženka snese dva jajeta u gnijezdo.
Onaj orao koji se prvi izleže “maltertira “ onog koji se izleže kasnije.
Otima mu hranu,majka to mirno posmatra.
Zakon jačega,prirodna selekcija na djelu.
Mladji orao zakržljava od nedostatka hrane,na kraju ugine ili biva ubijen od starijeg.