Što je JNA predstavljala u vašem životu?

Ocijenite vrijeme provedeno u JNA

lep period u zivotu,veliko zivotno iskustvo, i vreme koje se pamti do kraja zivota.
i samo postojanje foruma sve kazuje

Vrijeme provedeno u JNA... Veoma bitan period na početku zrelosti svakoga od nas. Tu smo se "dovodili" u red. Učili i prihvatali več naučene stvari koje smo mrzili iz dna duše dok smo bili u "civilkama". Jako izražen dril naročito kroz vojničku obuku te i kroz radne aktivnosti, nastavu i odmor su nam usadili osječaj poštovanja prema činu, odnosno starijem od sebe. Rano ustajanje, namještanje kreveta i čitav slijed aktivnosti nas je očeličio i fizički a reklo bi se i psihički tako da smo iz JNA izlazili nekako zreliji i ozbiljniji...
Često pomislim i požalim za tom obavezom i poželim današnjim mladićima da makar malo osjete tu "školu života"..

pa zamislite apsurd i potpuno dva sveta........
kad truba svira povecerje mladi se spremaju za izlazak,
a jutarnja truba objavljuje dolazak kuci.....

Period sazrijevanja ali i odricanja, prerastanje mladića u muškarca ispit zrelosti u svakom smislu ali i nove spoznaje u životu, vojnički dril nam je mnogima u skorom nadolazećem vihoru rata pomogao proživjeti velika i teška ratišta, i baš zato se s ponosom sječam i ovih ali i onih vremena, ipak se to ne može kupiti novcem,ako se ne proživi!!! meni osobno na čast i jedno i drugi i danas živim relativno normalno bez mržnje prema ikome ali i bez grižnje savjesti jer mi je obraz čist a tome mi je uveliko pomogao vojni rok kao i kvalitetan časnički kadar koji nas je naučio i viteštvu i časti i hrabrosti kao i vojnoj doktrini!!

JNA kao nuzno zlo. Idu svi pa da idem i ja. Kad bi svi kroz prozor da skacu skakao bih i ja

više kad moraju svi moram i ja

nista se ne mora bre purger

Za mene je bilo jedno lepo iskustvo , jeste da nije bas bilo lako ali rado se secam tog perioda.Imao sam tu srecu da sluzim u tri YU republike , iako neki moji drugovi su hvatali veze u vojni odsek da sluze sto blize kuci. Taj vojni rok mi je pomogao i da brze sazrim a i da naucim kako se peru carape. Sto ih vise trljas vise izlazi mulj a ruke ti ispucaju od vode ..., a i naucio sam da cistim cizme ... Za razliku od danasnju razmazenu omladinu koja je vezana za maminu haljinu . A i bili smo mladi ...

Sekoji den od utre na sobajle go rabotiš ko crvot vo kamenot....???

Kako ko

JNA je bila skola zivota

pelister1 (citat):

Kako ko

I reče pijetao u jutro.....sve su koke kurveeeee
a odgovaraju koke,....... kako koja, kako koja...

Ponekad se osetim prevarenim... kao da mi je neko ukrao 14 meseci iz mladosti. A onda kažem, ma nije bilo loše. Imao sam dosta drugara, bio na mestima gde inače ne bih nikada otišao i tome slično. Sve zavisi od raspoloženja.
Ali jedno je sigurno, JNA je bila jedno veliko iskustvo u mom životu.

ogromno iskustvo,škola života.Jedino da nisam bio u to vreme kad sam bio bilo bi extra.To se nezaboravlja uspomene će me pratit do groba

12 mjeseci ćorke,hehehe,pa mi nakon toga smjestili rezervu u Karlovac a ja iz Zagreba

za mene gubljenje vremena.

Ja nikad nisam bio u rezervi kako sam se skinuo 86 godine mislim da se tada zvalo "ratni raspored" mi je bio u ondašnjoj miliciji u kojoj opet nikad nisam bio

purger (citat):

Ja nikad nisam bio u rezervi kako sam se skinuo 86 godine mislim da se tada zvalo "ratni raspored" mi je bio u ondašnjoj miliciji u kojoj opet nikad nisam bio

hehehe,Purgerinjo,aj fala Bogu da je tebe sreća pratila

Ne znam,ipak neko iskustvo 12 meseci iza škole odmah.Neko osamostaljenje,ali gde se videlo dosta nekih nelogičnosti,sve je išlo na to da se ne koristi glava.Gde se našao neko da misli završio je u pritvoru.A opet nije bilo loše.

'ajd ne zajebavajte, rezerva nije bila losa. nekoliko dana bez kuce, preduzeca...prvo se pije ono sto se donijelo u transportnoj, posle se uvijek neko izvuce do sela i kupi rakije. obicno bude par "lokalnih" koji znaju okolinu kao svoj dzep pa se navecer nadje i kakav komad od svjeze zaklane domace zivotinje da zacvrci na vatri...nesto kao mini-godisnji, samo bez kupanja
a sto se tice jel' bilo gubljenje vremena; kako za koga. za rijetke kapacitete koji su zavrsavali dvije godine fakulteta za godinu, magistrirali u dvadeset drugoj i cekalo ih mjesto u konzulatu u Sidneyu ili BMW-om projektnom birou, jes' bila danguba. za one koji su tukli asfalt i od jutra do mraka po kaficima mlatili praznu slamu....ne znam sta su to oni propustili u zivotu.
licno, nije mi zao jednog minuta. bilo je teskih trenutaka, bilo je lijepih, odrastali smo preko noci, postajali muskarci (neki su ostali picke, al' o tom potom )...ostale se uspomene, drugovi...
dokaz za to je i ovaj forum. i posle svih budalastina koje su nas zadesile, svih granica koje su nas razdvojile, svih vojski i paravojski koje su nas regrutovale, mi smo se ponovo okupili kao (bivsi) pripadnici jedne armije. to nikako ne znaci da svi mislimo i osjecamo kao jedan, nismo to ni prije dvadeset-trideset-cetrdeset godina. al' ima nesto sto nas veze.

I to je navodno bilo plačeno kao da radiš ako si bio u radnom odnosu?
Bili smo "bogata" zemlja pa to nije bio problem
Mislim da je ipak bilo pretjerano po 7 dana gluvarit po Slunjskom polju

purger (citat):

Mislim da je ipak bilo pretjerano po 7 dana gluvarit po Slunjskom polju

Nije ako si bio iz pasivnih krajeva,hehehe,ja bi rađe sjedio po cijele dane u kafiću u kvartu i platio da ne idem u rezervu a ne da oni meni plate.

Sjećam se legendarnih akcija NNNI bilo ih je pune birtije
Jednom me vlastiti stari zaskočil iza nekog drveta i pita me jel ja radim za plave
Samo sam mu rekel "znaš stari za ovo će mater saznat".

Rezerva je gadna stvar.2 puta sam bio (jebes srbiju),prvi put me nisu ni pustili kuci ,kad sam zavrsio vojni rok odmah mi zalepili 3 meseca, a drugi put kad su nas bombardovali otada opet 3 meseca,tako da je meni pun kurac rezeve i ratnog rasporeda i slicnih avantura

jun91 osijek (citat):

tako da je meni pun kurac rezeve i ratnog rasporeda i slicnih avantura

Tak je

@Purger,sad vidim da si zbrisal post,očito nisi shvatio šalu,sorry ako te zasmetalo,neću više pisati da me se krivo ne shvaća,

pozdrav svima,

Citat :

perica
.......ostale se uspomene, drugovi...
dokaz za to je i ovaj forum. i posle svih budalastina koje su nas zadesile, svih granica koje su nas razdvojile, svih vojski i paravojski koje su nas regrutovale, mi smo se ponovo okupili kao (bivsi) pripadnici jedne armije....

Perice ovo si potrefio sto posto......PETICA

Citat :

jun91 osijek
......2 puta sam bio (jebes srbiju),prvi put me nisu ni pustili kuci ....

Nisi jedini koji si nagrabusio,.....ali....nije ti brate Srbija kriva,....vec ljudi, svi znamo koji.....
Zemlja je jedna,kakva god da je ,ali ljudi dolaze... ,prolaze....,i ako koga treba grditi ,treba ljude a ne ZEMLJU.Ne mozes sve u isti kos
Neka se niko ne ljuti a pogotovo TI, mislim da je previd u pitanju

JNA u mom zivotu prestavlja zakon . Tamo sam dobio mnogo skole , bio sam dobro obucen kondiciono razume se, disciplina na nivou.Naucoi sam da volim i postujem sve ljude bez razlike vere i nacionalnosti itd.

Tose oprosti na maloj ispravci ne bih želio da ispadne kakvo podbadanje ili provokacija ali sve to osim nekakve vojne obučenosti trebalo bi spadat u osnove neke kulture.

Izvini Purgeru ako sam se loso izrazio . Nisam imao nameru da neko provociram ili podbadam o nekekvu vojnu sacuvaj boze, hteo sam da kazem da je bila dobra kondiciona vezba neli u zravom telu zaravi duh.
U JNA sm steko mnogo dobrih drugova Slovenaca ,Hrvata,Bosanaca,Srba i jos mnogi drugi koje ni na son ne mislim da ih zaboravim. Bas bi zeleo da nadzem neko od njih i da popijemo po jednu i popricamo o starih dobrih vremena.
Imao sam jedan drug iz Ljubjiane koj mi je mnogo pomogao i u civilsvo , nosio sam moju sestru na operaciju u Ljubljani ,a on mi je mnogo pomogao da se snadzem mislim da se zvao Boncina Matijaz nakon toga sam izgubio sve kontakte.


Znaci Purgeru izvini jos jednom ako sam nesto pogresio nije bilo zlonamerno

Nema potrebe za bilo kakvim izvinjavanjem s tvoje strane,nisi me očito shvatio što sam želio reći.
Puno sreće u pronalasku drugova!

Puno hvala druze Purger !

Velika životna škola,lijepe uspomene

Čitam postove koji se uglavnom svode na životnu školu,upoznavanje.......nema puno stranica pa pogledajte

50% pusaca zapalilo je prvu cigaru u vojsci. neko iz zajebancije, a neko zbog zajebancije. sjecam se, na obuci, pauza izmedju casova, kaze desetar: deset minuta voljno, pusaci mozete zapalit', ostali pokupite MTS!
nakon sedam dana, svi pusaci

Matrijalno sam jako puno izgubio za 16-17 meseci (odnod Svedska kruna - Dinari) makar da sam imao 23 god kada otisao u JNA ipak sam puno sto sta naucio. Posle toga je i doslo do preokreta u mom zivotu, ozenio se i stekao familiju.

Nekako sam jedan period posle razpada JNA odsecao tugu, zalost. Kao da je nestalo necega, necega sto je bilo moje, u sta sam i ja doprineo.

SveJug (citat):

Nekako sam jedan period posle razpada JNA odsecao tugu, zalost. Kao da je nestalo necega, necega sto je bilo moje, u sta sam i ja doprineo.

Dobro si to opisao. Slično se osjećala većina ljudi prisutnih na forumu, pretpostavljam. Iako je to nekome čudno, obzirom na to što se sve dogodilo i da smo iz raznih krajeva bivše SFRJ.

Max Blitz (citat):

SveJug (citat):

Nekako sam jedan period posle razpada JNA odsecao tugu, zalost. Kao da je nestalo necega, necega sto je bilo moje, u sta sam i ja doprineo.

Dobro si to opisao. Slično se osjećala većina ljudi prisutnih na forumu, pretpostavljam. Iako je to nekome čudno, obzirom na to što se sve dogodilo i da smo iz raznih krajeva bivše SFRJ.

Pa ništa nije crno - bijelo, kako tada, tako i danas. Za nas "klince", tek izašle iz srednje škole, JNA je bila u neku ruku škola života. To je dio naše mladosti i prirodno je da su uspomene većinom lijepe.

Pa dok sam služio JNA mi je djelovala kao zatvor. Sjećate se kako smo svi brojali dane i jedva čekali kad ćemo se "skinuti". Gledano sa distance to je bilo jedno veliko životno iskustvo, takoreći jedan važan semestar životnog fakulteta

Ja sam htio ostat još!

Barem do kraja ljeta ili početka zime....... ah


Montenegro bay..............

Max Blitz (citat):

Ja sam htio ostat još!
Barem do kraja ljeta ili početka zime....... ah
Montenegro bay..............

Boka bay A da nije bila neka ženska u pitanju? Mogao bi se raspitati.

Stazio (citat):

Boka bay A da nije bila neka ženska u pitanju? Mogao bi se raspitati.

Oprosti Stazio!

Kakva ženska, tko bi se s tim bakćao?
Žao mi bilo barkasu ostavit, taman je počela sezona od liganja....... pred kraj ljeta, ah...

Max Blitz (citat):

Stazio (citat):

Boka bay A da nije bila neka ženska u pitanju? Mogao bi se raspitati.

Oprosti Stazio!

Kakva ženska, tko bi se s tim bakćao?
Žao mi bilo barkasu ostavit, taman je počela sezona od liganja....... pred kraj ljeta, ah...

Ne čudim ti se, kraj ljeta i početak jeseni su stvarno preljepi, ako se ne "uvale" kiše.

Moglo je negde blize da se sluzi, u mom komsiluku su se svi zezali na racun onih koji su potezali veze i vezice kako ne bi otisli daleko, govorilo se "sredio mu cale da bude u Ecki" (selo par kilometara udaljeno od mog grada, gotovo predgradje, u kome je bio izdvojeni objekat JNA).

Svoj boravak u JNA smatram jednim od ljepsi trenutaka u zivotu.Mada je bilo i krizni trenutaka ipak je to za mene bila skola zivota koju mi moji roditelji nisu mogli dati.Odlaskom na sjever drzave a odatle na jug imo sam prilike da upoznam sve narode koji su tu zivjeli i razlicitosti koje su postojale.Danas kao roditelj zalim sto se ne sluzi vojni rok kao mi nekad jer nemaju tu sirinu pogleda koju smo mi imali.Pozdrav svima koji razmisljaju otprilike kao ja.

Meni uopšte nije bilo teško. Jedva sam čekao kada idem u vojsku. U Zagrebu u Maršalki je bilo gadno ali za mene je bio to užitak ... kao klinac igrali se partizane i švabe tako da je to za mene bila malo ozbiljna igra . 15 mjeseci kojih nikada u svom životu neču zaboraviti. Neprecenljivo iskustvo....

profesionalac (citat):

Meni uopšte nije bilo teško. Jedva sam čekao kada idem u vojsku. U Zagrebu u Maršalki je bilo gadno ali za mene je bio to užitak ... kao klinac igrali se partizane i švabe tako da je to za mene bila malo ozbiljna igra . 15 mjeseci kojih nikada u svom životu neču zaboraviti. Neprecenljivo iskustvo....

Ja tako nekako..

meni je to bilo životno iskustvo,to su bili dani koje se rado sječam,bilo mi je lijepo.Nekad malo težije ali kad potegnem crtu-životno iskustvo.

rado se sječam tih dana i prijatelja koje sam upoznao sa cijele bivše jugoslavije.
Šteta što je sve tako završilo.Sretno svima,ma gdje god bili!