POZORISTE

Pozoriste kao prelepa umetnicka forma , gde su glumci na sceni i publika u neposrednoj komunikaciji , ima korene na nasim prostorima.
Pocevsi od autora preko glumaca , rezisera i scene....

Poznati glumac i reditelj Ivan Bekjarev rezirace vec svima znanu dramu Sumnjivo lice , ciji je autor Branislav Nusic .
Prva premijera ove drame bila je pre 93godine , a 26.03. je premijera Bekjareva u Sava centru u Beogradu.

Sava centar kao velika dvorana "odstupa" od nekih normi koje su bitne u smislu kontakta publike i glumaca , pa ce biti vrlo zanimljivo odgledati premijeru i osetiti reziserovu zamisao.

Najsazetije....
U jednoj palanci se pojavljuje sumnjivo lice. Vlast i zandari usplahireno i revnosno pocinju potragu , i saznaju da je ta osoba u stvari buduci kapetanov zet , koji se prijavio pod laznim imenom iz straha od roditelja svoje Marice......
Apotekar Djoka-sumnjivo lice i Marica se srecu i objasnjavaju sve , ali .........

Nusic je ovu komediju napisao 1888.godine

Sinoc je odrzana premijera "Sumnjivog lica" u "Sava centru", a glumci i publika su se toplim aplauzom oprostili od preminulog Marinka Madzgalja.


[You must be registered and logged in to see this link.]

Svetski dan pozorista 27.03. obelezava se od 1962.godine u celom svetu.

PORUKA ZA SVETSKI DAN POZORISTA 2016.GODINE

Ne znam zašto ne volim kazalište, no iz nekoga razloga me ne doima. Za razliku od kazališta
rado idem u operu.

Predstava "Olimp u slavu kulta tragedije" redatelja Jana Fabra u trajanju od 24 sata, kojom je otvoren 51. Bitef (Beogradski internacionalni teatarski festival), izazvala je reakcije...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Neobicno.......Nesvakodasnje......
Neko je bio zadovoljan , neko zaprepascen.......Ali nesto se desilo! Bas to neobicno u umetnosti .

U četvrtak je u HNK u Zagrebu održana premijera predstave 'Tko pjeva zlo ne misli' u režiji Renea Medvešeka, inspirirane scenarijem istoimenog kultnog filma Kreše Golika iz 1970. nastalom na temelju 'Dnevnika malog Perice' Vjekoslava Majera.
Dušan Bućan i Zrinka Cvitešić glume bračni par Šafranek, Krešimir Mikić je gospon Fulir, a Ivana Boban teta Mina.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Gotovo nevjerojatno - veliki red za karte za kazališnu predstavu - balet Orašar u HNK Zagreb.
Orašar jest hit predstava, ali mi ipak nije jasan baš ovoliki red jer postoji mogućnost on-line kupovine karata.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Obožavam kazalište.
Već kao dijete sam odlazio u kazalište " Joza Ivakić " u Vinkovcima koje je dakako bilo amatersko, a i danas radi vrlo uspješno. Iz tog kazališta su izašli danas jako afirmirani glumci Rade Šerbedžija, Ivo Fici, Nada Subotić, Mato Ergović, Željko Mijatović, Vanja Drach, Ivo Gregurević i mnogi drugi.
Dok sam u Zagrebu radio, žena i ja smo redovno posjećivali kazalište, najviše "Komediju", ali smo nekoliko puta bili i u Teatru itd., kao i u HNK.
Volimo mi i operu, ali sam bio samo jednom, na Traviati, jer nažalost u Vinkovcima je nemamo a i tempo života i privatni problemi su takve naravi da ne stignemo otići.
Posljednje što sam gledao u kazalištu je bila drama " Profesionalac", premda mi je film daleko bolji.

Često gledam pozorišne predstave, ali preko YT

Ma nema veze, i to je gledanje..istina nisi fizički prisutan u kazalištu, ali i to je ok.

Moja deblja polovica i ja volimo otići u kazalište. Najbliže nam je HNK u Osijeku. 
Moja prva posjeta kazalištu/pozorištu je bila u osnovnoj školi kada smo išli na izvedbu operete "Mala Floramye". Sjećam se da sam nevoljko išao, ma tko još sluša one vrištavce... međutim, izvedba te operete me je očarala. 
Sada podjednako volim otići na operu, operetu ili kazališnu predstavu - iako što se tiče kazališnih predstava više volim klasiku. Ponekad nam i u Đakovu prirede neku predstavu i tada je dvorana puna kao šipak, uvijek se traži karta više. 
Jedina predstava koja je bila katastrofalna (barem meni) je bila predstava "Isadora Duncan" u izvedbi Marije Sekelez tamo negdje '88/89. 
Zapravo je u pitanju bila monodrama i tragedija (zbog načina na koji je slavna plesačica skončala), ali puno se toga poklopilo te večeri;
Ja se vraćao zadnjim busom iz Osijeka, a vani mećava. Više nije bilo prijevoza do kuće, nego sam morao pješke. Marija Sekelez je zaista očajno pokušavala predstaviti ples Isadore Duncan i ta koreografija koju su joj složili je bila tragikomična. Kad sam vidio kako ona tapka (doslovce) na bini, predstava iskidana i nepovezana, a ja još moram 10 km pješke po dubokom snijegu i mećavi, u meni se nakupilo toliko toga da sam prasnuo u smijeh. Izađem napolje da se malo smirim, na hodniku sam ozbiljan. Uđem opet u salu - počnem se cerekati. Ponovim tako 2-3 puta i ne pomaže. Kako ja uđem u salu (sjedio sam a balkonu), tako se čitav balkon počne sa mnom cerekati i smijati. To je bilo nezaustavljivo, ljudi su plakali od smijeha, samo jer su vidjeli od drugih da sepokušavaju suspregnuti. 
U jednom trenutku predstave, skoro čitav balkon se ispraznio i svi smo u foajeu umirali od smijeha i nikako da se vratimo. A ja sve započeo...
Što je najgore, ovi u parteru su čuli da se mi valjamo od smijeha gore na balkonu, pa im ništa nije bilo jasno. UŽAS na kvadrat. Mislim da Marija Sekelez više nikad nije došla gostovati u Đakovo. Ja joj se divim kako je uopće i završila predstavu.

Evo jedne monodrame koju obožavam i koju sam pogledao bar 20 puta. Na žalost, nikad u živo, već kao Poručnik na YT. 
U svakom slučaju, u živo je uvijek drugačiji osjećaj, praktički sudjeluješ u predstavi sa glumcima, uživiš se. Međutim, Mima je ovdje napravio remek djelo i kad god ga sad vidim na TV uvijek mi padne na pamet ono "Blagooooooš meneeeee..."

Ma..neusporedivo je uživo..to je jasno. A opet ako nemas mogućnosti kao što ih nemam ni sam onda ti ostaje internet

Očito ste se ti i Marija Sekelez kliknuli od prve

Definitivno smo kliknuli. Mislim da me se sjećala godinama. No, takav je život nas umjetnika
Nego, ako nisi pogledao "prvu bračnu noć", sada iskoristi priliku. Siguran sam da nećeš požaliti

Uvijek slušam savjet starijeg druga. Naravno da ću pogledati.
Cujem danas da ce u Vinkovcima gostovati čuvene Stilske vježbe sa,Perom Kvrgićem pa cemo otici pogledati

Zavidim ti. Koliko znam to je komedija, a predstava je prastara. Siguran sam da se izvodi već 20-30 godina...
Bila je najava da će gostovati i u Đakovu, ali nisam tada bio ovdje. Put me odnio...

Pero Kvrgic i Lela Margitić. Nekako..grad bez kazališta nije grad. To je nešto predivno. Vinkovčani su privilegirani u odnosu na ostala mjesta koja nemaju kazalište.
Jesi li krenuo sa poslom?

Slažem se. Nije mi jasno kako uprava đakovačkog Doma kulture ne uspjeva češće dovesti neku predstavu??? Pa u vrijeme kada sam bio tajnik (i kasnije predsjednik) OO SSO, mi smo svaki vikend imali kino predstavu, a kazališnu ili mađioničarsku barem jednom mjesečno. I to bez prave dvorane, u dvorani nogometnog kluba. 
Bitno je da oni svaki vikend imaju kino predstave na kojima nekad ima 2, 3 ili 5 gledatelja, a najčešće nema niti jednog. Ja bih im plaće isplaćivao od zarade, a ne iz proračuna. Onda bi drugačije radili. 

A što se mog posla tiče, bilo ga ovih dana nešto malo. Danas sam eto opet više na Forumu nego što radim. 
Čekam da mi stigne neka roba, pa je vozim u Dugopolje, a osim toga čekam na još neke sitnice i na eventualno prihvaćanje ponuda koje sam radio proteklih dana. 
Sve u svemu, mrrrrrrrrrrrrršavo

U majku mu..nije dobro. Mozda se sta prekogranično riješi zbog korone
Dao Bog.
Ja sam uvijek u klasi optimist.

Pa i ja sam. Da nisam, već bih odavno stavio ključ u bravu. Iako je sad najozbiljnija situacija za sve ove godine. 
Loša vijest je da za moj posao sad kad je stao treba bar 5-6 mjeseci da se opet pokrene. 
Dobra vijest je da sam jedini zaposleni u svojoj firmi i ne tražim plaću, pa svaki i najmanji posao dobro dođe i pomogne da se ne srušim

Uh..stvarno ti od srca želim sreću da uspiješ opet sve skupa pokrenuti.
S druge strane mi je drago jer imaš više vremena za Forum.

Pa sad mi u svakom slučaju treba više sreće nego pameti. Ali hvala na željama. 
Što se foruma tiče, obećao sam da neću opet odustati, pa znači da sam tu više ili manje

Nisam znao da si odustao?

par godina me nije bilo ovdje. povremeno sam čitao objave, ali nisam imao vremena za sudjelovanje.

goran9030 (citat):

Evo jedne monodrame koju obožavam i koju sam pogledao bar 20 puta. Na žalost, nikad u živo, već kao Poručnik na YT. 
U svakom slučaju, u živo je uvijek drugačiji osjećaj, praktički sudjeluješ u predstavi sa glumcima, uživiš se. Međutim, Mima je ovdje napravio remek djelo i kad god ga sad vidim na TV uvijek mi padne na pamet ono "Blagooooooš meneeeee..."

Ja sam tekst ove predstave znao napamet, čak bolje od Mime Karadžića kad sam ga gledao uživo. Mogao sam mu suflirati

Blagoš tebe

Jest dobar, (sto jes', jes') ali Jesi li to dosao da me vidis je neprevazidjena

ŠENTJAKOBSKO GLEDALIŠČE

100 LET

ZA NARODOV BLAGOR & IVAN CANKAR

V Šentjakobskem gledališču v Ljubljani so epidemijo izrabili za »tehten premislek pomanjkljivosti delovanja in poslovanja v zadnjih letih, preigrali so vse možne scenarije ter se odločili za izvedbo projektov, s katerimi smo se hoteli približati javnosti, kajti brez občinstva nas ni. Brez občinstva gledališče ne more živeti.«

Na Gledališki tržnici bodo ponudili vse predstave v rednem repertoarju pa tudi vse prihajajoče produkcije. »To so predstave za odrasle: O mrtvih samo dobro v režiji Jaše Jamnika, Resno moteni v režiji Jerneja Kobala, Jetnik Druge avenije v režiji Gorazda Žilavca, Sen v režiji Nataše Barbare Gračner, Ljubezen, strast in grdi puloverji v režiji Jaše Jamnika, Na valovih v režiji Aleša Valiča, Luč mi prižgite v režiji Sare Lucu, Za narodov blagor v režiji Gojmirja Lešnjaka - Gojca in uprizoritve svetovne klasike, ki jih napovedujemo v sezoni 2022/23. To so Revizor v režiji Ire Ratej, Čakanje Godota v režiji Jaše Jamnika, Linhart v režiji Juša A. Zidarja, Država, to sem jaz v režiji Milana Goloba in Brecht o Brechtu v režiji Sare Lucu.«

Slovenska ljubiteljska gledališča so se leta 2018 na pobudo Šentjakobskega gledališča povezala v Mrežo ljubiteljskih gledališč z namenom »povezovanja, izmenjave mnenj, iskanja rešitev ali pridobitve znanj, koprodukcij in izobraževanj. Navsezadnje tudi predstavitve aktivnih skupin z njihovimi uprizorit­vami in izmenjave gostovanj. S srečanji smo pridobili vpogled v dejansko stanje ljubiteljskega gledališča pri nas. S skupnimi močmi lahko razvijamo svoje potenciale, prepoznavnost in s povezovanjem ustvarjamo boljše pogoje za delovanje v slovenskem prostoru in zunaj meja,« so sporočili iz Šent­jakobskega gledališča, kjer bodo z današnjo premiero predstave Za narodov blagor v režiji Gojmirja Lešnjaka - Gojca sklenili sezono 2021/22.

Ta teden bodo v sodelovanju s Srednjo šolo za oblikovanje in fotografijo (projekt Ogledalo) z modno revijo kreacij, ki jih bodo nosili tudi člani in igralci Šentjakobskega gledališča, napovedali repertoar nove sezone z vsemi režiserji, ki so jih povabili k sodelovanju. Zahvalili se bodo umetniški vodji Mojci Kreft, avtorici jubilejne sezone, ter predstavili novega umetniškega vodjo Roka Andresa.

ZA NARODOV BLAGOR

Dramatika Ivana Cankarja je bila v vseh sto letih delovanja Šentjakobskega gledališča repertoarna stalnica, in sicer od režij Milana Skrbinška do uprizoritev v zadnjih sezonah. Šentjakob je v svoji zgodovinski pomembnosti odigral še eno veliko vlogo - na njegovem odru je nastopil tudi velikan slovenske poezije Srečko Kosovel s svojim pomenljivim nagovorom o pomembnih dejanjih na šentjakobskih deskah.
Igrajo:
Aleksij pl. Gornik: Srečko Kermavner

Dr. Anton Grozd: Bojan Vister
Katarina, njegova žena: Anja Garbajs
Matilda, njegova nečakinja: Laura Ivančič
Dr. Pavel Gruden: Luka Beljan
Helena, njegova žena: Anamarija Štukelj Cusma
Jožef Mrmolja, občinski svetnik: Janez Usenik
Klander, občinski svetnik: Tone Bertoncelj
Mrmoljevka: Tina Drobež
Julijana Ščuka: Urška Koželj
Fran Kadivec, jurist, sorodnik Grozdov: Marko Skok
Profesor Kremžar: Peter Teichmeister
Steblce, poet, literat: Rok Pirnat
Francka, hišna pri Grudnovih in Gorniku: Tonka Černilogar
Fantiča: Klemen Golob in Jan Luka Cusma
 
Drugi sodelavci:
Vodja predstave in rekviziter: Nino Budimirović | Šepetalka: Zdenka Muha | Lučni tehnik: Gregor Törner / Matej Kermavner | Tonski tehnik: [b][b][b][b]Miha Vlaj / Blaž Mikl [/b][/b][/b][/b]| Oblikovanje maske in frizur: Incognito design | Scenska tehnika: [b]Ivan Kostanjevec, Gregor[b][b][b] Törner[/b] [/b][/b][/b]| Izdelava scenografije: Marko Vojvoda | Izdelava in predelava kostumov: Bojan Vister in Mateja Čibej | Garderoberja:[b][b][b][b][b][b][b][b] [b]Marko Skok, Bojan Vister[/b][/b][/b][/b][/b][/b][/b][/b][/b]
[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
       Odlično odigrana premiera komedije Ivana Cankarja - Za narodov blagor

[You must be registered and logged in to see this image.]
                   Premiera ravno na Dan mladosti - čudovito in neponovljivo

Ne pamtim kada sam bio u pozorištu. Razveden sam dugo i sam sada da idem mi bez veze a dok sam bio u braku, tadašnju ženu to nije zanimalo, samo novci, krpice i to je trajalo do propasti.

Druze Slobo nesto te zena (bivsa) cini mi se brzo potrosila....

Nije brzo. Punih 17 godina braka. Uzela mi sve pare, platu za kuću ali ona je kontrolisala svaku, novac sa ratišta, novac od akcija. Sve spiskala i na kraju sam morao uzeti kredit gotovinski da neke još dugove vratim.

Ništa ne može zamjeniti onaj osjećaj kada uživo pratiš kazališnu/pozorišnu predstavu. 
Nema tog ugođaja dok to isto kasnije gledaš na TV. Ako voliš predstave, onda nikad nije bez veze da se ode, pa makar i sam. 
Uostalom, nikad ne znaš koga tamo možeš upoznati. 
Na predstavi  "Bolero" u Osijeku, sjedio sam između dvije žene. Ona s lijeva je moja, a ovu drugu nikad nisam upoznao. Prvo je zaspala i naslonila se ova moja, a nakon par minuta na drugom ramenu mi se fino naslonila i ova druga. Srećom pa nisu hrkale.
Eto nekad je dobro imati široka ramena za spavanje. 

goran9030 (citat):

Ništa ne može zamjeniti onaj osjećaj kada uživo pratiš kazališnu/pozorišnu predstavu. 

Točno! Mada je više volim operu, i kad se prati uživo je posve drukčiji doživljaj od bilo kakvoga prijenosa.

Već sam zvuk instrumenata je neponovljiv