Informatika i elektronika na Balkanu

@zastavnik (citat):

1984. godine sam nabavio delove i sastavio domaći računar "Galaksija".
Kasnije se i to moglo nabaviti u prodavnicama elektronskih delova, jer je bio dozvoljen uvoz komponenti, ali ne i gotovih računara.

Svaka cast. Ja sam razmisljao u to vreme da se bacim na sastavljanje, a onda sam dobio C64.
Inace to oko uvoza je jedna od tesko razumljivih odluka , koja nas je sve skupo stajala.

U EI Niš po licenci proizvođen 8-bitni procesor CDP1802, koji se izvozio pod oznakom RCA, a u Iskri 8-bitni mikroprocesor EMZ1002



Jugoslavenska industrija je do polovine 80-tih godina držala korak u elektronici i nauci uopšta sa najrazvijenijim zemljama u svetu.
Evo ovde i jedan kratki članak, napisan 50 godina kasnije

http://www.zastitapodataka.com/prvi-superkompjuter-na-balkanu-cer-10/

Pokušat ću naći detaljnije podatke o tome.

Mali prilog "informatičkoj literaturi" 

Mladinska knjiga 1989.






kako je veličina A4 sada mi služi kao podloga za miša.

U vreme 80'tih i 90'tih godina korišćenje video terminala putem lokalnih telefonskih
linija po firmama nije moglo da se zamisli bez tzv. "short range modem" uređaja.
Po ANSI standardu terminali su smeli da se vezuju direktno na razvodne panele 
(distribution panel) samo sa kablom od 7,5 metara koji je garantovao brzinu prenosa 
od 9600 bps a sve dužine preko toga morao je da se koristi modem.
Preturanjem po ormanima u kancelariji naleteo sam na jedan par ovih modema
koji su konvertovali RS232 signal u tzv 20mA 

Šalter Elektroistre Pula, kraj 80-tih...

Snimljeno jutros u prostorijama računovodstva Pravnog fakulteteta Univerziteta u bgd. 
Mali muzej birografičkih - računskih mašina. Sve ispravno i sve može da se koristi.

Kino Projektor
 

 

 

Još jedna iz serije Davno nekad, Nekad i Sad 

Obratiti pažnju da je fizička veličina geometrijski obrnuto proporcionalna raspoloživoj memoriji ...

Commodore 64...

Iskra informatika

Samo da se pojavi 013gonzo i da nama objasni iz prve ruke šta sve je na slici.

Orao bila je obitelj 8-bitnih kućnih mikroračunala koje je proizvodila hrvatska tvrtka PEL Varaždin, dok je marketing i prodaju vršila hrvatska tvrtka Velebit Informatika. Orao je bilo standardno računalo u osnovnim školama u Hrvatskoj između 1985 i 1991.g.

@zastavnik (citat):

1984. godine sam nabavio delove i sastavio domaći računar "Galaksija".
Projekat je putem časopisa "Galaksija" plasirao ing. Voja Antonić. Neka domaća firam je radila štampane veze glavne ploče, svi elektronski delovi - diskretni i integrisana kola mogli su se nabaviti u zemlji - otpornici, kondenzatori i tranzistori u EI Niš i Iskri, integrisana kola u RIZ i EI. Jedino je iz inozemstva trebalo nabaviti procesor (Z80A) i memorije (RAM i ROM). Kasnije se i to moglo nabaviti u prodavnicama elektronskih delova, jer je bio dozvoljen uvoz komponenti, ali ne i gotovih računara.

Članak na engleskom o računalu 'Galaksija':

“We can only achieve the Computing Revolution if we have a domestic computer,” read an editorial in the country’s first publication devoted to personal computing. Back then, imports on items exceeding a value of 1500 dinars (about 70 euros today) were forbidden by law. Though some early devotees claim that foreign computers were available on the black market, they were still prohibitively expensive for the average Yugoslav citizen.

http://balkanist.net/galaksija-cult-yugoslav-diy-computer-1980s-lives/

TRS 716, promotivna reklama koja se pojavila u časopisu Svet Kompjutera, svibanj 1987.


https://hr.wikipedia.org/wiki/Tvornica_računskih_strojeva_Zagreb

@Max Blitz (citat):

Iskra informatika

zokikaSamo da se pojavi 013gonzo i da nama objasni iz prve ruke šta sve je na slici.

Na žalost sa zakašnjenjem stiže objašnjenje. 

Pre spajanja DO Delta (SOZD Elektrotehna) TOZD Računalniki (SOZD Iskra) i jbg nemac pojeo ime (SOZD Gorenje),
u Iskra - Delta firmu 1981. godine svaka od navedenih firmi je proizvodila / sklapala računara po licenci ili sopstvenoj
proizvodnji američkih firmi. DO Delta - DEC (Digital Equipement Corporatio) a TOZD Iskra CDC (Control Data Corporation),
a Gorenje ...

Na slici je srednje veliki CDC Cyber 170 računar Prvo je 1200 linijski štampač, posle njega su dve 1600 BPI jedinice traka, 
pa sistemska konzola i centralna jedinica sa verovatno ogromnih 256 KB memorije, i u pozadini dve jedinice izmenljivih diskova 
isto verovatno 80 MB. Desno su tri video terminala, za razliku od sinhronih što su bili kod IBM-a i Univaka, kod CDC-a i DEC-a
video terminali su asinhroni i od centralne jedinice su dobijali i slali znak po znak sa pozicijama gde treba da se prikaže (sinhroni su
dobjali ceo paket i slali su ceo paket centralnoj jedinici)

013gonzo hvala na objašnjenju.
A što se Gorenja tiče, mislim da je bilo Gorenje-tgo, koji su proizvodili terminale Gorenje Delta Paka 3000

http://racunalniski-muzej.si/?page_id=256


Terminale je prozvodila i firma Kopa iz Slovenj Gradca. O tome smo več pričali

@zokika (citat):

013gonzo hvala na objašnjenju.
A što se Gorenja tiče, mislim da je bilo Gorenje-tgo, koji su proizvodili terminale Gorenje Delta Paka 3000

http://racunalniski-muzej.si/?page_id=256


Terminale je prozvodila i firma Kopa iz Slovenj Gradca. O tome smo več pričali

Delta je u saradnji sa Kopom iz Slovenj Gradeca, "proizvodila" DEC VT52 i VT100 terminale  .
Navodnici zato što se samo lepila etiketa KOPA 52 i KOPA 1000.
Paka 2000 je bila razvijena u DO Delta, i počela "serijska" proizvodnja kada smo se spojili.
To je bila kompletna kopija VT100 terminala ali samo po funkcijama, i imala je jednu za to vreme
novinu a to su bila polja na ekranu zaštićena od brisanja. To sam koristio u programima, dam komandu
za brisanje ekrana i ne moram ponovo da crtam masku. Kako su svi znaci maske morali da se
šalju jedan po jedan sa komandama za pozicioniranje a brzina prenosa 4800 bita u sekundi (8 bita jedan znak)
a ekran ima 24 x 80 znakova plu komande za pozicioniranje.......

Tada je proizvodnja sa razvojem preneta u Gorenje i tamo se proizvodili Paka 3000 i Paka 3100.
Paka 2000 i 3000 su bile u crnom kučištu sa metalnim "U" osloncem i mogla je sa dva vijka sa strana,
da se podešava po vertikali, dok je Paka 3100 bila preteča Triglav mini računara i dobila je neke
nagrade za dizajn (ako me nemac opet nije za?ebao).

Kod tebe je slika Paka 3000 a ista (fizički samo funkcionalnu potpuno drugačija tj. siromašnija) je Paka 2000
evo kako je izgledala odnosno još uvek izgleda Paka 3100 ne zaboravite to je bila 1987/88 kada je krenula u
serijsku proizvodnju.

Prednji izgled

Bočni izgled

Iz fundusa Tehničkog muzeja u Zagrebu:
Elektronski portabl kalkulator Sanyo ICC 82D proizveden 1970. Koristio ga je zaposlenik Autocentra Merkur i u potpunosti je očuvan i funkcionalan.

I najnoviji digitalni kalkulatori znaju srpski / hrvatski / bosanski / crnogorski ..., kao i ti prvi
Dokaz tvrdnje:

Upišite broj 117277, pomnožite sa 3, okrenite za 180 stepeni, pročitajte...

Digitron Buje

Sem malo iskal in sem doma našel tega Canona. Mislim, da je nekaj let mlajši kot zgoraj predstavljeni Sanyo. Še vedno  pa je kot bi ga včeraj kupil, dela pa tudi brezhibno. Imam pa še starejši kalkulator, če mi ga uspe najti ga bom prilepil na forum.

Evo malo informatičke preistorije i sećanje na nju:

 
 
 
 
У свету се 15. фебруар од 2011. године обележава као први дан дигиталног рачунарства. Наиме, тога дана 1946. године је први пут извршена инструкција првог, потпуно електронског рачунара, ENIACA.
Ове године је седамдесетогодишњица од тог датума. Подсетићемо се првих дана рачунарства у Србији, као и првог рачунара којег су стручњаци из Интитута Михајло Пупин направили (CER 10).Стручњаци из Енергопројекта и Информатике су међу првима радили на продаји, одржавању и примени првих рачунара у Србији.
 
 
 
 

Predlog za sliku pozadine ekrana "Desktop Wallpaper"

Primeni i čik pronađi svoje ikone HE HE# HE

013gonzo, poznajem nekoliko koristnika, koji imaju na ekranu toliko ikona, da se ova pozadina nebi ni primetila..
Kako samo mogu tako radit

Ja za sebe, "Rugao se bakrač loncu, a oboje garavi"
Moj desktop

Pozdrav.

V Delti sem bil od leta 1979.
Tukaj je nekaj slikovnega gradiva v zvezi z IDC jem:

https://picasaweb.google.com/109843461034543994955

Pa tudi tukaj se najde kaj literature:

http://www.elektronik.si/phpBB2/viewtopic.php?t=45125

Muzejskega materiala v zvezi s Delto imam še precej.

Lp, Jože.

Jože,
Mala primedba na tvoje fenomenalne galerije iz istorije
TOZD Digital, DO Delta, IDC, 
Jefić T. Milovan ili Milovan T. Jefić, se uvek tako predstavljao.

Milovan Jefić, tudi Jefa. Njega sem spoznal ko je bil še v Iskri na Tržaški cesti v Ljubljani. Okoli leta 1976.
Potem sem ga pa srečal ko sem v Elektrotehno TOZD Digital prišel. Lepo oblečen z metuljčkom za posebne priložnosti.
Ampak sedaj ga že nekaj let nisem videl. Kdo ve kaj sedaj počne. Verjetno je v penziji.

Vsako leto se dobimo Deltaši v petek okrog 25. maja v Iškem vintgarju. V jeseni pa še serviserji. Na pikniku.

Tukaj je nekaj fotografij z naših srečanj:  http://picasaweb.google.com/106055880311329420518?gsessionid=YG8MpHiTs4M1tFL0BaLI3Q

Vedno se nas zbere najmanj kakšnih 50 ljudi.

Lp, Jože.

@BEOGRAD (citat):

Posto je na drugoj temi krenula prica Iskra-Delti, ovde bi mogla da se nastavi diskusija o dostignucima domacih firmi na tom polju. Nadam se da ce moderacija uspeti da premesti postove sa svastare.

Vazno je istaci da je ta nasa " nerazvijena" privreda u to vrijeme proizvodila vlastite racunare.Znaci bili smo jedna od 6 zemalja koja je bila sposobna za takvu vrstu proizvodnje.U poredjenju sa danasnjim vremenom svega 6 zemalja danas ima vlastiti svemirski program.
Sta proizvode te nekadasnje nase firme danas?
Magnetne papuce i magnetne narukvice koje lijece sve.

Siemens teleprinter T37, 1952. kućište od drva.
Ovaj primjerak prvi je teleprinter nabavljen u Jugoslaviji, do sredine 90-tih nalazio se u Transjugu Rijeka.

Prijenosno računalo SHARP 7100 iz 1986., korišteno u Zagrebu.
Procesor Intel 8086, hard disk ima kapacitet 20 Mb.

Sjajan časopis 'Sam svoj majstor' imao je uvijek zanimljive teme, a u ovom broju iz 1982. o prvim računalima...

Grafit Commodore 64, Branimirova ulica, Zagreb.

Mehanički stroj s ručicom Calcorex 403 iz Tvornice računskih strojeva Zagreb s početka 70-tih. Radi na principu bubnja s pomičnim trnovima. Brojevi se unose pomoću poluga i može obavljati četiri osnovne računske operacije te kubiranje i vađenje drugoga korijena.

dobri stari pakard c11 iz leta 85, še vedno dela kot nov, baterij pa nisem menjal že več kot deset let???!!!, vem, da ne boste verjeli, ampak je res, sem imel pa najprej 21 in potem 31, to je bil čisti bulšit:



pa še moja dva "statusna simbola" castla, kot pravi eden od forumašev:

še "komp" (mlinček) mojega očeta, dela kot nov:




pa ne mislite, da mu je bil to zadnji domet, ne, imel je tudi spektruma, ne boste verjeli v bejsiku je pisal tudi uporabne programe...

ja najhuje je pa bilo, ko smo vso to ropotijo: zx-e, pa comodorote, vozili iz Avstrije in nemčije, spektrume so švercali poklicni šoferji, ampak so imeli tak strah pri tem, ker so jih na carini obravnavali kot sovražike države no1, ko je brat od jagra iz Celovca "švercal" pc-ja v kosih, se je nanj na Ljubelju obesil carinik kot na največjega terorista, res to je bilo za popizdit, ponižujoče, namesto, da bi juga napredek pospeševala, ga je jebala..., naj razume kdo rmore..., morda smo tudi zato tam kjer smo..., kaj vem...

Yugoslavian Computer Magazine Cover Girls of the 1980s-90s...

Naslovnice časopisa Računari s djevojkama.... u linku ih je još dosta, interesantno...  

http://flashbak.com/yugoslavian-computer-magazine-cover-girls-of-the-1980s-90s-370271/

Tvrtka Commodore je prije 30 godina, 1987-me, započela proizvodnju računala Amiga 500.
Srce računala je bio procesor Motorola 68000, a isti su koristila i računala Atarija i Applea. Amiga 500 raspolagala je osnovnom memorijom od 512 KB koju su korisnici najčešće proširivali na 1 MB, a ponekad i na 2 MB. Maksimalna količina memorije bila je čak 16 MB, no u stvarnosti nije bilo mnogo takvih primjeraka. U pakiranju se nalazila tipkovnica, disketni pogon i TV modulator za priključenje računala na televizor. Amiga 500, kao 16 bitno računalo, trebala je zamijeniti 8-bitnog Commodorea 64. Iako je ostvarena prodaja naposljetku iznosila 5 milijuna primjeraka, u odnosu na 20 milijuna prodanih C64, model nije bio komercijalni neuspjeh. Uspjeh Amige 500 ogledao se u nagradama za najbolje računalo godine tijekom 4 godine proizvodnje.

Reklama Digitron Buje, 70-te...

Kalkulator Sharp ELSI MATE EL-5804 proizveden u Japanu 1976.
Doživio je promociju 1978. godine zahvaljujući američkoj TV seriji 'Battlestar Galactica' gdje je poslužio kao Viper Pilot Leg Computer. Zvjezdani piloti, naročito atraktivna Athena (Maren Jensen), nosili su ga na natkoljenici. Imao je ekran od tekućih kristala s crnim brojkama na srebrnoj podlozi.

@jozl52 (citat):

ja najhuje je pa bilo, ko smo vso to ropotijo: zx-e, pa comodorote, vozili iz Avstrije in nemčije, spektrume so švercali poklicni šoferji, ampak so imeli tak strah pri tem, ker so jih na carini obravnavali kot sovražike države no1, ko je brat od jagra iz Celovca "švercal" pc-ja v kosih, se je nanj na Ljubelju obesil carinik kot na največjega terorista, res to je bilo za popizdit, ponižujoče, namesto, da bi juga napredek pospeševala, ga je jebala..., naj razume kdo rmore..., morda smo tudi zato tam kjer smo..., kaj vem...

ZX Spectrum 48k engleske tvrtke Sinclair Research Ltd iz 1982.
Anegdota iz časopisa Moj Mikro 1985. godine: Naši ljudi su često lagali carinike da je u pitanju programator za veš mašinu.

MUKA KOJA TRAJE - BORBA ZA ADSL
28. studenoga 2010 u 20:10
Vec nekoliko godina smo zainteresovani za ADSL pristup internetu.
Nekoliko ljudi, iz podrucja kojem su prve cifre fiksnog telefona 471, je islo individualno u predstavnistvo T-coma da se raaspituje za mogucnost. Odgvori su bili da nema dovoljno zainteresovanih korisnika, ili kratko:

- Nema!

Poslije nekoliko pokusaja, raspitali smo se kolik broj zainteresovanih bi trebalo da bude, da bi nam omogucili mreznu podrsku za ADSL. Rekli su nam da je najmanje dvadesettri.

Iako je u Gubavcu bio mali broj kompjutera, tek nekoliko, Adis, tada trinaestogodisnjak, i cika-Ness su uspjeli da, samo u Gubavcu, skupe tridesetak potpisa. Isli su od kuce do kuce i poprilicno ozebli.

Skupljene potpise uz popratni akt su Zijo i Ness odnijeli u predstavnistvo T-coma. Jedan primjerak su poslali direkciji te firme, na znanje... Mislim da je to bilo u novembru 2008.

Kako nije bilo nikakvog odgovora, Ness i Zijo su obisli kancelarije dopisnika dnevnih novina u Bijelom Polju, u martu 2009.
Naravno, sve je ostalo bez odjeka.

U maju je kopiju spiska uzeo Bosko i odnio u direkciju T-coma u Podgorici.
Dobio je potvrdu za predati spisak i objasnjenje od gaospodina Lazovica, funkcionera za poslove telekomunikacije,da bi se to moglo zavrsiti za desetak dana. Treba samo da u centrali ugrade neki sarzer, a posle da instaliraju po kucama. Iz predstavnistva T-coma u Bijelom Polju samo treba da jave ako nemaju tih sarzera i on ce im poslati iz Podgorice.

Naravno, sve je ostalo na tome.

Hajro Bucan je u julu iste godine pokusao opet sa peticijom. Ness mu je ustupio kopiju spiska sa potpisima, kao i potvrdu koju je dobio Bosko.
Rekli su mu da su i iz Bistrice dobili zahtjev. Medjutim, nista ni od toga.
Oprema je, navodno, preskupa i treba im odobrenje od Madjara, tadasnjeg vecinskog vlasnika.
Bosko je smatrao greskom sto je u zahtjevi trazena mogucnost uvodjenja kablovske televizije, ne samo podrska mreze za ADSL. A oprema za to i jeste skupa.

Ness je isao i kod gospodina Ervina Spahica, odgovornog za postavljanje ADSL prikljucaka u opstini Bijelo Polje.
Dobio je objasnjenje da taj gospodin ima odgovornost za postavljanje, ali tek kad dobije nalog, a on ga nije dobio ni od svog sefa, ni iz Podgorice.
Ness je pitao da li se moze pozvati na tu izjavu, u slucaju da pozove medije.
Dobio je odgovor - samo nek izvoli.

Ness se predomisljao koga da obavijesti: "Robin Huda" iz TV In, ili Seada Sadikovica iz TV Vijesti.
Razgovarao je sa gospodinom Seadom Sadikovicem i izlozio mu problem:

Gubavcani su se medju prvima, kad je pocela akcija uvodjenja fiksnih telefona, odazvali akciji. Platili su ogromne cifre da bi dobili brojeve. Mnogi su prodavali govece, samo da uvedu broj. I dobili su brojeve, ali svi su imali dvojnika. To je znacilo da jedan vlasnik broja ne moze koristiti telefon, ako ga, u isto vrijeme, koristi njegov dvojnik.

Kad su poceli uvodjenje digitalnih centala i postavljanje optickih kabala, opet je odziv Gubavcana bio masovan. Uz ogromnu cifru, koju su morali platiti, imali su obavezi i da iskopaju kanal za postavljanje optickog kabla. Neki su sami kopali svoju dionicu, a oni, koji nijesu mogli zbog starosti ili slabosti, morali su platiti radniku da to ucini.

Nekoliko puta smo predavali zahtjeve sapotpisima zainteresovanih i - nista.
Mjestani su poceli da sumnjaju u ispravnost postavljenih kabala. Sumnjaju cak i da su postavljena opticka, iako su placena. Mozda su nam opet uvalili ista.
.
- Moze li nesto da se ucini? - pitao je novinara.
- Imate li te potvrde da ste predali zahtjeve? - pitao je gospodin Sadikovic. - Trazite opet, pa ako ne urade nista, onda cemo napraviti prilog za emisiju.

Na zalost, Ness vise nije imao sacuvane ni priznanice, ni spiskove.
Tako se nastavilo dalje i Ness je "Telenoru" placao zestoke racune za internet (do 300eura)

Krajem juna 2010. godine u restoranu "Cardak" je sreo glavnog urednika TV Sun. Znao je da i on pravi emisije na temu "muke gradjana", pa mu se pozalio.
Urednik je izvadio mobilni telefon i nazvao nekog. Poslije kraceg razgovora, rekao je Nessu:

- Treba da napravite jos jednom spisak zainteresovanih, ali u dva primjerka.

Rekao je i imena ljudi kojima treba predati spisak.
Ness je samo zakolutao ocima u stilu "zar opet?".

Nastaviću...

Nastavak...


Bilo kako bilo, nije bilo druge nego opet zasukati rukave, tj nogavice i krenuti od kuće do kuće, ali, ovaj put, sistematski i valjano.
Krenuo je s prikupljanjem potpisa. Prvo je obišao Oluja (susjedno selo) od Begluka.
Za pohvalu je što su se mještani, listom, potpisali. Izuzetak su neki stariji, koji i nemaju kompjuter, a i tanjeg su imovnog stanja. Razumljivo.


Kao prosjak, išao je od vrata do vrata.




Negdje je dočekan s oduševljenjem, a negdje i sa skepsom. Naravno, i sam je bio skeptičan, pa je tako i govorio ljudima: da ne očekuje da ce brzo doći do ostvarenja, da on nije reklamni agent i nije plaćen da ide i skuplja potpise, tek neko mora da to odradi, a posto drugi neće - odlučio da sam to obavi, pa đta bude. Ostaje nada da će se jednom, ipak, omogućiti ADSL porška.

Jedan dan mu se, u skupljanju potpisa, pridruzila i Nataša i prilično pomogla.




Njoj bi potpisali i da im ne treba internet.

Nije trebalo ubjeđivati ljude da potpišu. Na listi se pisao, pored imena i prezimena - matični ili broj lične karte i broj telefona.

Negdje bi i kafu popili.





Najcešće je potpisivano ispred kuće...




...jer su ljudi bili zauzeti...



... uglavnom, cijepanjem drva.




A i na radnom mjestu.




Drugi put je Ness išao sam u Voljavac i pokupio određen broj potpisa. Za ostatak su se pobrinuli Fuad i Adel.
Naso u Brčvama nije uspio da pokupi ni jedan potpis, iako je, lično, vrlo zainteresovan za ADSL.
Popriličan broj potpisa Ness je prikupio ispred prodavnice i u ugostiteljskim objektima.

Nekima je trebalo platiti pice...



...a nekima, bome, moralo se u kesu.



Šalim se, naravno...
Ness je imao namjeru i da od MZ Bistrica uzme kopiju zahtjeva i spiskova za istu stvar, kako bi i to priložio svom zahtjevu. Međutim, vidjevši spisak od sedamdesetak potpisa, Boško ga je pokupio i odnio u Podgoricu, bez Nessovog znanja.
Tamo ga je predao gospodinu Lazovicu, koji ga je proslijedio direkciji većinskog vlasnika u Njemackoj. Obecano mu je da ce ga obavjestavati kako teče stvar.
U februaru 2011. godine, javili su mu da je odobrena ugradnja aparature, ne samo za ADSL, nego i za Ekstra TV.

Ness je ostao skeptičan po svim pitanjima. Skeptičan je bio i kad su mu očevici rekli da su ubacili neke kutije u centralu kod sškole u Gubavcu.
Skeptičan je bio i kad je sam vidio opremu. Oprema moze da se donese i ostavi.

U toku je bila akcija T-coma da, ko se prijavi do 28. februara, dobija besplatan paket po zelji, besplatan modem i dva mjeseca besplatnog koriscenja.
Iako je počelo instaliranje opreme po drugim selima u opstini, Ness - skeptik, pomislio je da Gubavač neće dobiti podršku do tog vremena. Počeo je da nagovara ljude da idu i prijavljuju se dok akcija traje, bez obzira što još T-com nije završio posao. Pozivao ih je i lično i preko facebooka.
U predstavništvu su im govorili da ne treba da žure s tim, čak su i produžili rok do 14. marta, ali Ness je i dalje insistirao kod mještana da idu i prijavljuju se.
I sam je otisao 03. marta i sklopio ugovor na 24 mjeseca za paket Fl@T 5 i Mini paket za EXTRA TV.

Iz T-coma su završili posao oko ADSL po svim selima u opštini, osim MZ Gubavač i MZ Bistrica, najzaslužniji za cijelu akciju. Ispostavilo se da, iako su debelo naplaćeni, na jednom dijelu nije bio postavljen optički kabal. Pokušali su da mjesštane ubijede da opet plate i kopaju kanal za postavljanje oko 300m tog kabla. Naravno, mještanima to nije padalo ni na kraj pameti, pa su morali sami. Kako je i red.

Kad je, konačno, sve bilo gotovo, počeli su sa postavljanjem opreme.
Iako je bilo nekoliko potpisnika ugovora u vrijeme trajanja akcije, u T-comu su ih sve, osim Nessa, ubijedili da ponovo potpišu ugovor i, naravno, izgube one olakšice.
I svima su postavili opremu. Nes je cekao desetak dana. U predtavništvu T-coma se žestoko prepirao, jer nije htio da ponovo potpisše ugovor. Tamo su odlučili da njegov ugovor posalju direkciji u Podgorici na odobrenje, konsultacije, sta li.
Iz Podgorice su dobili odgovor da mu se, pod hitno, obezbijedi besplatna oprema, instaliranje i 24 mjeseca besplatnog korisšćenja, kao što i pise u ugovoru.

I tako je, jedan od najzaslužnijih za ADSL posljednji u opštini dobio mogućnost za taj pristup internetu.

U prvoj dekadi jula 2013. godine T-com je počeo zamjenu modema, nekim novijim, sa boljim prijemom. U Gubavču su taj posao završili svima, izgleda, osim Nessu. Vjerovatno će ga, i ovaj put, ostaviti kao desert.

Bajaga i Commodore 64, Svet kompjutera 1986.

1991.

Moj frend se pohvalio da ga je nakon 30 godina skinuo s tavana i... uredno radi.