Gospodarstvo

260-270usd cena gasa za Srbiju .ne samo da smo uvoznici gasa vec smo postali i tranzitna zemlja za gas. uradjeno je to expresno brzo i u tajnosti.prosli put  su nas EU I Amerikanci sjebali za  juzni tok ovaj put nisu uspeli.makedonci su slusali amere pa sad nemaju nikakav gas ameri su preko makedonaca blokirali turski tok. jednostavno turski tok je zaobisao makedoniju. bez gasa puteva struje i uredjene infrastrukture nema ni investicija. ovi glupaci kod nas samo ponavljaju jeftina radna snaga. mnogo jeftinije radne snage ima u celom svetu ali nema blizinu Evrope jeftine energente i uredjenu infrastrukturu.to je osnov za strane investicie koje su ove god kod nas 3 milijarde usd

projekat juzni tok je propao jer ga je blokirala EU i USA ucenivsi Bugarsku. od ovog projekta bi sve zemlje ex.yu imale koristi. dogovor Erdogan -Putin  otvorio je sansu za novi put gasa prema ex.yu.nazalost Makedonci kao najvernije marionete nisu dozvolile prolazak kroz svoju zemlju.Bugari su najzad shvatili koliku stetu imaju kupujuci gas iz drugog pravca i prikljucili su se projektu turski tok. za sve ove godine blokade ruskog gasa pretrpeli smo milionske stete zbog EU i USA.  i dalje U Srbiji ima onih koji bleje za eu i amerikancima od kojih imamo samo stetu.

Vrijeme će pokazat od koga ste imali najveću štetu, ali tad će bit kasno!

PANDEMIJA & BOGATSTVO

Vsakoletna lestvica najbogateljših je pokazala, da je pandemično leto prineslo rekordno število miljarderjev s še večjim kupom bogatstva. Na Forbesovi letvici je letos kar 2755 milijarderjev.  Donald Trump na lestvici pada, med novimi milijarderji pa je med drugimi tudi zvezda resničnostnih šovov.

Eden najuspešnejših podjetnikov na svetu in multimilijarder Elon Musk je nedavno dosegel neto vrednost 300 milijard dolarjev, kar ga je uvrstilo med najbogatejše osebe na svetu v celotni zgodovini človeštva. Musk je tudi najbogatejša oseba v Severni Ameriki. Kdo je najbogatejši na ostalih celinah?

Severna Amerika: ELON MUSK - 262,5 milijarde €

Milijarder in uspešni podjetnik je večino svojega premoženja dosegel s podjetjema Tesla in SpaceX. V zadnjih letih, še posebej med pandemijo covida-19, pa je njegovo bogastvo še narastlo. Kot poroča Forbes, trenutna neto vrednost Muska presega BDP Južne Amerike.

Evropa: BERNARD ARNAULT - 174 milijard €

Predsednik in izvršni direktor LVMH, konglomerata luksuznih izdelkov prestižnih blagovnih znamk, kot so Christian Dior, Louis Vuitton in Tiffany, je leta 2021 svoje bogastvo povečal na več kot 174 milijard €.
Bernard Arnault je ne le najbogatejši v Evropi, ampak tudi tretja najbogatejša oseba na svetu.

Azija: MUKESH AMBAMI - 87,4 milijarde €

Indijskemu poslovnežu je veliko premoženje prinesla predvsem multinacionalna korporacija Reliance Industries. Poleg poslovnih dosežkov je Ambani znan tudi po družinski zasebni rezidenci OTT Antilia, ki velja za eno najdražjih nepremičnin na svetu. S skoraj 90 milijardami evrov neto vrednosti Ambani na lestvici najbogatejših Zemljanov zaseda 11. mesto.

Avstralazija: GINA RINEHART - 20,1 milijarde €

Poslovna ženska Gina Rinehart je svoje premoženje pridobila z rudarskim magnatom. Gina je podjetje prevzela od očeta, raziskovalca železove rude, ko je bil ta v velikih finančnih težavah. Kot navaja Forbes, največji del bogastva prihaja iz rudarskega projekta Roy Hill.

Južna Amerika: IRIS FONTBONA - 18,3 milijarde €

Južnoameriški poslovnež Antonio Andrónico Luksic Abaroa je ustvaril veliko bogastvo predvsem na račun uspešnih podjetij v sektorju pijač, industrije in rudarstva. Po njegovi smrti je podjetja podedovala njegova vdova Iris Fontbona in tako postala najbogatejša prebivalka Južne Amerike.

Afrika: ALIKO DANGOTE - 10,6 milijarde €

Afričan Aliko Dangote je obogatel s podjetjem Dangote Cement. Podjetje je največji proizvajalec cementa na celini. Leta 2020 naj bi imelo kar 2,4 milijarde evrov prihodkov. K njegovemu bogastvu veliko prispevajo tudi deleži v drugih podjetjih, ki proizvajajo sol in sladkor, navaja Forbes.
[You must be registered and logged in to see this link.]

PATER AVARUS, FILIUS PRODIGUS.
Oče skopuh, sin razsipnež.

DIVES RARUS, QUI NON AVARUS.
Redkokateri bogataš ni skopuh.

FIERI NON POTEST, UT VITRUS AURO ARGENTOQUE AMATUR.
Nemogoče je kupiti krepost z zlatom in srebrom.

FIUNT NERONES MISERI FACTI LOCUPLETES.
Kadar reveži obogatijo postanejo Neroni.

LUCRI BONUS EST ODOR EX RE QUALIBET.
Vonj dobička je prijeten, naj prihaja od koderkoli.

MORS SERVAT LEGEM, TOLLIT CUM PAUPERE REGEM.
Smrt se drži zakona, s seboj jemlje reveža in kralja.

MULTA PETENTIBUS DESUNT MULTA.
Tistim, ki si marsikaj želijo, marsikaj manjka.

"Sreča ne prebiva v lastnini, niti v zlatu, sreča prebiva v duši."
Demokrit

»Majhni dolgovi ubogega človeka povzročajo mnogo hrupa, gromozanski dolgovi države pa rastejo tiho in nemo.«
(Stara modrost)

»Le vlada lahko kvaliteten papir prekrije s kvalitetnim črnilom in ustvari kombinacijo, ki nima vrednosti.«
Milton Friedman, Nobelov nagrajenec za ekonomijo 1976

»Glavni cilj firme je zaslužiti denar, a cilj vlade je vzeti velik del tega denarja in ga dati drugim.«
Larry Ellison, soustanovitelj Oracla

"Nekdo danes sedi v senci, ker je nekdo dolgo časa nazaj posadil drevo."
Warren E. Buffett

»Ni vse zlato kar se sveti, vendar je brez zlata vse nič.«

»Če lahko zaslužiš srebro z govorjenjem, lahko zaslužiš zlato z molčanjem.«
Grški pregovor

LJUDJE SLEDIJO SPOSOBNIM
»Družba, ki zaničuje odlične vodovodarje, kar je to manj plemenit poklic, in ki dopušča bahavost mislecev, kar je njihovo početje tako vzvišeno, bo imela slabo vodovodno napeljavo in slabo miselnost. Tako njene cevi kot modrosti ne bodo sposobne zadržati vode.«
John Gardner, pisec

»V vsakem koščku nasmeha, pozornosti in lepih besedah, ki jih poklanjaš, je košček raja.«
Lizina zbirka modrosti, št.08;
[You must be registered and logged in to see this link.]

»Ob pravem trenutku izgovorjena beseda je jabolko v srebrni posodi.«
Solomon

»Zelo pogosto je dovolj samo, da si poleg nekoga. Ni potreben dotik, niti pogovor. Zadosten je občutek, ki poteka med vama, da se zavedate, da niste sami.«
Marilyn Monroe

»Včasih sem mislil, da je najhujše, če si sam. A to ni res. Najhujša stvar, ki se ti lahko zgodi, je, da si obkrožen z ljudmi, ob katerih si osamljen.«
Robin Williams

BOB DNEVA
»Imate ljudi, ki so si v tranzicijskem obdobju spretno skovali kapitalske dobičke, sesuli podjetja, spravili delavce na ceste, danes pa se igrajo socialne storitve.«
Marko Slavič, direktor Doma Danice Vogrinec
Sobota, 13.maj 2017
[You must be registered and logged in to see this link.]

Prepričana sem, da je človek, ki se oklepa bogatstva, ki ga vse življenje skrbi za bogatstvo, v resnici zelo reven.
Če pa svoj denar porabi za to, da služi drugim, je bogat, zelo bogat.
Mati Tereza (1910 - 1997)

Več ko imaš, bolj si zaposlen in manj daješ. Toda manj ko imaš, svobodnejši si...
Mati Tereza (1910 - 1997)

SESTAVA OSEBNIH FINANC V SLOVENIJI

* Depoziti v bankah - 39,8% = 26.900 €
* Gotovina - 8,2% = 5.700 €
* Življenjska in pokojninska zavarovanja - 14% = 9.700 €
* Lastniški kapital - 30% = 20.600 €
* Drugo - 8% = 5.500 €
* Povprečno premoženje - 100% = 68.400 €

To bi naj bili statistični podatki nekega imaginarnega povprečja premoženja, ki ga premore naš državljan ter razdelitve le-tega na različne načine vlaganja kapitala. Še vedno pa preseneča previsok delež depozitov, zlasti v okviru bančnih negativnih in skromnih obresti, kar tudi pomeni ob rastoči inflaciji realno izgubo tega premoženja. Na koncu leta 2021 so ugotovili, da je bila v letu 2021 uradna stopnja inflacije 4,9%. Seveda bi se morali bolj posluževati drugih načinov plemenitenja premoženja, med katere prav gotovo spadajo plemenite kovine, kot ohranjevalec premoženja v najhujših premikih in turbolencah borznega trga:

INFLACIJA v 2021 - 4,9%

Letna rast cen je bila 4,9-odstotna (v letu 2020 –1,1-odstotna). Povprečna letna rast cen je bila 1,9-odstotna (v letu 2020 –0,1-odstotna).

Cene blaga so se v enem letu v povprečju zvišale za 6,7 %, cene storitev pa za 1,5 %. Blago dnevne porabe je bilo dražje za 7,2 %, trajno blago za 6,5 %, poltrajno blago pa za 4,8 %.

Letno inflacijo 2021 so najbolj višali dražji naftni derivati (dizelsko gorivo se je podražilo za 34,5 %, bencin za 31,8 %, tekoča goriva za 13,7 %) in jo zvišali za 1,3 odstotne točke. Hrana se je podražila za 4,0 % in letno inflacijo zvišala za 0,6 odstotne točke. 0,5 odstotne točke je k inflaciji prispevala podražitev toplotne energije (za 70,9 %). Po 0,4 odstotne točke so inflacijo zvišale podražitve storitev v restavracijah in hotelih (za 6,1 %), oblačil in obutve (za 5,9 %) ter stanovanjske in gospodinjske opreme in tekočega vzdrževanja stanovanj (za 5,7 %). Po 0,3 odstotne točke so doprinesle višje cene novih avtomobilov (za 8,0 %) ter dražji izdelki in storitve v skupini rekreacija in kultura (za 3,4 %).

Cenejše storitve zasebnega zdravstvenega zavarovanja (za 12,7 %) ter telefona in telefaksa (za 3,9 %) so letno inflacijo nekoliko omilile, in sicer vsaka skupina za 0,2 odstotne točke.
[You must be registered and logged in to see this link.]
[url=https://www.individa-partnerji.si/Data/Documents/%C4%8Clanki in prispevki svetovalcev/mag. Katja Majerle/12_lekcij_2.pdf][You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
             Globalna pandemija Covid-19 zopet slabo vpliva na globalne trge

Svojevremeno, u SFRJ smo u šoping išli u okolne zemlje, a najviše je iz tog vremena bio poznat Trst. 
Onda se pričalo da je to zbog državnog (ili političkog) uređenja. Prošlo je prilično vremena, primjenilo se državno i političko uređenje, a mi i dalje idemo u susjedne zemlje u šoping. Samo što su sada susjedne zemlje Slovenija, BiH i Srbija. 
Zanimljivo - te republike su bile u istom košu kao i mi, kad pogledamo u novine ili na TV - imaju lošije rukovodstvo od našeg, nesposobni su ( u odnosu na našu sposobnost) i korumpirani (mi kao nismo???)...
Kako god okreneš, ali nismo odmaknuli puno dalje od vremena "Prosjaka i sinova". 
Zašto to pišem? "Nadahnuo" me donji članak, pa tko ima vremena i volje neka se informira. 
Usporedili smo cijene namirnica u Hrvatskoj, Francuskoj i Njemačkoj, rezultat je porazan
Razliku u cijeni hrane u potpunosti možemo shvatiti tek nakon što se usporede prosječne plaće u sve tri zemlje

Kad se vraćaju s putovanja, drugi prepričavaju što su sve lijepo vidjeli i doživjeli, a ja obično prvih nekoliko dana razglabam samo o tome koliko je hrana jeftinija tamo gdje sam bila.
Toliko jeftinija da obično s vilicom do poda šokirano hodam među policama stranih trgovačkih lanaca proučavajući koliko su sretni svi ti Nijemci, Francuzi i dobar dio Europe jer iz svoje visoke plaće za ono najosnovnije - hranu - moraju izdvojiti znatno manje od Hrvata.
Još pamtim kako sam se šokirala kad sam, prije nekoliko godina, u hamburškom dućanu otkrila da tamo za cijenu jednog komada avokada, koji je u Hrvatskoj tada stajao 14 kuna, na sjeveru Njemačke mogu dobiti cijeli kilogram.
Zašto je to tako, ostavljamo za neki drugi tekst jer odgovor na to pitanje zahtijeva detaljniju analizu, a mi ćemo, kao i obično, radije posegnuti za konkretnim ilustracijama naše teme.
Hrvatske maloprodajne cijene tako ćemo usporediti s cijenama u njemačkim i francuskim trgovinama, a u košaricu ćemo staviti sve skupa 11 proizvoda te na kraju zbrojiti gdje bi nam naša imaginarna kupnja bila jeftinija.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Trudili smo se odabrati istovjetne proizvode - ali kako to gdjekad nije bilo moguće jer se pakiranja prilično razlikuju, tamo gdje smo "zapeli" odabrali bismo za sva tri tržišta najjeftinije, ali što sličnije proizvode, što je bilo sasvim dovoljno za objektivnu analizu.
Recimo, banane je bilo teško uspoređivati po brendovima pa smo tako u sva tri dućana odabrali najjeftinije, masnoća u mlijeku varirala je od 3,2 do 3,8 posto, a najgore je bilo usporediti čokolade jer smo u slučaju Hrvatske i Njemačke odabrali Milku Noisette od 100 grama, a francuska trgovina nudila je Milku s cijelim lješnjacima, koja je ipak nešto skuplja.
Za njemačke namirnice odabrali smo njihov lanac Aldi, francuske smo cijene provjeravali u Franprixu, a za domaće nam je, kao i obično, poslužio Konzum koji među rijetkima u Hrvatskoj ima online trgovinu.
Trudili smo se odabrati artikle koje kupuje većina građana, kao i one koji su u posljednje vrijeme prilično poskupjeli, a nakon što smo provjerili ponudu u sve tri trgovine, odabir je pao na sljedeće: pola kilograma kave, litra punomasnog trajnog mlijeka, litra suncokretova ulja, kilogram bijelog brašna, čokolada Milka od 100 grama, 1 kg krumpira, 1 kg pilećih bataka i zabataka, 1 kg smrznutih kozica, 1/2 kilograma tjestenine pužića, 1 kg riže dugog zrna te 1 kg banana.
Nije bilo baš jednostavno, sve je proizvode trebalo provjeravati, tj. odgovaraju li si međusobno, pa nije isključeno da ima i kakva greškica, ali ovo ionako nije službena analiza za domaću statistiku, nego novinarski pokušaj da se napokon ilustrira koliko si ono najosnovnije domaći potrošač ne može priuštiti i koliko bismo kao društvo trebali tražiti bolje i poštenije.
Naše malo istraživanje otkrilo je za hrvatskog potrošača porazne rezultate - za cijenu jedne hrvatske košarice, u Njemačkoj bismo mogli kupiti njih 1,3, a u Francuskoj 1,35.
Hrana u Njemačkoj, dakle, od one hrvatske jeftinija je za 30-ak posto, a u Francuskoj do 35 posto, no pravi značaj ove razlike u cijenama u potpunosti možemo shvatiti tek kad ih usporedimo s prosječnim plaćama u sve tri zemlje, što će nam pokazati koliko je za hranu jeftinije izdvajati u Njemačkoj i Francuskoj nego u Hrvatskoj.
Ako znamo da prosječna mjesečna neto plaća u Njemačkoj prema europskim podacima iznosi 2952 eura, odnosno 22.140 kuna, u Francuskoj 2791 eura, odnosno 20.932 kuna, a u Hrvatskoj samo 956 eura, odnosno 7170 kuna, ne treba biti matematički genij da se spozna koliko je udio hrane u njemačkom i francuskom kućnom budžetu manji od onog u hrvatskome.
Konkretnije, prosječni Nijemac i Francuz za svoju plaću mogu kupiti točno 105, a siroti Hrvat samo 26 košarica, što je razlika koja najbolje ilustrira razinu bijede u kojoj živi većina Hrvatske.
Krumpir je bila jedina od namirnica na popisu koja je, barem na primjeru ovih ducana, jeftinija u Hrvatskoj nego u Njemačkoj ili Francuskoj dok su gotovo u svim ostalim slučajevima namirnice u Hrvatskoj skuplje. Hrvatska je bila jeftinija od Francuske tek po pitanju pilećih bataka i zabataka koji su se u Franprixu prodavali najjeftinije za 32.25 kuna za kilogram, a meso nam se općenito tijekom ovog kratkog istraživanja u Francuskoj učinilo skuplje nego kod nas ili u Njemačkoj.
U jednom slučaju pak njemačka cijena bila je viša od hrvatske - cijena litre suncokretovog ulja koja je u Aldiju preko 13 kuna dok smo za Hrvatsku uspjeli pronaći primjerak za 12.99 kuna.
Najdrastičnije razlike u cijenama pronašli smo na primjeru brašna i kave: pola kile mljevene kave u Hrvatskoj je 37 posto skuplje nego u njemačkom dućanu, a čak 142 posto skuplje od kave u Franprixu, što je najveća razlika na koju smo naišli.
Isto potvrđuju i posljednji podaci Ujedinjenih naroda prema kojima Hrvati plaćaju skuplju hranu i od Španjolaca i od Britanaca, a izgledno je da će se, s obzirom na disrupcije na tržištu, trend rasta cijena nastaviti.
Prošli tjedan pronašli smo i službenu statistiku Eurostata koja je potvrdila frapantne razlike u cijenama hrane koju plaćaju Hrvati, u odnosu na većinski ostatak Europe.
Prema statistici Europske komisije, u EU postoji samo pet zemalja čijim građanima trošak hrane predstavlja najveći trošak budžeta, a osim Bugarske, Rumunjske, Litve i Estonije, tu je i Hrvatska čiji građani na troškove namirnica troše čak 44 posto budžeta više od prosjeka Europske unije.
Tolika je stvarna fiskalna moć domaćih građana...

jeftinija hrana u EU ? Poljo privrednici imaju daleko vece subvencije po hektru obradive povrsine ili grlu stoke. to je razlog nizih cena a ne realnost na trzistu. primera radi u Srbiji se daje subvencija po hektru pko 70eur u nemackoj do 700eur, u Americi poljoprivrednici imaju pravo na plavi dizel  gde jedan galon kosta koliko u Evropi 1 litar

Nije mi jasno zašto uopće subvencije (ili poticaji) postoje na bazi obradive površine ili broja stoke?
Na taj način poljoprivrednici dobiju novac za koji najčešće ne moraju da se oznoje. 

Po meni, pravilnije bi bilo subvencionirati (poticati) otkupnu cijenu i na taj način poticati proizvodnu količinu. 
Dakle, može se poljoprivredniku dati predujam, ali on se mora vratiti nakon isporuke robe. 
Konkretno - poljoprivrednik zasije pšenicu. Tržišna cijena po kg je (npr) 1€. Država umjesto poticaja po hektaru neka tom poljoprivredniku isplati subvenciju od (npr) 50 centi po kg. 
Tada bi bilo puno manje muljanja i petljanja, a cijene bi bile ujednačenije. 
Naravno - neka taj poljoprivrednik ima mogućnost da proda pšenicu kupcu goran9030 po cijeni od 1€ i to dokaže računom, a država neka mu na ime subvencije i to honorira sa onih 50 centi po kg.

poljoprivrednici i stocari moraju prijaviti grla stoke i povrsinu koja je zasejana da bi dobili poticaje ili subvencije. druga stvar je to sto bogatije zemlje daju vece subvencije i na taj nacin se stvori nelojalna konkurencija koja ubija proizvodnju na tlu ex.YU ali i siromasnijim clanicama EU. Ono sto se zaboravlja na ovim prostorima da je hrana strateski proizvod.evo sad Slovenci kukaju na Madjare zbog zabrane izvoza zita. ili Crna gora trazi nenormalne kolicine zita, brasna i ulja.

Subvencijama u EU se regulira proizvodnja, jer bi nekontroliranom proizvodnjom došlo do viškova, koji bi doveli do pada cijena što dovodi do obezvrijedjenja rada poljoprivrednika i stočara, a to dalje vodi do propasti istih. Na koncu bi EU ostala i bez hrane.

vladimir (citat):

poljoprivrednici i stocari moraju prijaviti grla stoke i povrsinu koja je zasejana da bi dobili poticaje ili subvencije. druga stvar je to sto bogatije zemlje daju vece subvencije i na taj nacin se stvori nelojalna konkurencija koja ubija proizvodnju na tlu ex.YU ali i siromasnijim clanicama EU. Ono sto se zaboravlja na ovim prostorima da je hrana strateski proizvod.evo sad Slovenci kukaju na Madjare zbog zabrane izvoza zita. ili Crna gora trazi nenormalne kolicine zita, brasna i ulja.

Osnovi ekonomije.

VBČ (citat):

Subvencijama u EU se regulira proizvodnja, jer bi nekontroliranom proizvodnjom došlo do viškova, koji bi doveli do pada cijena što dovodi do obezvrijedjenja rada poljoprivrednika i stočara, a to dalje vodi do propasti istih. Na koncu bi EU ostala i bez hrane.

pa kako su onda nemci ostali bez ulja a spanci bez ulja i brasna.?

vladimir (citat):

VBČ (citat):

Subvencijama u EU se regulira proizvodnja, jer bi nekontroliranom proizvodnjom došlo do viškova, koji bi doveli do pada cijena što dovodi do obezvrijedjenja rada poljoprivrednika i stočara, a to dalje vodi do propasti istih. Na koncu bi EU ostala i bez hrane.

pa kako su onda nemci ostali bez ulja a spanci bez ulja i brasna.?

Zato što je ovdje narod navalio na ulje kao da je sudnji dan. To ne znači da ulja nema u državi, već ga nema u prodavnicama,
koje ne stižu popunit police. Slično je bilo i s toaletpapirom kojeg je cijelo vrijeme bilo dovoljno, ali ga nije bilo u prodavnicama jer je narod
navalio kao krdo na taj produkt.

Vidim na netu videa gdje ljudi imaju po 10 i 20 paketa ulja kod kuće. Ako se ne varam u paketu je 12 flaša od litra, ali najmanje 10 flaša.
Dakle šta će nekom 100 ili 200 litara ulja kod kuće?

Narod totalno poludio...kolektivna psihoza. Mi kupujemo samo što nam je potrebno za sedmicu dana. Cemu gomilati hranu kada je to kvarljiva roba..a wc papir..to je posebna priča.

Sad kad bi netko digao paniku da će soli nestat, za čas bi nestalo soli s polica. Iako, ovdje ima masa solana gdje se iskopava sol, i time ne oskudjevamo uopće.

Brašno izvozimo, ali ga nema na policama - sve razgrabjeno.

S druge strane vidim brdo maslinova ulja, maslaca, biljne masti, margarina... kao da ljudi ne znaju da se i time može mrsit.

Istina. Kod nas za sada jos nije tako. Iako su cijene podivljale.
Do doslovno jučer je 50 kg brašna bilo 103,00 kn a sada je 147,00 kuna.
5 kg brasna sa 17,00 kn do 37,50..iako ga npr. u Plodinama ima za 27.00.
Litra ulja je do 15,00 kuna.
Sol je isto poskupila...
Ali mi je imamo dovoljno...

Ako se rat uskoro ne završi, ovo će bit ludilo.

Sad mi javljaju iz drugog grada da su tamo navalili na tjesteninu. I uvijek bude tako, kako mi oni jave.
Tamo je manji grad, pa valjda se panika širi brže.

Panika je najgora od svega...ljudi nisu normalni.
Moguvrazumjeti da se pregledavaju atomska skloništa, ali da se stambeni prostori pretvaraju u magacine hrane...ne znam..mozda sa mnom nesto nije u redu

Doktor Živago (citat):

Panika je najgora od svega...ljudi nisu normalni.
Moguvrazumjeti da se pregledavaju atomska skloništa, ali da se stambeni prostori pretvaraju u magacine hrane...ne znam..mozda sa mnom nesto nije u redu

ti si iz neke druge price

Postujem tvoj stav Vladimire..ali takav sam. Za sad panike nema. Pratim sve ali nisam paničar

BORZNI BIK & MEDVED

Cene plemenitih kovin so bile od začetka vojne v Ukrajini v porastu, potem ko so pretekli teden pridobivale do rekordnih vrednosti in so se pokazale za varno naložbo in ohranjevalca premoženja, saj so v istem času svetovne borze izkazale zelo velike izgube, ko je izpuhtelo na desetina ali stotine milijard $ in € ter s tem mnogim njihovi prihranki iz večletnega ali desetletletnega varčevanja...

O ZLATU

»Izbirate lahko med naravno stabilnostjo zlata ter poštenostjo in inteligenco politikov. In z vsem spoštovanjem do teh gospodov vam svetujem, da, dokler obstaja kapitalistični sistem, izberete zlato.«
George Bernard Shaw

»V naravi zlata je, da mora biti njegova vrednost za vedno skrivnost. Zlato ničesar ne prisluži. Ne izplačuje dividend. Ne sklicuje skupščin, ne imenuje uprave in ne sprejema ugovorov. Kar pa mislim, da zlato je, je nasprotje zaupanja v svetovno institucijo upravljanih valut. Njegovo vrednost določa enačba ena deljeno z Z, pri čemer je Z kratica za zaupanje. In vrednost zaupanja se je zmanjšala ter se bo še naprej krčila. Zato sam še vedno verjamem v rast vrednosti zlata.«
Warren E. Buffett 

»Že od nekdaj so si vladarji pridrževali pravico, da so si poleg vidne desetine, ki jim je pripadala, vzeli še eno nevidno desetino s pomočjo razvrednotenja kovancev.«
Ernst Wagemann

»Z ukinitvijo zlatega standarda smo izgubili zaščito, ki nam preprečuje zaplembo premoženja skozi inflacijo.«

Alan Grennspan, bivši predsednik ameriške centralne banke

"Sreča ne prebiva v lastnini, niti v zlatu, sreča prebiva v duši."
Demokrit

»Ni vse zlato kar se sveti, vendar je brez zlata vse nič.«

»Zlato pravilo se glasi, da potrebujemo za preživetje unčo srebra na dan.«
Thorsten Schulte

»Če lahko zaslužiš srebro z govorjenjem, lahko zaslužiš zlato z molčanjem.«
Grški pregovor

* v spodnjih tabelah je prikaz za 1unčo (oz) = 31,1035 grama

[You must be registered and logged in to see this image.]
                  Vrednosti zlata v $ dosegla 9.marca 2022 - 2.057,29 $/unčo
[You must be registered and logged in to see this image.]
             Vrednosti zlata v € dosegla marca 2022 vrednost 1.886,10 €/unčo
[You must be registered and logged in to see this image.]
             Vrednosti zlata zadnjih 20 let v $ se je povečala za več kot 6 krat
[You must be registered and logged in to see this image.]
Vrednosti zlata zadnjih 20 let v €, ko se prav sedaj v € bližamo rekordnim vrednostim

Za ovaj komentar Zorane zaslužuješ i lajk i plus od mene.

Da, Amerika i Europljani su veliki borci za svašto, tamo gdje ima kakvog šićara...

Ne znam da li ima neke veze sa Ukrajinskom krizom i sankcijama, ova izjava, ali smatram da je ovde prihvatljiva u temu - Gospodarstvo.

Rusija,
Mišustin:
"Rusija za sebe proizvodi 100% žita, biljnog ulja, ribe i mesa, više od 80% krompira, mleka i povrća."

Kurs dolara, Rusija...

[You must be registered and logged in to see this image.]

u Sangaju zarobljeno 470 brodova zbog korona virusa.

Opet korona u Kini! Ne daj Bože da se vrati...

vece cene i nestasice postace realnost

Već su postale!

Svaki dan u dućanu nešto poskupi.

Doktor Živago (citat):

Opet korona u Kini! Ne daj Bože da se vrati...

Naravno da će se vratit. Gledam kako se narod samo opustio.

Ovdje cijene prehrambenih artikala ali doslovno preko noći poskupljuju i to drastično.
Nestašica nema za sada. Gorivo vec drugi tjedan zaredom poskupljuje.

Doktor Živago (citat):

Ovdje cijene prehrambenih artikala ali doslovno preko noći poskupljuju i to drastično.
Nestašica nema za sada. Gorivo vec drugi tjedan zaredom poskupljuje.

Ej doktore, videl boš kako bodo šele cene narasle, ko boste stopili v evro območje. Pri nas je bila menjava tolar -  evro, 239,46 tolarja za 1 evro. Kmalu je kava, ki je prej stala 1oo tolarjev, stala 1 euro. In tako naprej.

Teoretski, cijene ne bi trebale značajno porasti nakon konverzacije iz Kune u Euro. 
Mi ćemo biti u obvezi idućih šest mjeseci isticati istovremeno cijene u Kunama i u Eurima. 
Pri tome je već određen službeni tečaj za pretvaranje - ne znam točno, ali bi trebao biti cca 1:7,53xy
Obavezno će se koristiti kompletan tečaj i to na tri ili četiri decimale, a tek onda kad se dobije cijena u €, onda će se centi zaokruživati (naravno da će svi zaokruživati na više) - ali ne po 5 ili 10 centi nego po jedan. 
Znači, tko želi podići cijene, to može učiniti bez brige još idućih mjesec dana, a onda će svako podizanje biti veoma očito. Čak će i nakon uvođenja Eura postojati još jedan prelazni period u kojem će se cijene iskazivati u "rahmetli" HRK. 
A što se samog poskupljenja tiče, naši poduzetnici su se u tome već izvještili. 
Evo npr, Vlada snizi PDV sa 25 na 5% za neke prehrambene artikle. Oni naravno ne pojeftine, već poskupe 10-tak posto u ukupnom iznosu. 
Primjer kako hotelijeri i ugostitelji "pojeftinjuju" smještaj - kada je PDV išao sa (tadašnjih) 22 ili 23% na 10% (kasnije je povećan na 13%), oni su samo ostavili iste cijene, a razliku zadržali. 
Ista stvar je i sa privatnim iznajmljivačima koji su dobili drastično povećanje praga prometa u kojem ne moraju biti u sustavu PDV-a. Svojevremeno je prag bio 80.000 kn, a sad je dignut na 300.000 (to je 40.000€).
Smještaj na Jadranu i oko njega (koliko znam) nije pojeftinio za tih 13% a mnogi su još ponešto povećali cijene zbog kako kažu bolje kategorizacije. 
E sada, kako čovjek koji ima konkretno 10 studija i 4 velika apartmana može biti van sustava PDV-a, to će mi ostati vječita tajna. 
Evo da pokušam malo računati samo uslugu smještaja, bez prometa u konobi ili izleta po moru ili brdima u zaleđu uz pretpostavku da sezona traje samo 90 dana. 
Studio je prije par godina koštao 50€ na dan, a veliki apartmani su bili (recimo) 90 - iako su cijene bile veće. 
10x90x50 = 45.000 €
4 x 90 x 90 = 32.400 €
Ukupno bi taj promet iznosio u grubo 77.400€, bez ostalih usluga što iznosi preko 580.000 kn. 
Na koji način vlasnik ovih smještajnih jedinica ostaje van sustava PDV-a, to će mi biti nejasno dok sam živ. Naravno, cijene od 50 i 90 € su u međuvremenu odavno pregažene. Odgovor bi vjerojatno mogle dati državne službe kada bi radile svoj posao.

arcibald01 (citat):

Doktor Živago (citat):

Ovdje cijene prehrambenih artikala ali doslovno preko noći poskupljuju i to drastično.
Nestašica nema za sada. Gorivo vec drugi tjedan zaredom poskupljuje.

Ej doktore, videl boš kako bodo šele cene narasle, ko boste stopili v evro območje. Pri nas je bila menjava tolar -  evro, 239,46 tolarja za 1 evro. Kmalu je kava, ki je prej stala 1oo tolarjev, stala 1 euro. In tako naprej.

Moja predviđanja su da ce uvođenjem eura sve poskupjeti za cca 20 do najviše 30%. Ako tu dodamo i inflaciju..uh..bit ce gadno!

Cijene ne uredjuje država, već tržište i svaki trgovac ili prodavac usluga za sebe.
Uvodjenjem eura neće moć bit zamrznute cijene, one će se moći slobodno formirat kao i do sad.
Dakako da će bit poskupljenja, što svjedoče svi oni kod kojih je uveden euro.

No poskupljenja su tu i s eurom i bez njega. Hrvatska je izabrala najgore moguće vrijeme za uvodjenje,
odnosno tako joj pao grah. Usrećit se s eurom neće, ali guske ne mogu bez magle.

Sloba1 (citat):

BEČ: Evo, u Austriji se zaista prodaje hleb u konzervama, ali ne zato što nema normalnog, pa nam preti glad, kao što su prenosili neki srpski mediji. Jednostavno, širokoj paleti konzervirane hrane, pridružio se i hleb. [You must be registered and logged in to see this image.]

Ovaj kruh postoji odavno, najmanje 50 godina. Ja to nikad nisam mogao jesti, mada je zdraviji od mnogih sorti svježega bijeloga kruha.

Citat :

Ovaj kruh postoji odavno, najmanje 50 godina. Ja to nikad nisam mogao jesti, mada je zdraviji od mnogih sorti svježega bijeloga kruha.

Od 1920-e u Americi ga pravi B&M (Burnham & Morrill)

Inace, "izmislili" su ga davno prije toga kolonisti na sjevero-istoku Amerike, (danas poznato kao New England) gdje je jos uvijek popularan narocito na praznicnim trpezama.
A popularan je i u kriznim vremenima za stvaranje zaliha jer mu je rok trajanja dvije godine.

O uvođenju eura ne odlučuju nažalost obični građani, kao mi.
A ovaj kruh se kod nas kupiti ne može.

Doktor Živago (citat):

O uvođenju eura ne odlučuju nažalost obični građani, kao mi.
A ovaj kruh se kod nas kupiti ne može.

Crna Gora je prilično lako konvertovala cijene pri uvođenju eura: samo je umjesto DM stavila € na cijene (naravno, ne svuda), iako je 1€ vrijedio 2DM. Ako to urade i sa kunama u Hrvatskoj, nagrabusili ste

Sloba1 (citat):

Kupovna moć dinara [You must be registered and logged in to see this image.]

Realno kupovna moc u Srbiji je mnogo mnogo veca  nego pre 20 godina

Danas je palo prijateljsko ubedjivanje.trenutno plata je 600eur ako odradim puna dva meseca u firmi plata ide na 800eur  posle cetri meseca provedenih u firmi 1000eur i to je limit. uz poruku da razmislim. na merni je da to prihvatim ili ne

vladimir (citat):

Danas je palo prijateljsko ubedjivanje.trenutno plata je 600eur ako odradim puna dva meseca u firmi plata ide na 800eur  posle cetri meseca provedenih u firmi 1000eur i to je limit. uz poruku da razmislim. na merni je da to prihvatim ili ne

Moj predlog je da prihvatis.  Znas kako je tesko, naporno i neovisno biti zaposlen (na crno) u inostranstvo. Ipak si uz svoju familiju koja vredi vise od tih para sto zaradis u inostranstvo.

SveJug (citat):

vladimir (citat):

Danas je palo prijateljsko ubedjivanje.trenutno plata je 600eur ako odradim puna dva meseca u firmi plata ide na 800eur  posle cetri meseca provedenih u firmi 1000eur i to je limit. uz poruku da razmislim. na merni je da to prihvatim ili ne

Moj predlog je da prihvatis.  Znas kako je tesko, naporno i neovisno biti zaposlen (na crno) u inostranstvo. Ipak si uz svoju familiju koja vredi vise od tih para sto zaradis u inostranstvo.

tih 1-3 meseca ja dozivljavam kao radni odmor.malo se promeni sredina,upoznas nove ljude i steknes novo radno iskustvo. a i finansiski se isplati.najbitnije je radno iskustvo i znanje koje se stekne. ja nikad ne idem preko da radim a da moja porodica nije finansiski obezbedjenja a druga stvar ni deca vise nisu mala

Ti nemaš stalni posao.