Činjenice o SFRJ

Sloba1 (citat):

SFRJ kakva god da je bila imala je tri ključne prednosti:
- Stavila je crkvu tamo gde joj je mesto
- Zabranjivala je nacionalizam
- Minimalizovala uticaj SSSR-a.

Slobo po tvom misljenju gde je crkvi mesto?

Tamo gde nema direktnog mešanja u politiku.

To sto vidim je cenovnik...medjutim ne smem da pogledam danasnji kako izgleda, suvise je vrucina, cu se razocaram...

Sloba1 (citat):

Cene u poslastičarama u Titovo vreme... pa vi sad vidite....

Mislim da bi ovo bolje stajalo u "nostalgiji". 
A što sej cjenika tiče, pitanje je jesu li cijene u starim ili novim dinarima?
Od ponuđenog, svakako bih uzeo sladoled. U to vrijeme se pravio onaj "pravi". Takvih danas ima samo na nekoliko mjesta. 
Limunada je također bila fenomenalna, a ostali izbor bi se vrtio oko obične baklave, tulumbe i šampite. Sad, da li taman tim redom ili "tamo i nazad" ovisi o situaciji

Ma kakav ekonomski gigant?

tek ovde na forumu posle toliko godina sam cuo da u pojedinim delovima SFRJ  nije bilo cak ni hleba. sad u potpunosti razumem one vojnike na odsluzenju vojnog roka koji su bili odusevljeni dolaskom u JNA. odeca obuca cist krevet i hrana zagarantovana. imali su mnogo vise nego kod kuce

Mislim da je prije par godina na glavnoj stranici bio onaj trčeći tekst (sada je to "bile su to godine...) u kojem je bila objašnjena srž uloge JNA. Netko je to bio dobro napisao, u smislu da je JNA poslužila da se međusobno upoznamo i shvatimo, da netko iz potpuno nerazvijene općine ili nekog planinskog sela dođe u veliki grad i vidi način života tamo, a i obrnuto. 
Šteta je što tog teksta već dugo nema jer je bio zaista vrhunski sročen.

vladimir (citat):

tek ovde na forumu posle toliko godina sam cuo da u pojedinim delovima SFRJ  nije bilo cak ni hleba. sad u potpunosti razumem one vojnike na odsluzenju vojnog roka koji su bili odusevljeni dolaskom u JNA. odeca obuca cist krevet i hrana zagarantovana. imali su mnogo vise nego kod kuce

Ja sam upoznao jednog mladog čovjeka mojih godina čija obitelj je oskudijevala u svačemu pa čak i u kruhu, i kome je rat, nažalost, dobro došao kao prilika da dodje u Njemačku gdje nije morao bit gladan.

zena jednog Ceskog diplomate mi je rekla da mi ovde  SFRJ  imamo prevelik izbor. nisam mogao to da shvatim dok nisam dosao u Cesku. u prodavnici imas jednu vrstu sira,piva ili vina ako je uopste i ima

VBČ (citat):

vladimir (citat):

tek ovde na forumu posle toliko godina sam cuo da u pojedinim delovima SFRJ  nije bilo cak ni hleba. sad u potpunosti razumem one vojnike na odsluzenju vojnog roka koji su bili odusevljeni dolaskom u JNA. odeca obuca cist krevet i hrana zagarantovana. imali su mnogo vise nego kod kuce

Ja sam upoznao jednog mladog čovjeka mojih godina čija obitelj je oskudijevala u svačemu pa čak i u kruhu, i kome je rat, nažalost, dobro došao kao prilika da dodje u Njemačku gdje nije morao bit gladan.

Ne znam je li taj mladi čovjek bio iz pasivnih ili nerazvijenih krajeva, ali zaista je tada bilo teško pronaći nekoga tko je bio gladan. 
Ne sjećam se da su tadašnji umirovljenici/penzioneri kopali po kontejnerima kao ovi današnji. 
Danas je gladnih i siromašnih puno više nego u SFRJ. Danas onaj čuveni "srednji sloj" praktički više niti ne postoji.

vladimir (citat):

zena jednog Ceskog diplomate mi je rekla da mi ovde  SFRJ  imamo prevelik izbor. nisam mogao to da shvatim dok nisam dosao u Cesku. u prodavnici imas jednu vrstu sira,piva ili vina ako je uopste i ima

Prije raspada ČSSR sam bio tamo nekoliko puta i ne bih mogao reći da je bila takva nestašica kod njih. Istina, ja sam tamo bio nakon 1987. 
Ono što sam zapamtio, bile su za naš pojam niske cijene. 
Za 50 DM (srećom pa nisam odmah promjenio čitavu stotku) sam dobio negdje oko 1300-1400 koruna. Sjećam se da je kava bila 1 koruna, sok se mogao popiti za 3 (nisu bili nešto kvalitetni, ali ih je bilo dosta). Pivo je koštalo 7-8 koruna. 
U kasinu u Banskoj Bistrici nam je ona konobarica skoro razvlačila crveni tepih kad bismo došli. Po rundi bismo joj ostavljali 10-15 koruna, tek da ne uzimamo sitniš. 
Sjećam se da smo jeli neku divljač za nešto manje od 40 koruna, i to je bilo najskuplje jelo u restoranu. 
Piva je bilo više vrsta, ali smo najviše pili onaj poznati "Zlati Bažant" jer se jedan prijatelj tako preziva.

goran9030 (citat):

vladimir (citat):

zena jednog Ceskog diplomate mi je rekla da mi ovde  SFRJ  imamo prevelik izbor. nisam mogao to da shvatim dok nisam dosao u Cesku. u prodavnici imas jednu vrstu sira,piva ili vina ako je uopste i ima

Prije raspada ČSSR sam bio tamo nekoliko puta i ne bih mogao reći da je bila takva nestašica kod njih. Istina, ja sam tamo bio nakon 1987. 
Ono što sam zapamtio, bile su za naš pojam niske cijene. 
Za 50 DM (srećom pa nisam odmah promjenio čitavu stotku) sam dobio negdje oko 1300-1400 koruna. Sjećam se da je kava bila 1 koruna, sok se mogao popiti za 3 (nisu bili nešto kvalitetni, ali ih je bilo dosta). Pivo je koštalo 7-8 koruna. 
U kasinu u Banskoj Bistrici nam je ona konobarica skoro razvlačila crveni tepih kad bismo došli. Po rundi bismo joj ostavljali 10-15 koruna, tek da ne uzimamo sitniš. 
Sjećam se da smo jeli neku divljač za nešto manje od 40 koruna, i to je bilo najskuplje jelo u restoranu. 
Piva je bilo više vrsta, ali smo najviše pili onaj poznati "Zlati Bažant" jer se jedan prijatelj tako preziva.

dobro se secas 100dm je bilo 2500-2700 kruna a ja kupim decije sanke za 150kr. za nase pojmove to je bilo jeftino

Ne sjecam se ni sanki ni Bazanta.
Samo jedne Anjicke...

Ako ćemo o imenima, onda je tamo bila  Marcela... ali tu bih stao sa nabrajanjem. Bio sam više puta pa bi možda to otišlo u drugu temu.

Sve same činjenice o SFRJ

pera84 (citat):

Samo jedne Anjicke...

Znaci da i dan danas mastas o njoj.

Ja se svih sjećam, a ne sumnjam i da je kod druga Pere ista memorija.

PORUCNIK (citat):

Sve same činjenice o SFRJ

Druze porucnice, cinjenica je da se Anjicka (za)desila na teritoriji bivse SFRJ, prema tome, pika se.
A drugo, vama "jugovicima" Svevisnji ne moze ugodit'.
Ako kazes da nije bilo dobro, ne valja. Ako pomenes neke lijepe trenutke, ope' vam ne valja. De se vise dogovorite sta vam je politika. 

Praško proleće 1968, Čehoslovačka i Sovjetski Savez: Kako je invazija okončala socijalizam sa ljudskim likom

Bila je to godina tokom koje se činilo da se čitav svet menja u seriji političkih i društvenih promena - od protesta protiv rata u Vijetnamu, buđenja pokreta za ljudska prava, preokreta i mini-revolucija u Evropi, do rastuće gladi u Africi.
U Evropi, dramatično podeljenoj posle Drugog svetskog rata, u zemljama takozvanog Istočnog bloka pod uticajem Sovjetskog saveza, bude se težnje za slobodnijim životom.
U tadašnjoj socijalističkoj Čehoslovačkoj, dolaskom Aleksandra Dubčeka na čelo komunističke partije i države u januaru 1968. godine započete su reforme i pokušaj uvođenja „socijalizma sa ljudskim likom" - uvod u period skoro pa romantičnog naziva „Praško proleće".
„U jednom smislu to su bili pokušaji liberalizacije samog režima, odozgo, da pronađu poseban put u socijalizam, a sa druge, to je bio širi proces koji se ticao kulture, medija, intelektualaca, stvaralačkog sveta - od sredine šezdesetih do kraja decenije, koji će kasnije prerasti u disidentski pokret", govori za BBC na srpskom istoričar Veljko Stanić.
Rukovodstvo Sovjetskog Saveza bilo je protiv reformi i Praško proleće je ugušeno u noći između 20. i 21. avgusta, ulaskom trupa Varšavskog pakta u Prag.

pera84 (citat):

PORUCNIK (citat):

Sve same činjenice o SFRJ

Druze porucnice, cinjenica je da se Anjicka (za)desila na teritoriji bivse SFRJ, prema tome, pika se.
A drugo, vama "jugovicima" Svevisnji ne moze ugodit'.
Ako kazes da nije bilo dobro, ne valja. Ako pomenes neke lijepe trenutke, ope' vam ne valja. De se vise dogovorite sta vam je politika. 

Da, vidim

U aprilu 1968, Dubčekova vlada usvaja Akcioni program koji je podrazumevao novi „socijalizam sa ljudskim likom".
Radilo se o planu liberalnih reformi u partiji i društvu, koje su podrazumevale manju državnu kontrolu privrede i slobodu govora.
„Smanjivanje uloge partije, ukidanje cenzure i sloboda štampe, omogućavanje veće slobode diskusije zatim slobode u kulturi, intelektualnom javnom životu, kao i sloboda veroispovesti", navodi Stanić promene koje su planirane.
Praško proleće značilo i smenu konzervativnih kadrova unutar Komunističke partije Čehoslovačke.

Takvi potezi Vlade omogućili su da intelektualci i javne ličnosti godinama sklonjeni iz javnosti, ponovo stupe na scenu.

Jugoslavija kao uzor

Čehoslovačko rukovodstvo gledalo je na jugoslovenski socijalistički sistem kao na „model ili uzor koji treba pratiti", kaže Stanić.
Posebno su razmatrali radničko samoupravljanje i tako pokušali da „radnika stave u centar" privrede, dodaje.
Jugoslovenski politički vrh na čelu sa Josipom Brzom Titom blagonaklono je gledao na Praško proleće.
Prilikom posete Moskvi aprila 1968. godine, Tito je branio Praško proleće od sovjetskih tvrdnji da se radi o „platformi kontrarevolucije", govoreći da to nije istina.
Tito je 9. i 10. avgusta, manje od dve nedelje pre invazije, posetio Prag, gde mu je priređen veličanstveni doček.

Na današnji dan 7.11.1946. u rad je puštena pruga Brčko – Banovići.

U izgradnji ove pruge, duge 92 kilometra, učestovalo je oko 62 000 omladinaca sa područja bivše Jugoslavije, te oko 1000 brigadira iz inostranstva.







Izgradnjom pruge su, faktički, rođeni Banovići.

Tokom izgradnje pruge iskopano je 1.361.680 kubika zemlje i 134.460 kubika kamena. Izgrađena su dva tunela u dužini 667 m i 22 mosta ukupne dužine 455 m.

I sve to ručno,počev od 01. maja 1946.

Miroslav Krleža o izgradnji ove čuvene pruge rekao je „Nije ovo prva pruga na svijetu sigurno, ali je prva koju su izgradila djeca".

MLADINSKE DELOVNE AKCIJE

Za začetek MDA štejemo junij 1942, ko je več tisoč mladink in mladincev prispelo v Saničko dolino v Bosanski krajini. Tam so ostali štiri mesece ter okupatorju pred nosom pobrali 150 vagonov žita in sadja ter zelenjave. Drugo leto so uspeli zaseči 270 vagonov.
Od jeseni pa vse do osvoboditve so mladi prispevali 35 milijonov delovnih dni.

Tov.TITO je prvo novo leto po osvoboditvi poslal poslanico in pozval mladino, da se vključi v obnovo porušene domovine.

Leta 1946 se je začela nova etapa v razvoju u začetkom graditve proge BRČKO-BANOVIČI. Od začetka maja pa do 7.novembra (22.dni pred rokom) je 62.268 brigadirjev v težkih pogojih zgradilo 92km proge.

Istega leta so gradili tovarno Ivo Lola Ribar, progo Nikšič - Titograd, tovarno hidravličnih strojev na Hrvaškem, tovarno Titan v Kamniku,...
V petletnem obdobju je bilo zgrajenih 16 prog, pri gradnji je sodelovalo skoraj 700.000 mladih ter 18 tujih držav na naših akcijah.

Največja dela je mladina opravila v času gradnje velikih prog in avtoceste BRATSTVA in ENOTNOSTI med 1947 in 1950 letom. Ob pomanjkanju mehanizacije so dela opravljali zvečine ročno.
Samo v letu 1947 je mladina zgradila 68 objektov republiškega in zveznega značaja, na njih
pa se je zvrstilo kar 280.000 brigadirjev.

Rezultati prvih povojnih let so vidni: Novi Beograd - 140.000 brigadirjev, Železarna v Zenici, Valjarna bakra v Sevojnu, Center lesa na Drini, Lesni kombinat v Foči, Tovarna opeke v Kraljevu, Prva železarna v Črni Gori - Nikšič, Tekstilna tovarna v Novem Pazarju, Tovarna kablov v Svetozarevu,
Kragujevška tovarna Zastava ter Hidroelektrarne - Jablanica, Zvornik, Vinodol, Vlasina, Mavrovo, ...

"Mi vama dajemo kao zadatak, da izgradite omladinski put "Bratstvo i jedinstvo" od Ljubljane do Zagreba treba da bude gotov do dvadeset i devetog novembra ove godine - i u aprilu treba otpočeti rad. Mi ćemo vam dati sva tehnička sredstva koja su vam potrebna za to, tako da će sada biti lakše i bolje nego što je bilo prilikom ranijih velikih radnih akcija, kad ste morali imati više krampova. Daćemo i kamione i sve drugo što bude potrebno, da biste zaista mogli dobro da izvršite svoj zadatak. Taj rad trajaće par godina, ali ne znam tačno koliko in ne mogu vam dati rok za srpski, a zatim makedonski deo. To ćemo kasnije odrediti. Međutim, nadam se da će vama i tu biti potrebna polovina vremena od onog koje bi bilo potrebno kad bismo te rade izvodili samo sa mašinama i stručnom, plaćenom radnom snagom. Evo, drugovi i drugarice, to je samo, jedan zadatak. A kad njega završite, dobićete i drugi. Želim našoj omladini kao celini da časno izvrši taj svoj zadatak!
(TITO na VI.Kongresu Narodne mladine Jugoslavije leta 1958 v Beogradu)

Že omenjena gradnja ceste Bratstva in Enotnosti je trajala kar 9 let, s prekinitvami pa kar 16 let in sicer:
Zagreb - Beograd = 1948 - 1950
Ljubljana - Zagreb = 1958
Beograd - Đevđelija = 1959 - 1963

Med Zagrebom in Beogradom je delalo 319.155 mladih, ti so delali cesto z veliko truda in
samoodpovedovanja. Največ problema so imeli z nepismenostjo, zato so prirejali tečaje oziroma improvizirane šole, tako, da se je naučilo brati 20.000 mladih. 501.596 mladincev in mladink, ki so sodelovali pri gradnji celotne avtoceste, se je utrjevalo, delalo, učilo, spoznavalo. Vsi so bili dobri, prizadevni, a resnično najboljši so dobili naziv udarnik, 73.570 jih je bilo.
Čez 175.000 jih je bilo pohvaljenih. V cesto je vgrajeno čez dvajset milijonov kubikov zemlje, čez 240.000 vagonov gradbenega materiala, zgrajenih 2219 veljih in manjpih objektov.

Leta 1951 so končali dela na akciji ŠAMAC - SARAJEVO, kjer je sodelovalo 217.234 brigadirjev.
Viri: Osebni arhiv, Mladina Gradi - ob 20.letnici izgradnje ceste Ljubljana - Zagreb, oktober 1978,
https://casnik.si/minilo-je-60-let-od-otvoritve-avtomobilske-ceste-ljubljana-zagreb/
https://www.dnevnik.si/1042783219


        Dvestoštirideset kilometrov železniške proge Šamac-Sarajevo so leta 1947
                        mladinske brigade uredile v dobrih sedmih mesecih

         Plakat, s katerim so vabili mlade v delovne brigade, ki so gradile progo
                                               Šamac-Sarajevo

       Mladinska delovna brigada Tone Tomšič med gradnjo avtomobilske ceste
                     Ljubljana-Zagreb v Trebnjem na Dolenjskem leta 1958

   Mladinska delovna brigada z Jesenic pri gradnji športnega stadiona v Ravnah
                                           na Koroškem leta 1962

BRIGADIRJI TITOVI

Stojanov Blagoj
https://www.youtube.com/watch?v=4VEhrICcrJs

HEJ, HAJ BRIGADE

Hej-haj brigade!
Hej-haj ruke mlade!
Hej-haj brigade!
Svoju zemlju srcem grade—
svoju zemlju srcem grade.
Arsen Dedic / Ivica Bobinac


https://www.youtube.com/watch?v=DsvJaAef3rc
https://www.facebook.com/yugoslavija.yugoslavija/posts/hej-haj-brigadehej-haj-ruke-mladehej-haj-brigadesvoju-zemlju-srcem-gradesvoju-ze/10156716340103242/

ORA SAVA

Stanojev Blagoj
https://www.youtube.com/watch?v=8rb51Tf0JmE

BRIGADIRSKE SUZE
 

https://www.youtube.com/watch?v=7RiDZ3-gqKU

BRIGADIRSKA PJESMA
Srebrna krila
https://www.youtube.com/watch?v=ogcXBJa5Pj0

SNEG PARTIJE

Sneg partije je nastala kot odgovor na obtožbe Resolucije Informbiroja 1948 leta. V okviru kampanje in omejevanja suverenosti Jugoslavije je vodstvo Sovjetske Zveze pred razglasitvijo Resolucije, omalovaževalo Norodnoosvobodilni boj narodov Jugoslavije. Kot odgovor na to kampanjo, je nastalo veliko pesmi, ki so poveličevale Norodnoosvobodilno vojno, partizane in Josipa Broza Tita. Navkljub SZ se je entuzijazem kazal na Mladinskih delovnih akcijah, saj jim je v pesmi posvečen stih.
Avtor pesmi je Čedomir Minderović, kompozitor pa Oskar Danon.
Od 2:00 naprej


https://www.youtube.com/watch?time_continue=9&v=r7QS2KuM5WY&feature=emb_logo

BOB DNEVA

"Izkazovanje solidarnosti, prostovoljstvo, je pomembno dogajanje, ki plemeniti Slovenijo. Je protiutež vrednotam, ki prevladujejo pri odločevalcih, pri eliti, pri tistih, ki imajo veliko."
Anica Mikuš Kos, psihiatrinja in pediatrinja
Ponedeljek, 26.junij 2017
http://www.vecer.com/bob-dneva

BOB DNEVA

"Nekoč je bilo prostovoljstvo samoumevno, danes je trend. To, da iz dneva v dan potrebujemo več prostovoljstva, je absurd. Nekateri pa v svojo korist dobro izkoriščajo sistem in narod."
Ajet Kevrić, prostovoljec
Sreda, 4.julija 2018
www.vecer.com/bob-dneva

BOB DNEVA

"V mestu je težko dobiti prostovoljca. Če že koga ogovoriš, vpraša, kakšno bo plačilo. Povem mu, da to delo ni plačano z denarjem, ampak z nasmehom, hvaležnostjo ljudi."
Marjeta Kočevar, predsednica RK Slovenj Gradec
Torek, 18. december 2018
www.vecer.com/vecerp.../bob-dneva

MISEL DNEVA

Si predstavljate, da bi se zdaj lotili izgradnje železniške proge Brčko-Banovići z mladinskimi delovnimi brigadami? Težko je zbrati ljudi že za dobrodelni dogodek. Nihče nikomur ne zaupa.
Bogdan Tanjević, košarkarska legenda
Petek, 24.maja 2019
www.primorske.si/

TAM nije bio loš, FAP je bio Mercedesova licenca, jeste, bili malo izišli iz mode ali opet Mercedes, ko nov. Izostavljeno je mislim Renault, tj. Cimos Koper plus naravno i Tomos motori, motorke, vandbrodski motori i mislim agregati i pumpe. Uz to tiristorske lokomotive iz Slovenije i Ikarus, radio je i MAN i Volvo autobuse u licenci.

Ovo mi malo sumnjivo, ako neko ima statistiku po republikama u zadnjem popisu...

Ovo su podaci koje imam. Nemam druge.

Ne sumnjam ja u tebe nego svi ti podaci cini mi se da su sareni, a statistici bas i ne verujem, mnogo friziraju po potrebi.

Srbija i dan danas otplacuje dugove iz bivse SFRJ. Sta reci o drzavi koja je 1989 proglasila bankrot

vladimir (citat):

Srbija i dan danas otplacuje dugove iz bivse SFRJ. Sta reci o drzavi koja je 1989 proglasila bankrot

Vse države, bivše republike SFRJ, plačujejo dolg nastal v času SFRJ.

Vendar, kar je pomembneje, govorim za Slovenijo, dolg Slovenije danes je uradno več kot tri krat (neuradno pa še več) večji kot je bil dolg celotne Jugoslavije leta 1991. Isto velja verjetno tudi za ostale bivše republike, sedaj samostojne države.

Potpisujem u cijelosti. 
Arči, hvala što si me preduhitrio jer sam nešto slično taman planirao napisati.

vladimir (citat):

Srbija i dan danas otplacuje dugove iz bivse SFRJ. Sta reci o drzavi koja je 1989 proglasila bankrot

Kolik je dug Srbije bio 1990. godine?
Koliko se izgradilo od 1970. do 1990.?
Kolik je dug Srbije sada?
Koliko je izgrađeno od 2002. do 2022.?

A ko to treba da vrati?
Mogla je vratiti dug od dnevnica trošenih na mitingovanja!
Mogla je vratiti dug od provale u platni sistem...
Mogla je vratiti dug od prodaje rezidencija, JAT  i druge imovine naslijeđene od SFRJ...
No,... neko je pominjo gaće...

Mislim da je ono nekad i ovo sad najbolje opisao stih:

Drug je Tito krao i narodu dao,
Ovi danas kradu a nikom ne dadu.

Bila je to ozbiljna drzava, smesno je i pomisliti da se danasnje drzave u bilo cemu porede...naj smesnije i mogu reci zalosno je tto sto samostalne drzave nemaju samostalnu politiku vec instrukcije sta treba da rade dobijaju od drugih centara moci, sve ovo pa i pola evrope za bivsu Jugu je sitna boranija.

vladimir (citat):

Srbija i dan danas otplacuje dugove iz bivse SFRJ. Sta reci o drzavi koja je 1989 proglasila bankrot

Pa netko mora isplatiti sve te ceste i drugu infrastrukturu koja je za vrijeme SFRJ izgrađena, uz put i jeftine stambene kredite gdje se stan ili kuća otplatili za smiješan novac

Brkakougar (citat):

Ovo mi malo sumnjivo, ako neko ima statistiku po republikama u zadnjem popisu...

Nešto je izginulo u ratovima, nešto umrlo od starosti a priraštaj je negativan kao uostalom u cijeloj Europi. Ali najveći udio su ljudi koji su otišli za vrijeme ratnih, poratnih godina ali i dan danas odlaze. za nekih 30 godina nije ta cifra nešto neobična.

pera84 (citat):

Mislim da je ono nekad i ovo sad najbolje opisao stih:

Drug je Tito krao i narodu dao,
Ovi danas kradu a nikom ne dadu.

Tito je najmanji problem, jeste životario na Brijunima i plovio na jahti, pušio kubanske cigare i pio viski, sa druge strane ostavio je nula nečega svojoj užoj i široj familiji, u principu nije ni imao privatnog vlasništva. Djeca su mu pozavršavala škole (vjerujem opet kako su im tu i tamo bila vrata otvorena ali opet mi ne izgleda kako su baš sve dobivali na lijepe oči).
Krali su oni koji su se kleli u njega, samo ti su to trpali sebi u džep i svojim pokoljenjima.

Da imamo pluseve Dario..sad bi dobio jedan veliki PLUS za ovaj komentar!