vojna bolnica Skoplje VBS

bio tamo dva puta , davao krv ...

Jedna c/b...

slike su predivne

oficir s ruzom (citat):

slike su predivne

Imaš upozorenje pred isključenje od 24h.

oficir s ruzom (citat):

slike su predivne

To se zove HIPERAKTIVNOST. (svakom loncu poklopac).

Bivša vojna bolnica u Skoplju danas je Gradska opća bolnica '8. Septemvri' (Градска oпшта болница '8-ми Септември').


[You must be registered and logged in to see this link.]

Secam se vojne bolnice i tamosnjih doktora.Poslali su me kod psihologa na razgovor ...zbog mojih burgija. 

Bio sam tamo nekoliko dana ležao na očnom odjelu operirala me dr. Partalova tada vrlo poznati i kvalitetni stručnjak, mislim da nije bila vojno lice mada neki liječnici jesu, čak i medicinski tehničari!!
Moram priznati da je u ono vrijeme bila vrlo kvalitetna ustanova i dosta dobro sređena imala je vrlo kvalitetan kadar ali i odjele primjerene vremenu, sasvim uređene!

Bolnicu su gradili Japanci, poslije katastrofalnog skopskog potresa, 1963.Imala je 3 kata pod zemljom.Na zadnjem katu je bila kantina.Iza zgrade je bio predivan bolnicki park, a sa desne strane, garnizona ambulanta, mikrobioloski laboratorij,i garnizoni stacionar..Paralelna zgrada sa bolnicom (iza nje ), je bio vojni sud, i regrutni centar, a 300 metara dalje gradski bazen.Vojnici su se mogli kretati kilometar u radijusu, bez izlazne dozvole

čilezenica (citat):

saban (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

pozdrav cilezenica, mi smo generacija, jednom sam bio u vojnoj bolnici samo posjeta kratka lijecniku a sluzio sam nedaleko u Goce Delcev

humka83 (citat):

čilezenica (citat):

saban (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

pozdrav cilezenica, mi smo generacija, jednom sam bio u vojnoj bolnici samo posjeta kratka lijecniku a sluzio sam nedaleko u Goce Delcev

ja sam radio na centrali vojne bolnice komandir mi bio zastavnik mališa gojković tako da mi je bilo super bilo djevojki samo za pouelit izlasci svaki dan osoblje v b bilo samnom super svi trazili brojeve za izlaz preko mene ostao u kontaktu sam sa kolegom- uredio dp

Pozdrav za sabana jesil ti autor ovih prelijepih slika vojne bolnice ako imaš još koju objavi ih unapred puno hvala.

naletio slucajno na forum, vidim ovu temu, i morao sam da se registrujem...sluzio vojni riok u vbs klasa 88/89...bilo je prelepih dana tamo...preko puta bila trafiika i kafic u podrumu zvani daj dam (bio konobar denis)...dozvolu za izlazak u grad smo imali uvek kod sebe, i kada odradis svoju smenu niko te vise ne pita nista mozes gde hoces...bilo nas je iz raznih krajeva ex yu... jedini mi u vbs smo mogli da nosimo uprtace na cipele u celoj 3. armiji.....secam se kada je dolazio u privatnu posetu komandant arimje (zena mu bila u bolnici) i pripadne mene (posto sam radio na prijavnici tada) da ga sproedem do odela gde je ona, a u to vreme vojnik da sretne generala i to jos komandanta armije je bilo skoro nemoguce, tom prilikom sam se debeleo uprpao, na kraju se izpostavilo da nije bilo razloga za tim.. ali greske nisu bile dozvoljene.... kada se rastajala moja klasa plakali smo svi ukljucujuci i zastavnika, koji nam je bio komandir...a uvek nas je grdio da smo najgora klasa, haha...e da nedaleko od nas je bila srednja skola, pa su nam devojke cesto dolazile i pravile nam drustvo na klupama ispred bolnice...bilo je tu i zaljubljivanja i svasta nesto.. ako ima neko iz te klase voleo bih da se javi....

@[You must be registered and logged in to see this link.] kada sam ja bio vise nije bilo toga zastavnika, verovatno je otisao u penziju, bio je kapetan ako se dobro secam nikolic crn naocare nosio, bio prilicno strog.. nekoliko dana sam radio na centrali pa znam kako je to izgledalo, svi na vece traze nulu da zovu u grad, najbolje je bilo kada traze sestre nulu, ali uslov je bio kafa... tako da sam isao na kafe cesto po odelima.... hahaha... bilo zanimljivo...

Pozdrav za maxim69 ja bih mogao da napičem roman što se tiče vojne bolnice.Ja sam prvo bio u Đorđe Petrov pa moja klasa je izvršila preseljenje u Maršal Tito dok se uđe u kasarnu desno bio puk veze VP 5812-3C.I poslje obuke dobijem prekomandu u vojnu bolnicu tu su samo bile štele i tu sam ostao 9 mjeseci kada sam krenuo kuči to je haos.Mogu da ti samo kažem jedno od najljepših uspomena u mom životu.O ženama bih ti moga komentarisat do jutra zastavnikov lokal bio 511 i ja nisam obračao pažnju kad on na vrata a ima šta da vidi bio krevet u centrali i mi doveli neke ženske kad je on pobudalio i nakraju ništa.A odmah niže bila ginekologija tu je bilo svašta po odjelima bilo medicinskih sestara a u kantini radila jedna Esma jedan moj zemo je oženio.I tako bilo je svašta

kasnije toga kreveta nije bilo na centrali, a kap je bio strog... zena je bilo, svako vece su dolazile devojke koje su isle u srednju skollu blizu nas, preko dana jos dogovorimo vecernje druzenje, posto su na odmoru dolazile do nas...a meni bilo zgodno posto sam 3 meseca radio na ulazu (kapiji) na poliklinikci...pre nego sto cu ja doci u vbs dosle mlade med sestre..eh koliko sam noci sa njima proveo...bila je prica da se neko od vojnika pre nas ozenio, tj zabavljao se sa jednom sestrom i kada se skidao otisao nije joj se ni javio, i ona otisla za njim u zadar, vise nije vratila kasnije se javio da je ozenio nju....kanitne vise nije bilo tada, pa smo pilu u kaficu preko puta (daj dam) uh jedva sam se bio navikao na skposko pivo...ja sam dosao iz vranja u prekomandu u vbs, i proveo tu osam meseci...najtezi deo mi je bio obuka u vojnoj policiji u marsalki, posto sam je morao proci da bi radio na prijavnici.. to je trrajalo 20 dana.....prosle godine sam bio u sk poslovno, i mislio da se provezem pored bolnice, ali nisam mogao da uklopim sve u jedan dan nikako...ako opet budem isao, moracu proci da vidim kakko sada izgleda...

tada je bio nacelnik puk dr kosta sekulovski..

najjaci lik je bio zastavnik paunovic, bio glavni za postu u bonici...koliko sam mu samo puta doneo litu vina i vode u postanskoj torbi... moj zastavnik je bio vlahovic lud kao struja, mozda je bio i tada kad si ti bio?

Pozdrav vidiš kako je lijepo kada se razmjene uspomene jer stvarno me puno veže uspomena.Ja neznam dali je u to vrijeme navračala jedna Snježana Nikolovska ja sam dugo snjom bio u vezi jer je ona ganjala vojsku.Ja se sječam tog zastavnika a neznam jel bio tad Zoran Nikolovski on je građ.lice održavao centralu a spavaona nam bila u sklopu auto parka.Samnom je bilo vojnika koji su za lovu dolje u mrtvačnici oblačili mrtvace.Ja sam poslje služenja dva puta išao u skoplje malo je falilo da se ne oženim.Na prvom spratu bila hirurgija i tu je radila sestra lidija malo smo se gotivili.Ja isad imam kontakt sa jednim beograđaninom on živi u Pragu a reditelj je sa Emirom Kusturicom bili smo zajedno u v.bolnici.

da uvek je lepo razmeniti uspomene na ta divna vremena...i jos sa nekim ko je sve to prosao....

ne secam imena ali jedna je dolazila cesto u bolnicu kao da lezi (glumila da je bolesna skoro svakih mesec dana), cerka od nekog zastavnika bila, pa se druzila sa vojskom, kad ona dodje svi za cas saznamo, onda se pravi spisak ko ce prvi na druzenje, haha..

ja nisam imao veze sa njom, posto sam imao devojku zvala se vesna navracala cesto do mene na prijavnicu kad joj je odmor u skoli i tako se spandjali (bio sam ozbiljno razmatrao da je zenim), svaki dan se vidjali, ja isao kod nje u stan za vikend kad njeni odu negde itd, dugo vremena smo se jos culi kada sam otisao kuci..

mislim da znam o kojoj je lidiji rec, sve sam ih znao, ali vise se ne secam imena.... ja sam cesto provodio vreme sa jednom sa kardiologije, ona je dosla nekoliko meseci pre mene u vbs, 'kafenisali" nekada do jutra, moglo je biti i puno vise od kafe, bukvalno me navlacila da bude to "nesto" vise, tako da sam bio u velikom iskusenju sta da radim, ipak nisam smeo da idem do kraja, posto je bilo drukara medju nama koliko hoces, i saznalo bi se jako brzo..pa mi kasnije bio zao sto nisam, ali prosla baba sa kolacima... hhahha... danas svakako ne bih propustio takvu priliku hahha, ali tada je falilo i zivotnog iskustva.....

da bio je zoran, cesto je ostavljao kljuceve u radnom odelu od one druge prostorije gde je kompletna centrala, pa kad ode kuci mi udjemo i spojimo zicu (koja je bila unapred provucena kroz pod) na nulu sa kojom smo mogli da zovemo kuci, posto sa stola nismo mogli da zovemo van skopja nigde....

nama je spavaona bila u regrutnom centru na drugom spratu...u prizemlju trpezarija i tusevi..kad nije dobar rucak, onda odem kod jednog naseg vojnika koji je radio u magacinu gde je bila hrana za bolnicu, pa tamo biram sta hocu....

secam se i majstora za liftove isto zoran, koliko puta smo se napili samo, haha....

cesto smo znali po podne vozikati one aute popodne po krugu sa vozacima, sve dok jedan nije udario u vrata od garaze, onda je bilo strogo zabranjeo dirati vozila....

eh secam se prosekture (mrtvacnice) par puta sam bio pomocnik dezurnog oficira, pa sam iza ponoci morao da idem da otkljucam kad neko umre na nekom odelu, sacekam sestre da ga dozvezu i spakuju, kad krenemo nazad ja ugasim svetlo, onda nastaje vrsiska u hodniku....kod nas nije bilo spremanja za lovu, secam se samo da su trazili dobrovoljca ko ce da spremi nekog pukovnika, i javio se neki momak iz tuzle, pa ga neko od familije castio nekim parama, on kupio litru skenderbeg/a, pa smo to smazali za cas...

prosle godine odem nesto poslom do austrije i sretnem lika bio dole gradjansko lice, vozio vojnu hladnjacu (hranu), gledam ga i cini mi se poznat, pitam odakle je, kaze od skopje, pitam ga da nisi radio kod vojske kaze jesam vozio hranu, da rekoh znam, covek me bledo gleda, kaze odakle znas... i tada krene prica i secanja.. bas mi bilo drago....

i kako ti rece mogli bi roman napisati o tome vremenu, uspomena koliko hoces...meni je ono bilo kao da sam u hotelu....

glavna kapija

[You must be registered and logged in to see this image.]

pogled odozgo..nema vise heliodroma i onoga velikog parka... tu je neka nova zgrada sada,,,

[You must be registered and logged in to see this image.]

jos jedan

[You must be registered and logged in to see this image.]

pogled na reg centar sa zadnje strane.......

[You must be registered and logged in to see this image.]

poliklinika...iznad nje je bila centrala....@cilezenica da li se mozes setiti koji je prozor od centrale?

[You must be registered and logged in to see this image.]

ulaz za vozila i reg centar.....(kps)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pozdrav ja ovako kad domognem javim se imam nekih obaveza ove slike si ti postavio one su superpuno hvala neznam kako si se dokopo slika.Janeznam sječašli se odmah poviš bila Rumunska bolnica tako su je zvali bila jedna sestra sa doktorom samo bile dežure i ja navračo ona bila zaljepila ja nisam smijo jedo vrijeme da izlazim napolje dosadna kad ja saznao bila albanka još da glavu izgubim.A u toj prostoriji gdje je centrala ja snježanu sexo a ta žica je veza od govornice iz hola kod dežurnog oficira i ja dovedem kolege da zovu kuči bio doktor stomatolog iz beograda a bio oženjen molio me ko boga šta ti treba samo da se čujem sa ženom.
Ja kad ispričam kolegama kako mi je bilo prosto nevjeruju oni negdje najebali pa misle sve je isto.
Još kad sam bio đomba ostavim guštere ja samo hodo a šef mi bio kapetan marijanović nosio naočale krupan čovjek pa sam popravljo telefone po odjelima to mi je fah on me zovne šta si radio ja neznam šta da mu kažem pa ja skonto one prve što sam obilazio samo ih prepišem i tako u krug.Ima ti uspomena neke se i zaborave pa ih se kasnije prisjetiš.

eto vidis da smo se sluzili istim cakama, i ja sam dovodio ove moje da zovu kuci...a kada nisam radio na centrali onda sam cesto odlazio da zovem kuci, ili najbolje dovedemo gustere oni plate pice pa zovu koliko hoce... a zica nije smela biti preko dana zakacena dok je kaptean tu bio, inace bilo bi svasta...daa kapetan marjanovic, nego se meni nekako vrtelo u glavi nikolic, krupan naocare nosio.. bio je prillicno strog...

ja nisam bio u toj bolnici, ali nasi vozaci su vozili cesto tamo nase doktore i sestre, tj u civilnu...

a slike su sa google earth, ja danas pogledao i vidim ima sve uslikano, rekoh aj da postavim..

i ja kada nekome pricam o tome vremenu malo ko veruje da je tako bilo u vojsci...moj komsija bio u marsalki tada u vojnoj policiji, u isto vreme samo jednom se videli, i to kada sam bio kod njih na kursu, sve ostalo on proveo na terenima, a ja ovamo kao u hotelu ziveo...i ja sam puno toga zaboravio, isto tako se prisetim, mnogo vremena je proslo od tada...

dobro si ti prosao sa zenama dole, da glavu nisi izgubio....sa albankama nema zezanja..nju bi morao da zenesi sigurno ili ode glava, hahaha...

secas se majora jonevskog (mislim da se tako prezivao) anesteziolog bio inace, on kad je dezurni oficir, pa kada obuce uniformu sve mlati oko njega mrsav bio, sede kose... uvek se nesto derao...a nikoga nije ni pet posto zarezivao....

dvojica koji su bili klasa pre mene su zaglavili dugugodisnju robiju zbog silovanja..radili su na kps, onaj ulaz za regrutni..i dolazila im je neka riba svako vece sa njima se druzila, jedno vece se napiju sve troje, odvedu je u prak iza bolnice i siluju, i ostave je onako mrtvu pijanu golu samo je pokrili vetrovkom. kada se ona malo osvestila dodje tako gola na prijavnicu, isiprica dezurnom oficiru sta je bilo..odvedu je na hitnu, njih odma vojna policija odvela, jedan je dobio 25 godina drugi 15 na vojnom sudu u nisu...posto tada nije vise bilo vojnog suda ni regrutnog kod nas..u onoj zgardi samo mi spavali..sve ostalo bilo prazno...

zato nama zastavnik vlahovic uvek govorio da dobro pazimo sta radimo sa devojkama.... ja sam mu morao prijaviti da imam devojku, posto sam trazio da spavam kod nje jedan vikend, jedva me pustio, kao to ne moze nikako ovo ono, pa rekoh racunaj mi to kao da idem kuci na pp, posto to nisam koristio...tako sam iskoristio jedan vikend za 'privatne poslove" hahaha...eh kad se samo setim tih dana......bilo tih dogadjaja koliko hoces.....

najbolje je bilo kada smo davali krv, i kao dobijemo dva dana, i mi to ostavimo za kraj kao da se pre skinemo, ali u medjuvremenu dodjemo do onih knjizica pa sami sebi pisali i udarali pecate po nekoliko knjizica, i provale nas, i sve nam odzuzmu, i ono sto smo dali i ono sto nismo... hahhaha... tako da sam se skinuo tacno na dan kada sam dosao...

Pozdrav sve je to tako kod nas je bio i vojni sud iregrutni centar i 83 godina dođoše žene na regrutovanje da služe vojni rok iz cijele makedonije to je haos svega i onih dobrih i hamelja pa ožeži a znaš koje se javljaju da dođu u vojsku.
Onaj prozor od centrale me podjetio sigurno sa one fotografije,kodnas nije bar u to vrijeme nije bilo nekih ozbiljnih zajebancija.
Sječašli se možda sestre Valentine i Evdokija al je radila na određeno vrijeme, a jedna Danica sa internog od jednog kapetana plavca žena samnom bio Krešo iz Zagreba radio kao kuhar u kuhinji bolnice a on je kreso kad je dežurna kaže ja joj nemogu ništa podere ga sav dođe u šljivamakaže isusati ovo nisam nika sreo u životu. 
Sječašli se slučajno Nadice što je prodavala novine po holu dok se uđe,a kada budeđ pomočnik dežurnog oficira puštaš posjetu od 13 i 30 i kad se završi posjeta onda sa 9 sprata kreneš govoriš posjeta je završena.
A jedan Sarajlija bio sportista učio od oficira žene i djecu da skijaju na popovoj šapci i dođe kod nas dovodio žene pacijentice i traži od mene prostoriju onu do centrale i tako dan za danom.

ja ne znam kada je prestao da radi regrutni i vojni sud, ali kada sam ja bio, u prizemlju je bila trpezarija
tusevi, prijavnica unutra na ulazu..na prvo spratu nije niko bio, sve kancelarije su bile zatvorene, na
drugom spratu smo mi spavali, i bila je jedna pomocna spavaona, za vojnike koji dodju u bolnicu, pa ne zavrse
pregleda i moraju da ostanu i sutra, oni su tu spavali...
kod nas je bilo samo to, ustvari to je bilo pre mene posto ja ne znam te vojnike koji su to uradili, vec su
bili u zatvoru, inace pravilo je bilo da moras svoje zaduzenje da odradis, opravdanje je bilo samo potvrda iz
stacionara, inace se islo u zatvor u marsalku, jedan sa centrale zavrsio u zatvoru zbog toga sto je opsovao
jednog pukovnika koji je zvao iz zagreba, i dobio je 15 dana marsalke, odatle se i skinuo..
ne secam se te sestre, ne znam da li je bila tada u vbs, mnogo njih je otislo u civilnu da radi nakon isteka
ugovora (ili ko zna vec gde), pa je bilo mnogo mladih iz skole sestara koje su dolazile na njihova mesta... a
da su volele da se druze sa vojnicima to jako dobro znam, posto su i moji neki kresali redovno.....
te nadice vise nije bilo posto su svi kupovali novine na kiosku preko puta poliklinike.. tu je bio i kafic
(daj dam) u podrumu..iza je bila prodavnica... tih poseta se secam jako dobro postu su svi morali da se
prijave na prijavnici, ostave licne karte.. a ne znam da li kod vas bilo da civili dolaze na pregleda, mislim
da je svakoga utorka moglo da dodje njih 30 sa uputom iz civilne bolnice..ja ih sve popisem uzmem licne
karte, odna dezurni oficir proziva oko dva sata...secan se jednog vodnika koje me terao kao djavola u
vranju..i dodje mi u vbs, prijavi se kod mene za pregled, ja ga upisem ali ga ne prijavim za pregled..tako da
je morao da ostane za sutra, sutra obavi pregled ali se zalio kako juce nije mogao, ovi ga oladli za cas,
rekli mu kao verovatno je bila guzva, pravila mora da se postuju.. hahaha..
secam se jednom dodje neki lik civil i pocne da mi prica neke pricice njegove, ja skontam da je lik gej, i
zovnem majora bezbednjaka, kaze on zadrzi ga jos malo.. za desetak minuta dodje civilna policija i odvede
ga... nikada vise nije dolazio.. hahah.. ja dobio pohvalu..kao odlicno sam postupio...ali bez nagrade...
tada su bile bele carape u modi, mi svi uzimali iz magacina bele carape i nosili, kada se zaprljaju bacimo
uzmemo druge..onda nam zabrane strogo, procitali naredbu na kome vide odma zatvor.. hahahha..
ja sam skoro tri meseca radio na poliklinici na ulazu, onda mesec dana na glavnoj kapiji, pa mi dosadilo to,
onda jedno vreme nosio postu kod zastavnika paunovica po bolnici..na centralu sam isao da radim mnogo puta
kao zamena posto sam bio vezista u artiljeriji u vranju..
unutra u prijavnici smo imali po dva kreveta...kao da su nas pitali da nam postave tu krevete..hahah..
zadnjih mesec dana nisam imao nikakvu duznost, posto su dosli gusteri..moja klasa bila oslobodjena, bili smo
kao u rezervi, ih to je bio smor samo vatali krivine, da nas ne navataju da radimo sta..pa popodne na
druzenje u grad sa 'devojkom" kad se vratim vecera, pa na odel na druzenje sa sestrama..

Lepe price

bilo je bas zanimljivo, mislim da smo mi najbolje ziveli u celoj tada trecoj armiji...

evo i slike gimnazije, odatle su nam dolazile devojke na druzenje redovno..

[You must be registered and logged in to see this image.]

evo kako je bolnica izgledala 2002. vidi se i heliodrum i onaj veliki park.. tako je izgledala i dok smo mi bili tamo..

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pozdrav ove slike su predivne baš me vrate u mladalačke dane pa čovjek vrača se unazad u mislima
kako je to sve izgledalo.
Ja neznam šta je sa ljudima moje klase ili neznaju za ovaj forum ili su baš nezainteresovani,a ovo je nešto predivno da se ljudi zbliže razmjenu neka svoja iskustva.
Ja sada u aprilu trebam da se vidim sa kolegom koji je samnom služio u v.bolnici oženjen iz Sarajeva a rođeni beograđanin a živi u Pragu a te vojske je bilo odsvakle.
Uspomena je bilo raznih svako je na svoj našin doživljavao, kad se sjetim dođe vojnika na pregled sa karaula pa vama je ovdje super ja nebih isao kući nikako a ja služim negdje u vukojebininigdje nikoga.
Itako tih priča ima mnogo nekih se i nesječam.

da takve slike bude secanja, i kao da se osecamo mladje dok razmisljamo o tim davno minulim danima.. haha... ali mnogo toga ne mogu da se prisetim nikako.. znam samo nekoliko momaka po imenu koji su bili samnom, a cak sam neke i pomesao iz vranja, pa ne znam sa kim sam gde bio... izgleda se stari.. haaha..

a ko ce znati, ljudi jure za parama samo, nemaju vremena ni posteno da rucaju.. mozda je i to jedan od razloga... ja sa nikim nisam u kontaktu jos od davno.. valjda vreme ucinilo svoje, i savremeni nacin zivota..
 
ja sam cesto obilazio prag, bratislavu i warsavu, ko zna mozda sam negde i sreo toga tovga drugara...

da znas da mi je nekada bio zao onih vojnika sa karaula, kada su znali pricati kako im je po granicama... neke samo znali cak voditi u grad kada ostanu vise dana kod nas na pregledima, momci nisu videli grada ko zna koliko dugo...

secam se i jednog vise nego tuznog slucaja (i meni su suze krenule tada) sa bugarske granice.....ali sta da se radi, sve je to valjda tako moralo da bude...naravno bilo je tu jos ruznih scena za videti, ipak je bolnica u pitanju.. ali vremenom covek valjda postane imun na sve to oko sebe... ipak kad se setim toga vremena nekako sve one lepse stvari dolaze u prvi plan uvek...

i kako kazes svako je neke uspomene poneo iz toga vremena... kako god to je bila na neki nacin  skola zivota.... da danasnji klinci imaju priliku da budu u vojsci sa onom disciplinom, (nije bilo mobilnog i ostalih pogodnosti, a sistem je bio izvrsi pa se zali) verujem da bi bilo daleko manje problema po ulicama i gradovima.. ali ovo je neko drugo vreme....

maxim.69 upravu si kako je nama GRANICARIMA bilo cepanje patrole danju,nocu a grada nigde po danu od 07 do 15 cas pa nazad na duznost. Poz

@[You must be registered and logged in to see this link.] znam to, i uvek je pretila neka opsanost, nije se bas skroz opusteno zivelo u tim uslovima... naslusao sam se raznih prica granicara tada....

maxim.69 (citat):

@[You must be registered and logged in to see this link.] znam to, i uvek je pretila neka opsanost, nije se bas skroz opusteno zivelo u tim uslovima... naslusao sam se raznih prica granicara tada....

maxim.69 svaka cast sto razumes nas GRANICARE imali smo sve na nivou nije bilo sve jedno setati nocu po sumama i po svacemu.

razumem naravno, posto sam imao prilike videti u kakvom stanju su neki dolazili kod nas... nekih stvari ne volim ni da se secam.... ali sve je to tako "verovatno" moralo da bude....

Pozdrav evo da se javim malo sam pregledao komentare pa se prisjetim nekih uspomena.
Vidim javio se graničar,štačeš i u to vrijeme je bilo ona narodna nekom mati nekom mačeha kako je
ko imao sreče u životu ja i moj prijatelj maxim69 nismo znali skojom češ izač naveče nekad se pobrka
meni standardno Snježana dolazila ponedeljak srijeda petak.
Jel u tvoje vrijema bila odmah na ulazu lijevo cviječara bila jedna starka radila onako dobra.
Šta misliš da smo bili klasići nebi se znalo gdjebi nam bio krajć

eh cesto su dolazili kod nas, i znas da mi ih bilo zao, kada su pricali da grada nisu videli, a kamo bilo sta drugo.... a citam po forumu razne teme, i gledam kako su mnogo prilicno lose prolazili, pa mi tacno dodje sramota da pricam kako je meni bilo... ali kako kazes uvek je zivot nekome majka a nekome maceha, tako ce to uvek i biti... tvoja je dolazila svaki drugi dan, a moja svaki dan osim vikenda, ali zato ako je sama kuci ja za vikend skoknem do nje ako nemam obavezu... bila je cvecara, i radila je neka starka, ali nesto mi nije bila zanimljiva...a i kako da bude od onolikih sestrica.. ujutro kada dolaze na posao ja na ulazu docekam pa im tepam "gde ste mile sveste moje" hahahha.. jbg voleo se uvek sprdati, takav i ostao do danas... eh da smo bili klasa, aj ga znaj kako bi se dogovarali tj pravili raspored oko sestara, hahha... posto se kod nas u pocetku pravio raspored ko ce na koji odel na vece u "posetu" .... neki su prosperirali od tih "poseta" neki dobili dobar motiv za desanku kad se vrate u spavaonu hahhaha....da bi se kasnije tacno znalo ko gde moze u "posetu" brzo se situvacija razjasnila... eh a kada nas je docekao zastavnik na zeleznickoj, kada smo dolazili u vbs (nas trojica iz vranja), i ostro postupio sa nama, ja sam mislio da nas vode na robiju... ali kasnije se pokazalo da je zastavnik bio ljudina, i da smo skoro kao u hotelu...

čilezenica (citat):

Pozdrav evo da se javim malo sam pregledao komentare pa se prisjetim nekih uspomena.
Vidim javio se graničar,štačeš i u to vrijeme je bilo ona narodna nekom mati nekom mačeha kako je
ko imao sreče u životu ja i moj prijatelj maxim69 nismo znali skojom češ izač naveče nekad se pobrka
meni standardno Snježana dolazila ponedeljak srijeda petak.
Jel u tvoje vrijema bila odmah na ulazu lijevo cviječara bila jedna starka radila onako dobra.
Šta misliš da smo bili klasići nebi se znalo gdjebi nam bio krajć

čilezenica jeste upravu si nekom majka a mekom maćeha nama GRANICARIMA nije bilo lako 8 meseci cepanja patrole po kisi,snegu,vetru,danju nocu celo vreme sa bojevom municijom.Moram ovo da napisem isli smo na vikend osustvo posto mi moramo da krenemo u 02.00 sa karaule da bi uhvatili autobus do komande papiri nas cekaju i pravac SKOPLJE e ja na autobuskoj drzao ruke u dzepove i pridje nam Vojna Policija bili nas dvoja i kazemi video je granicarsku znacku rekao mi ti primeran vojnik a drzis ruke u dzepove onda sam mu objasnio sta smo mi i da idemo sa Grcke granice Policija je rekla posto smo Granicari nece nas dirati inace bi nas priveli kod dezurnog oficira e tu smo prolazili i drugacije su nas gledali.

jeste, vojna policija nije nikada dirala granicare, osim ako nije nesto ozbiljno u pitanju, to je bilo pravilo, imali ste jedino tu povlasticu koliko ja znam, sve ostalo je bilo muka i nevolja...

maxim.69 u pravu si evo jos jednog slucaja kada smo isli na redovno osustvo oko 5 oktobra 2 sa karaule Jankovic i nas 2 sa Nikolic nocu nocu je nasa patrola dovela 2 vojnika moja klasa iz T.Velesa mi smo imali reon do njihove karaule krecemo 02.00 nocu sa karaule da bi stigli u komandu papiri i pravac SKOPLJE stigli smo oko 17.00 otisli smo na zeleznicku stanicu vatamo voz za BEOGRAD mi na salter iza VOJNA POLICIJA koja dezura na zeleznici momci dozvole mi damo oni krente za nama kod oficira na stanici neki vodnik fezan kad je on poceo da vice na nas a ne govori razlog zvao je neznam gde i ubrzo je stiglo vojnika policije sa kap.pr.klase pita momci problem mi kazemo neznamo problem je sto smo u letnje odelo a nardba je doneta da se skida letnje i oblace zinsko bez vetrovki da nas vrati nazad na Karaulu izgubili bi 4 dana posto je los prevoz Kapetan kaze posto znam da vam vojni rok nije lak da na granici nije lako pustam vas upisani ste ako bude nekih problema usput da zovu VOJNU POLICIJU u SKOPLJE. Tako da verujem vama da niste ni osetili tesko u vojsci pozdrav

ja sam osetio na obuci, od krivolaka, pa do neke vezbe u strumici, ali sve to nije izgledalo kao kod vas na granici.... znam da neki granicari nisu imali srece da se zivi vrate kuci... samo u to vreme se nije moglo o tome pricati...

maxim69 hvala na razumevanju kazes bio si u Strumici to mi je bila komanda za GRCKI i BUGARSKI pravac poz

da bio par dana prespavao u kasarni...tj dolazili popodne kasno, i ujutro rano opet na teren..

Pozdrav za sve koji posječuju forum, malo sam pregledao komentare pa da se javim nisam malo duže
se javljao imao sam nekih obaveza .
Imal išta novo moj klasič saban se nejavlja šta je uzrok i ostali koji su služili vojni rok u vojnoj bolnici.

@[You must be registered and logged in to see this link.]  mora da te neka dama zadrzala, pa se ne javljas... ali ajd i to se mora, haha... ko ce ih znati, verovatno ljudi u obavezama...

Dobro si al sad sam ja stari čovjek pa malo moraš ukraj hahaha šalim se još se otimam još se
može udarat kad još to čovjek ostavi onda stvarno dolazi kraj.
Šta ima šta se radi kod tebe jel sve pod kontrolom.

nije toliko lose, uspevam da kontrolisem sve za sada, nadam se da ce tako i da ostane... i sve nesto mislim da jos ne moras u kraj, posto bi motor trebao da radi punom snagom, jos nije za bacanje, hahha... ee to kad stane onda dzaba sve, generalke nema, tad valjda covek pocne sam sebi da smeta... nego znas da bi trebali skoknuti do skoplja, da proverimo gde su nam stare ljubavi iz vojnickih dana... ja kada sam bio prosle god dole, kazem jednom makedoncu, da sam bio u vojsci u vbs, i imao devojku, i kazem mu kako se zove, kaze on sledeci put kad dodjes, idemo da je trazimo, hahha.... rekoh jesi poludeo gde to da radimo... da nas jos neko iznabada tu... hahhaha...

Pozdrav za maxim,69 znaš da bi valjalo malo posjetit se na lijepe dane ja kada sam odslužio
vojni rok ja sam dva puta išao u skoplje kod ove svoje uzmem hotel i tako se provodimo.
A sad su druga vremena narod sada nekud žuri uvijek u nekim frkama i tako dan za danom
neznaju da daju sebi i svojoj duši oduška.
Sada ko zna gdjeje ona znam samo da je živjela u ulici Bihačka 6 i upoznao sam jednog njenog
komšiju ali samo preko telefona znam da se zvao Zoran kad bi znao da ulaze na forum da čitaju komentare pa da se dopisujemo.
I poznavo sam jednu Olgicu iz Đorđe petrov pa sam gledao fotografije na fejzbuku pa neznam jel ona
mnogo je vremena prošlo.