Problem razlikovanja ć i č te đ i dž

U verbalnoj kumunikaciji kao i pri čitanju preko neta ponekad zapažam problem razlikovanja ć i č te đ i dž.
Iako slični, ovi glasovi su različiti. Izgleda mi kao da postoji tendencija u govornom jeziku da se vremenom
potaru razlike i da se četiri glasa svedu samo na dva.
Čini mi se da se to već dešava u pojedinim krajevima, recimo u ćakavskoj Dalmaciji gdje su se ovi glasovi
ujednačili u ć i đ. Ja tamo više uopće ne čujem č i dž.

Ovisi o kraju, dijalektu i narječju, nije to od jučer.
A koliko mi se čini, književni standardni jezik (onaj s TV dnevnika) nije nikad tome pridavao veliku pozornost u izgovoru.
Naučiti pravilno pisati zapravo treba napamet, još u osnovnoj školi.

Max Blitz (citat):

Ovisi o kraju, dijalektu i narječju, nije to od jučer.
A koliko mi se čini, književni standardni jezik (onaj s TV dnevnika) nije nikad tome pridavao veliku pozornost u izgovoru.
Naučiti pravilno pisati zapravo treba napamet, još u osnovnoj školi.

Naučiti napamet pisati moraju ona djeca kod kojih se doma ne pravi razlika ovih glasova.
Tj. ako nisu od malena naučili razlikovati. Postoji i ta kategorija ljudi koji, doduše ispravno (naučeno) pišu
ali ne izgovaraju tako.

VBČ (citat):

Naučiti napamet pisati moraju ona djeca kod kojih se doma ne pravi razlika ovih glasova.
Tj. ako nisu od malena naučili razlikovati. Postoji i ta kategorija ljudi koji, doduše ispravno (naučeno) pišu
ali ne izgovaraju tako.

Jedan sam od takvih.
Bit će i moja kćer.

Pošto znam da si Splićanin, pretpostavljao sam da je tako. U pisanju vidim da ne praviš greške,
dok u izgovoru vjerojatno svodiš na ć i đ kao i drugi Splićani

VBČ (citat):

Pošto znam da si Splićanin, pretpostavljao sam da je tako. U pisanju vidim da ne praviš greške,
dok u izgovoru vjerojatno svodiš na ć i đ kao i drugi Splićani

Rodio sam se u Splitu, zapravo odrastao u Trogiru, u osnovnu školu išao u Trogir, u srednju u Split, kasnije Zagreb.
Pravopis sam prilično dobro još davno naučio u školi, a ostao mi je djelomično dalmatinski naglasak, s tim da ne forsiram dijelekt u svakodnevnom govoru, a posebno ne zagrebački koji mi nije 'prirodan'.
Nekako mi je u redu govoriti književnim s tim blagim dalmatinski naglaskom, a moja kćer govori kao spiker s TV dnevnika.

Dalmatinski izgovor je meni osobno najsimpatičniji.
Uvijek iznova sam rado u Splitu i uživam u komunikaciji s ljudima tamo.
Doduše brljivci su veliki, pa to nekad na plaži može smetat,
često ni u sred mora ne zatvaraju usta
Ipak, top!

U govoru se drzim standardnog jezika. Na netu posto je  lakse kucati koristim EN tastaturu pa se stice utisak da ne koristim slova č,ć š

dpuric (citat):

U govoru se drzim standardnog jezika. Na netu posto je  lakse kucati koristim EN tastaturu pa se stice utisak da ne koristim slova č,ć š

Ne znam zašto ne pišete onako kako treba. Je li samo lijenost u pitanju. Tipkovnica ne treba biti izgovor. I kod mene je njemačka tipkovnica,
ipak to me ne priječi pisati kako treba.

VBČ (citat):

Ne znam zašto ne pišete onako kako treba.

Misliš samo na č, ć, đ i dž ili općenito i dijaklekt, regionalni govor i sl.?

Nigdje ne pišem osim književnim, makar bila najobičnija SMS (nebitna) poruka, ali mi je nekada simpatično na društvenim mrežama pročitati dijalekt.
S tim da treba odvojiti pisanje dijalektom i grube gramatičke i pravopisne greške, ne radi se o istom, a može se dijelom poklapati.

Max Blitz (citat):

VBČ (citat):

Ne znam zašto ne pišete onako kako treba.

Misliš samo na č, ć, đ i dž ili općenito i dijaklekt, regionalni govor i sl.?

Nigdje ne pišem osim književnim, makar bila najobičnija SMS (nebitna) poruka, ali mi je nekada simpatično na društvenim mrežama pročitati dijalekt.
S tim da treba odvojiti pisanje dijalektom i grube gramatičke i pravopisne greške, ne radi se o istom, a može se dijelom poklapati.

Prvenstveno mislim na lijenost pisanja "kvačica". Jer pri ispunjavanju obrazaca, pismima ili slično, u realnom životu svatko piše s "kvačicama".

Što se dijalekata tiče, rado ih čujem i čitam.

Tendencija u društvu je da mladi sve više pišu, ali i govore književnim.
Sad je to šira tema od postavljene, a stariji se bune kako nestaju dijalekti i tu su u pravu.
Odnosno zavisi s koje strane se gleda.
Danas je napisati nepravilno poslovni e-mail, nešto vrlo neprimjereno, a nekada nije postojao.

Što hoću reći? Evo primjer:
Moj stari je bio inženjer strojarstva, stručan u poslu, ali tanak s gramatikom, znao je u pisanju raditi krupne greške.
Očito nije dobro naučio kad je trebao naučiti.
Ili se smatralo da nije bitno, hm....

U poslovnoj komunikaciji dakako da treba se držati književnoga jezika.
Nekad su dijalekti posve drukčiji od književnoga pa nisu svima razumljivi.
Meni se nekad na telefonu javi klijent koji govori samo dijalekt koji je meni teže
razumljiv, recimo bavarski. Nije na meni da nekoga učim općoj kulturi, osobito kad tip vidi da ja ne
vladam njegovim dijalektom, ali ipak ustrajava na njemu.
U tome slučaju ga prebacim kod kolege koji razumije taj dijalekt i problem riješen.

VBČ (citat):

Meni se nekad na telefonu javi klijent koji govori samo dijalekt koji je meni teže
razumljiv, recimo bavarski. Nije na meni da nekoga učim općoj kulturi, osobito kad tip vidi da ja ne
vladam njegovim dijalektom, ali ipak ustrajava na njemu.

U poslovnom svijetu dijalekt nema što tražiti, i ovdje se zapravo ne koristi, tj. nemam sličan primjer tvome, ili u blažoj mjeri.
Također je i u svakodnevnoj komunikaciji ustrajavanje na jakom dijalektu, a osobito ako sugovornik nije iz tog kraja, nešto u stvari nepristojno.
(Pri poslovnoj komunikaciji ljudi s područja ex-Yu, potrebno je obostrano uvažavanje i tolerancija, i u redu je ako koristi svatko svoj standardni normirani jezik. Ili ne sasvim pravilan 'tvoj', npr. kad su Slovenci u pitanju, njima nije za zamjerit. A kad se nakon posla ode u birtiju, onda više nije bitno.)

Druga je stvar ako je sugovornik neka dosta starija osoba, prodavač na tržnici i sl.
Treba imati mjeru u svemu tome, a opet, kako sačuvati dijalekte?

Mladi se lakše 'prešaltaju' kad pričaju s kolegama ili sa starom bakom na selu.

Za uvod.....

Bome, čitljiv ćirilični rukopis (još) mogu pročitat.
A pisao ovako ćirilicu rukom nisam ima možda i više od 30 godina.

Разликовати „ч“ од „ћ“ и „ђ“ од „џ“ није тешко.

Проблем може једино да наступи ако треба разликовати „ћ“ од „ђ“ ... издалека.

Ja jedva pročitah!
Ustvari nisam sve ni uspio pročitat. Više sam nagadjao.
Pisanu ćirilicu slabo čitam.

VBČ (citat):

dpuric (citat):

U govoru se drzim standardnog jezika. Na netu posto je  lakse kucati koristim EN tastaturu pa se stice utisak da ne koristim slova č,ć š

Ne znam zašto ne pišete onako kako treba. Je li samo lijenost u pitanju. Tipkovnica ne treba biti izgovor. I kod mene je njemačka tipkovnica,
ipak to me ne priječi pisati kako treba.

Ista situacija je i kod mene . Moze biti i da je lenjost , slazem se . Ali definitivno nije mesanje navedenih suglasnika i nepoznavanje osnovne gramatike , ili posledica koriscenja dijalekta ili narecja gde je mesanje i neprepoznavanje izrazeno i prisutno.
Pisem kao sto govorim , kada uzmem olovku.
Kada "tipkam" radim to kako mi je lakse , brze i za internet prilicnije . U oba slucaja vodim racuna da mnogo bitniji, gramaticki elemenat uvek bude u redu.

Razlikovati i izgovoriti navedene suglasnike je problem kod Hrvata i u pojedinim govorima u BiH .
Nekada je to problem samo u govoru , a ima slucajeva da se nerazlikovanje odrazava i u pisanju.
Tvrda i meka osobina izgovora glasova je "krivac" nerazlikovanja u pisanju i izgovoru ovih suglasnika.

Kako mi posao zahteva stalnu komunikaciju sa kolegama i poslovnim partnerima posebno mail-ovima,
naviknut sam na pravilno pisanje, u kucanju kada su u pitanju naša govorna područja uvek koristim
dijakritičke znakove: "č, ć, š, đ, ž", dok za korespodenciju sa strancima tastaturu vraćam na EN te tako
umanjujem mogućnost grešaka pri pisanju.
Dosta se na internetu susrećem sa lošom gramatikom i pravopisom ali ajde ista se uči u kasnijim razredima
osnovne škole ali slova se uče mnogo ranije.Mislim da najviše grešaka u kucanju kod ljudi iz našeg regiona
dolazi zbog korišćenja tastature sa slovima bez kvačica gde je najverovatniji problem u nepoznavanju podešavanja iste.
Što se tiče mešanja i korišćenja slova ć, č, đ i dž u mom kraju je vrlo retko osim u Romskoj populaciji
po čijem dijalektu ja živim u Karadžordževoj ulici  

U SLO nemamo tih problema.

Ja nisam imao problem razlikovanja ovih glasova niti znao da taj problem postoji,
jer su za mene to četiri posve različita glasa.
Tek kasnije sam skužio da neki imaju problema.
Vjerujem da je to uopće teško naučiti, ako se nije savladalo još u predškolskoj dobi.

Mikula 67 (citat):

Mislim da najviše grešaka u kucanju kod ljudi iz našeg regiona
dolazi zbog korišćenja tastature sa slovima bez kvačica gde je najverovatniji problem u nepoznavanju podešavanja iste.

Moguće da je i to razlog. A pošto je ovaj forum u informatičkome smislu i edukativnoga karaktera,
možda bi bilo od koristi našim članovima, koji to ne znaju, u jednoj posebnoj temi pokazati kako
to funkcionira.

VBČ (citat):

Moguće da je i to razlog. A pošto je ovaj forum u informatičkome smislu i edukativnoga karaktera,
možda bi bilo od koristi našim članovima, koji to ne znaju, u jednoj posebnoj temi pokazati kako
to funkcionira.

Slažem se u potpunosti.

Makse , radoznao sam da pitam.

Kako ti izgovaras rec Čačak

U ZG si , rodjeni Dalmatinac......

Ovo je dobar insert sa pokojnim Danilom

alexandar (citat):

Makse , radoznao sam da pitam.

Kako ti izgovaras rec Čačak

Srednje 'tvrdo', gotovo kod mene nema razlike u izgovoru č i ć.

Ako se potrudim, a morao bih o tome razmišljat, pa ne bi baš išlo.

Ipak bi bilo neke razlike npr. između Čačak i ptić, ali ne puno.

Gledao sam ovaj film više puta i dopao mi se. Ja koristim na računaru, ova slova koja sada ovde pišem, znači srpska latinica, a kad koristim EN onda je drugačije zbog slova. Trudim se da znakove, kao što su, tačka, zarez, uzvičnik, znak pitanja, stavim kada ima potreba za tim i nastojim da kad pišem to bude uočljivo. Neka me muči, kada gde treba staviti "zarez" pa nekad pomislim da ih često tipkam.

Hvala.

18300....

Svaka cast!

Piroćanac

Sloba1 (citat):

Gledao sam ovaj film više puta i dopao mi se. Ja koristim na računaru, ova slova koja sada ovde pišem, znači srpska latinica, a kad koristim EN onda je drugačije zbog slova. Trudim se da znakove, kao što su, tačka, zarez, uzvičnik, znak pitanja, stavim kada ima potreba za tim i nastojim da kad pišem to bude uočljivo. Neka me muči, kada gde treba staviti "zarez" pa nekad pomislim da ih često tipkam.

Drugi put cu objasniti podrobnije. Ali , kod mene je ovo stvar lenjosti pa i nemara, ali i klasicna navika.
Ovako dosta pisem , belezim .....Na kraju naravno dodam ili oduzmem , uradim lekturu teksta i tako ga spremim.
Ali na Forumu sam nekako opusteniji...
Poruke na telefonima su isto tako ucinile svoje.
Sve po malo , ali nije strasno i to se da ispraviti

alexandar (citat):

Makse , radoznao sam da pitam.

Kako ti izgovaras rec Čačak

Još primjer pa će ti bit sasvim jasno:

U riječi ćevapčić su mi 'sva tri' ista u izgovoru, ne odviše tvrda, a u ćevap je ipak mekše nego u čelik.

Ovisi o konkretnoj riječi.

Ja kad pišem tekst na portalu gde pišem, tu baš vodim računa, na forumu gledam isto da bude korektan u smislu znakova, razmaka, slova i da nema puno grešaka. Nekad u brzini se potkradu ali nismo ni svi lektori te ništa nije za zameriti...

Koliko mogu vidjeti Sloba1 je član iz Srbije koji najkorektije piše u pogledu na ispravno korištenje abedece.

Hvala.. Da, iz Srbije sam, Petrovaradin kod Novog Sada.

VBČ (citat):

Koliko mogu vidjeti Sloba1 je član iz Srbije koji najkorektije piše u pogledu na ispravno korištenje abedece.

Sto se nebi moglo reci za neke druge. 

Max Blitz (citat):

alexandar (citat):

Makse , radoznao sam da pitam.

Kako ti izgovaras rec Čačak

Još primjer pa će ti bit sasvim jasno:

U riječi ćevapčić su mi 'sva tri' ista u izgovoru, ne odviše tvrda, a u ćevap je ipak mekše nego u čelik.

Ovisi o konkretnoj riječi.

Da pretpostavljao sam i u principu mahom tako ljudi i govore i izgovaraju ove glasove u tvom govornom podrucju.
Dijalekti i narecja su jednostavno deo svakog coveka.

Znas li onu brzalicu koja je u stvari i jedna od vezbi izgovora , dikcije i artikulacije ( glumci , spikeri.....)
Kaze....
Četristo četrdeset četiri čavke , čuče čekajući na čika Čedinom čardaku....

alexandar (citat):

Znas li onu brzalicu koja je u stvari i jedna od vezbi izgovora , dikcije i artikulacije ( glumci , spikeri.....)
Kaze....
Četristo četrdeset četiri čavke , čuče čekajući na čika Čedinom čardaku....

Ne znam, ali recimo kod naših spikera na HRT ne primjećujem neku značajnu razliku između č i ć.
Glumci su već druga stvar i ovisno o ulozi.

pera84 (citat):

VBČ (citat):

Koliko mogu vidjeti Sloba1 je član iz Srbije koji najkorektije piše u pogledu na ispravno korištenje abedece.

Sto se nebi moglo reci za neke druge. 

Uffff Peroooo...
Ti niti pazis kako pises , niti sta pises  

Max Blitz (citat):

alexandar (citat):

Znas li onu brzalicu koja je u stvari i jedna od vezbi izgovora , dikcije i artikulacije ( glumci , spikeri.....)
Kaze....
Četristo četrdeset četiri čavke , čuče čekajući na čika Čedinom čardaku....

Ne znam, ali recimo kod naših spikera na HRT ne primjećujem neku značajnu razliku između č i ć.
Glumci su već druga stvar i ovisno o ulozi.

Da , slazem se . Slusao sam i izgovor je korektniji naravno.
To je vezba , profesija je takva

Ha , baš se prijatno iznenadih kad slučajno listajući videh na forumu i ove drugarske razgovore o mešanju Č, Ć i Đ, Dž. I baš mi je simpatično.

 Ni sam ja ne razlikujem kad upotrebiti koje od tih slova, osim u nekim svakodnevnim rečima. A nisam ni dalmatinac a ni slovenac niti stranac  . Čak i kad sam pisao tehničke opise za neke  projekte još kao pripravnik ,da ne ispadnem " nepismen" , znao sam pitati kolege " keramiČ ( Ć )ke ploČ (Ć)ice koje Č, Ć da stavim. " .

 A u školi na pismenom zadatku iz engleskog jezika, prevod nepoznatog teksta sa engleskog na srpski, mi profesorka smanjila ocenu zbog tog Č.Ć i i Đ, Dž.

 Pa kao ćata u vojsci mešao sam te " babe i žabe ".

 Nekima je to bilo i simpatično, devojke mi rekle i šarmantno  ...I onda mi jedna devojka u studentskim danima, koja je večradila kao logoped, objasnila da je to zato što pogrešno namestim jezik pri izgovoru tih slova pa samog sebe pogrešno čujem pa zato pogrešno i pišem jer onda nemam osečaj za ta slova. Za neke od tih slova kad se izgovaraju jezik treba da je na gornjim nepcima, a za druge dole...Tako nekako , a ja valjda nekako bezveze namestim jezik pri izgovoru. E a to se vežbom popravlja.....

...E pa ja niti vežbao niti uvežbah....

Lično potpuno razlikujem Dž i Đ, Č i Ć, Čak i vraćena slova u crnogorskom jeziku Meko Ž i meko Š, za koje nema tipke a pišu se kao Z i Š sa jednom kvačicom kao kod slova Ć.  To što se tiče latinice, a ćiričično slovo meko Š se piše ovako - Ć.
Inače, ovdje tipkam zavisno od tastature, ako ima slova sa kvačicom, onda koristim srpsku latinicu, kao opciju, a ako nema, hbg ne pamtim ispod koje tipke se nalazi koje slovo, pa pišem kao Višani. U slučaju slova Đ, koristim Dj.

P.S. alexandar, crtica ispod pisanog slova Š je davno izbačena, a vidim da je ti još koristiš.

Jeste , u pravu si porucnice.......

Ali , to mi je ostalo odavno. Pokusavam da izbacim tu naviku , i u pocetku dok sam potpuno koncentrisan ide , ali kada tekst odmakne vrati se onako bas "po navici".
U osnovnoj skoli sam imao ucitelja. Ucitelja Ziku. Krstanovic Zivojina , iz plejade srpskih ucitelja starog kova. Neka mu je vecna slava i HVALA!
Pored svih divnih ljudskih osobina , umeo nas je , kroz specificnu pricu , uciti svim dobrim ljudskim osobinama , a meni se najvise svidjao njegov "neformalni" rukopis. Znaci onaj rukopis koji je pisao mimo skolske table.
Imao sam ga prilike vidjati , cesto , i to je bio u stvari krasnopis . Secam se da sam oblik mnogih slova kopirao i zeleo da budu slicna ......i tako ostade .......

A i moja deca me pitaju koje je to slovo Š sa crtom ispod......jbg.

alexandar (citat):

Jeste , u pravu si porucnice.......

Ali , to mi je ostalo odavno. Pokusavam da izbacim tu naviku , i u pocetku dok sam potpuno koncentrisan ide , ali kada tekst odmakne vrati se onako bas "po navici".
U osnovnoj skoli sam imao ucitelja. Ucitelja Ziku. Krstanovic Zivojina , iz plejade srpskih ucitelja starog kova. Neka mu je vecna slava i HVALA!
Pored svih divnih ljudskih osobina , umeo nas je , kroz specificnu pricu , uciti svim dobrim ljudskim osobinama , a meni se najvise svidjao njegov "neformalni" rukopis. Znaci onaj rukopis koji je pisao mimo skolske table.
Imao sam ga prilike vidjati , cesto , i to je bio u stvari krasnopis . Secam se da sam oblik mnogih slova kopirao i zeleo da budu slicna ......i tako ostade .......

A i moja deca me pitaju koje je to slovo Š sa crtom ispod......jbg.

I sam sam muku mučio da pri bržem diktatu ne pišem crtu ispod, jer mahinalno, po navici ode olovka "sama".
I ja dan danas volim ono: kosa - tanka, uspravna - debela. U stvari, to je bila osnova krasnopisa.

A zašto se piše ili ne piše ta crta ispod Š?

VBČ (citat):

A zašto se piše ili ne piše ta crta ispod Š?

Napiši malim pisanim slovima šišmiš, pa ćeš vidjet zašto.

Ali stvarno je crta izbačena, ne znam zašto, bila je korisna pri rukopisu, sjećam se da je bilo pravilo bez crte kad sam išao u osnovnu i kad smo učili ćirilicu u trećem razredu.

Max Blitz (citat):

VBČ (citat):

A zašto se piše ili ne piše ta crta ispod Š?

Napiši malim pisanim slovima šišmiš, pa ćeš vidjet zašto.

Ali stvarno je crta izbačena, ne znam zašto, bila je korisna pri rukopisu, sjećam se da je bilo pravilo bez crte kad sam išao u osnovnu i kad smo učili ćirilicu u trećem razredu.

Vjerovatno da bi se "olakšalo" pisanje. Malo slovo T se piše sa crtom iznad, pa nema potrebe da se piše ispod za Š, jer se bitno razlikuju.

Ja i dan danas pišem "š" sa crticom tako sam i učio u školi,
izmene su krenule sa raznim fontovima gde se lakše odrađivalo
š bez crtice, evo citata gde leži problem...

Citat: (citat):

Од половине 19. века па до данас, нама очајнички треба један Вук за типографију, макар приближних квалитета оном великом.  Као последица те чињенице скоро све што је штампано ћирилицом у последњих 150 година, штампано је писмима које су дизајнирали и урадили странци, често без знања о нашим рукописним писмима и ћирилици уопште. Немајући осећај а сигурно ни интерес (држава се никада није одлучила да финансира израду бар неколико писама) ми и даље користимо десетак ћирилица које изгледају како изгледају. Ако и ваљају, преузели смо их од Руса уз коришћење неколико њихових слова која нису у духу српског писма, нарочито у курзиву [You must be registered and logged in to see this image.]. Велику штету нашем писму наносе и аматери који због недостатка ћириличних писама преправљају постојеће латинице на недопустиво неук начин. Да постоје бројне и лепе ћирилице, они то не би радили, или бар то нико не би користио.
 
Шта из овога можемо да закључимо?
Да латиница име више категорија него што ми имамо писама? Тачно!
Да је ћирилица у очајном стању. Тачно!
Да никакав закон о обавезности примене ћирилице не може дизајнера да натера да користи неколико пристојних и десетак лоших ћирилица када је однос у корист латинице 1 : 1.000. Опет тачно!
Чињеница је да сва наша периодика, књиге и новине које излазе ћирилицом у 95% случајева користе неколико писма урађених пре свега за потребе интернета. Ћирилички Тајмс, Хелветику, Футуру, Ариел, Вердану а по неко и Мињон (што је доказ нечијег укуса). Ако изузмемо „Политику“ чија писма је правио Вељовић (што је за сваку похвалу, види се мајсторска рука, па је Политика постала за углед) сва писма су радили странци којима ћирилица није блиска. Једном речју    НЕ ПОСТОЈИ ПИСМО
    У ШИРОЈ УПОТРЕБИ
    КОЈЕ СМО МИ ПРАВИЛИ.
Шта имамо уместо писама?
Имамо разне одборе.
    •    Одбор за стандардизацију српског језика (САНУ).
    •    Центар за уметничка и научна истраживања (ФПУ)
    •    Одбор за писмо (Вукова задужбина)!!!
    •    Комисија за оцењивање ликова ћириличког писма (Вукова задужбина)!!!
    •    Одбор за стандардизацију ћириличног и латиничног писма (Вукова задужбина)!!!
    •    Неколико удружења и неформалних група које се боре за примену и одржање ћирилице као нашег традиционалног писма.
Није нам познато шта све раде ти одбори, колика финансијска средства су до сада утрошили али нам је познато    ДА НИ ЈЕДНО ЈЕДИНО
    ПИСМО НИСУ ФИНАНСИРАЛИ
    ИЛИ НАПРАВИЛИ.
Пошто то траје годинама, логичан закључак је да или нису заинтересовани или су неспособни, али у сваком случају они би изгледа наставили у том правцу колико треба.
    Свакако можемо да закључимо да ни један одбор, ни једна комисија никада нису направили ни једно писмо а нама требају писма а не одбори.
Израда писма кошта, само је у питању да ли цена одговара значају. Тврдимо да је израда ћириличних писама од НАЦИОНАЛНОГ значаја а хитност решења у категорији ХИТНО јер немамо ни једно наше писмо у широј употреби.
Поставља се питање како решити тај наизглед нерешив проблем. Пошто немамо генија, ослонимо се на тимски рад. Тврдимо да постоји бар неколико креативних аутора способних да дизајнирају квалитетне ћирилице. Такође тврдимо да постоји бар неколико врсних зналаца који су у стању да изведу писмо према идејама и цртежима дизајнера и од њих направе писмо спремно за употребу (сложен и дуготрајан процес). Дакле, шта нам треба даље.

РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА
Из свега наведеног, очигледно је да Држава (Министарство за културу, Министарство за образовање) мора да:
I    формира стручну Државну комисију за оцену и откуп писама
II    распише конкурс за откуп писама
III    финансира откуп писама
IV    финансира израду, дистрибуцију и промоцију писама.
I Комисија
Комисију би сачињавали наши најбољи типографи: Ј. Вељовић (светски признат и познат), С. Филеки, Додик, О. Стојадиновић, Ђ. Живковић, И. Кнежевић... Комисија би се састајала двапута годишње, по неколико дана.
Први пут да на основу расположивих средстава и потребе за одређеним типом писама дефинише услове и правила конкурса. Рецимо треба нам једно букварско писмо (2 тежине), два књижна (3 тежине плус италик – серифно и безсерифно), два скрипт писма (2 тежине) и једно дисплеј (2 тежине).
Други пут би се састали да би извршили избор и процену пристиглих писама.
II Конкурс
Конкурс би био расписан једанпут годишње. Писма се откупљују за потребе државних институција, дакле не за остала правна или физичка лица. Писма која се откупе била би према потребама подељена свим државним институцијама уметности, културе, образовања, управе итд.
III Финансирање откупа
Изнели смо већ констатацију да је проблем у категорији ХИТНО.
а)    Уколико постоји сазнање, добра воља и финансијске могућности, тада треба одмах, у првој години, откупити двадесетак писама (већ сада постоји и више од тог броја а нису у широј употреби, јер нико није хтео да плати развој и израду), као ударну дозу, а сваке следеће године по 5–6 писама.
б)    Уколико финансијске могућности то не дозвољавају, онда стартовати скромно са 5–6 писама и тако наставити. да у наредних 5 година имамо 40 нових писама.
Цене
За дизајн и израду фамилије књижног писма од 2–6 фонтова треба од 6 месеци до 2 године.
Дизајн и израда једног писма у зависности од сложености и броја фонтова у фамилији износи 3.000 – 20.000 ЕУР (у нашим условима и према нашим могућностима – на Западу је та цена десет пута већа).
Узмимо на пример (није далеко од истине) да је комисија дала следеће услове конкурса. Колики би откуп био? По нама он би се кретао у следећим границама.
    Букварско писмо    до    6.000 ЕУР
    (2 тежине)
    Књижно серифно    до    20.000 ЕУР
    (3 тежине, 3 италика – укупно 6)
    Књижно безсерифно    до    20.000 ЕУР
    (3 тежине, 3 италика – укупно 6)
    Скрипт писмо    до    5.000 ЕУР
    (2 тежине)
    Дизајн ћирилице по латиничном писму    до    5.000 ЕУР
    (2 тежине, 2 италика – укупно 4)
    Дисплеј писмо    до    4.000 ЕУР
    (2 тежине)
Дакле за 6 фамилија (укупно 22 фонта) сума би износила 60.000 ЕУР годишње. Цене се односе на комплетан сет ћиричичних и латиничних слова са интерпункцијом. Уколико дизајнер нема комплетан сет, комисија би одлучивала колико вреди некомплетно писмо, јер се недостајућа слова и интерпункција свакако морају дорадити. Такође, комисија може у оквиру постојећег буџета неко писмо додатно наградити, јер рецимо има више тежина.
IV Израда и дистрибуција
На основу дизајна на папиру (тежи случај) или чак у дигиталном облику приложеног писама потребно је:
    а)    писмо прегледати од стране супервизора за писмо (рецимо два члана из комисије за пријем писама) и исправити уочене грешке у облику слова.
    б)    израдити недостајуће знаке и симболе за потпуни ћирилични и латинични сет знакова
    ц)    извршити или поправити керновање слова
    д)    тестирати писмо
    е)    сачинити верзије за PC и Macintosh рачунаре
Ко то може да ради?
Очигледно врло стручна екипа.
Постоје две могућности.
–    Да то ради неки постојећи стручан Студио с којим би се склопио уговор о сарадњи за израду, дистрибуцију и промоцију писама на Интернету.
–    Да се формира Државна агенција (институт) за писмо која би обављала тај посао.
У случају да Држава формира такву агенцију потребан је радни простор, опрема, програми и радна снага.
Почетне инвестиције
•    Радни простор око 200 м2 са брзим телефонским линијама
•    Намештај, клима итд    око 10.000 ЕУР
•    Опрема: (један MacBookPro преносни рачунар, два MacPro рачунара
    са мониторима од 23 инча, три PC рачунара са 21 инч мониторима,
    сервер, скенер А3, принтер А3, пројектор, додатни уређаји)    око 25.000 ЕУР
•    Програми (FontLab х 4 Adobe Creative Suit х 4, MS Office x 5 и др.)    око 9.000 ЕУР
Укупни почетни инвестициони трошкови без радног простора    око 44,000 ЕУР
Месечни трошкови
•    Трошкови за материјал (папир, тонер ...), одржавање, режије    око 3.000 ЕУР
•    Директор (1,200), 4 стручна радника (2,800), комерцијалиста (700),
    секретар (400), чистачица (300) са пуним радним временом
    и 2 супервизора за писмо (1.000) са 1/3 радног времена    око 6.400 ЕУР
Дакле укупни месечни нето трошкови износе    око 9.400 ЕУР   
Сви осим секретара су изузетно стручни и тешко их је наговорити и за ове суме. Већ зарађују више и можда ће то бити проблем.
    (Из целог овог посла, укључујући руковођење, треба искључити почасне чланове, ентузијасте, нестручњаке и све оне који никада нису направили ни једно писмо. За операцију на срцу је потребан хирург кардиолог а не педијатар или болничар. Јесте да су сви они у истој медицинској струци али за успех би свако, без изузетка, одабрао кардиолога.)
Да ли Агенција може да остварује приход?
Агенција може да остварује приход по више основа. Како се у њој налазе врхунски стручњаци за типографију она може:
–    да креира, производи и продаје правним и физичким лицима сопствена писма, укључујући продају преко интернета
–    да уз договор са ауторима откупљених писама, уз правичну накнаду, продаје њихова писама правним и физичким лицима
–    да пружа саветодавне услуге
Ипак треба имати на уму да израда и продаја ћирилице није ни близу толико комерцијална као што је израда и продаја латинице. чак, иако изузмемо наш обичај да не плаћамо ако нас не приморају, тржиште је за ћирилицу стварно мало у поређењу са латиницим. То просто треба да схватимо као питање од националног интереса и да се у складу с тим понашамо.

ЗАКЉУЧАК
Држава Србија је била 150 година равнодушна према писму, да ли ће и даље остати? Да није тако, данас се не би борили да докажемо да ћирилица јесте наше историјско писмо, да оно што је наше треба примењивати, развијати и неговати а туђе поштовати.
На крају треба истаћи да је ово скроман покушај (трећи пут) како би се проблем, не само примене ћирилице, већ пре свега израде, о чему нико не говори, приближио Министарству културе. И даље чекамо првог Министра културе у историји Србије који ће се одлучити на финансирање израде и откупа ћирилице.
Наведене цифре су приближне, иако нису далеко од истине, а служе само као показатељ о неопходним средствима.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Taj stari stil pisanja podcrtanog cirilicnog slova ш je bio deo ucenja starijih ( ne svih) generacija djaka.
I u pravu je Mikula jer nije bilo standarda , ni pre ni sada , a stampanje knjiga je vrseno ili na zapadu ili u Rusiji , pa odatle i ovo.
Naravno i krasnopis je podrazumevao "kitnjastije" pisanje , pa otuda i "sloboda" u rukopisu.
Inace Vukov recnik i bukvar iz 1927. nemaju podcrtano slovo ш