Strumica 1988/1989

Bosper, ti bi se trebao sjećati onog zimskog terena. Na kraju terena smo imali veliku vježbu na Krivolaku. Bilo je to početkom 3. mjeseca, tenkovi i sva ostala čuda tehnike. Iza nas je bilo ono brdo (osmatračnica) na kojem su bili generali iz oblasti i pratili su vježbu. Bio je i Života Avramović a i general Uzelac koji je bio komandant Kumanovskog korpusa.

Sječam se tog zimskog terena. I Živote Avramovića. A ono gaženje strojevog koraka bilo je ljeti, kad nas je (mene i još neke druge) podporučnik Nastić naterao u "krivino" jer da smo sramota za ovu četu, kasarnu pa čak i cijelu jna jer neznamo da gazimo strojevi korak.

Ajde još ponešto da vas čujem!!!!  sad će i Kodrić

Jel netko zna šta se dogodilo sa Majorjem Jahirom Huseinijem i kapetanom Markovićem, koji ga je nasljedio kao komandanta četem

Nemam pojma kako su oni završili. Reci mi jel Marković onaj sa izbrazdanim licem ako se dobro sjećam?

Željko B (citat):

Nemam pojma kako su oni završili. Reci mi jel Marković onaj sa izbrazdanim licem ako se dobro sjećam?

 Da, to je taj. Za njega so govorili da je u mladosti trenirao boks. Nije se moglo reči da bi bio lepotane, izraz na licu mu je bio uskoro sadistički.

Svima pozdrav posebno septembarskoj klasi 87/88 i vodu veze.Komandir voda je bio Mladenovic Jovica koga smo mi zvali "Facko" zbog njegovih tikova. Dolaskom u SEPTEMBAR 1987 godine bila je četa veze koja se nalazila u zgradi gde i inženjerija,a od Januara 1988 godine postaje vod veze i prelazi u zgradi gde su bili intedanti,izviđači. Vojni rok sam proveo na ATC (Automatskoj telefonskoj centrali),koja je bila smeštena u komandi i bili smo podređeni starom vodniku Jagodinu Zivkoviću i pot.puk.Findakovskom.

Vezista,dobrodošao na forum

Letnji teren na Krivolaku 1990 godina i ocena 5 za gadjanje. Secam se da je major vaso Bosanac ovako prokomentarisao: "debeli ljudi su ili dobri ili bolesni. ovaj general je izgleda dobar kad nam je dao 5 na gadjanju". Ja sam bio na izvidnici i cuo komentar majora. I jeste bio u pravu sto se tice debelih. (ja imam 120kg).

STRUMIKS (citat):

dojran (citat):

Strumiks,poznato mi je to mjesto,tamo ima nekakav voćnjak(bio je).Jednom smo se penjali po noći bez svjetla.....strava i užas.

Tacno tako, do skoro bilo je puno sljiva ali sada je sve iseceno.
Tamo ako se secas imalo je i pesadijske vezbe, neki mali obejkt kao tunel i sl.

Glavni ulaz, ispred zgrade komande...
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ја сам у Струмици Служио од децембра 1990 до септембра 1991, после су нас одвели у Бања Луку а после тога у Хрватску у рат.А на овој капији сам радио скоро сво време свог службовања.прелепо је било,опуштено,тада је командант касарне био потпуковник Цветковић а заменик потпуковник Дукић.Право од капије је била спаваона за стражаре и нас капијаше.Да ли је још тамо или су је срушили?Најлепше успомене из војске ме везују за Струмицу

Bosper (citat):

Željko B (citat):

Nemam pojma kako su oni završili. Reci mi jel Marković onaj sa izbrazdanim licem ako se dobro sjećam?

 Da, to je taj. Za njega so govorili da je u mladosti trenirao boks. Nije se moglo reči da bi bio lepotane, izraz na licu mu je bio uskoro sadistički.

Капетан Јовица Марковић је био мој командир чете,а командир вода ст. водник Филиповић. Кап. Марковић је стварно имао избраздано лице, убилачки поглед,он је нас пратио аутобусима из Струмице за Бања Луку,септембра 1991. а ми смо оданде ишли  на Хрватску. Он је ишао само до Бања Луке а после за њега нисам чуо,можда се вратио за Струмицу,али само до пролећа 1992, после је војска,ако се не варам,почела да напушта Македонију.Баш бих волео да сазнам шта је са њим,где је сада

Željko B (citat):

Bosper (citat):

Željko B (citat):

Točno,Jeftić je bio ona prava oficirčina. Inače je za dosta oficira u Strumici kružila priča da su po kazni premješteni 
u našu kasarnu.

ja u tome se puno pričalo, Željko sječaš li se komandanta 2. čete, neki poručnik crni sa brkovima, Za njega se pričalo, da je bio kod aviacije (plavac), a došao kod nas. A i za majora Stojanova (bio Žaretov zamjenik) i tad je bio još kapetan, i za njega se pričalo isto.

Sjećam se tih priča.Pričalo se i za našeg komandira čete kapetana Jahira Huseinija da je udario nekog nadređenog oficira i da su mu skinuli čin i poslali ga u Strumicu. Isto tako se pričalo za starijeg vodnika Filipovića komandira trećeg voda da je napustio neku karaulu skupa s vojskom i da su se svi skupa ponapijali u nekom selu.

Старијио водник Филиповић је био мој командир вода, а командир чете кап. Марковић,сви смо га се плашили.био је јако лепо развијен једном је дошао у касарну предвече у шорцу и мајици без рукава а мишићи му на све стране.А ст. водник Филиповић га је нон-стоп звао -Маркане,где си. Ст.водник Филиповић је имао једну псовку која се свима нама урезала у памћење:-"Јебем ти тетку у пола пичке", чак је и војнике шиптаре из нашег вода терао да му ту псовку преведу на њихов језик да је употребљава и на њима,али све кроз шалу,наравно,.Ево је:-"Ћивша мотра пил на каламоћ ђус пил",а војска пада од смеха због његовог изговора.Прелепа су то била времена у касарни Струмица.Иначе,ја сам био класа 1990/1991

Петар Бошњаковски (citat):

Željko B (citat):

Bosper (citat):

Željko B (citat):

Točno,Jeftić je bio ona prava oficirčina. Inače je za dosta oficira u Strumici kružila priča da su po kazni premješteni 
u našu kasarnu.

ja u tome se puno pričalo, Željko sječaš li se komandanta 2. čete, neki poručnik crni sa brkovima, Za njega se pričalo, da je bio kod aviacije (plavac), a došao kod nas. A i za majora Stojanova (bio Žaretov zamjenik) i tad je bio još kapetan, i za njega se pričalo isto.

Sjećam se tih priča.Pričalo se i za našeg komandira čete kapetana Jahira Huseinija da je udario nekog nadređenog oficira i da su mu skinuli čin i poslali ga u Strumicu. Isto tako se pričalo za starijeg vodnika Filipovića komandira trećeg voda da je napustio neku karaulu skupa s vojskom i da su se svi skupa ponapijali u nekom selu.

Старијио водник Филиповић је био мој командир вода, а командир чете кап. Марковић,сви смо га се плашили.био је јако лепо развијен једном је дошао у касарну предвече у шорцу и мајици без рукава а мишићи му на све стране.А ст. водник Филиповић га је нон-стоп звао -Маркане,где си. Ст.водник Филиповић је имао једну псовку која се свима нама урезала у памћење:-"Јебем ти тетку у пола пичке", чак је и војнике шиптаре из нашег вода терао да му ту псовку преведу на њихов језик да је употребљава и на њима,али све кроз шалу,наравно,.Ево је:-"Ћивша мотра пил на каламоћ ђус пил",а војска пада од смеха због његовог изговора.Прелепа су то била времена у касарни Струмица.Иначе,ја сам био класа 1990/1991

Petar, da ti to pretvori u latinicu, već sam zaboravio cirilico, pa bih trebao više dana da ovo dešifriram.

petar pan (citat):

Senad (citat):

Sjećaš li se možda ovih govornica i gdje su bile u krugu kasarne??

[You must be registered and logged in to see this image.]

Govornica(vojna ekspedicija),je bila između zgrade graničara  i zgrade graničara iz đevđelije,inače kad sam ja bio kurir u 36-tom graničnom bataljonu,glavni lik je bio Atanas Zimbakov,civil,i te godine samo dva vojnika su mogla da uzmu poštu za svoju jedinicu bez njega i paket da ne otvaramo kod njega,ja i kurir graničara iz đevđelije(Borko Marković).Komandir čete za obuku graničara(36.gb) bio je poručnik Stefanović(zvali ga RAMBO),a komandant bataljona je bio ppuk Nikola Lukić,imao je malo šareno lice(neke bele fleke),i njegov zamenik major Alčev(najžešći lik).Zamislite samo scenu,02:00 ujutru i cela četa za obuku u hodniku piči mopravac u papučama,Rambo sedi za stolom požarnog(pijan),Mratinković razvlači onu jadnu harmoniku,a mi nemamo pojma gde se nalazimo,a kamoli da igramo moravac.Nagrada je bila da možemo da spavamo sat vremena duže ujutru.

Сећам се мајора Алчева,тај је мрзио кучиће, једно је задавио на моје очи,ја сам радио на пријавници

Željko B (citat):

Ajde malo da se zahuktamo. Što se tiče Žareta, frajer je za mene a i za mnoge druge bio čudo od čovjeka. U moje vrijeme on je bio zapovjednik pješadijskog bataljona i imam nekoliko anegdotica o njemu. Pamtim kad je požarnog ulovio da sluša onaj mali tranzistor koji smo svi imali nije rekao ni riječi, zgrabi tranzistor i zapuca ga volejom i ode bez riječi. Naravno, požarnog nikada nije prijavio ni sankcionirao. Druga situacija koja se urezala u pamćenju cijeloj pješadiji 88/89 i to na kraju onog završnog terena od mjesec i kusur dana. Bilo je to na Krivolaku, postrojio je cijeli pješ.bataljon i kaže on nama, Pješadinci moji, bili ste odlični na ovom terenu, obuku ste završili i više nego dobro i za nagradu idete u kasarnu u Strumicu kamionima. Vojska oduševljena i on zapovijeda da svi stavimo šljemove jer inače ne može u kamion. Cijela pješadija nabila šljemove na glave ali taj moj zap.voda Nastić nema šljema i Žare grmi: "Nastiću, gdje je tvoj šljem, ako ga ne nađeš ti ćeš pješice u kasarnu". Ne moram ni reći da je vojska oduševljena, pogotovo moj 1. vod jer je ovaj Nastić za razliku od Žareta bio ljigavac. Uspio se snaći pa je i on zavrijedio kamion. Treća situacija je najzanimljivija, Žare je bio dežurni kasarne i moj prijatelj iz voda Predrag S. iz Osijeka dođe pijan iz grada u gluho doba noći i Žare ga privede. Između Predraga i Žareta je čak došlo do naguravanja i naš Peđa je sletio niz stepenice i dobro se izrazbijao. Žare ga strpa u pritvor i sutradan kad se Peđa otrijeznio sa nekoliko modrica ovaj ga pusti iz pritvora bez ikakve prijave. Šlag na tortu je ovaj završni teren koji sam malo prije spomenuo, Žare uzima Predraga za svog kurira i cijeli teren je vukao onu stanicu na leđima i cijelo vrijeme je proveo sa Žaretom dok smo mi pišali krv. Nevjerojatno, inače Predrag je bio dosluženik jer je par godina prije odslužio nekoliko mjeseci JNA također u Strumici. Inače mi pješadinci smo spavali u zgradi pješadije a kasnije kad sam prešao u intendante spavali smo u onoj zgradi lijevo. Znači, prilikom postrojavanja naša zgrada je bila lijevo. Što se tiče slika kasarne, vidio sam ih i naravno da sam oduševljen. Ovom prilikom zahvaljujem se ovom našem dečku iz Strumice što je nas stare Strumičane vratio u mladost. Eto Gringo, ja se malo raspričao i sutra ću pokušati staviti neke slike koje imam.Ako može malu pomoć jer nisam siguran kako točno to napraviti. Pozdrav

Капетан прве класе Жаре Спасојевић је умро пре десетак година у Нишу.

Žare umro? Pa on još nije bio toliko star? Stvarno je bio legenda svaka mu čast, neka mu je laka zemlja.

Bosper (citat):

Žare umro? Pa on još nije bio toliko star? Stvarno je bio legenda svaka mu čast, neka mu je laka zemlja.

У контакту сам са бившим заставником стационара,Јуретом Говорком,он ми је испричао то за Жарета,туга

Željko pitanje za tebe, sječaš se onog našeg zastavnika čatona (mislim da je bio Jaro)? Znaš li što se dogodilo sa njime. Jako je puno pio, neznam dal je još živ.

Bosper (citat):

Željko pitanje za tebe, sječaš se onog našeg zastavnika čatona (mislim da je bio Jaro)? Znaš li što se dogodilo sa njime. Jako je puno pio, neznam dal je još živ.

Pozdrav Bosper, sretan Božić tebi i svima koji ga slave. Što se tiče ovog zastavnika stvarno ga se ne sjećam. Može neki detalj, možda se sjetim.

Što se tiče kapetana Žareta to je bio legenda od čovjeka. Na ovim stranicama smo dosta pisali o njemu pa nema potrebe za ponavljanjem.

Петар Бошњаковски (citat):

Bosper (citat):

Željko B (citat):

Nemam pojma kako su oni završili. Reci mi jel Marković onaj sa izbrazdanim licem ako se dobro sjećam?

 Da, to je taj. Za njega so govorili da je u mladosti trenirao boks. Nije se moglo reči da bi bio lepotane, izraz na licu mu je bio uskoro sadistički.

Капетан Јовица Марковић је био мој командир чете,а командир вода ст. водник Филиповић. Кап. Марковић је стварно имао избраздано лице, убилачки поглед,он је нас пратио аутобусима из Струмице за Бања Луку,септембра 1991. а ми смо оданде ишли  на Хрватску. Он је ишао само до Бања Луке а после за њега нисам чуо,можда се вратио за Струмицу,али само до пролећа 1992, после је војска,ако се не варам,почела да напушта Македонију.Баш бих волео да сазнам шта је са њим,где је сада

Znači dva strašna lika su mladu vojsku slali u smrt a oni podvili rep. Vidiš Bosper da izgled zna zavarati, boksač Marković i strašni Filipović.

Bosper (citat):

Željko pitanje za tebe, sječaš se onog našeg zastavnika čatona (mislim da je bio Jaro)? Znaš li što se dogodilo sa njime. Jako je puno pio, neznam dal je još živ.

Sad sam se sjetio,to je bio zastavnik Novaković. Točno, bio je iz Bosne i pio je ko smuk. Po meni bio je dobar čovjek, mislim da  zastavnici nisu mogli napredovati i  on je živio u svom svijetu i uvijek sa rakijom pri ruci.

Željko B (citat):

Sad sam se sjetio,to je bio zastavnik Novaković. Točno, bio je iz Bosne i pio je ko smuk. Po meni bio je dobar čovjek, mislim da  zastavnici nisu mogli napredovati i  on je živio u svom svijetu i uvijek sa rakijom pri ruci.

Željko B (citat):

Bosper (citat):

Željko pitanje za tebe, sječaš se onog našeg zastavnika čatona (mislim da je bio Jaro)? Znaš li što se dogodilo sa njime. Jako je puno pio, neznam dal je još živ.

Pozdrav Bosper, sretan Božić tebi i svima koji ga slave. Što se tiče ovog zastavnika stvarno ga se ne sjećam. Može neki detalj, možda se sjetim.

Blagoslovljen Božič i tebi i tvoji porodici i sretno novo godino.

Željko B (citat):

Петар Бошњаковски (citat):

Bosper (citat):

Željko B (citat):

Nemam pojma kako su oni završili. Reci mi jel Marković onaj sa izbrazdanim licem ako se dobro sjećam?

 Da, to je taj. Za njega so govorili da je u mladosti trenirao boks. Nije se moglo reči da bi bio lepotane, izraz na licu mu je bio uskoro sadistički.

Капетан Јовица Марковић је био мој командир чете,а командир вода ст. водник Филиповић. Кап. Марковић је стварно имао избраздано лице, убилачки поглед,он је нас пратио аутобусима из Струмице за Бања Луку,септембра 1991. а ми смо оданде ишли  на Хрватску. Он је ишао само до Бања Луке а после за њега нисам чуо,можда се вратио за Струмицу,али само до пролећа 1992, после је војска,ако се не варам,почела да напушта Македонију.Баш бих волео да сазнам шта је са њим,где је сада

Znači dva strašna lika su mladu vojsku slali u smrt a oni podvili rep. Vidiš Bosper da izgled zna zavarati, boksač Marković i strašni Filipović.

Капетан Марковић се борио у Републици Српској,догурао је до чина пуковника,није слао војску у смрт,он је био раме уз раме са борцима.Био је и остао лик вредан поштовања јер је био нон стоп на терену,није био салонски официр,који своје чизме шета по градском корзоу већ је сваки свој чин крваво зарадио. У контакту сам са њим,нашао сам га после толико година.Интернет је чудо

Петар Бошњаковски (citat):

Željko B (citat):

Петар Бошњаковски (citat):

Bosper (citat):

Željko B (citat):

Nemam pojma kako su oni završili. Reci mi jel Marković onaj sa izbrazdanim licem ako se dobro sjećam?

 Da, to je taj. Za njega so govorili da je u mladosti trenirao boks. Nije se moglo reči da bi bio lepotane, izraz na licu mu je bio uskoro sadistički.

Капетан Јовица Марковић је био мој командир чете,а командир вода ст. водник Филиповић. Кап. Марковић је стварно имао избраздано лице, убилачки поглед,он је нас пратио аутобусима из Струмице за Бања Луку,септембра 1991. а ми смо оданде ишли  на Хрватску. Он је ишао само до Бања Луке а после за њега нисам чуо,можда се вратио за Струмицу,али само до пролећа 1992, после је војска,ако се не варам,почела да напушта Македонију.Баш бих волео да сазнам шта је са њим,где је сада

Znači dva strašna lika su mladu vojsku slali u smrt a oni podvili rep. Vidiš Bosper da izgled zna zavarati, boksač Marković i strašni Filipović.

Капетан Марковић се борио у Републици Српској,догурао је до чина пуковника,није слао војску у смрт,он је био раме уз раме са борцима.Био је и остао лик вредан поштовања јер је био нон стоп на терену,није био салонски официр,који своје чизме шета по градском корзоу већ је сваки свој чин крваво зарадио. У контакту сам са њим,нашао сам га после толико година.Интернет је чудо

Onda mi je drago da je ostao i u ovoj strašni vojni i kao oficir i čovjek na mestu i da je živ i zdrav.

Prasinar-ki dali si iz kikinde ja sam iz basaida strumica mi bila komanda ja sam bio granicar na grckoj granici na DOJRANSKOM JEZERU ali 15 jan.1988 sam se skino poz.LALA

Lala Basaid (citat):

Prasinar-ki dali si iz kikinde ja sam iz basaida strumica mi bila komanda ja sam bio granicar na grckoj granici na DOJRANSKOM JEZERU ali 15 jan.1988 sam se skino poz.LALA

 Dali se sječaš slovenca Iva Goljevščeka? I on je bio na Dojranskom jezeru.

Jesam iz Kikinde sam, 69 - to godište.

Bosper neznam ga  koja klasa je bio.

Prasinar-ki radim u PRIMA PRODUKT kompresorista u hladnjaci znas gde je.

Prašinar, pozdravljam te i drago mi je da nas je sve više klasića.

Bosper (citat):

Петар Бошњаковски (citat):

Željko B (citat):

Петар Бошњаковски (citat):

Bosper (citat):

Željko B (citat):

Nemam pojma kako su oni završili. Reci mi jel Marković onaj sa izbrazdanim licem ako se dobro sjećam?

 Da, to je taj. Za njega so govorili da je u mladosti trenirao boks. Nije se moglo reči da bi bio lepotane, izraz na licu mu je bio uskoro sadistički.

Капетан Јовица Марковић је био мој командир чете,а командир вода ст. водник Филиповић. Кап. Марковић је стварно имао избраздано лице, убилачки поглед,он је нас пратио аутобусима из Струмице за Бања Луку,септембра 1991. а ми смо оданде ишли  на Хрватску. Он је ишао само до Бања Луке а после за њега нисам чуо,можда се вратио за Струмицу,али само до пролећа 1992, после је војска,ако се не варам,почела да напушта Македонију.Баш бих волео да сазнам шта је са њим,где је сада

Znači dva strašna lika su mladu vojsku slali u smrt a oni podvili rep. Vidiš Bosper da izgled zna zavarati, boksač Marković i strašni Filipović.

Капетан Марковић се борио у Републици Српској,догурао је до чина пуковника,није слао војску у смрт,он је био раме уз раме са борцима.Био је и остао лик вредан поштовања јер је био нон стоп на терену,није био салонски официр,који своје чизме шета по градском корзоу већ је сваки свој чин крваво зарадио. У контакту сам са њим,нашао сам га после толико година.Интернет је чудо

Onda mi je drago da je ostao i u ovoj strašni vojni i kao oficir i čovjek na mestu i da je živ i zdrav.

Malo mi je to sve skupa čudno. Ako su vas slali u rat, pretpostavljam da ste išli svi skupa cijeli vod i četa. A ti kažeš da Marković nije išao sa vama a ne spominješ ni Filipovića. Pa tko vas je onda vodio? Vjerojatno da većina vojske nije ni htjela ići pogotovo naši Hrvati koji bi morali pucati po svom narodu.

Dečki manite se oduševljenosti vojske odlaskom u rat i time ko ih je vodio. Bio je pre par dana Božić, Nova Godina, evo opet će Божић.
Ako baš i ne ide, onda se držite teme

Željko B (citat):

Bosper (citat):

Петар Бошњаковски (citat):

Željko B (citat):

Петар Бошњаковски (citat):

Bosper (citat):

Željko B (citat):

Nemam pojma kako su oni završili. Reci mi jel Marković onaj sa izbrazdanim licem ako se dobro sjećam?

 Da, to je taj. Za njega so govorili da je u mladosti trenirao boks. Nije se moglo reči da bi bio lepotane, izraz na licu mu je bio uskoro sadistički.

Капетан Јовица Марковић је био мој командир чете,а командир вода ст. водник Филиповић. Кап. Марковић је стварно имао избраздано лице, убилачки поглед,он је нас пратио аутобусима из Струмице за Бања Луку,септембра 1991. а ми смо оданде ишли  на Хрватску. Он је ишао само до Бања Луке а после за њега нисам чуо,можда се вратио за Струмицу,али само до пролећа 1992, после је војска,ако се не варам,почела да напушта Македонију.Баш бих волео да сазнам шта је са њим,где је сада

Znači dva strašna lika su mladu vojsku slali u smrt a oni podvili rep. Vidiš Bosper da izgled zna zavarati, boksač Marković i strašni Filipović.

Капетан Марковић се борио у Републици Српској,догурао је до чина пуковника,није слао војску у смрт,он је био раме уз раме са борцима.Био је и остао лик вредан поштовања јер је био нон стоп на терену,није био салонски официр,који своје чизме шета по градском корзоу већ је сваки свој чин крваво зарадио. У контакту сам са њим,нашао сам га после толико година.Интернет је чудо

Onda mi je drago da je ostao i u ovoj strašni vojni i kao oficir i čovjek na mestu i da je živ i zdrav.

Malo mi je to sve skupa čudno. Ako su vas slali u rat, pretpostavljam da ste išli svi skupa cijeli vod i četa. A ti kažeš da Marković nije išao sa vama a ne spominješ ni Filipovića. Pa tko vas je onda vodio? Vjerojatno da većina vojske nije ni htjela ići pogotovo naši Hrvati koji bi morali pucati po svom narodu.

из Струмице смо ишли на Хрватску ,како ти кажеш,сви заједно из спаваона,комплетне чете али су нам у Бања Луци доделили нови старешински кадар,комплетан,Тадашњи капетан,а сада пуковник Јовица Марковић нас је,са још пар официра,допратио докле је имао наређење,а што се тиче војника хрвата могу да ти кажем да су били врло лојални тадашњој ЈНА,мушки су претрпели и ровове и пуцање и продужење војног рока,са мном у рову за цело време нашег ратовања (до феб. 1992.) је био загрепчанин Кајтази Фабијан,ако га знаш,поздрави га,а он је  био само један од многих војника хрвата који су са нама делили добро и зло.Сећам се једног хрвата који је из Немачке,где је живео са родитељима,дошао у ЈНА и то пред сам рат,звао се Адолф,презимена се не сећам,и он је са нама сво време носио сивомаслинасту униформу.Мој пријатељ је био и загрепчанин Матијашевић Хрвоје,такође војник до задњег дана службе.Дезертерства није било,ни међу нама а ни међу хрватима,осим неколицине шиптара који су предали оружје а нису побегли,поштено.Ст.водник Филиповић нас није пратио из Струмице,он је тамо остао,шта је било са њим незнам,осим да сада живи као војни пензионер у околини Врања.Ето толико од мене што се тиче тих мојих последњих дана у касарни у Струмици.Поздрав!

Sad ću se osvrnuti na proljeće 1989. u Strumici. Sigurno će se netko od klasića sjetiti ovoga što ću sada ispričati. U to vrijeme je bilo nekakvo krizno žarište u Africi, skoro siguran sam da se radi o Namibiji. Tadašnja Jugoslavija je pored drugih zemalja trebala dati mirovne snage u tu zemlju. Ne znam kako, za odlazak u Namibiju određeni su naši izviđači iz Strumice. Ne sjećam se točno jesu svi trebali ići ili samo neki od njih. Pošto sam imao par dobrih prijatelja u izviđačima iz prve ruke sam znao šta se dešava. Svi oni su išli na liječnički pregled u VMA Skoplje. Komandir izviđača, kapetan Đokić je prije polaska svojih vojnika na preglede u Skopilje svima njima naredio da ni u kojem slučaju ne smiju proći taj pregled. Rekao im je da su ih majke i očevi poslali njemu da ih nauči disciplini i svemu ostalom što se uči u vojsci ali ne i da ginu u nekoj dalekoj zemlji. Rekao im je da je njegova dužnost da ih po završetku vojnog roka vrati majkama i očevima žive i zdrave. Iz prve ruke znam da su na tim liječničkim pregledima naši izviđači radili svakakve ludorije samo da ne odu u tu daleku Namibiju. Nijedan od njih nije prošao liječnički na veliko zadovoljstvo kapetana Đokića koji je u dubini duše znao da su to samo djeca od dvadesetak godina. Molim sve one koji se sjećaju te Namibije da napišu nešto o tome. Isto tako, ti Petre Bošnjakovski možeš kontaktirati kapetana Markovića sjeća li se on tih događaja.

East&West (citat):

Dečki manite se  oduševljenosti vojske odlaskom u rat i time ko ih je vodio. Bio je pre par dana Božić, Nova Godina, evo opet će Божић.
Ako baš i ne ide, onda se držite teme

Mislim da je sve u redu, kao što vidiš ovdje nema ni uvreda ni ničeg što bi nekom trebalo smetati. Važna je sloboda govora i mišljenja jer događaji koji su se deslili ne mogu se izbrisati.
Sve su to samo nečije uspomene na događaje koji su bili stvarni. Nitko se nije nadao da će doći u vojsku a završiti na bojištu.

Pozdrav Petar Bosnjakovski, kako je bilo ime starijem vodniku Filipovicu, od kud je bio, i ako znaes od kud je dosao u Strumicu?

A gdje nam je Prašinar iz Kikinde? Mislim da bi te Bosper i ja morali znati. Sličan nam je put, ja sam iz pješadije završio u intendantima a ti u vešeraju pa u domu JNA. Sigurno se sjećaš drugarice Duške iz vešeraja ako me sjećanje dobro služi.

Humka 83, ako ja smijem u vezi Filipovića. Ne sjećam se imena ni odakle je ali se vrlo dobro sjećam priče  da je po kazni došao u Strumicu sa neke karaule. Inače, bio je onako krupan čovjek prodorna glasa. Pričalo se da je zajedno sa vojskom napustio karaulu i otišao u neko selo gdje su se svi ponapijali. U to vrijeme je neki general došao u obilazak karaule na kojoj nije bilo nikoga. E onda ih je on našao u tom selu a Filipović će njemu: "Pa gdje ste vi druže generale". Koliko je u ovom istine teško mi je reći.

Željko B (citat):

Sad ću se osvrnuti na proljeće 1989. u Strumici. Sigurno će se netko od klasića sjetiti ovoga što ću sada ispričati. U to vrijeme je bilo nekakvo krizno žarište u Africi, skoro siguran sam da se radi o Namibiji. Tadašnja Jugoslavija je pored drugih zemalja trebala dati mirovne snage u tu zemlju. Ne znam kako, za odlazak u Namibiju određeni su naši izviđači iz Strumice. Ne sjećam se točno jesu svi trebali ići ili samo neki od njih. Pošto sam imao par dobrih prijatelja u izviđačima iz prve ruke sam znao šta se dešava. Svi oni su išli na liječnički pregled u VMA Skoplje. Komandir izviđača, kapetan Đokić je prije polaska svojih vojnika na preglede u Skopilje svima njima naredio da ni u kojem slučaju ne smiju proći taj pregled. Rekao im je da su ih majke i očevi poslali njemu da ih nauči disciplini i svemu ostalom što se uči u vojsci ali ne i da ginu u nekoj dalekoj zemlji. Rekao im je da je njegova dužnost da ih po završetku vojnog roka vrati majkama i očevima žive i zdrave. Iz prve ruke znam da su na tim liječničkim pregledima naši izviđači radili svakakve ludorije samo da ne odu u tu daleku Namibiju. Nijedan od njih nije prošao liječnički na veliko zadovoljstvo kapetana Đokića koji je u dubini duše znao da su to samo djeca od dvadesetak godina. Molim sve one koji se sjećaju te Namibije da napišu nešto o tome. Isto tako, ti Petre Bošnjakovski možeš kontaktirati kapetana Markovića sjeća li se on tih događaja.

Vidim, da smo Strumički izviđaći uvjek nešto značili, čak bi trebali it radit red u neko daleko afričko zemljo. Godine 1985 u devetom mjesecu je bio komandir izviđača još Žare Spasović, a gde su kasnije njega stavili?

KODRIČ (citat):

Željko B (citat):

Sad ću se osvrnuti na proljeće 1989. u Strumici. Sigurno će se netko od klasića sjetiti ovoga što ću sada ispričati. U to vrijeme je bilo nekakvo krizno žarište u Africi, skoro siguran sam da se radi o Namibiji. Tadašnja Jugoslavija je pored drugih zemalja trebala dati mirovne snage u tu zemlju. Ne znam kako, za odlazak u Namibiju određeni su naši izviđači iz Strumice. Ne sjećam se točno jesu svi trebali ići ili samo neki od njih. Pošto sam imao par dobrih prijatelja u izviđačima iz prve ruke sam znao šta se dešava. Svi oni su išli na liječnički pregled u VMA Skoplje. Komandir izviđača, kapetan Đokić je prije polaska svojih vojnika na preglede u Skopilje svima njima naredio da ni u kojem slučaju ne smiju proći taj pregled. Rekao im je da su ih majke i očevi poslali njemu da ih nauči disciplini i svemu ostalom što se uči u vojsci ali ne i da ginu u nekoj dalekoj zemlji. Rekao im je da je njegova dužnost da ih po završetku vojnog roka vrati majkama i očevima žive i zdrave. Iz prve ruke znam da su na tim liječničkim pregledima naši izviđači radili svakakve ludorije samo da ne odu u tu daleku Namibiju. Nijedan od njih nije prošao liječnički na veliko zadovoljstvo kapetana Đokića koji je u dubini duše znao da su to samo djeca od dvadesetak godina. Molim sve one koji se sjećaju te Namibije da napišu nešto o tome. Isto tako, ti Petre Bošnjakovski možeš kontaktirati kapetana Markovića sjeća li se on tih događaja.

Vidim, da smo Strumički izviđaći uvjek nešto značili, čak bi trebali it radit red u neko daleko afričko zemljo. Godine 1985 u devetom mjesecu je bio komandir izviđača još Žare Spasović, a gde su kasnije njega stavili?

Ja sam došao u 9.mjesecu 1988 i Žare je bio komandant cijele pješadije tj pješadijskog bataljona.

Drugarice Duske se jako dobro secam...

Željko B (citat):

Humka 83, ako ja smijem u vezi Filipovića. Ne sjećam se imena ni odakle je ali se vrlo dobro sjećam priče  da je po kazni došao u Strumicu sa neke karaule. Inače, bio je onako krupan čovjek prodorna glasa. Pričalo se da je zajedno sa vojskom napustio karaulu i otišao u neko selo gdje su se svi ponapijali. U to vrijeme je neki general došao u obilazak karaule na kojoj nije bilo nikoga. E onda ih je on našao u tom selu a Filipović će njemu: "Pa gdje ste vi druže generale". Koliko je u ovom istine teško mi je reći.

Pozdrav Zeljko naravno da mozes komentirati zato smo tu, mislim da je to moj komandir karaule Filip Filipovic kako si ga opisao sve vise sam siguran da je on. Naime volio je vojnike i samo je njih stitio kao sto si naveo za ostalo sve mu se fuckalo, bilo je festi u njegovo vrijeme kolko sam ja kratko bio na karauli Humka ( Yuma ), a i posle sam se cuo sa deckima te isto tako je nastavio. Nama je dolazio iz komande s konjem lipicanerom koje smo drzali u komandi, nosio je veliki sesir na glavi i pistolj otraga u remenu. mislim da je bio ozenjen Makedonkom a bio je iz Sombora i vjerujem da je ostao dole zivjeti. Nadam se da bu se jos netko javio da mozemo potvrditi lik toga dobrog komandira karaule. Napominjem ja sam bio na karauli kraj "82 i pocetak "83, mislim da sam nacuo da je nekam otisao ali neznam razlog a niti mjesto odlaska. LP

U vešeraju sam bio neka dva, dva i po meseca, i onda sam prešao u dom JNA. Mora da se znamo, jer je nas u domu bilo samo četvorica, a i dok sam bio u vešeraju, nije nas bilo više od petorice, šestorice. Inače, u vodu sam imao dobrog drugara iz ZG - a. Možda i njega znaš?

Znam da vas je bilo malo i u vešeraju i u Domu. Ma sigurno se znamo samo  kad malo bolje dođu sjećanja. Ja sam drugi dio roka bio dolje u magazinu odjeće. Svi su morali kad tad doći kod mene. Kako se zvao taj dečko iz Zagreba?

humka83 (citat):

Željko B (citat):

Humka 83, ako ja smijem u vezi Filipovića. Ne sjećam se imena ni odakle je ali se vrlo dobro sjećam priče  da je po kazni došao u Strumicu sa neke karaule. Inače, bio je onako krupan čovjek prodorna glasa. Pričalo se da je zajedno sa vojskom napustio karaulu i otišao u neko selo gdje su se svi ponapijali. U to vrijeme je neki general došao u obilazak karaule na kojoj nije bilo nikoga. E onda ih je on našao u tom selu a Filipović će njemu: "Pa gdje ste vi druže generale". Koliko je u ovom istine teško mi je reći.

Pozdrav Zeljko naravno da mozes komentirati zato smo tu, mislim da je to moj komandir karaule Filip Filipovic kako si ga opisao sve vise sam siguran da je on. Naime volio je vojnike i samo je njih stitio kao sto si naveo za ostalo sve mu se fuckalo, bilo je festi u njegovo vrijeme kolko sam ja kratko bio na karauli Humka ( Yuma ), a i posle sam se cuo sa deckima te isto tako je nastavio. Nama je dolazio iz komande s konjem lipicanerom koje smo drzali u komandi, nosio je veliki sesir na glavi i pistolj otraga u remenu. mislim da je bio ozenjen Makedonkom a bio je iz Sombora i vjerujem da je ostao dole zivjeti. Nadam se da bu se jos netko javio da mozemo potvrditi lik toga dobrog komandira karaule. Napominjem ja sam bio na karauli kraj "82 i pocetak "83, mislim da sam nacuo da je nekam otisao ali neznam razlog a niti mjesto odlaska. LP

Nešto mi govori da je to on.

Imao je "oficirsko" prezime.

Ako je Kapetanović onda ga se ne sjećam.