Poezija na drugim jezicima - Poesia na vutori jaziky

SKAPAJ OKY


Skapaj oky že poželaš
da me vidaš
i že me svasno lyubaš
tada samo skapaj oky
i ne brigaj
az ti dojdam

Skapaj oky
že utyha ti tryba
a je nyma ni
su zemje ni su neba
tada samo skapaj oky
i ne brigaj
az ti dojdam

Skapaj oky že si tožan
i že plakaš vu samotyi
tum samo skapaj oky
i ne brigaj
az ti dojdam.

Že ti enom ipak pojdeš
su vutori tražit srytyu
vuzalud boš oky skapal
i vuzalud boš me vabil

Ere, že ti enom pojdeš
su vutori tražit srytyu
znaj ti da še, nigdar še
az ti ne bom došel

Koji je ovo jezik?

Bedjanjski?

Nikad čuo!

VBČ (citat):

Koji je ovo jezik?

Takav da se od sela do sela nekad ne razumiju
Pravi autohtoni!

VBČ (citat):

Nikad čuo!

Bednja samo tamo se govori,dio Zagorja
Bum te ja navčil mam vremena kad deš curi

ZAGORAC (citat):

Bedjanjski?

Nisam siguran jeli to, to!
Za "Bedjanjski" pitaj purgera, baš me zanima zna li za to.

Nije!

Ja ovo nikad nisam čuo da se ovako govori.

VBČ (citat):

Ja ovo nikad nisam čuo da se ovako govori.

Idi na google, ukucaj: Kavaliri!
Možda čuješ "čaukaj ma čaukaj Baurico".

Da nije možda gradišćanski?

Bednjanski se govor ubraja među najinteresantnije, najmelodičnije i najkompliciranije govore kajkavskoga narječja zbog bogatstva vokala, diftonga, zanimljivih glasovnih promjena, akcenata i drugih osobina. Svoju je posebnost bednjanski govor sačuvao kroz stoljeća zahvaljujući zatvorenosti i prometnoj izoliranosti bednjanskoga kraja što je rezultiralo malim migracijama i gotovo neznatnim naseljavanjima iz susjednih govornih područja. Očuvanju te posebnosti pridonijela je i činjenica da su gotovo svi govornici bednjanskoga govora u prošlosti bili kmetovi ili seljaci, većinom nepismeni, na koje je utjecaj književnog jezika bio gotovo zanemariv.
Inače pjesme iz tog kraja su strahovito melodične ali gotovo nerazumljive

Evo našao sam jednu na brzinu pa vidi jel razumiješ koju riječ
https://youtu.be/svtDZgeOVRw

Razumijem samo Baurica

Ajd purger budi dobar,najdi onu: " ...prašli smo mi h palnicu,sobum zali klobusicu,popivali liapu pesmicu,
lagli si pod briančicu..." pa sve to skupa prebaci u ETNO.

Ta je pa bosnyanska mlova oli jazik. Po turčinskim pohodom na Bosno, Bosnyani katoliky
ki so prybygli vu Štajersko so tudej počinuli vu naselenyima ki so gi zgradili. Vu 17 stoletyu
se obernuli na evangeličko Cerkvo. Golemina naz je danes vu Austrii i pa malce vu Slovenii.

ma grezno

Vravenie prvé

Na mojich dlaniach rovina
leží v očiach mi kvitne čistec
vo vlasoch čížiky hniezda vijú.

Mať ma porodili na medzi
kde kvitnú vlčie maky
preto mám takú červenú krv.

Odrástol som s dreveným koníkom.
Nie dlho som sa mládenčil
lebo mi mater rýchle zostarli
a dom nemôže bez ženskej ruky.

Láska prišla potom.

Sen večný ako tie vetriská na rovine.

A keď ma pochovajú k ohrade na starom cintoríne
ešte vyrastiem nad hrob v podobe mladej lipy
a budem, vtáčatko malé, spievať
spievať...

НАШ ШВЕТ

наш швет мали и мала наша полја
и жита јест мало.
Алје ја хо лјубим,
лјубим красоту пред нами
хтору требаме чувац
бо вона плод нашеј волји.

Нјет му цо додац,анји украшиц
бо вон наша пиха,
вон најлјепше цо маме.

Лјубиме хо бо је наш.
Лјубиме хо бо остава споза нас,
остава нашим дзецом
да хо лјубја и чувају
јац то и ми робиме.

Автор:Владимир Провчи

НЈИЖНОСЦ ТОХО ШВЕТА

Радује ме нјижносц тохо швета
а болји ме смуток окалјиченеј птици
и јеј здихованје хторе болји.
А чи јест дацо краше 
од вилјиченеј болји?

Кеде будзем шнјиц
прекрасни квет белави
и шчешлјивохо мотилја
намојеј хлави билеј?

Шицко ме на нјижносц женје
и ошмих наздаванја
попри длухеј ми драхи,

Барз ми пријемни
и шицки друхи квеца,
бо нјемам друхеј драхи.

Автор:Владимир Провчи

Ma kakav je sad ovo jezik?

Nema ga da ti odgovori,iako je ovo Goranovo vrijeme.

БОЈИМ ШЕ ШНЈИЦ

Бојим ше шнјиц
и зато нје шмем заспац
а справда ме хонји
да джмурим.

Нје отверам очи
бо себе нје можем помохнуц
а друхи нје видза
моју нјемоц,

Бојим ше бо ми нјич
на теј драхи
и нје приношиме  радосц
својим почитованјом и красотом.

Страх ми повесц
дацо красне,
бо ми то звалји кулу од картох
за цо јест мало надији.

Još jedna od pjesama mog dragog prijatelja akademskog slikara Vladimira Provčija iz zbirke " ПИСНЈИ ЗА НОВУ ДУМКУ".
Pisanjem pjesama počeo se baviti radi očuvanja RUSINSKOG jezika koji na žalost sve više izumire. 
Evo, mislim da sam ovime odgovorio na pitanje, koji je to jezik u pitanju. 

O Rusinima kao narodu bez vlastite države se malo može naći u javnosti. Da puno ne kompliciram, prekopirat ću uvod sa Wikipedije. Ako bude interesa, mogu u dogovoru sa Vladom još puno više objaviti. 

Rusini (Rusnaci, Ruteni), maleni narod iz grupe Istočnih Slavena čija se stara postojbina nalazila u Prikarpatskoj Rusiji, odnosno dijelu Ukrajine, na granici s Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunjskom. Sjedište regije je grad Užgorod. Centri Rusina u "južnom dijelu Carstva" su Petrovci, kod Vukovara, u Hrvatskoj, te Ruski Krstur (Руски Керестур), kod Kule, u Bačkoj (Srbija). Rusini se sastoje od nekoliko manjih grupa. Na Karpatima to su Bojki (zapadni Karpati), Lemki u Beskidima (Poljska) i Huculi. Austro-Ugarska Monarhija, koja je dugo pod svojim okriljem držala zemlje naseljene Rusinima, kolonizirala je dio u današnju Vojvodinu i u zapadni Srijem, u okolicu Vukovara, gdje i danas žive.
Ukrajina službeno Rusine smatra dijelom svoga naroda, a naziv Rusyn (Rusin) u Ukrajini smatraju starijim etnonimom (korištenim na širem prostoru Ukrajine) koji je u povijesno političkim okolnostima zadržan kod dijela naroda koji gotovo stalno nije bio povezan sa svojom maticom odnosno ukrajinskim kulturnim preporodom. Poglavito Rusini u svijetu smatraju sebe zasebnom etničkom grupom i ne priznaju Ukrajinu matičnom zemljom, posebno u zapadnom svijetu te iz toga proizlaze dvije struje tumačenja tko su Rusini.

ЧАРИВИ ШВЕТ

Чариви швет чека нас
да путујеме дражками квитнима,
хлједајуци вичне исте спашенје,
и шчешлјивосц у исти час. 

Хоћ зме розличнохо швета
вједно можеме постац исти
и велјки ствари робиц
кед же нам драхи исти.

И нашо дзечне жаданје јасне:
жадаме лјубов чисту и моцну
хтора звалји шицки препреченја.
Да вично шејеме  
чисту шветлосц у цмоти.

Остајме вједно завше!


Автор:Владимир Провчи

ШЕРЦО МОЈО

Рас будзем вибрани
алје нје од тебе
алје од шерца Твојохо,
пајташа мојохо.

А Тебе сом уж вибрал
алје ја нје
алје шерцо мојо.

Рас вибрани,завше вибрани
рас вибрани завше зјединјени,
и будземе једно и вједно.

Автор:Владимир Провчи

Oprosti, ali ovo nije rusinski pravopis niti rusinsko pismo

Pokusajte ovo na "translate"
Google se usere. 

VBČ (citat):

Oprosti, ali ovo nije rusinski pravopis niti rusinsko pismo

Opraštam ja, ali Vlado je Rusin i piše na svom jeziku. 
Ja nisam Rusin i ne mogu komentirati njihov pravopis, već samo kopirati ono što mi on pošalje mailom. 
Prije neka 2-3 tjedna u Petrovaradinu je tiskao svoju novu knjigu pod nazivom "KPEB жEMИ" (Krv Zemlje)


p.s. na google translate (barem kod mene) ni nema rusinskog jezika u ponudi.

Rusini rabe pravu ćirilicu, a ne ovu krnju Vukovu. Nije mi poznato da su išta mijenjali u pravopisu i pismu.

Šta Rusini rabe, to mi nije poznato, ali si me zaintrigirao i pitat ću čovjeka o čemu se radi. 
Pjesme koje mi je poslao su one koje je slao na natječaj Grada Rijeke (Vlado živi u okolici).
Osim knjige Krv zemlje, uskoro mu izlazi još jedna pod nazivom "Dodir sreće". 

Volio bih i ja znati o čemu se radi!