Stigao poziv, otadžbina zove

Letovanje sa drustvom u rovinju '85., negde pred kraj 7. meseca. Majka mi javlja da sam dobio poziv za vojsku, javljanje 02.08 u Djakovo. Sreca ( da li je ??? ) pa sam odlucio ipak prvo otici kuci, iako mi je Djakovo bilo uz put i blize odlucio sam ispostovati red i  "pozdraviti"          sa rodbinom. Kod kuce me je cekalo i jedno "malo" iznenadjenje, majka se malo prevarila, u pozivu nije pisalo Djakovo, bila je to Djakovica ( tako slicno a tako razlicito).
Ne znam da li je to posledica shoka, stresa(kako bi to danas nazvali) ili neceg treceg, uglavnom nekoliko narednih dana su mi ostali u nekakvoj "maglovitoj" uspomeni: rodjaci, prijatelji, vozovi, autobusi, neki likovi u smb uniformama, beli opasaci/ uprtaci, neki kreveti, sisanje itako to.

Sićam se još uvik, kad je stigao poziv u vojsku, pisalo je Titov Veles, pa u prvi mah nisam znao je li Makedonija ili Slovenija (Titovo Velenje), tako - tribao sam ić za Makedoniju. Materi nije bilo drago, jer je njoj to bilo "priko bila svita", a ćaća je govorio da je doli ako ništa ono bar vruće. Danas mi je drago da sam služio baš u Makedoniji, mada nigdi nisam se više izpremrzavao ko tamo, jer su se makedonske zime ispostavile hladnije nego naše

@misha (citat):

Letovanje sa drustvom u rovinju '85., negde pred kraj 7. meseca. Majka mi javlja da sam dobio poziv za vojsku, javljanje 02.08 u Djakovo. Sreca ( da li je ??? ) pa sam odlucio ipak prvo otici kuci, iako mi je Djakovo bilo uz put i blize odlucio sam ispostovati red i "pozdraviti" sa rodbinom. Kod kuce me je cekalo i jedno "malo" iznenadjenje, majka se malo prevarila, u pozivu nije pisalo Djakovo, bila je to Djakovica ( tako slicno a tako razlicito).
Ne znam da li je to posledica shoka, stresa(kako bi to danas nazvali) ili neceg treceg, uglavnom nekoliko narednih dana su mi ostali u nekakvoj "maglovitoj" uspomeni: rodjaci, prijatelji, vozovi, autobusi, neki likovi u smb uniformama, beli opasaci/ uprtaci, neki kreveti, sisanje itako to.

I mene je ulovilo tako baš pri povratku sa mora sa društvom!
I još k tome baš sam prolazio tim mjestom pri povratku sa mora!

I točno se sjećam jel sam burek kad je vlak ušao u Benkovac

Meni je, pre mnogo godina, stigao za Novu Godinu. Potpisao sam ga, misleci da potpisujem prijem novogodisnjih cestitki, koje su istovremeno stigle, dok se postar "zlobno" smeskao.(Da budem posten, mislio sam da cu moci eskivirati poziv...ali on stize i kad ga najmanje ocekujete).

u avgustu su uglavnom isli oni koji su upisali fakultet. ja nisam, pa nisam ni ocekiv'o da me pozovu. noc prije par drugova iz mog razreda slavili oprostajno zajedno na necijoj vikendici (to bilo bez strina, tetaka i ostale rodbine, "samo za raju"). ja u zoru dos'o kuci,pijan ko guzica. probudio se i cunjam po frizideru imal' sta da razbijem mamurluk. pogleda na sto, stoji koverta sa pecatom vojnog odsjeka posle sam saznao da mi je zet "preko veze" sredio da idem. i jos se posle kurcio kako on "zna neke ljude na vrhu". kako ne znas neke da mi srede da ne idem!
elem za sedam dana i poziv i oprostajno i prva jutarnja truba.

Pocetak proleca 1984.g., jedva cekam da otopli pa da odem na Adu Ciganliju.
A onda beli papir sa mojim imenom i prezimenom, pise da se javim 08.04.1984.g. do 24,00 i sa sobom ponesem sredstva za licnu higijenu i belu vrecu u koju cu spakovati civilno odelo.
Na saobracajnom fakulttu u Beogradu je bio "prigodan kulturno-umetnicki program" za drugove regrute gde su nam podelili novac za put i malo pevali...
Prvi put sam video Karlovac osmog aprila oko 7 sati ujutru i u njemu ostao narednih nekoliko meseci do prekomande.
Lep grad, nije bilo lose.

U Bitolu na služenje!
10MJ.82G!

Jebeno da nemože gore!Mislio sam emigrirati ili otići tamo?
Opet ak bi emigriral bilo bi gadno za rodbinu a i nemreš se vrnut i tak!!
Otišel sam!Moral sam!Da nisam nigdar me Bitola nebi vidjela!Moram priznati da mi je sve to bilo smešno!
Silni unutarnji i vanjski neprijatelji a nigdje nikoga!
Sam glupasti oficiri i nejasni ideali na brdima ponad kasarne!
Tražil sam utjehu našal je u par ljudi kaj su mislili kao i ja!Mislili svojom glavom!

Prošlo je dos vremena i promjenil se i moj pogled na sve te stvari!Godine su učinile svoje!

Da..bila je to dobra škola života !

1972 godina, kraj škole i prijatelji ja zapalimo na ludi provod njegovoj rodbini u Đevđeliju. Uživancija, cure, kupanje na Dojranskom jezeru, ma milina jedna i onda šok. Javljaju od kuće da se 12. kolovoza moram javiti u Banja Luku do 24,00 sati. Dolazim kući, starci na moru a na stolu poziv. Sa sobom ponesite pribor za ličnu higijenu i bijelu vreću u kojoj će se vratiti civilka. Na željezničkoj stanici ludilo od muzika i alkohola, ljudi ko na prvomajskoj paradi. Majke ti isusove šta je ovo. Šinobus i drndanje do Zagrba. Tu nas pobrali vojni drotovi i nabili u jednu salu do slijedečeg prijevoza. Poslije podne Banja Luka. Nas par mislimo malo prolunjati pa se tek onda javiti (jer Bože moj još je daleko 24,00) ali malo sutra. Opet drotovi i sala dok nas se ne sakupi još više. Kamion i pravac kasarna. Opet sala, trodjelni madraci na podu i tu noćimo. Gledam lika u uniformi k'o Boga (a on došao dan prije mene). Ujutro doručak (prvi susret sa limenom šalicom za čaj) i pred magazin. Katastrofa. Prvo dobiješ šatorsko krilo,lijepo ga raširiš a likovi samo bacaju stvari na njega. Hrpa raste tako da sam jedva to skupio. Uzmite stvari i pravac spavaona. Teglim onu hrpetinu robe i onda u spavaoni opet šok. Tu ti je krevet, ovo ti je kaseta i u nju trebaš složiti sve stvari prema slici. Gledam i razmišljam ko je tu lud. Pa ovo iz šatorskog krila mi ne stane u dva ormara a kamoli u tu kutijicu. Oko nas neznaš ko se ne vrzma i na kraju već mi fali par stvari koje sam zadužio. Normalno da se stara vojska namirila. Uvijek me fasciniralo kako svi kradu, svima nešto fali a svi sve imaju. Kad to lijepo složismo (zaista stane sve i još ima mjesta) pravac šišanje, kupanje, zaprašivanje DDT-om i postrojavanje. Izgledamo k'o jadnici, neznaš što ti je veće. Košulja, hlaće ili čizme. Svog susjeda (stanovao tri kuće od mene) ne prepoznajem. Neznam da li bih plakao od jada ili se smijao. Potom nam neki lik drži govoranciju tipa " Drugovi vojnici vi ste odabrani i bla, bla,bla " uglavnom ništa ga ne kužim. Zatim zadužismo knjige i ine školske pizdarije pa nakon pospremanja na ručak. Limeni tanjuri, aluminijske žlice, majko moja pa šta sam se vratio u srednji vijek. Od muke ne mogu ni jesti a iskreno neznam ni što je bilo u tanjuru. Poslije podne govorancije, upoznavanja, trpanja civilke u adresirane vreće (koju još i moraš zašiti), većera i spavaona. Sreća da mi je na kaseti pisalo prezime inaće nebih pronašao krevet i opet šok. Skidaj se, oblaći plavu piđamu na kojoj nedostaje par gumbi i slaganje uniforme na kasetu. K-dir voda vodnik stažista nas dresira kako uniformu složiti na kasetu. Prvo hlaće potom košulja i na vrhu kapa. E dobro, ali ono ispod kape ne smije prelaziti njenu dužinu. Uglavnom kad mi je jedno tri puta sve bacio na pod konačno sam uspio. Krevet je posebna prića. Treba posložiti jebene madrace da koliko toliko budu ravni a deka za pokrivanje katastrofa, (crvena crta po sredini) kao za konje. Sve u svemu veoma poučno i zanimljivo iskustvo. U 22,00 upadne lik i ugasi svijetlo. Mislim da još nisam ni pravo zaspao a već mamlaz lupa nogom u vrata i viće Ustaj vojsko. Skakanje, trk do kupaonice, slaganje kreveta i piđame pod jastuk, oblačenje i na hodniku problemi. Jebote koje su moje čizme. Nema veze, uzmeš prve koje ti pašu i pravc pista. Postrojismo se, skidaj košulje, složi na beton i fiskultura. Eto postadoh pitomac 45 klase ŠRO OMJ.

Završio sam srednju školu 9.juna sretan ko nikad do tada jurio sam kući da saopštim mojima kad kodkuće me čeka poziv na stolu za 25.jun nemogu zaboraviti to nikad,mešale se emocije u meni,tako sam to savladao da sam otišao u grad i napio se ko majka

Posle regrutacije prodje skoro 3 godine i nista od poziva i posto mi je pasos iztekao obrati se Jug konzulatu u Svedsku koji me sa putnim listom u jedan pravac (i sa jednim pismom vojnom odseku u Pancevo) uputi se pravac Juga. Posle zestoke diskusije i pretnje zatvorom sa strane vojnog odseka dobi poziv u JNA za 40 dana.

Avgust 1985. Posto sam upisao fakultet i znao da treba da idem u SRO ocekivao sam poziv za Bilecu. Ono SROartiljerije -Zadar. Na srecu...

@dpuric (citat):

Avgust 1985. Posto sam upisao fakultet i znao da treba da idem u SRO ocekivao sam poziv za Bilecu. Ono SROartiljerije -Zadar. Na srecu...

Jul 1985. Pošto sam upisao fakultet i znao da treba da idem u ŠRO očekivao sam poziv za Split. Ono ŠRORM - Split. Na srecu...
(Nemoj zamjeriti na šali)

Meni upisali u vojnu knjižicu na regrutaciji ARJ/PVO. Nisam znao gdje ću ići, ali vjerovali ili ne htio sam čim dalje, da malo svijeta upoznam i da se malo odmorim od kuće. Palio sam se na militariju općenito kao klinac, htio sam čak na neku granicu ili bogu iza nogu, znam da mi nećete vjerovati.
A stari imao neke veze, i bez moga znanja sredio da me premjeste u mornaricu. Ja se u početku ljutio! Stvarno!
I onda mu nisam dao da dalje sređuje, nego gdje zapadnem. Poziv došao za Pulu, temeljna obuka, tamo su najčešće mornari išli na obuku, ali ne svi.
I onda prekomanda Kumbor, dalje je na istiomenoj temi na forumu....
Ne bih htio izgubit glavu ili nešto slično, ali volio bih da imam neka iskustva iz JNA s albanske ili bugarske granice, ili s Ohridskog jezera npr., ili iz riječne flotile u Novom Sadu, zašto ne. To više neću proć u životu, a tada je bila prilika.

sedmi mjesec 1985.g. stigao poziv, ŠRO Artiljerija Zadar. Ajde super, bar je na moru, a što se opet mora ućiti.

(jel tako kolega pitomac dpuric)

@Stazio (citat):

@dpuric (citat):

Avgust 1985. Posto sam upisao fakultet i znao da treba da idem u SRO ocekivao sam poziv za Bilecu. Ono SROartiljerije -Zadar. Na srecu...

Jul 1985. Pošto sam upisao fakultet i znao da treba da idem u ŠRO očekivao sam poziv za Split. Ono ŠRORM - Split. Na srecu...
(Nemoj zamjeriti na šali)

Bilo ti je mnogo daleko

@bojnik (citat):

sedmi mjesec 1985.g. stigao poziv, ŠRO Artiljerija Zadar. Ajde super, bar je na moru, a što se opet mora ućiti.

(jel tako kolega pitomac dpuric)

jbg. nisam se ni jednom okupao u moru. Nema izlazaka do zakletve posle cekas red na izlazak i nista. A u V.knjizici pise. Upoznat sam sa zabranom kupanja van vojne plaze Kolovare

@dpuric (citat):

jbg. nisam se ni jednom okupao u moru. Nema izlazaka do zakletve posle cekas red na izlazak i nista. A u V.knjizici pise. Upoznat sam sa zabranom kupanja van vojne plaze Kolovare

Tko je sve dužio kupaće gaće u JNA? Da, i to je postojalo tko ne zna.
Sve jedinice ili samo mornarica ili?

dan kada su stigli pozivi celoj opstini....neki su isli u VO, nekima je stigao kuci...

bio sam siguran da cu u Nis, u plavce, takav su mi VES odredili na regrutaciji (regrutovali me za Sklapaca padobrana)

meni je to bilo 100 km od kuce

u takvom uverenju krenuli sa drustvom da zalivamo pozive....


dodjem kuci poluzaliven, docekuje me majka i kaze: Maribor

prvo sam se pitao Zasto, a onda uzeo kartu da vidim gde je taj Maribor tacno ... 600 i kusur kilometara od tadasnje kuce....

na kraju je ispalo da su mi zagubili podatke negde u odseku, slucajno ili namerno, dodelili ves 11101 i sibnuli najdalje moguce gde je ostalo slobodno

ispalo je tako da su mi ucinili najlepsu mogucu uslugu, poslali moj "umetnicki" dosije za mnom - proveo sam vojni rok u intenzivnom obavljanju civilnog posla

a i ustedeli glavobolju oko sklapanja padobrana - ko zna na sta bi to licilo, jer i dan danas ne umem da sklopim ni kosulju, a kamoli neciji padobran

@Max Blitz (citat):

@dpuric (citat):

jbg. nisam se ni jednom okupao u moru. Nema izlazaka do zakletve posle cekas red na izlazak i nista. A u V.knjizici pise. Upoznat sam sa zabranom kupanja van vojne plaze Kolovare

Tko je sve dužio kupaće gaće u JNA? Da, i to je postojalo tko ne zna.
Sve jedinice ili samo mornarica ili?

znam da su ih kod mene duzili izvidjaci - tamnoplave Speedo....oni su i imali obuku u plivanju

ono sto ih je razlikovalo od nas obicne pesadije, bilo je i: radna maskirna uniforma, AP sa preklopnim kundakom, noz, BRDM vozila, i kupace gace

@Kemo Specijalac (citat):

tamnoplave Speedo....

Upravo takve!

@Max Blitz (citat):

@Kemo Specijalac (citat):

tamnoplave Speedo....

Upravo takve!

Aha, "speedo" do pupka, trebalo im je jedno dva sata na suncu da se osuše.

@Kemo Specijalac (citat):

a i ustedeli glavobolju oko sklapanja padobrana - ko zna na sta bi to licilo, jer i dan danas ne umem da sklopim ni kosulju, a kamoli neciji padobran

A možda si nekome spasio život na taj način.

@Stazio (citat):

@Max Blitz (citat):

@Kemo Specijalac (citat):

tamnoplave Speedo....

Upravo takve!

Aha, "speedo" do pupka, trebalo im je jedno dva sata na suncu da se osuše.

Dobio sam valjda dva broja manje, pa mi nisu bile tako velike.
Pssst, nemojte nikome reć, donio sam ja i civilne, fensi, ove vojne su odmah završile nekom džombi za razduženje....

Bio sam na "terenu" u Kotoru (pozdrav Staziu i cijeloj Boki Kotorskoj), tj. radio sam tamo kada su mi od kuće javili da je stigao poziv u vojsku. Naravno, spakirao sam se odmah i sutradan kući. Interesantno je da sam u H. Novom "naletio" na jednog poznanika iz osnovne škole koji je išao upravo kući na odsustvo Koliko se sjećam da je rekao da služi u Zelenici a moguće da je bio i u "legendarnom" Kumboru Znači imao sam društvo u putu i pošto sam imao podosta love u džepu trudio sam se da nam putovanje bude što ugodnije. Međutim "školski" je bio, što zbog uniforme a što zbog nekakvog sportskog života (bio je dobar nogometaš), prilično suzdržan. Jedva sam ga nagovorio da mu platim ručak i nekoliko sokova. Međutim ja se nisam štedio tako da sam u prilično dobrom raspoloženju stigao u rodni kraj

@Boske (citat):

Koliko se sjećam da je rekao da služi u Zelenici a moguće da je bio i u "legendarnom" Kumboru

Moguće i u Zelenici, tamo su bili neki magacini i vrlo malo vojske (straža).

kako to prijatelju da se nisi nikada okupao u Zadru , ja sam bio na kupanju nekoliko puta, i na Kolovarama, i na poluotoku, i par puta kod hotela Donat, pisao sam već prije da sam izlazio i preko tjedna van u grad, pa se iskoristilo jer sam imao prijatelje u gradu

Nemam pojma samo znam da nisam nikako uspeo da se bucnem

Hebemti Acu cicamacu, nas je barem garunović vodio na Kolovare, ostalo je bilo u privatnome aranžmanu.

Pa Cica-maca je bio najzaguljeniji k-dir voda u bateriji.Na prvom izlasku na Bokanjac razgulio me zbog pola sipke za cicsenje automata koja mi je ispala iz torbice posle N-tog zaleganja.

Ma i mi smo jednom cijelu noć tražili šatorsko krilo izgubljeno na Bokanjcu prilikom jedne vježbe.

Prije nego što sam se javio u kasarnu, otišao sam na šišanje i tako se dobro "sredio" da me niko nije dirao naredna dva mjeseca.

@Stazio (citat):

Prije nego što sam se javio u kasarnu, otišao sam na šišanje i tako se dobro "sredio" da me niko nije dirao naredna dva mjeseca.

Bez veze si platio šišanje! Ovi u JNA bi ti to besplatno "sredili"

@Boske (citat):

@Stazio (citat):

Prije nego što sam se javio u kasarnu, otišao sam na šišanje i tako se dobro "sredio" da me niko nije dirao naredna dva mjeseca.

Bez veze si platio šišanje! Ovi u JNA bi ti to besplatno "sredili"

Taj "gušt" mi se nije mogao platiti.

@Stazio (citat):

Taj "gušt" mi se nije mogao platiti.

Bilo je genijalaca koji su u kasarnu došli ošišani do kože, na nulu.
To je u JNA bilo zabranjeno, to znate.
E, onda su takvi morali čekati da im kosa ne naraste po PS-u. I nisu smjeli van takvi ić. Ni s roditeljima poslije zakletve!
I naravno da su za svo to vrijeme gulili sva moguća dodatna redarstva i požarstva, ne službeno za kaznu, ali bože moj, javili su se kao dobrovoljci.

Max Blitz:

Citat :

Bilo je genijalaca koji su u kasarnu došli ošišani do kože, na nulu.
To je u JNA bilo zabranjeno, to znate.

Nije bilo zabranjeno ( otiđi na temu Zalužani pa pogledaj sliku koju sam postavio, zadnji desno što sjedi- instruktor vožnje iz mog voda), trebao si samo odobrenje od ljekara koje si lako dobijao. Kažeš samo da te glava stalno svrbi

@Boske (citat):

@Max Blitz (citat):

Bilo je genijalaca koji su u kasarnu došli ošišani do kože, na nulu.
To je u JNA bilo zabranjeno, to znate.

Nije bilo zabranjeno ( otiđi na temu Zalužani pa pogledaj sliku koju sam postavio, zadnji desno što sjedi- instruktor vožnje iz mog voda), trebao si samo odobrenje od ljekara koje si lako dobijao. Kažeš samo da te glava stalno svrbi

Prvo sam spomenuo one koji su u civilki došli prvi put u kasarnu ošišani na nulu. Bez liječničke potvrde. Da, na takve genijalce sam mislio. Neki su se i sami namjerno izbrijavali i poslije. Onda nisu mogli van ni poslije zakletve. I ovo sve za redarstva, jer je bilo očito da provociraju.
Za ove tijekom roka isto nije bilo jednostavno baš, barem kod nas. Ako te neko od drugova ošišao na nulu bez dozvole, nisi dobro prošao i isto nema van. Ako ti je liječnik rekao da možeš, hm.... baš se i ne sjećam takvih, ali u svakom slučaju, kod nas ćelavi nisu smjeli izlaziti van na izlaz, u tome je stvar.

Ima li koga da nije pustio brkova bar tokom dela vojnog roka?

@dpuric (citat):

Ima li koga da nije pustio brkova bar tokom dela vojnog roka?

Nisam ja, nije se imalo što pustiti Tek sam se, po dolasku u JNA, počeo brijati

@Boske (citat):

@dpuric (citat):

Ima li koga da nije pustio brkova bar tokom dela vojnog roka?

Nisam ja, nije se imalo što pustiti Tek sam se, po dolasku u JNA, počeo brijati

Ni ja, sa 18 godina mogao sam samo pustiti "paučinu" ispod nosa.

Moj poziv za služenje vojnog roka je za mene stigao nekako prerano a to se je desilo u maju 86 a ja sam tad tek završio srednju školu ali i ne maturirao što je za mene bio i šok.Trebao sam u grad Pančevo da se javim i ja sam sa tim pozivom otišao u vojni odsijek i rekao da moram odgoditi i obrazložio zašto što su i uvažili.Rekli su mi onda decembar i imaš li neku želju između gradova na izboru koji su bili Niš,Sombor ili Ljubljana.Opredjelio sam se za ovaj zadnji naveden grad i tako je i bilo.Ljudi koji su radili u vojnom odsijeku ako su mogli i ispunjavali su želje  regrutima prilikom slanja na odsluženje vojnog roka zavisno od VES-a naravno.

 
Lako tebi kad si mogao birat. A meni dođe poziv za Kičevo ,pa uzeh prvo kartu da vidim gdje se nalazi taj grad u bivšoj yugi.

Pozdrav drug raketaš.Vidim da si bio vozač i mislim da ti nije bilo loše.A to gdje si poslan mislim da nije bilo baš presudno.Bitno je kako si se uklopio u društvo različitosti jer 12 mjeseci si morao odslužiti.Iz svog ličnog iskustva ne mogu se pohvaliti da mi je tih 80 dana boravka u Ljubljani bilo nešto dobro ali iz prekomande Prokuplje nekih 800 km od kuće puno lijepih doživljaja koji se pamte i dan danas.

Sept/16/1980  otisao u Vojni Odsek.Javiti se na odsluzenje vojnog roka 6 oktobra(na rodjendan)u VP5970/14 Kicevo.Streljacka pjesadija,kurs za KO.Ispracaj u vojsku,odlazak u nepoznato 887 km od kuce.
U Kicevu proveo par mjeseci,kompletan bataljon kursista odlazi u Skopje.U nase paviljone useljavaju se vozaci iz Skopja-zamjena.
Bio sam zadnja generacija kursista u Kicevu.

Otadzbina kad zove..zove sa stilom..
Mart '87 ...što se mora nije teško,tako i ja dolazim u vojni odsek da uzmem poziv za JNA...
Razmišljam..koji deo države,grad....

Stojim uz šalter i gledam u klipana koji sedi sa druge strane šaltera,okrenut ka mladoj koleginici..čujem kako valja neke gluposti...

Devojka pokazuje glavom ka meni...klipan se malo okreće, uzima pred poziv koji sam mu dao...prebira po dokumentima...

PRIZREN čujem ga....devojka pogleda u mene i pita kolegu...ŠTO BAŠ ON...a duhoviti klipan odgovara...ŠTA MU FALI...

Šta mu fali,mislim se ja-e je..ću te kad se vratim...

Na zalost tih gusterskih dana u Kicevu nerado se sjecam.Vladala je zutica u okolnim selima,prilikom izvodjenja obuke po okolini (Mahmudovci,Lazarevci)i mi vojnici smo nadrljali.50-ak iz moje cete zavrsilo je po bolnicama,vecina od njih nije nastavila vojni rok.
Obavijest o preseljenju u Skopje docekali smo sa odusevljenjem,kako mi, tako i nase starjesine.
Opet tragican dozivljaj,shok koji smo dozivjeli prilikom preseljenja.
Dan,dva pred odlazak u Skopje desila se tragedija,mlad potporucnik,omiljen u ceti, izvrsio je samoubistvo
?
Price su kruzile,zaista nisam siguran u njihovu autenticnost,oficiri slavili preseljenje,privatna zabava,mnogo alkohola,ruski rulet?

Kako se igra ruski rulet sa tetejcem  ....

Nemam pojma,(kao sto sam naveo)to se pricalo po kasarni.
Dogadjaj se desio u privatnom stanu.

Mozda neko ko ima dosta vremena da pokusha pronaci nesto u vezi tog tragicnog dogadjaja,u stampi,ili u vojnim dokumentima.
Neki trag sigurno ima,imena pokojnog oficira na zalost se ne sjecam.

Po završetku srednje škole i upisivanju fakulteta odmah je sledio i poziv i odoh na more...