Nikšić VP 6523 izviđači

rotten (citat):

almin (citat):

pozdrav za vas momci...ima li iko iz klase 89. maj...1. ceta...2. vod. Agusi Isa komandir...Dragan Nikolic desetar, pitomac je bio iz Sarajeva, mislim da se zvao Momcilo ( nisam siguran )...tu si bili i Klepo Zijad, Pusonja Zoran, Enes Kacar iz Glamoca...ajde ako ima neko neka se javi...

poz

Ja sam januarac 1989. godine, bio sam prva četa prvi vod, spavaona do tebe, bio sam desetar.
Pozdrav

Slučajno sam naletio na ovaj forum i kao mnogi drugi prisjetio sam se mojih tri mjeseca u Nikšiću.
Nisam neki yugonostalgičar,ali me ovaj forum malo zaintrigirao.U kasarnu 13.jul sam stigao u ponoć
15.5.1988.Raspoređen sam u drugu četu,prvi vod,kod poručnika Shale,a komadant mi je bio kapetan
Vujić.Odmah su me šokirali jer sam raspoređen u mitraljesko odjeljenje kao pomoćnik nišan VPđije,a pošto
sam imao 62 kg znate kako mi je bilo nositi postolje 53-ke.Komadant kasarne je bio potpukovnik Rado-
man Radović i ko je tada služio zna kakva je to gromada od čovjeka bila.Izadnji dan.Eto tolikomao sam s njim susret pred
četom koji sam dobro zapamtio.Prolazio sam pored čete s kolegom i pošao u kantinu i naletjeli smo na
jednog majora i pozdravili ga.Već smo ga .prošli kad  zaćusmo STANI VOJNIĆE.Pitao me šta imam u
torbi,a ja odgovorim pribor za brijanje.On otvori torbu a u njoj walkman i kasete pošto nisam slušao
narodnu muziku.Uto iz čete izađe potpukovnik i pita šta je bilo i major mu objasni da mi je našao  ne-
dopuštene stvari.Ljudi moji kako je on vikao.Onako ogroman unio mi se u facu i počeo me rasturati.
Sva vojska oko mene je zanjemila,a ja sam ostao bez aparata i još mi je obećao da će se on lično
pobrinuti da ga dobijem zadnji dan vojnog roka.Što je bilo s walkmenom ispričaću nekom drugom prilikom
ali nisam na njega čekao zadnji dan.Eto toliko za sada i pozdrav.ŽIVJELO NIKŠIČKO

Da vas sve pozdravim.
Bio sam u AIV januarska klasa 83,ima li neki klasic

Januar 83,dolazak u Niksic u pratnji brata jer su svi mislili da cu da pobegnem,u Kraljevu upoznam tipa koji isto ide u Niksic,Sibin ispostavilo se da smo 14 meseci ostali u istom odeljenju,silazimo s voza i pravo na sisanje pa u kafanu,onda odemo u bioskop da odgledamo film..sve ono sto vojska radi kad ode u grad,ja jos razmisljam da li da hvatam maglu i bezim,nisam mogao da zamislim da budem zicom opasan 14 meseci i da nekoga pitam da u grad odem,stignemo tako pred kapiju,na kapiji Boja,kasnije cu da saznam da je izvidjac,e sad posle pozdravljanja sa bratom sprovodi nas dezurni od kapije do vojnickog kluba i zanimljivo je da se nikada nisam setio dela tog puta,izbrisalo se iz secanja,dolazimo u klub i kapetan Kamidzoras rasporedjuje,vidim jedan stari vojnik upiljio u mene gleda me,ja se okrecem gde da se poobijem prvi dan,kad ta dzomba stade ispred mene natuko kapu na obrve i kaze sta je picko doso si,ja se okrecem da ga ne maznem i proklinjem sebe sto ne produzi za dubrovnik pa za italiju..zaglavicu apsu ovde mislim.uhvati me onaj i za ruku i taman da ga puknem vidim Proda moj skolski drug..padne grljenje i ljubljenje,i pita me on imas katanac,sta ce mi katanac jebote,pa za kasetu..jebes kasetu i katance,ma nemam odakle mi i Proda se izgubi i donese mi katanac pita jel si rasporedjen kazem da nisam i pitam kako je kaze u prvoj ceti lose u drugoj lud porucnik a u trecoj ne primaju gustere..mislim se naebo sam...ode on negde u medjuvremenu ja dobih raspored za izvidjace i Sibin isto i odvedose me tamo u spavaonicu.Srete me neki desetar i predstavi se ja sam desetar tvoj novi Kuric Adis rekoh brate ti si mi jedini,kaze ajde sad na veceru..e to nikada necu da zaboravim,rekoh nisam gladan kaze moras da ides..ulazimo u kuhinju,onu staru barice neke na betonskom podu,stajem u red sa desetarom,kuvari dele,i zapamtio sam neke kazane na drva,sedamo za stolove zelene sa zelenim klupama neki corbuljak u plasticnim cinijama,a ja kasikom brljam,glumim da jedem i odjednom nesto pljusnu u ciniju,pogledam prema tavanici,golubovi sede na gredama i kake ..onako pticije..a ja jos mislim da sanjam i da cu se probudim uskoro..trze me desetar rece da idemo da zaduzimo i uniformu.Odosmo i na kupanje Tamo bio Proda glavni kaze prodji samo hladna je voda,zaduzim uniformu i posto sam se vec u gradu sisao Krempi brica, nije hteo da sisa rekoh mu il do glave ili nikako,kaze nesme do glave.Dodjemo u spavaonicu,sa satorskim krilom i uniformom pokazase mi kasetu i krevet ja gledam u onu kasetu,kako da spakujem sve to tamo,okrenem se prema dzombama i rekoh im momci uzimajte sa ove gomile sta vam treba ovo nema sanse da stane,smeh se prolomi i samo Bahtiri pridje da uzme carape,smotase ga i nedadose mu da dira i naredise mu da mi spakuje kasetu..i za divno cudo spakovase..eto prvi dan u vojsci u izvidjacima...

oktobarska 83
nisam baš siguran ali mislim da sam biou 3 četi otuko cijelu obuku kod kapetana Smajlovića  u pratećem vodu poručnika Tomoviča ime mu je bilo Radenko  navodno se u ono vrijeme bavio boksom tako nam je pričao koliko se sječam tada je komandant kasarne bio major Josip Lijić mogao bi napisati roman o tih 5 mjeseci obuke a o ostatku služenja  još 3
sjećam se cepanja straže na Kapinom polju jednom je padala kiša 6 dana i 5 noći neprestano kao iz kabla što kažu  ugrijati se nemožeš niti osušiti a iz šinjela curi ko iz slavine klopa je bila čista nula a i takove nije bilo dosta pa smo nas 2.3 išli iza kuhinje po kruh i pekli ga na peći malo masti i soli i u glavnom na taj način zatomljivli glad  jako loše iskustvo što se tiče prehrane  ma uglavnom roman bi mogao napisati

d.vece.
pozdrav svima a posebna zahvalnost ljudima koji su ovo organizovali i vode.
Sluzio sam avgust 85/86 bio u prvoj brdskoj kod Sloma(bestrzajac) a od Januara 86e u domu armije u gradu.
jako bi se obradovao da mi se javi neki klasic.
Pozdrav svim dobrim ljudima.

Pozdrav sane!
Bio izviđač od avgusta do avgusta. Jedan od zadataka bio je i obezbeđivanje doma JNA (npr. za priredbe povodom 22.decembra, za novo godinu isl.
Vrlo dobro se sečam i por. Slome.

Pozdrav i tebi druze i sve najbolje u zivotu ti zelim.!!!

Klasići ste bili, dajte malo pojedinsti....kaj se sramite!!!!

Evo još jedan, ne izviđać nego vezista, iz iste zgrade. Oktobarska klasa 1982. Sve je počelo na "štelngi"-jedva sam pregovorio oficira, da neču u ŠRO, da bi radije u mornarico. Kad dobijem Nikšić, mislio sam da mi se srušio svet. Čak se i otac zabrinuo a na kraju sam otišao u Crnu Goru. U kasarni me prvo pitaju koji sam rod-kažem mornarica signalni, a oficir na to:"e, vojniče, nema sada više zajebancije". Srečom su me poslali među veziste. Prve dane preživjeli smo sakupljajući zelje i ležanjem na toplom novembarskom suncu. Negdje krajem januara 83 ispraznili su kasarnu za pokaznu vežbu na Kosanici za GŠ. Malo smo trčali, kopali po snjegu, na kraju so odlučili da nema dovoljno snjega i završili vežbu. Pred pokret sa Matjažem pijemo pivo u lokalnom dučanu, trošimo zadnje pare, kad baš nas pozove da brzo pokupimo opremu i naoružanje i javimo se kod majora ?? Strpaju nas u kampanjolu i voze nas u pravcu Plevlje. Mi dobro pijani tražimo, da nam kaže gdje nas vode, a oni, saznačete.. Jedva ih pregovorimo da stanu, jer je bilo puno piva u nama. Najzad stignemo u kasarno u Plevlji, gladni, žedni, srečom sam našao druga iz srednje škole. Saznamo, da idemo učit nikšićku djecu skijat na Žabljak. Za nekolko dana sa autobusom opet preko Tare na Žabljak, gdje smo naišli na trečeg "učitelja" Istoka i onda je krenuo nezaboravan provod na skijanju. Kako smo samo bili nesrećni, kad nismo smeli sa djecom u Nikšić, a mi ostali još mjesec dana učeći padobrance iz Niša. Kasnije je došla na tjedan dana i moja sadašnja žena te sestra. Posle malih zapetljaja u Gorskom oku, mi opet autobusom prema Nikšiću. I opet na dvije nedelje skijanja na Šavnik. U kasarnu smo se vratili tek krajem marta, meni tako završila obuka(koje u stvari nije ni bilo) i dodelili me 1. četi, a moja drugara Dugi i Šeki "zadužila" 2. i 3. četu. Narednih šest meseci proveli smo u dugačkim razgovorima, bežanjima preko žice u grad, pražnjenjem hektolitra Nikšičkog(kasnije u novoj kantini), uništavanju klope u Onogoštu, odličnim džigericama u lokalnim restoranima. Uf, jel se siječate kako smo u kantini gušterima pokazivali kako pijemo samo "pokvareno" Nikšićko, sa napisom "Nišičko pi.ko"?!
Meni je najteže bilo na kraju. Bez pravih obaveza, bez posla, provodeći dane u "bravari", tamo negdje iza brda, znam, da sam imao prosjek od 8 piva dnevno, a kuči sam stigao sa najmanje kilograma - ma kakav pivski trbuh?!
Imena sam uglavnom sve zaboravio, al bi bio veoma sretan, da me netko podseti na naše oficire. Od pomenutih se sečam majora Lijića, Bukija, Lazovića, naravno lepotana Macavare, potpukovnika iz pozadine. Možda bi uz koju fotografiju bilo sečanja još više. Idem ih potražit..

Aleš

Jura dobrodošao na forum  
Kad počneš pisati uz malu pomoč kolega podsjetit češ se ti još toga  .Samo naprijed

Pozdrav svima!Slučajno nadjoh ovaj forum,pa počela da naviru sećanja...Klasa januar 1986.,prva četa-kč strašni Slomo Marinko,drugi vod-kv Aguši Isa,mitraljesko odeljenje,drugi nišandžija m53...Obuka zlo i naopako,ali mladost i drugarstvo sve pobedjuje,posle 4 meseca i desetak marševa,terena i gadjanja na Kunovu i blizu Šavnika prekomanda na karaulu Korita-kdir por Pavićević Zoran.

Pozdrav i tebi branko ruma, dobro nam došao 

Pozdravljam sve Nikšićane, osobno nisam bio tamo, ali je bio moj stariji brat Nevenko i to 1984. godine. Pošto je ova tema o izviđačima "najaktivnija" od svih u Nikšiću postavljat ću ovdje njegove slike koje je donio iz Nikšića, možda se netko prepozna, ili zna nekog sa slika. Ne mogu naći njegov adresar iz vojske, negdje sam ga zametnuo, jer bih onda uz ime imao i od kuda je koji vojnik. Za početakslika njegovog voda sa obuke. Brat mi stoji i zaokružen je.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poleđina prethodne slike sa imenima vojnika.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pozdrav Vargas, brat ti je bio najkrupniji u vodu, 100% su mu dali mitraljez.

vargas (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kempo,legenda

Stazio, misliš na ovaj puškomitraljez? Na slici s lijeva na desno stoje Čerimović Dane iz Vranja, Purić Dragan i Šakanović Esad. Kempo čući.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Obratite pažnju na Šakanovića kako drži pušku, ko da drži tamburicu. To je bratova posluga, pomočnik i donosilac. Brat nosi mitraljeski rap, a nišanđije PMa se lako prepoznalo među vojskom. Nišanđija nije morao biti i najveći vojnik, moj pomočnik nišanđije u Peći je bio skoro 10 centimetara viši od mene i imao je oko 100 kila, ali izdavalo nas je što smo imali masne bluze i nogavice na desnoj strani hlača. U rapu smo imali ulja i drnča više nego cijeli vod zajedno.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kape su im za jedan broj bile prevelike??? inače lepi dečki nema kaj!!!

Ve se vidi zakaj je Kempo očelavil.Prevelika kapa pojela mu lasi

vargas (citat):

Stazio, misliš na ovaj puškomitraljez? Na slici s lijeva na desno stoje Čerimović Dane iz Vranja, Purić Dragan i Šakanović Esad. Kempo čući.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Interesantno, "nas" dpuric? 

[You must be registered and logged in to see this image.]

SveJug (citat):

vargas (citat):

Stazio, misliš na ovaj puškomitraljez? Na slici s lijeva na desno stoje Čerimović Dane iz Vranja, Purić Dragan i Šakanović Esad. Kempo čući.

Interesantno, "nas" dpuric? 

[You must be registered and logged in to see this image.]

A da je on taj već bi se javio....kaj ne vidiš da on drži pištolj u ruci.....a ne mitraljez

Obratite pažnju gdje je služio dpurić.

pozdrav za vas momci...ima li iko iz klase 89. maj...1. ceta...2. vod. Agusi Isa komandir...Dragan Nikolic desetar, pitomac je bio iz Sarajeva, mislim da se zvao Momcilo ( nisam siguran )...tu si bili i Klepo Zijad, Pusonja Zoran, Enes Kacar iz Glamoca...ajde ako ima neko neka se javi...

Moj otac je bio u ovoj kasarnoj 86 godine a služio je sa Zijadom Klepom,mislim samo u drugoj jedinici. Ja sam puno mlađi od vas i sviđa mi se vaš forum. Ali htio bih da ti pomognem da dođeš do Zijada ako ništa da ga pozoveš da se čujete telefonom. Lično ga dobro poznajem.

pozdrav za vas momci...ima li iko iz klase 89. maj...1. ceta...2. vod. Agusi Isa komandir...Dragan Nikolic desetar, pitomac je bio iz Sarajeva, mislim da se zvao Momcilo ( nisam siguran )...tu si bili i Klepo Zijad, Pusonja Zoran, Enes Kacar iz Glamoca...ajde ako ima neko neka se javi...

Moj otac je bio u ovoj kasarnoj 86 godine a služio je sa Zijadom Klepom,mislim samo u drugoj jedinici. Ja sam puno mlađi od vas i sviđa mi se vaš forum. Ali htio bih da ti pomognem da dođeš do Zijada ako ništa da ga pozoveš da se čujete telefonom. Lično ga dobro poznajem.

Pozdrav svim bivšim izviđačima kao i vojnicima Nikšičke kasarne.
Služio sam od septembra 86 do 87. Vrlo često se sjetim tih dana. Nakon služenja nekako su me više obuzimala sječanja na loše trenutke iz tog vremena. Kako vrijeme prolazi, ta su  sječanja  izblijedila, a isplivala su ona pozitivna. Mogu reći da se danas ipak rado prisjetim dragih ljudi koji su obilježili moje vojničke dane u Nikšiću.

Dolaskom na služenje vojnog roka, dodjeljen sam u 3. četu , 3. vod kod . Nakon jesensko/zimske obuke, (naravno i nezaboravnog logorovanja u dubokom snjegu na -20, gdje sam "zaradio" išijas koji mi je ostao za uspomenu), dodijeljen sam u izviđački vod. Ostali kolege otišli su uglavnom na granicu.
Došavši u izviđački vod, uslijedila je zimska obuka u Kolašinu, brojna logorovanja u okolici Nikšića, ljetna obuka u Baru.
Zanimljivo je da sam jedno logorovanje preskočio radi saniranja parketa u spavaonici izviđačkog voda.

Iz  izviđačkog voda moje generacije, osim poručnika Lazovića, sječam se još Nebojše iz Zagreba, Mede iz Čabra, jednog strašnog lika iz Zenice, Aleša iz Jesenica a uz pomoć ovog foruma možda se javi i još netko.
Joe jednom pozdrav svima.

Dobro nam stigao. 

Eto da se i ja priključim staroj klapi. Najpre pozdrav svima koji bejahu u Nikšiću
Služio sam novembarsku klasu 1984. do 1. septembra 1985 (uključujući skraćenje) zapravo došao sam 4. novembra 1984. bio sam  6523/9 treća četa mitraljeseki vod. komandir čete kap. Jovanović Mile sa kojim sam i dan danas u kontaktu. Odavno se penzionisao i završio karijeru kao pukovnik.
Sa nekolicinom sam ostvario ponovne kontakte i bilo bi dobro kad eto našao još starih prijatelja sa kojima sam delio zadnju cigaru, i naravno Nikšićko pivo u ogormnim količinima.
Pročitah prve dve stranice i sve komentare pa ću nešto kasnije pročitati i sve ostale kako bi eventualno našao ili već mene neki moji klasići ili klasa pre i posle mene.
Da nastavim o sebi rekoh bio sam u početku nišandžija mitraljeskog odeljenja u to vreme komandir III voda bio je staža neki Jovanovski koji je naravno obuku završio u Bileći odakle je isto tako došao i kap. Mile Jovanović i postao komandit čete. nešto kasnije četni vezista se skinuo i ja posle kraće obuke u vodu veze postadoh četni vezista a povremeno sam menja i ćatu inače mog klasića Krnjajić Milana čini mise da je bio iz Gline u Hrvatskoj. U to vreme komandiri vodova su bili u trećoj četi stariji prvog voda vodnik Šaljaj, pratećeg poručnik Tomović i ne mogu da se setim drugog voda ime oficira ali već možda neko je i napisao ovde. Sve u svemu lepo beše.
Nadam se da su još neki forumaši aktivni pošto je odavno prošlo od prvog i zadnjeg posta.
Uskoro se javljam kad pročitam sve detaljno pa i ja dodam još nešto čega se setim
Pozdrav svima iz Velike Plane

Pozdrav svima, stigao u Nikšić 16. septembra, odslužio rok nakon obuke kao ćata 3. čete, ili četni starešina. Kapetan prve klase Mile Jovanović, bio mi je komandir čete, voda Stefanović Dragan, poručnik tada, Petak Dražen, Šaljaj Đoko, Vodnik Abramović, to su bili oficiri u 3. četi... Kapetan prve klase Dragan Milosavljević bio je komandant bataljona a brigade p.puk Radoman Radović. Sećam se Aleksića, Vujića, Šestovića, Perovića Blaže i Pekija intendanta, neko reče kupus e taj... onda Mrdak je bio, Poručnik Radisavljević baš ga neki dan nađoh na FB, i mnogu drugi. Sa dobrim drugarima iz kasarne sam i dalje preko FB u kontaktu a nikako ne mogu da dodjem do Ozrena Divića, zagrebačkog prijatelja, bili smo super tokom obuke posle je otišao na granicu u prekomandu, pa verovatno na fakultet i dalje na Zapad... ako ovo neko vidi neka mu kaže ili napiše ovde par reči o njemu ako ga lično zna. Desetari su mi bili Alija Iz Janje kod bijeljine, mislim Jašarovski ili Šabanovski, i Boro Stjepanović iz N. Sada. pozdrav svima posebno mom imenjaku iz Plane koji me ovde na forum i doveo.

Pozdrav svima.
Služio u Nikšiču od maja 85 do maja 86.
Prvo treća četa onda prekomanda izviđači.

antote (citat):

Pozdrav drugovi!
Klasa avgust 1985, izviđači AIV (VP6523/3) - javite se.
 
Sećate li se "terena" - Studenaćkih glavica, gađanja na Kunovu, obuka na moru (u Baru), skijanje na Žabljaku i u Kolašinu?
 
A tek najboljeg - NIKŠIĆKOG PIVA!

Ja sam bil od 1986 jan do 1987 jan izvidžač sam bio do april 1986 dalje,lp

pile (citat):

Pozdrav svim bivšim izviđačima kao i vojnicima Nikšičke kasarne.
Služio sam od septembra 86 do 87. Vrlo često se sjetim tih dana. Nakon služenja nekako su me više obuzimala sječanja na loše trenutke iz tog vremena. Kako vrijeme prolazi, ta su  sječanja  izblijedila, a isplivala su ona pozitivna. Mogu reći da se danas ipak rado prisjetim dragih ljudi koji su obilježili moje vojničke dane u Nikšiću.

Dolaskom na služenje vojnog roka, dodjeljen sam u 3. četu , 3. vod kod . Nakon jesensko/zimske obuke, (naravno i nezaboravnog logorovanja u dubokom snjegu na -20, gdje sam "zaradio" išijas koji mi je ostao za uspomenu), dodijeljen sam u izviđački vod. Ostali kolege otišli su uglavnom na granicu.
Došavši u izviđački vod, uslijedila je zimska obuka u Kolašinu, brojna logorovanja u okolici Nikšića, ljetna obuka u Baru.
Zanimljivo je da sam jedno logorovanje preskočio radi saniranja parketa u spavaonici izviđačkog voda.

Iz  izviđačkog voda moje generacije, osim poručnika Lazovića, sječam se još Nebojše iz Zagreba, Mede iz Čabra, jednog strašnog lika iz Zenice, Aleša iz Jesenica a uz pomoć ovog foruma možda se javi i još netko.
Joe jednom pozdrav svima.

Pile mi smo bili zajedno.Ja sam Roman iz slo.Dobro se te sečam bili smo zajedno na straži kod ambulante.Kako si ?Puno te pozdravljam.

Da li su u pratećim vodovima brdskih četa u drugoj polovici 80-ih godina bili bestrzajni topovi 82 mm (jedno odjeljenje sa dva BsT)?
Prvo odjeljenje u pratećem vodu trebalo je biti naoružano sa 4 ručna bacača ili kasnije RBR.
Treće odjeljenje je bilo minobacačko. Da li sa 4 minobacača  60 mm?
Da li je drugo odjeljenje bilo odjeljenje BsT (bestrzajnih topova) 82 mm?

antote (citat):

Kako da se ne bih setio tada starijeg vodnika 1. klase Dušana Macavare (oprosti za moju gramatiku). Mislim, da je vodio nešto oko magacina ili opreme za nastavu. Poručnik Lazović je dosta posla prepuštao stažistima i desetarima (barem je u moje doba tako bilo), što je imalo i + i - strana.

Pjevali smo pjevali - pešadinac ne može bit svako ... pa "u no- u novembru četrdeset-treće zado- zadobismo bolove najveće ..."

Priliko povratjka sa Studenačkih glavica imali smo izbor - ili pjesma ili atomski, jaka artilerijska, avioni, otrovi, neprijatelj s leva za borbu ....

Tada je bio u prvoj četi i poručnik Marinko Slomo - malo manjeg rasta ali "otrovan" i veoma brz na pješadijskim preprekama. Jel još bio tamo 88?

Ja sam se prijavio na ovaj forum pre nekoliko minuta i oduševio se da ovako nešto postoji   .
Samo da kažem da je moj starešina bio Slomo Marinko, a posle obuke, kada sam prebačen na Kunovo (strelište), bio mi je starešina Dušan Macavara.
Voleo bih da saznam šta je sa njima. Gde su? Živi li su?
Slomo jeste bio strog, ali je bio, generalno, pozitivac. Naravno, totalno druga priča od Macavare. On nam je bio kao ortak :-).
Mi tamo na Kunovu, on u kasarni. Viđamo se samo kad moramo  . Kada nam donese trebovanje za klopu ili kada je neko važno gađanje.
Nije nam trebala dozvola za izlazak u grad. Šta će nam kada smo bili u onoj nedođiji.
Družili se sa onim meštanima. Čuvali sa njima stoku.
Sećam se, bila je tamo i neka pećina u koju smo odlazili onako avanturistički.
Tamo je najviše voleo da odlazi moj dobar vojni drugar, inače slovenac, Boštijan Škrlep.
Bio sam šef vojnog orkestra i u to vreme je za klub bio zadužen, tada stariji vodnik prve klase Šefkija Karavdić.
Njega sam sreo 1996/97. godine na Novom Beogradu. Radio je na carini. "Skinuo se" iz vojske.
Eto, nadam se da vas nisam previše ugnjavio :-)

VBČ (citat):

Poruka jednog gosta:
 
Danas posle skoro 24 godine vrlo rado sećam se divnih vojničkih dana u Nikšiću. Bio sam vojnik I brdske čete, prvi vod, treće odeljenje. Septembarska klasa 1986. godine. Tog 20 septembra 1986. godine oko 07,30 časova zajedno sa bratom blizancem Zoranom stigli smo u Nikšiću. Pijani, umorni i tužni oko 15,00 časova ušli smo u kasarni. Sebi sam rekao: '' Zbogom slobodo i civilstvo drago za godinu dana''. Ruku na srce mnogo mi je lakše bilo sa bratom tih prvih dana. Kako je vreme prolazilo čini mi se da nam je bilo sve zanimljivije. Upoznali smo se sa svim drugovima, a tada je bilo drugova iz cele Juge. Komandir čete je bio poručnik Slomo Marinko, komandir voda bio nam je Esad Sarač. Za desetare nemogu ništa lepo da kažem jer su bili klasa ispred nas, odnosno majska 1986. godine. Stvarno su bili glupi. Bilo je puno lepih dana za vreme obuke u Nikšiću. Drugarstvo je bilo na visokom nivou.Gotovo da se sećam svih imena vojnika našeg voda, tačno znam ko je gde spavao. Dana 4.12.1986. godine, krenuli smo na prvi logor. Pešačili smo oko 20-25 kilometra i obuku izvodili u nekom kamenjaru u okolini gradića Plužine. Tu smo nekako i izdržali, ali na drugom logorovanju je bilo strašno. Sećam se bio je petak 23.12.1986. godina. Sneg, hladno, hladno, mislim da je bilo -20 i više ispod nule, a mi smo prešli onu branu Krupačkog jezera i dve noći bukvalno prespavali na snegu u nekoj planini. Naravno zbog velikog snega smo se vratili u Nikšić. I umesto da nas odvedu u spavaoni da se ugrejemo, komandir čete Slomo Marinko je naredio da idemo i čistimo naoružanje u onim zgradama gde je bio Tovarni vod. I sad mi je hladno kad se setim kakvi su uslovi bili.
To su dani koje nikada nemogu da zaboravim. Ja sam bio miran i povučen, dok je moj brat Zoran bio prava baraba. Stalno je bežao u grad sa Podobnik Tomažom koji je bio iz Škofja loke. Od tih da kažem baraba, ili bolje rečeno nedisciplinovanih vojnika iz našeg voda spomenuo bih još i Čumić Nešu iz Beograda i Stevanovski Ivana iz Paraćina. Naravno tu je i najsmotaniji vojnik našeg voda Hadrović Besim iz Bijelog polja, koji nije znao ni okvir da skine sa puške. Stalno se pravio pametan, a nije znao nos bukvalno da obriše.
Nakon završene obuke, dana 13.01.1987. godine krenuli smo u prekomandu. Moj brat Zoran Osmanović, bio je veoma loš i nediscilplinovan vojnik. Plašio sam se da nas nakon zvašene obuke ne ostave u nikšiću u Tovarnom vodu. Neki su otišli i do kraja vojnog roka su davali stražu na Trebjesi, neki su ostali u kasarni, a mi smo otišli na obezbeđenju državne granice. Kako smo tada bili tužni. I dan danas se sećam kako je plakao Hamidović Kasim što i on nije sa nama otišao na granici. Nikada više nisam video Majer Marija, Vučinić Aleksandra, Podobnik Tomaža, Velinov Krasimira, Šuljić Danijela, Filipović Antonija, Alibegić Mirsada, Đokić Gorana i drugih...
Preostali deo vonjnog roka od osam meseci proveli smo na karauli na Krenzi. Tamo smo do kraja vonoj roka bili, ja, moj brat Zoran, Ajanović Mustafa, Bebek Goran, Mešić Mukadem, Burazerović Mišel Blažić Saša i Berđan Zoran. Bilo nam je super na Karauli. Najlepši dani, najlepša sećanja, najbolje drugarstvo, čini me sada srećnim kada se tih dana setim. Skinuli smo se septembra 1987. godine. Posle samo četiri godine, 1991, Jugoslavija je nestala. Strašno, koliko je samo života ugašeno uzalud. Voleo bih da se to nikada nije desilo. Od svih tih gore navedenih drugova, maja prošle godine uspostavio sam kontakt na internetu sa Bebek Goranom, koji je odmah nakon skidanja krajem 1987. godine otišao u Kanadu! Voleo bih naravno da sa još nekim drugom uspostavim kontakt.
Sada nakon toliko godina naravno sve je drugačije. Međutim slobodno mogu reći da sam bio srećan što sam bio vojnik JNA i vojni rok služio u Nikšiću, bio vojnik na karauli i ponosno stajao na braniku svoje zemlje koju sam puno voleo, zemlje koje nažalost odavno nema!
 
[You must be registered and logged in to see this link.]

zdravo, evo nas dvoje smo išli istoga dana 20.91986 u Nikšić, ista četa, Marinko Slomo, a nakon tvojih imena, sada sam siguran, da nisam bio prvi vod, nego vjerovatno drugi vod, mitraljesko odeljenje. Mešić Mukadema se sječam, naravno i Tomaža Podobnika, nisam siguran da je iz Škofje Loke, mislim, da je iz Ljubljane, u prvom vodu bi možda bio i Petar Pehani, Ljubljana,. Vrlo dobro se sječam tih decembarskih logorovanja i strašnog mraza-loženja vatre u sobi, ....odmah nakon dolaska, ja nisam dobio ćizme, ipak je to bio poslednji dan 20.septembar, pa sam sve do početka decembra išao u patikama Adidas ( broj 48, zbog broja nisam dobio čizme). Goran mi je ime, kao i tebi, ali ja nisam otišao u januaru na karaulu, nego među vatrogasce na "aviaciju" , jedinica koja je bila tek 1 km od kasarne u Nikšiću.