Jastrebarsko VP 2465

Svaka ti čast na iskrenom stavu koji si iznio,....... dobrodošao na forum i od mene imaš + za početak,....... te se nadam kako ćeš još anegdota podijeliti s nama!!!!

Vlada Krasojevic (citat):

po zanimanju ciganin, i to ne samo zbog porekla

A od mene minus, Ne može se tek tako blatiti   čovek koji nije tu i koji ne može da se brani, niti  etnička grupa, taman da  i jedan njen pripadnik  odskače od opšteprihvaćenih moralnih normi.  

Možda je malo nespretno ili nesretno formulirao post usporedivši to s Romskom nacionalnom manjinom ali bit je nešto drugo, mislim da smo svi shvatili što je autor želio reči......te se nadam kako će se još poneko javiti i potkrijepiti ili demantirati isto.....no sve u svemu ja tu ne vidim zle namjere.....!!!
No kolega je iznio kako je zvan taj oficir i zašto vjerujem da nije on izmislio nadimak već ga je isti "zaslužio" s pravom.....a bilo je u JNA svega jer ljudi su naposljetku ipak samo ljudi.......
Skloni svemu i svačemu!!!

Gringo (citat):

Možda je malo nespretno ili nesretno formulirao post usporedivši to s Romskom nacionalnom manjinom ali bit je nešto drugo, mislim da smo svi shvatili što je autor želio reči......te se nadam kako će se još poneko javiti i potkrijepiti ili demantirati isto.....no sve u svemu ja tu ne vidim zle namjere.....!!!
No kolega je iznio kako je zvan taj oficir i zašto vjerujem da nije on izmislio nadimak već ga je isti "zaslužio" s pravom.....a bilo je u JNA svega jer ljudi su naposljetku ipak samo ljudi.......
Skloni svemu i svačemu!!!

Gringo, jesu ljudi samo ljudi, k tome i osetljivi kada se radi o njihovom ugledu (čitaj koži). Sada mi treba da očekujemo "kako će se još poneko javiti i potkrijepiti ili demantirati isto". Ili da se eventualno javi imenovani oficir sa namerom da tuži postvaljača teme koji ga je opisao videli smo kako, kao i forum koji to bez upozorenja i neke provere prezentuje pred preko 4000 članova i pitaj boga koliko posmatrača. Naime, pretpostavljam da se uvrede i na internetu tretiraju jednako kao i one izrečene da tako kažem u običnom životu.

Pre svega zelim da se potvrdim da je "nadimak" kapetana prve klase Srecka Mihajlovica bio koriscen od strane njegovih kolega oficira, koji su ga sigurno poznavali vise vremena od mene, koji sam imao prilike da budem pod njegovom komandom 6 meseci i za koje vreme sam bio svedok njegovog ponasanja. Njegov nadimak se nije odnosio na poreklo niti ima bilo kakve veze sa Romskom zajednicom.

Da se vratimo na period proveden u kasarni Jastrebarsko, koji je bio jedan od najintenzivnijih perioda u mom zivotu, s obzirom na to sto sam sve naucio i situacije u kojima sam se nalazio. Sa jedne strane, nakon studentskih dana, to je bila prilika da vidim maltene citavu Jugoslaviju na jednom mestu.

Steta samo da vecina prijateljstava koja se razviju u vojsci, ne izdrze probu vremena i daljine. U svakom slucaju, kada gledam sada, sa vremenske distance, mogu da kazem da je JNA, s obzirom na to da je trebala sluziti odbrani i od istocnog i od zapadnog bloka, primenjivala najmodernije tehnike obucavanja, ukljucivsi i simulacije ratnih situacija, kurseve prezivljavanja i slicno. S obzirom da sam jedno vreme radio kao sekretar komandanta pozadinskog bataljona, imao sam prilike da citam njegove strucne knjige koje su govorile o modernom ratovanju i treninzima primenjenim u, na primer americkoj vojsci, sto je prilicno odgovaralo onome sto smo mi kao vojnici iskusili tokom obuke.

Jedno od secanja koje mi je doslo na pamet je razlika u zivotnom standardu koji su imali vojnici iz razlicitih delova Jugolsavije...na primer, sa mnom u ceti su bila dva rudara, jedan iz Bosne, a drugi iz Slovenije. Kada su njih dvoje opisivali radne uslove i plate....to je izgledalo kao da Bosanski rudnici nisu izasli iz '50-tih godina, dok je slovenac imao i restoran pod zemljom i tako dobru platu da se ozeni i izdrzava zenu i troje dece.

Ili na primer, pitanje postovanja zakona...naime, savezni zakon o vojnoj obavezi je predvidjao da komanda jedinice u kojoj se sluzio vojni rok donosi resenje o skracenju sluzbe za vojnike sa fakultetskom diplomom. U praksi, samo je Kosovo postovalo takvu odredbu i opstinski komiteti za NO su odbijali da izdaju uverenja fakultetlijama sa Kosova, dok su opstine u svim drugim delovima zelmlje izdavale takve potvrde, bez obzira sto po zakonu nisu bile ovlascene da to rade.

Tako se stvorila interesantna situacija da je komanda kasarne Jastrebarsko odbijala da izdaje resenja, jer jednostavno, nisu znali kako to da rade s obzirom da je vecina vojnika koja je imala pravo na skracenje vojnog roka donosila gotova resenja. Na kraju krajeva, s obzirom da sam u civilu radio kao advokatski pripravnik, sef pravnog odeljenja kasarne me je zamolio da pomognem i zapravo pisem ta resenja za vojnike sa Kosova.

Sta da vam kazem o paketima kolaca koji su poceli da mi stizu od rodbine vojnika kojima sam pomogao, pa baklave, pa tulumbe i slicno, iz Djakovice, Peci, Pristine...a ja iz centra Beograda...pa neka mi posle neko prica nesto o nacionalizmu. 


Pa prica o starijem vodniku poreklom iz Novog Sada, koji je ozenio kcerku lokalnog imucnog jastrebarskog zemljoradnika, pa se vozao u novom BMW-u i ziveo i privatnoj, trospratnoj kuci. Bas bi me interesovalo da saznam da li je ostao u Jastrebarskom nakon raspada vojske i povlacenja?

Puno pozdrava, sa nadom da se javi neko iz te "moje" generacije iz Jastrebarskog.

Vlada Krasojevic (citat):

s obzirom da sam u civilu radio kao advokatski pripravnik.

OK Vlado, pretpostavljam da si sada barem ugledan advokat i u tom smislu te molim da mi odgovoriš:
Prema zakonima R Srbije kakve šanse na sudu bi podnošenjem privatne tužbe protiv tebe radi iznetih konstatacija imao pomenuti SM. Odnosno, da li se na internet forumima čak i istina ukoliko za nju nema dokaza i svedoka tretira kao kleveta?

Ovo pitam iz razloga što ljudi ne samo na ovom forumu, već uopšte na internetu, često skriveni iza nadmika navode nečije puno ime i prezime i o njemu plasiraju raznorazne priče, koje često mogu biti i istina, ali ne tako ugodna za njih, njihove potomke, bračne drugove......

Ti si nam se doduše predstavio punim imenom i prezimenom, i zbog toga te molim da ovo ne shvatiš kao provokaciju ili nekakvu zlu nameru. Čisto praktično pitanje.

Dragi Bata Nidzo, S obzirom da sam formiran kao advokat, ne bih nikada naveo podatke koje ne mogu dokazati. U konkretnom slucaju sam ostao u vezi sa troje ljudi koji mogu posvedociti par epizoda koje bi dokazale osnovanost mojih tvrdnji u odnosu na pomenutu osobu.

To sto se tice teoretskog pristupa. Sa prakticne strane sistem je tehnicki toliko zagusen da bi bilo prilicno lako izbeci osudu cak i bez predstavljanja dokaza.

A sto se tice ljudi koji klevetaju anonimno, internet dozvoljava isto tako i odbranu, anonimnu ili ne. Da iskoristimo metaforu smernica sile iz fizike...sta je rezultanta vise sila koje dejstvuju u razlicitim pravcima? Resultanta dveju podjednakih sila koje deluju u suprotnom smeru je nula...

Da , kod nas (u Srbiji) su teorija i praksa različite stvari, o pravu i pravdi da ne govorimo.

Evo kako je, barem teoretski, regulisano Republici Hrvatskoj

Kazneno-pravna odgovornost

Unatoč brojnim poteškoćama, obveza je policije da utvrdi počinitelja kažnjivih djela te prikupi dokaze za daljnji postupak. Svatko tko se koristi mobitelom ili internetom; sudjeluje u chat sobama, na forumima ili blogovima mora, uz poštovanje uvjeta koje je postavilo uredništvo, biti svjestan i osobne kaznene odgovornosti ako zloporabljuje tuđe osobne podatke, vrijeđa ili kleveće drugoga, iznosi tuđe osobne ili obiteljske prilike ili stvara i distribuira neprimjeren pornografski materijal.

Kako li je u praksi??

Ima neko iz 2465 /12..god '90/91

pukovnik (citat):

zagi (citat):

Za one koji su služili u Jaski, odnosno Jastrebarskom samo da se nadovežem. Dva puta godišnje idem u Svetu Janu na servis motora, i prolazim kraj vaše  kasarne. Djeluje dosta derutno i zapušteno. Uostalom kao i većina bivših vojnih objekata u Hrvatskoj.

Za to postoji razlog. Naime vojarna je nakon preseljenja oklopne bojne i dočasničke škole kategorizirana od strane Ministarstva obrane kao neperspektivna i predana gradu Jastrebarsko na upravljanje.  

POZDRAV IZ jASKE!!!
KASARNA JE I DALJE POD MINISTARSTVOM OBRANE...

Pozdrav novom clanu cije je ime jaska i koji mi je poslao privatnu poruku posvecenu kapetanu Ivanu Beciru. Vrlo rado bih da budemo u vezi i razmenimo secanja, ali nikako ne uspevam da shvatim kako da odgovorim na privatnu piruku. Hajde posalji mi je ponovo.
Srdacan pozdrav.

za vladu javi se poslao sam ti poruku.

ovde blazanovic miroslav generacija april 84.skinuo se 1.jun 85 god.sluzio sam u cto kod ivana becira kapetana prve klase zatim tu je bio kapetan predrag ostojic,zastavnik bosanac,staiji vodnik ferencina zeljko starij vodnik radoslav zaboravi sam prezime,vodni antun gucic.bio sam vozac pinzgauera.poznam mnoge oficiri koje sam vozio slobodno mogu reci sve osim pukovnika atanasa predarskog komadanta kasarne,sjecam se i dosta vojnuka iz tog vremena.sa nekima imam i sada vezu sirom bivse drzave.javite se koje zainteresovan da obnovimo uspomene

Boris P (citat):

Zovem se Boris, iz Beograda sam, služio u Jastrebarskom, 81/82, Tenkista T-55, l okb, l četa- četa pod municijom, poslužilac, zatim nišandžija.

Komandant kasarne Podpukovnik Atanas Predarski, gajio je opaku disciplinu, i paunove.

Komandir čete, kapetan l klase Dakić Slavko, zamenik poručnik Dedić Smail, komandir voda zastavnik l klase Joakim Slavonski.

Opaka disciplina, Dača je voleo da štroji vojsku, za vojne uslove jako dobra hrana.  

Otkomanda sprat niže u ll bataljon, kapetan l klase Srbinović..... neka izvine zaboravih ime.

Podvodna obuka u Zagrebu, Maršal Tito, ogromna kasarna, gužva, loša hrana

Tri meseca i 6 dana remont 5 tenkova u Zagrebu-Kustošija, e tamo je bila milinaaaaaa

Tenk 18216, pištolj-škorpion R-4747.

Slunj 3 puta, februar i ll puta po toplijem vremenu.

Nekoliko drugara:

Borojev Miodrag- Pančevo
Šišković Vladimir- Zemun
Bašota Besim sa Kosova
Isanović Samid - Brčko
Staničić Milisav - Loznica
Sead Sušić- Sarajevo (mislim)
Stanković .....- Vladičin Han

Hvala ti puno za broj tenka , jer sam skroz zaboravio jel bila serija 18 ili 19. Izgleda,  da sva služila u istome vodu 2465/24 moj tenk je bio 18217 samo sam ja bio tu 1969g. , kad su bili tenkovi potpuno novi i imali samo po 24 m/č. Mi smo dužili M57 i M 48 vozaći .
Nismo imali ni kaplara ni stažista , tako da je bila u ćeti samo samodisciplina što znaći danas ti komanduješ , sutra ja , pa ako ti mene ne slušaš , neću sutra ni ja tebe. Najbolja varianta ! Hrana loša , da lošija nije ni mogla biti , na podvodnoj u ZG u Tite , smo se prežderavali od najbolje moguće hrane , samo su imali takvu disciplinu , da se ne bi nikada menjali sa njima.

lane75 (citat):

Pozdrav.
Ja sam služio od 7/75 do 6/76 u 2465/64, MPČ brigade (baš u to vrijeme došli su BTR-i), kom. por. Pero Čović, bio sam nišandžija PM. Mi smo se, nas 8 , 9,  dogovorili da se sretnemo  dvije godine poslije vojske u Jaski, Pavle-Som, Vjeko-Braco (nas trojica smo se dobro slagali već tada), Marko Poštar, Vanja Drogeraš, Velizar Crnogorac, Flego, Maras, Srečo i ja. I godinu iza toga smo se našli kod mene, kasnije su kontakti malo po malo zaspali - onako ko što to  bude u životu, svako brine svoje brige itd. No kad je počeo rat mi smo, Some i ja, zvali svaki iz svoje zemlje (bili smo obadva u inozemstvu tada) Bracu u Zadar kako su on i njegovi, dali im nešto treba i slično. I tako smo opet počeli.Možda to danas, poslije rata, zvuči umišljeno, ali nas tri smo sklopili prijateljstvo za život, a da nismo pitali odakle smo i što radimo kad nismo u vojsci jer su ljudske karakteristike nešto što eksistira bez obzira na to.

Ja sam, kad je počeo rat, odahnuo i imponiralo mi kad sam čuo da u Jaski praktično nije bilo borbi niti uništavanja sa strane JNA, i poslije svih tih godina nekako sam se osjećao povezanim. Ali sam se više puta pitao, koja je to četa odn. vod iz Jaske - ovo poslednje je javljeno - poslan u pomoč onoj koloni JNA, koju su slo-teritorialci zaustavili na tadašnjem autoputu kod Krakovskog gozda , a koji su, ako se dobro sjećam, uništili avioni. Na snimkama vidjeli su se  transporteri, ali mi do sada nije uspjelo saznati dali je to bila MPČ brigade ili jedna od MPČ bataljona (pod pretpostavkom da se sastav u medjuvremenu nije mijenjao, naravno). Možda je na forumu neko ko je u ono vrijeme, znači krajem šestog mjeseca 1991, bio u Jaski i sjeća se tih dogadjaja.
Unaprijed zahvaljujem na informaciji.

Da odgovorim na tvoje pitanje koja MPČ je bila u napadnuta. Ratni planovi se nisu mjenjali, pa je tako po tom rasporedu cilj 2.bat 1.čete bio Brnik ,a 2.č Pleso.  pa je stoga tu bila i MPČ toga bataljona . Nikako nije bila MPČ brigade . A izašli su radi toga , jer su morali zamjeniti dio 1. OKB Vrhnika , koji je u cajhnotu , jer su bili  najbliže iako jim to nikada nije bio zadatak , zauzeo našu šumu na Brniku. U ratnim uslovima napada Italije , mi smo sa tih Brniških pozicija rezerva za popunu 1.OKB koja drži  pravac  Postojna , a nas zamenjuje za 24 sata OKB iz Niša.

Zovem se Darko Cukanić. Služio sam u Jaski 1988/89, četa veze pod komandom poručnika Milana Markovića. Sećam se starijeg vodnika Milana Tepšića, vodnika Vulina, Balabana, kapetana Ćirića, bezbednjak je bio izvesni Agim Maljoku.
Da li je neko služio u toj generaciji i ima li bilo kakve informacije u vezi sa navedenim licima?

Dobrodošao na forum!!

Ako se dobro sećam veza je bila u tzv. "Novom objektu", u prizemlju, kada se uđe na glavni ulaz desno.

Ispravi me ako me sećanje vara.

Pozdrav.

Bravo!!! 
Svaka čast, odlično se sećaš. 
Koja si ti klasa bio?

81-82 godina, ja sam bio na ll spratu l OKB, napisao sam.

Komandir l OKB-a Kap. l klase Dakić Slavko, jedinica pod municijom.

Ako imam dobre informacije Dakić je bio teško ranjen u Sloveniji u tenku T72 u činu PP (mislim).

Preko puta nas je bila mehanizovana pešadija.

Tada je komandant kasarne bio (mislim vezano za čin) PP Atanas Predarski.

Bezbednjak, hmmmmm dosta vremena je prošlo, Kap l klase ili major Čović (zaista nisam sasvim siguran) ?????

Ne mogu da se setim nijednog prezimena koje si pomenuo.
Kada sam ja služio, komandant je bio Popov.
Ne mogu da se setim kako se zvao, a bio je negde iz Vojvodine.
Čuo sam da je kasnije izvršio samoubistvo. Iz kojih razloga, nije mi poznato.
Nsledio ga je tadašnji zamenik, ali ni njegovog imena sada ne mogu da se setim.
Dosta vremena je prošlo od tada.
Možda kada bih se našao s nekim ko je služio iste godine, pa da pretresemo ko se kako zvao.
Tebi svaka čast što si zapamtio oficire iz tvoje klase.
Ima dosta fotografija, pa ću pogledati i možda se onda setiti nekih imena.
Nadam se da će se možda javiti i neko iz moje klase, iako mi tvoje informacije takođe puno znače.
Podsećaju na neka srećnija vremena.

Tako je, sećam se (iz mog vremena) tada je bio major - Popov.

Krupan, naočit muškarac.

Ime sam i ja zaboravio.

I onda je bio strah i trepet

Bili smo mlađi, lepši, zdraviji sa mnogo više optimizma.

Veeeeelika većina nije marila za politiku........

Upravo tako, zato se ja i nisam nešto preterano trudio da popamtim nazive tenkova, uopšte vojne opreme, mada me to danas uveliko zanima.
Sećam se da nam je poručnik Marković, onako pred strojem držao predavanje u dvoruštu kako se pojavljuje tendencija određenih republika da se separatišu. 
Ja sam u sebi mislio, o čemu ovaj priča...
Uopšte nisam bio ni najmanje svestan političke situacije u zemlji, iako je do raspada proteklo još dobre dve - tri godine.
Jednostavno, nisam bio vaspitan u tom duhu, da mrzim nekoga, mislio sam da nam u zemlji cvetaju ruže.
A čovek je bio u pravu.
Setio sam se kako se Popov zvao - MILAN. )

Kada sam ja bio u JNA bilo je problema na Kosovu.

Politička nastava i rad sa vojskom je bio takođe na vrlo visokom mestu.

Ja sam bio na nekoj vrsti političke nastave i imao sam testiranja kao predstavnik svoje čete.

Dobio sam nagradni izlazak u grad, bilo je i drugih priča.

_____________________________________________________

Velika "nagrada" za mene je bila neka vrsta otkomande u Zagreb u kasarnu Kustošija, tu je bio remont "petica" 

Eeeeee, tu je ljudi moji bio život auuuuuu, nema uprtača, nema čizama, dežurni u kasarni desetar, kad završiš radno vreme kod majstora u grad- svaki dan u grad, kafić blizu kasarne......riba ko salate.

Vrhunac svega, VRH nad VRHOVIMA jedan dan me major (greh na moju dušu- zaboravio sam ime) poziva na raport !!!!

Ja u šoku, zaista nisam napravio nikakvo sr....e, ptporučnik me gleda zapanjeno i kaže "koji si ti idiot, sad će da te vrati u Jasku, tamo ćeš da guliš, samo što me nije išutirao.

Stojim obučen kad on odmah posle mog pozdrava i predatvljanja pita: "Jeli vojniče, kako ti se zove matori (ćale)? 

Ja zino ko pegla kažem ime i prezime....

A major će; Jel, vojniče da ga ne zovete kući po nadimku Bocan?

Ja odgovorim potvrdno.

A on će meni "E da da ga zoveš i da ga pozdraviš, meni je tvoj ćale nacrtao nekoliko zaj...h crteža na mašinskom fakultetu, zajedno smo studirali.

A ja počeo da sernjam i pričam kako ću odma da ga zovem........tražim telefon i slično.

Major me je za ćaletov trud častio stalnom dozvolom za grad.

A ja, Bog otac, pun sebe naduo se ko oslobodilac Beograda.

Ta tri meseca i devet dana, MILINA !!!!!!

Vraćen sam sa tenkovima u Jasku.

Posle par dana poslat na redovno odsustvo, 15 dana + 2 dana za put.

Kada sam se vratio u Jasku sa redovnog u kasarni sam bio još samo 3 tri dana i onda se skinuo.

E ta 3 dana su mi stvarno mnogo teško pala.

Bilo je problema na Kosovu i te 1989. godine, kada sam ja služio rok, ali mi nismo bili upućivani tamo.

Eto, čitajući tvoj tekst o lepim stvarima koje su nam se događale, ne mogu a da ne žalim za tim dobrim vremenima, kada nismo pitali za nacionalnost. 

Svi smo se družili bez obzira na veru i nac. pripadnost.

Prolazio sam pre desetak godina pored Jastrebarskog, putujući u Karlovac. Žao mi je što nisam svratio, ali nisam imao vremena, a i ne znam baš sa BG tablicama da li bi bilo zgodno. Doduše, u Karlovcu uopšte nisam imao problema zbog tablica, a dosta sam se vozikao po gradu. 

Išao sam u Zagreb ovog leta, ali nisam svratio u Jasku. Ako budem išao ovog leta, obavezno ću otići, pa šta bude.

Mislim da je na mestu nekadačnje kasarne i danas kasarna Hrvatske vojske.

E za ostalo......

Proveriću lično pa ću napisati izveštaj. 

Ali da je bilo dobro, bilo je...

Darex (citat):

Bilo je problema na Kosovu i te 1989. godine, kada sam ja služio rok, ali mi nismo bili upućivani tamo.

Eto, čitajući tvoj tekst o lepim stvarima koje su nam se događale, ne mogu a da ne žalim za tim dobrim vremenima, kada nismo pitali za nacionalnost. 

Svi smo se družili bez obzira na veru i nac. pripadnost.

Prolazio sam pre desetak godina pored Jastrebarskog, putujući u Karlovac. Žao mi je što nisam svratio, ali nisam imao vremena, a i ne znam baš sa BG tablicama da li bi bilo zgodno. Doduše, u Karlovcu uopšte nisam imao problema zbog tablica, a dosta sam se vozikao po gradu. 

Išao sam u Zagreb ovog leta, ali nisam svratio u Jasku. Ako budem išao ovog leta, obavezno ću otići, pa šta bude.

Nemaju tablice nikakve veze. Vjerujem da ih nitko nebi ni primjetio kao što nije niti u Karlovcu. Davnih dana je to prevaziđeno. Recimo mene je danas na pješačkom prelazu zaustavila obitelj i pitala kako da najlakše dođu do Novog groblja (predio zvan "Borik"). Zar sam ih zbog novosadskih tablica trebao poslati na drugi kraj grada.

Drago mi je da smo istomišljenici po tom pitanju, kao što mi je drago i da čujem da je sve to prevaziđeno.

Naravno da bih i ja postupio kao ti, jer nikada nisam imao animozitet prema nekom ko je druge nacionalnosti, već isključivo po tome kakav je čovek.

Ja sam u Karlovcu bio povodom sporta, i tamo sam dočekan od strane organizatora najbolje što je moglo, tako da u tom smislu imam samo reči hvale. 

Ekstremista je uvek bilo svuda i biće, ali ima nas dosta normalnih.

Ja pamtim Jastrebarsko i kasarnu kao izuzetno homogenu sredinu, punu sloge i dobre organizacije. Zato se sa setom i prisećam dana provedenih u njoj.

Boris P (citat):

Mislim da je na mestu nekadačnje kasarne i danas kasarna Hrvatske vojske.

E za ostalo......

Krivo misliš. Pogledaj postove na stranici broj 3.

Baš zato sam i rekao "mislim".

Tamo nisam bio strašno dugo od 88 ili 89 godine.

Relativno skoro sam gledao neke satelitske snimke, otud zabluda.

Dragocene su vaše informacije u vezi kasarne, jer nisam imao nikakva saznanja maltene otkako sam izašao iz nje. Hvala vam puno.

Darex (citat):

Zovem se Darko Cukanić. Služio sam u Jaski 1988/89, četa veze pod komandom poručnika Milana Markovića. Sećam se starijeg vodnika Milana Tepšića, vodnika Vulina, Balabana, kapetana Ćirića, bezbednjak je bio izvesni Agim Maljoku.
Da li je neko služio u toj generaciji i ima li bilo kakve informacije u vezi sa navedenim licima?

Znaci li ti nesto major Bogunovic i porucnik Novakovic,bili su tada u Jaski.

Ne mogu trenutno da se setim. Kad bi mi rekao u kom rodu vojske su služili možda bi mi bilo lakše.

Darex (citat):

Ne mogu trenutno da se setim. Kad bi mi rekao u kom rodu vojske su služili možda bi mi bilo lakše.

Pa nemaš baš veliki izbor ako znaš da je u Jastrebarskom bila stacionirana jedna od najelitnijih oklopnih brigada (4. tenkovska brigada). Vjerojatno znaš koje su formacijske prateće jedinice takvoj brigadi ( inžinjerija, veza, PVO, pozadina.....)

Oklopnu brigadu u Jastrebarskom su sačinjavali:

Dva tenkovska bataljona kao elita armijske oblasti.
Mehanizovana pešadija sa pripadajućim ok. transporterima.
Četa veze.
Pešadija.
MAD.
Raketaši.
Izviđačka četa i ABHO.
PVO
Inžinjeriska jedinica.
Pripadajuće pozadinske jedinice (intendanti, kuvari, sanitet).

Što se tiče epiteta "elitna" jedinica, sa ponosom mogu da apostrofiram da je to 100% tačna konstatacija.

l OKB (u kome sam i ja bio) je bio bataljon pod municijom.
Za period uhodavanja i pešadijske obuke od 52 dana smo skoro svaki drugi dan imali uzbunu.
U tenkovima su bili skoro popunjeni borbeni kompleti, sve osim: kumulativnih granata koje su bile u kamionima uz tenkove, ručnih bombi, municije, vode i rezervne hrane u tenkovima.
Jaska je bila poznata po izuzetno kvalitetnoj i odlično održavanoj tehnici.
Otac mi je radio u vojnoj firmi, prstom nije mrdnuo da budem poslat u neku jedinicu sa malo više ladovine, bivši komandant te kasarne koji je radio sa ocem mi je doslovce rekao: 
"Mali ideš na mesto gde će da te štroje, to sam radio i ja svojoj vojsci, a tako se tamo radi i danas, jesi muško ili si p...."

U Jaski je vladala disciplina.

Ljuljali smo granu da padne list.
Čizme smo čistili na komandu.
Ukopavao sam se u rovu za stojeći stav koji je bio pun vode.
Vežbali smo ukopavanje petice, naravno lopatama, probali smo da zaj... poručnika i da iskopamo tranšeje za gusenice.....
Kada smo završili, nasmejao se i pitao nas koga bre mi to pokušavamo da je....mo.
Naredio je napuštanje tenka kroz prinudni izlaz.
Zemlju smo iznosili u kapama, a na kraju uradili takvu generalku u borbenom odelenju da ni on nije imao zamerke.
Fuge na pločicama na hodniku su se ribale četkicom za zube.
Moja majka je tvrdila da nikad u životu nije videla takav travnjak i takve ruže ni onda ni do sada.
Krevet........ to i danas tako nameštam da žena nema zamerke.
Verovatno samo i za merila ondašnje JNA prolazili kroz temeljitiju obuku: ja sam bacao bombu i to ne samo kašikaru već i M52, palio sam i kamniktit, na Slunju sam ispalio 6 granata (trenutnih 6 kao nišandžija, 6 kao poslužilac) sa kratkog zastanka i dve granate pri posrednom gađanju. Dosta 7.65 PKT, dosta komada 12,7 PAM. Mislim da je bilo i min 50tak komada za škorpion.
Prošao sam kompletnu podvodnu obuku sa peticom (poligon u kasarni maršal Tito-Zagreb).
I danas se sećam šta nam je Dača rekao kada smo gazili strojaka prilikom ulaska u tu kasarnu.
Imao sam čast da na gađanju mlade vojske predam kratak raport i da se rukujem sa Gen. Zorkom Čanadijem (bio sam na obezbeđenju gađanja), upao je potpuno nenajavljeno.

Dobra je to vojska bila, velika većina.
Nikada, baš nikada se nisam postideo što sam krajnje pošteno odgulio svoj vojni rok u JNA.

Danas, sa 53 pune i ovim iskustvom kad čujem šta neko sernja............ sklonim se da ga ne bi tuko ili pljunuo.

Ja sam bio vod veze pod komandom kapetana Ćirića, rodom iz Zrenjanina. 
Poručnik mi je bio Milan Marković, a vodnici prve klase Vulin i Zoran Balaban.
Zastavnik prve klase u mom vodu je bio Milan Tepšić.

Borise, svaka ti čast, vidi se da si bio odličan vojnik.
Pamtiš dosta detalja, što znači da si iskreno voleo i pošteno obavljao postavljene zadatke.
Milina je čitati tvoje opise dogadjaja.
Jaska je stvarno bila za primer drugim kasarnama, što se tiče discipline, vojne tehnike, kadra i higijene.
Sve je bilo na svom mestu.
Šteta što se jedna takva vojska, jedan konglomerat ljudi sa svih prostora bivše Juge, ugasila.
Sad mi se vraća film polako, pa se sećam u izmaglici poručnika Novakovića, kog je u ranijem postu spomenuo Rodić Željko. 
Ako se ne varam, to je bio vedar i duhovit tip, ljudina. Ne mogu još uvek tačno da se setim kako je izgledao, ali setiću se. Bogunovića za sada ne mogu da se prisetim, ali polako.
Ja sam radio na telefonskoj centrali u dnu dvorišta, odmah do igrališta i staze ta trčanje. 
Priroda tog posla je bila takva da sam znao poimence sve oficire i vojnike, ali vreme čini svoje i posle 26 godina dosta toga pada u zaborav.
Sećam se jednog majora, bio je visok, mršav, nosio je naočare i imao brkove. Šta bih dao da imam spisak oficira u vreme mog službovanja. Da sam imalo pretpostavio šta će se desiti na ovim prostorima, sigurno bih poneo jedan sa sobom, sve sa tel. brojevima, za uspomenu.
Radovan Tačić, sećam ga se kao čvrstog oficira. On je koliko se sećam, preuzeo komandu nad kasarnom posle samoubistva Milana Popova. To je bilo nakon mog odsluženja, pa nisam skroz informisan. Lika njegovog ne mogu u potpunosti da se setim, ali se nazire u podsvesti.

Radovan Tačić, tog imena se sada sećam i ja.

Sećate li se kafane "Kod dobre mamice" ? (ili slično).

Eh.... kad sam prvi put izašao u grad, posle polaganja "Obaveze" tu me je vodila familja na klopu.

Odojak i špriceri, jedem ko "nebaždaren" kaže majka - "Crni sine stani malo pući ćeš".

Zamisli klinca koji je trenirao atletiku, planinario pa došao u vojsku....posle jedno 50tak dana obuke.

Na kasnijim vojnim vežbama sam skuplao još po neke informacije, o ljudima i komandnom kadru kasarne Jastrebarsko. 

Ja na žalost nisam zaslužio prestižnu značku "Primeran Vojnik", nisam dobio nikakvo nagradno odsustvo, ono što sam čuo i video je to da je to u određenom broju kasarni bilo jako teško zaslužiti.

Jedno moje zapažanje, smatram da je u Jaski klopa bila apsolutno prihvatliva, neuporedivo bolja od hrane u na pr. Zagrebu- kasarna Maršal Tito, ili prema priči drugara iz kasarne u Karlovcu, o kritikama hrane iz Banja Luke neću ni da govorim (odatle su dolazili vozači tenkova).

Generalno gledano i u roditeljskoj kući sam vaspitavan da jedem ono što je izneto na sto i da ćutim (daleko bilo da je keva - sremica loše kuvala).
-------------------------------------------------------------------
Na jednom drugom forumu možete da pogledate satelitski snimak kasarne u Jastrebarskom, kada je "snimljen", nemam pojma.
---------------------------------------------------------
Tvoje mesto u telefonskoj centrali..... znam ga dobro, bilo je blizu stražare, nešto niže, u pravcu komande.
U doba mog odsluženja vojnog roka tamo je radio po završenoj obuci moj drug iz razreda.

He, he iskreno, u nekim kasnijim satima, pre povečerja, a u doba njegovih dežurstava zvao sam roditelje .
----------------------------------------------------- 

Ko se seća, Atanas Predarski je gajio neke ptičurine koje su se odvratno javljale, paunove, nit lepše ptice nit odvratnijeg glasa.

Bila je neka vojnička legenda, istinita ili ne ?????, da su jednom kuvari eksperimentisali sa nekom novom vrstom peradi. 
Možete samo predpostaviti o čemu se radilo.......... navodno su nekoliko dana intenzivno tragali za jednom ptčurinom... Kosti i perje navodno nikada nisu nađene.

U krug kasarne, posebno sa strane jezera onog gornjeg, velikog su redovno ulazili srndaći. MMMMMMM ko jednom proba srnetinu, bale mu cure i kad vidi saobraćajni znak da "divljač trči po putu". 
Ako se sećate iznad poligona za vožnju tenkova je bila stajanka i jedno od stražarskih mesta pored tenkova i OT, dole, sasvim u dolini su bile njive - kukuruzi a desno gledano odozgo šumica, e odatle su dolazili srndaći. Uz seoska domaćinstva i Zagorske bašte uvek je bilo hrane za divljač.

Bilo je još nekoliko stražarskih mesta... 
Jedno je bilo pored ograde i kapije koja se retko koristila. 
To je onaj pravac uzbrdo iznad glavne kapije - ka nekom zamku. 
Stražarsko mesto je bilo sa grudobranom i kućicom, relativno izolovano, osvetljenja nije bilo osim eventualnih farova automobila u prolazu, danju ok, ali noću ?????

To je bila neka mešana šuma sa dosta kestena.....

Cepao sam noćnu smenu, valjda negde oko dva-tri po ponoći,relativno toplo, šlem, AP, rap, ašov, vreme stalo, de smem da zapalim a spava mi se, kuku majko što me rodi, tišina ko u biblioteci, nema kola............

JE...O  Te  nešto me D R K N E  u šlem, samo što nisam pao na kolena. 
Molio sam se Bogu, Marksu, Engelsu, na Srpskom, Engleskom.........

Mic po mic dočepam se kućice i ukočim se ko kolac.

Imam 30 komada u rapu, ali aj ako smeš mrdni se i otvori rap. 
Treba skinuti prazan okvir, otvoriti torbicu, izvaditi okvir, vratiti prazan, ubaciti pun okvir,večnost , buka....

U tom momentu opet nešto D R K N E ali sada u drveni krov stražarske kućice, ječi bre ono ko rezonatorska kutija.

E tad je bilo gotovo, naslonim se na zid, skinem prazan okvir, on mi tresne na betonski pod, tutnji ko tenk, uspem da ubacim okvir sa municijom u ležište i čekam.

Iskreno, nemam pojma koliko je vremena prošlo... 
Meni tri večnosti, hteo sam da dam uzbunu, tu je i telefon....

Opet nešto D R K N E sada malo dalje, na asfalt.

Pomerao sam se mic-po mic ka žičanoj ogradi i kapiji, tu je malo otvorenije, bolji pregled.

Nagazim na nešto tvrdo, nešto se kotrlja, klizavo.

Definitivno u mojoj blizini nema nikoga, ili ja samo nisam uočio "neprijatelja".

Muljam nešto čizmom, nisu klikeri ni golf loptice, nešto okruglo jeste....

Skupim hrabrost i podignem sa zemlje KESTEN - je....o mu pas sve na svetu.

Sreća moja pa sam bio koliko toliko razložan i nisam napravio frku - uzbunu.

Posle određenog vremena je došla smena, onako oprezno blenem u nebo i vidim da tu ima onih gore pomenutih jeb....nih kestena, zreli su pa padaju sa drveta. 

More strah i samoća su čudo.

"Boris P" i "Darex"

He, he, he, zaslužuješ ti titulu "primeran vojnik", imajući u vidu detaljan opis života u kasarni, i okruženja izvan nje. 
Stvarno si me impresionirao, posle toliko godina ovako se sećati detalja ... jednom rečju, briljantno.
Kasarna je bila unikatna baš zbog odgoja paunova, koji su ponosno širili perje, praveći perušku u raznim bojama. 
Sećam se da sam često dežurao noću u tel. centrali. Kad mi se prispava, ja prostrem vetrovku na pod i pridremam. Ako neko zove, čuću zvonjavu, tako da nije bilo problema. E jedino je bilo zeznuto ako bih ugasio svetlo, a u kontrolu dođe poručnik. Zato sam nekako uvek ostavljao upaljeno svetlo. I tako, desi se da u sred noći neki od paunova koji su sedeli na granama obližnjih četinara koji su okruživali centralu, zaspi i tresne na zemlju. To tako jako pljusne, da me u trenu digne na noge. Smešne ptice do bola.
Dolazio mi je i jedan miš u redovnu posetu, iz rupe u zidu. 
Činio sam često vojnicima, zvao im roditelje, devojke, prijatelje pa ih povezivao, iako to nije bilo dozvoljeno. Zato sam stekao dosta prijatelja i uživao razne privilegije. 
Sećam se da sam se toliko bio izveštio u rukovanju centralom, da sam na primer iz čistog zezanja pozvao brata u BG i rekao mu da ću sada da ga priključim da sluša kako ću da napravim zajebanciju s vojnicima.
I tako ti ja, dok brata držim na vezi, pozovem jednog vojnika koji je dežurao na nekom punktu, a maltene istovremeno okrenem drugog i spojim ih. Oni se naravno javljaju jedan drugome, ne znajući da sam ih ja spojio i čude se ko je koga zvao, a brat sve vreme to sluša i u sebi umire od smeha.
Preko puta centrale je bila neka kućica sa kupatilom. Tu me je često puštao vojnik iz mog voda da se istuširam kao čovek. 
A pamtim dobro i srne o kojima pričaš, oni su čini mi se, imali i uzgajalište na obodu kasarne, sa strane suprotne ulaznoj kapiji, gledajući iz tog pravca. Jednom sam išao tamo i video nekoliko srna kako se hrane iz posebno za to napravljenih drvenih posuda. 
Čuo sam od ljudi koji su išli u Murat na stražu, da su viđali i divlje svinje. 
Bogat i živopisan kraj, nema sumnje.
Ja se isto nikad nisam žalio na hranu, a naročito mi je prijala ona čokolada sličnog oblika kao tablerone, koju su delili za marendu.
Bilo je tu puno zgoda i nezgoda, kao tvoja na stražarskom mestu, pa ćemo evocirati sve kroz ovu priču.

Hvala.
 
KREMIPAN !!!!!
Jugo varijanta Toblerone slatkalice, meni je uvek ličila na kaponire. Možda nije bila tako dobra ko” Toblerone, ali je bila slatka, puna šećera i držala je.
U jednom periodu JNA je veoma-veoma vodila računa o ishrani vojnika.
Kao klinac od 18naestak godina ja sam BOGU hvala bio uvek gladan i zdrav.
_________________________________________________________
 
Na poligonu Slunj-bojevim gađanima sam bio tri puta.
 
Dva puta kao aktivni učesnik u gađanjima, a jednom kao stariji vojnik na ispomoći mladoj vojsci.
Dva zimska Slunja i jedan letnji.
Iskreno, Slunj je Slunj i teško je reći koji je teži.
___________________________________________________
 
U Jaski se na poligonu gađalo samo iz umetnute cevi 7.9mm, za T55.
 
Pištoljska gađanja su se vršila levo od onog starog šermana, u useku koji je razdvajao jezero i šumu više kasarne, nešto pre jezera.
Evidentno je da je taj usek u koji se ulazilo preko mostića - otoke iz jezera bio projektovan kao strelište. 
Nije bilo bojevigh gađanja pešadijskim naoružanjem PAP, AP, PM.....
Osim vežbovnih gađanja sa školskom tromblonskom minom.
 
Desno od Šermana na uzbrdici pre šumice su bili betonski rovovi za stojeći stav- rov za bombu u koji je ulazio vojnik i odvojen betonskim jezikom starešina-rukovodilac gađanja.
U mom slučaju to je bio Kap. l klase Slavko Dakić.
 
Rov za bombu je u delu u kome je bio vojnik koji dejstvuje bombom imao blago koso dno koje se završavalo niskim pragom u koji se upirala noga a ispod njega je bila još jedna betonirana rupa u koju je trebala da upadne bomba koja bi potencijalno ispala onom ko je baca.
Iza nas koji smo bili na vatrenoj liniji oko 50tak metara bio je rov za one koji prate gađanje i čekaju svoj red za izlaz na vatrenu liniju.
 
Prvo sam bacao bombu M52, ona je glatka, smb, izrađena od livenog čelika tako da se fragmenti izazvani eksplozijom cepaju i nanose štetu živoj sili ili slabo oklopljenim površinama. 
Delovalo mi je da je nešto teža od kašikare.
 
Kašikara je plastična, crne boje, spolja je orebrena, umesto čeličnih fragmenata štetu nanosi velikim brojem kuglica.
 
M52 se aktivira se snažnim udarcem kapisle u čeličnu ploču na prednjoj strani rova.
Bombe M52 su stizale sa izrazito čvrsto zašrafljenim mesinganim poklopcima, morali su da se odviju prvo klještima.
Srećnici su ih drpili i od njih pravili pogonske točkove na maketama petica koje smo pravili od kombinacije stiropora i šibica .
 
Kašikare su bile u nekom srebrnastom celofanu-foliji koji ih štiti od vlage.


Kod kapetana Dakića koji je odvojen betonskim jezikom od mene koji bacam bombu sam video dršku polomljenog ašova.
 
Kakvu poganu jezičinu imam a osokoljen izborom što sam u grupi koja baca bombu (nisu svi bacali !!!!) pitao sam ga:
“Čemu to? “
Odgovorio mi je kratko i jasno:
“Da te lupim po ruci ako se usereš od straha kad počne da šišti, gledaj napred, pošto si krakat pazi da ne raspališ pesnicom u zid iza sebe da ti bomba ne ispadne, JEL SE PLAŠIŠ ??”
 
“Taman koliko treba”, odgovorio sam, pun klinačkog samopouzdanja.
 
Mislim da mu se to dopalo, opsovao me je onako roditeljski i dao mi bombu.
 
Bombe su bacane u neki kalj – blato, nije bilo nikakvog junačenja, ono brojim do 4-5, nego zvizneš bombu koja je okrenuta na dole upaljačem i bacaš. Odmah ideš celim telom u čučanj što niže, glavom-šlemom u prednji deo rova.
Tog dana je bojevo gađanje bilo uspešno (doduše jedna nije eksplodirala, pa su je naknadno aktivirali inžinjerci- kamniktitom).
 
Svi mi koji smo tog radnog dana bacali bombu smo dobili prekoredni nagradni izlazak u grad.


Naravno, meni - bitangi to nije bilo dovoljno, otišao sam u Zagreb.
Takvi izleti su bili strogo zabranjeni.


Jb…ga klinac, misli k….em, a u Zagrebu je bilo mnogoooo više riba, kafića....
 
Naravno, ostao sam suvog k…a ali pošto sam se vraćao međugradskim autobusom naučio sam jednu lekciju.


Taj isti autobus koriste i starešine sa svojim poznanicima i porodicama.
 
E da, posle toga je bilo ono, prekoredna požarstva, nisi više dežurni nego pomoćnik, prekoredno žuljaš klozet.
 
Kap. Dakić Slavko me je u četiri oka pohvalio što sam priznao da sam se smucao po Zagrebu i nisam ni pokušao da lažem.    

Druze Borise,
vrlo lijepo opisujes dozivljaje i interesantni su za citanje.
Vidimo da imas dosta toga za obogacivanje naseg foruma.
Ako smijem da posavjetujem, volio bih da tvoje postove citam na razlicitim temama. Slucajno sam usao na ovu temu, iako nikad nisam bio u Jastrebarskom. A da nisam, bio bih uskracen za uzitak citanja ovih postova. Dakle, pogledaj teme i tematski postavljaj postove, da bi i ostale kolege forumasi mogli da uzivaju u istim!
Uz dobrodoslicu imas i plus od mene...

Hvala.

Major Bogunovic je bio tenkista nizi rastom ali je bio ljudina,bio je Tacicev zamenik.Novakovic je nosio nadimak Svabo.Bili su kaootac i sin.Pravi oficiri.I Boris i Darex imaju plus.

Ja nikako da se setim tih oficira.

U pameti mi je Kap l klase zvali su ga "Srpko", ll bataljon l sprat u tzv. "novom objektu".

Inače iako generaciski tu negde a i posmatrano sa nekog aspekta kolega oficiri l i ll bataljona su bili u "zanimljivim" odnosima.

l bataljon je bio jedinica pod municijom, disciplina je bila vidno na višem nivou.

Čak je i druženje vojnika bilo na niskom nivou.

Naši tenkovi su bili stalno pod lupom i inspekciskim nadzorom (konkretno akomulatori su redovnije kontrolisani, bili su noviji, na našim tenkovima su vršene inspekcije alata, maziva, kontrole zategnutosti gusenica bezmalo svake nedelje). Naši tenkovi su vrlo redovno paljeni, izluđivalo nas je nedeljno čišćenje topova, sklapanje i rasklapanje PAM-ova PKT-a. 
Do besvesti smo vežbali popunu municijom na maketi tenka, rad na punjaču redenika PKT-a sam sanjao kao i onaj njegov siktavi zvuk.

E a posebno zadovoljstvo mi je bilo da se dočepam KOT-a ili BTRa-a. 
U KOT-u (MTLB) je bio krevet sličan nosilima, udoban za spavajuću krivinu. 
Isto je bilo i sa BTR-om - transporterom veze, široke meke, tapacirane klupe. 
Rodilo se za "gehrkt".

Hvala Rodiću.

Borise, ti možeš slobodno da gostuješ u tv emisijama umesto Lazanjskog.
Ne manjka ti znanja. Štaviše...

Boris P (citat):

l bataljon je bio jedinica pod municijom, disciplina je bila vidno na višem nivou.

Zato što je to bila jedinica "A" klasifikacije u sastavu 10.zagrebačkog korpusa. U takmićenju za najbolju jedinicu ranga brigade, 1980. god., osvojila je prvo mjesto u 5. armiji i drugo u JNA i bila konstantno jedna od najboljih jedinica u JNA (otud i stalne inspekcije). Prema zadnjoj formaciji u svom sastavu je imala: 3 oklopna bataljona (1.okb je bio opremljen tenkovima M84), mehanizirani bataljon detaširan u Karlovcu, mješoviti art. divizion, mješoviti art - raketni divizion PVO, inžinjerijski bataljon "R" sastava, pozadinski bataljon, izviđaćku četu, četu veze, komandu stana, vod vojne policije "R" sastava i vod ABHO "R" sastava. Komandant je bio potpukovnik Vid Rodić a Načelnik štaba potpukovnik Radovan Tačić.