Našice saniteta

našice saniteta 72 avgust...73 oktober
pva četa, prvi vod, prva desetina, prvi v postroju z Andrejem v desetini, "stalno prvi"
kom. čete tomo čukalevski, takrat poročnik, "mali papreni"
kom. voda josip perkovič, takrat vodnik, "lepi dečko"

po usposabljanju pa "cepanje" prijavnice v Našicah, z banjalučanom esad-om menković, kemijski tehnik... in drugega se ne spomnim, bil je srb nekje "od aleksinac, bre"??? Tešić???...
komanda stana, komandir st. vod. I. klase, pil je kot "drotar", mi na prijavnici pa tudi...

legenda je bil zastavnik in to "ratni" GAJO Prostran, komandir "kuvara"...



lep pozdrav vsem

po letu 73 sem bil še dvakrat v Našicah, prvič leta 88 v cementarni, leži na bivšem strelišču v Zoljanu in drugič leta 91 mislim da marca meseca, ko se je v zraku že čutila naelektrenost, pred tem sem bil v Kuli..., vsakič sem se za "pet minut" ustavil na "kapiji" in malo poklepetal s prijavničarji...

mi "prijavničari" smo bili podrejeni tudi "bezbednjaku" kapitanu - stotniku Matoševiću iz pule, krasen človek, dolžnost pa nam je bila čiščenje njegove pisarne. v njo smo smeli samo mi "prijavničarji", bog ne daj še kdo drug, pa KOS   pa ti štosi... ja pa ja, vsak večer je bilo v pisarni "grupisnje na nacinalni osnovi" in tarok do "povečerja", "pa i duže ponekad", ali pa pri "stažotih", v sobi so bili vsi trije slovenci...

ha, izgleda, da je bila kasarna našice res prava "kaznilnica", kot jo je imenoval "strela" na drugem naslovu, ker se noče nihče več spomniti ničesar in noče nič napisati???

uf da ne pozabim
stari vodnik komandir komande stana je za "čato-ta" postavil katoliškega duhovnika - popa iz kutine, zazvonili so vsi zvonovi tja do GŠ v Beogradu. tudi jaz sem moral iti na pogovor k kapetanu matoševiću kos-ovcu, kaj misim o "pop-u"..., revolucija leta 73!!!. a stari vodnik se ni dal:, nastavil sem si tistega, ki mu lahko zaupam in bo naredil tisto kar se bova dogovorila, drugega mi pa tudi niste dali, je najbolj pismen od vseh kar jih je v enoti in res je bilo tako, vse v nulo, res je bil red, ja je bil pa tudi stari vodnik malo "renegat-a" - upornik..., pa malo več cezarja in rubina, he he ...,
s popom sva bila res dobra kolega...

ne boste verjeli , danes sva se po 43-letih slišala z esadom, bila sva skupaj v našicah na prijavnici, striček gugl je fantastičen, še sedaj imam kurjo kožo (groznicu), ma je malo nostalgije, pa naj reče kdo kar hoče, lepo ga je bilo slišati po tolikih letih...

72 sam bio u sanitetu,da li je neko bio?Dusan Umicevic

duca72 bok "stari", uau sva že dva "grobara", ki sva preživela, učili so nas, saj se še spomniš, da imamo bolničarji zelo kratek rok trajanja, to v vojni..., a se ne damo kar tako...

jaz sem bil avgust 72 do oktober 73 1. četa, 1. vod, 1 desetina (odelenje), komandir por. tomo čukalevski..., mali "papreni", mi smo bili prva četa nad "stacionarom"...

hudirja, izgleda, da je res, da imamo mi bolničari res kratek rok trajanja, po treh mesecih sva se oglasila samo dva iz generacije 72/73???..., morda je še kje po tej naši bivši jugi še kdo???...

ne moreš vjeramet, da sva se javila iz cele "juge" samo dva sanitejca..., dobro lahko bi se tudi kašen "divizionac"...

sem se spomnil enega "druga" iz voda: Borisav - Bora Stojanović iz Leskovac bre iz Vučje, bil je ing. agronomije...
drugi: Milenko Stanimirović - 80 posto..., to je bilo "špicname"..., zadolžen je bil za "učionu"...

pa znate, da sam prije neki tjedan uspostavil vezu i sa "drugaricom", iz susjednog sela pored našica, koja mi je dolazila u posjetu usamljenom vojniku daleko od porodice, od voljenih..., u vrijeme njenog raspusta na fakultetu, tamo daleke sedemdesettreće, pa izlazak do dvadestčetiri, (dobro za prijavničara je bilo to bez veze) uffff, kakve godine, fantastične..., kad smo se čuli bilo je ludo, svega smo se sjetili, svakog koraka, ma film (ko na yt) se je vrtjel u nulu, od prvog sekunda kad sam sjeo u busu pored nje za zagreb, išao sam u vojnu bolnici, jebiga malo kržljav..., to bi continue...

jozl52 (citat):

pa znate, da sam prije neki tjedan uspostavil vezu i sa "drugaricom", iz susjednog sela pored našica, koja mi je dolazila u posjetu usamljenom vojniku daleko od porodice, od voljenih..., u vrijeme njenog raspusta na fakultetu, tamo daleke sedemdesettreće, pa izlazak do dvadestčetiri, (dobro za prijavničara je bilo to bez veze) uffff, kakve godine, fantastične..., kad smo se čuli bilo je ludo, svega smo se sjetili, svakog koraka, ma film (ko na yt) se je vrtjel u nulu, od prvog sekunda kad sam sjeo u busu pored nje za zagreb, išao sam u vojnu bolnici, jebiga malo kržljav..., to bi continue...

To je možda interesantnije, nego da si sreo komandira

poručnik:

a videh jednom tog mog komandira "tomu čukalevskog", makedonče mali "metarcvancih" papreni, prava žiletka , a bio je dobar, tamo 80...90 na tv dozvolte da se obratim, ovi su ga dali kao glavnu zvezdu u nastavnom sanitetskom centru, pao sam dole, suze na licu..., bio sam gotov..., još danas ne mogu zaboraviti...

Čekamo "continue"...

jozl52 (citat):

makedonče mali "metarcvancih" papreni, prava žiletka

Bit će da je kadrovska služba ciljano gledala da svaka jedinica ima po jednog takvog, točno kako si kratko opisao, imao sam ga i ja, zastavnik I kl.

Komandant Centra potpukovnik Tomo Čukalevski
sem našel na forum, moj komandir čete je bil izgleda do devetdestih let komandant sanitetskega centra, iz našic se je preselil v Trebinje..., kdaj so se selili pa nevem...

do, pa kaj nema na tom forumu ni jednog bolničara - grobara. žalosno, pa kaj smo svi bogibeli, ja čukalevski je rekao, bolničar ima samo 3 dana, a strjelac u ofenzivi 5, koji sam sada ja..., pa u ratu su borci na prvim prvim linijama itekako odvisni od sanitete, da jih izvuku. poveže prebaci u šta ja znam.., da imaju jedinice neku sigurnost, da bude neko brinuo za njih, kad nešto zahebe..., malo nostalgije...

samo kad dobiješ devetku ili dvanjsticu u nogu, šta sad, kad ti slomi stegnenu kost.., uau... ili dobiješ kalšnika u jetra...,

tu smo onda mi...



bolničari ili "grobari"...

izvinite na jeziku kojem sam pial.....

pozdeav ja sam radio kao bolnicar u Nasicama u ambulanti 88 89 sa dr Sanja I Milance starjesina stariji vodnik.Covijek legenda.Nista neznam o njemu da li je ok.Ima li tko da se javi da je bio u Nasicama 87 88 December

bil v našicah avgust 72... oktober 73, v prvi četi poročnik tomo čukalevski, pozneje je bil komandant san. centra v trebinju, mali metarcvancig, papreni, a dobar ..., potem sem bil v našicah in tudi v kasarni leta 85 in februarja 91, ko se je že "kuhalo sranje" ..., aha a doktor je bil kap I. klase rastko divjak, miislim, da je bil iz delnic... (vedno je vpašal na "lekarskoj": ajde momče šta ti je, ajde reci doktoru), prava ljudina...

pa dobro, stvrno nema ni jednog bolničara - grobara, javio se samo jedan DUCA pre 4 godina, pa naša legenda PORUČNIK malo provocira i Max blic - kao brzi..., ja ono je bilo..., nema nastavka..., no continu..., malo sam bio optimista..., jebiga...

jozl52 (citat):

pa dobro, stvrno nema ni jednog bolničara - grobara, javio se samo jedan DUCA pre 4 godina, pa naša legenda PORUČNIK malo provocira i Max blic - kao brzi..., ja ono je bilo..., nema nastavka..., no continu..., malo sam bio optimista..., jebiga...

Pa opiši kako je bilo tada, čega se sjećaš...
Jedno vrijeme bila sanitetska srednja vojna škola, ne znaam bješe li u Novom Sadu, ali je ukinuta, čini mi se, jer je imalo dovoljno vojnika sa medicinskom školom.