Jastrebarsko VP 2465

Pozdrav svima generacije septembaraca 86/87.
Slovenec iz Ljubljane, pešadinac u transporteru.
Srećka)
Komandir kapetan Srečko Mihajlović, k.čete LEGENDA vodnik Luić Vukašin (ne znam dali je tačan zapis).
Na počitku moj vod u novoj zgradi prizemlje levo, kasnije ista zgrada, desno posljedni sprat.
Kasnije otišo sa izbranima "mangupima" u Split na ljekarske preglede i onda u Novi Sad na obuku za ronioce. 
Vratio se dan pred skidanjem (i još poslednji put iznervirao kapetana Srećka)
Kad pogledam sve sa ove vremenske distance, otvaraju se sječanja i anekdote za debelu knjigu.
Slabo mi idu imena ali bi jako vole bilo koji kontakt od moje generacije.
Kad iz glave uspijem izvuči barem neka imena javim se opet.

Đak (citat):

Pozdravljam sve pripadnike JNA koji su služili Vojsku u Jastrebarskom, posebno, gentuse, septembar 1986 - septembar 1987. godina.
Bio sam u  intedantskoj četi kojom je komandovao kapetan Marko Danilovski, sjećam se i zastavnika Toma Buzoskog, vodnika Ljupčeta Atanasovskog, kapetana prve klase Kovačevića, majora Sojanoskog, a komandant kasarne "Franjo Ogulinac Seljo" bio je potpukovnik Milivoj Popov.  Pričam, sjećam se... ti dani su mi ostali u najljepšem  s j e ć a nj u.
Bilo bi mi drago, ako gentus pročita ove redke i javi se.
Moji drugari  bili su : Duško Radević, Željko Stamatović, Jankov Radovan, Nenad Šabanović. Oliver Petrač, Nebojša Kuveljić, Mirsad Fazlić, Enes Jakupović, Orhan Čaušević. Miodrag Petrašković, Ljubiša Bunkhart, Darko Poprocki... Đak iz Nikšića, pozdrav!

I ja sam generacija sept. 86/87. 
Pešadinac u transporteru kot Srečka Mihajlovića. Slovenac iz Ljubljane, posle otišo u Novi Sad na obuku za ronioca in vratio se zadnji dan skidanja u Jasku.
Jer nisam bio baš primeran vojnik po merilima kapetana Srečka  (askivirao sam Slunj), sam bio za neko razdoblje, posle obuke, do odlaska u Novi Sad na specialnu obuku za ronioca,  razpoređen na zlatno radno mesto: ĐUBOX, pa sam siguran, da smo se neko kratko vreme sreli.
Anekdota 1:
Nije mi bilo jasno zašto se kruh uvjek slaže u ormare za 3 dana, da ostari i otvrdi, pa ste mi objasnili, da se lakše sečena mašini i da ga vojska manje pojede.
Anekdota 2.
Nisam znao kako, da se rešim ĐUBOXA, pa sam namerno puštao vruču vodu po rukama, da sam dobio crvene tačke na njih i odmah u stacionar, da sam alergičan na kemikalike za lranje posuđa. I odmah dva dana poštede. I tako deset puta za redom. 
Onda su me naputili u Zagreb kod specialista dermatologa. 
Ne može bolje, malo po  Zagrebu, pa na pizzu u Kamenita vrata....
U vojnoj bolnici, kod specialista, ja na wc, vruča voda pp rukama, crvene tačke, a on doktor specialista dermatolog, pogleda me i iz prva: "Slovenac?....MARŠ VAN, ovakve bi u ratu prve streljali."
Ja na tamvaj, jos na jedno piče, na avtobus i polako nazad do hotela Jaska, na jos  na kaficu kratke svobode i nazad u kasarno.

3 dio.
Bio sam sportista u YU, plivač, reprezentativac.
Puno sportskih prijatelja je služilo JNA prije mene, tako, da sam otišao u JNA visoko vaspitivan sa svim mogučim znanjem, kako preživeti tu Vojsku.
Anekdota 3 - Dali priporočenja - lekcije vaspotanja mojih kolega stvarno rade u JNA i u praksi?
TEST prve lekcije - prištedi bol u jajima zbog strojevog koraka
Od Ljubljane do Jastrebarskog nije puno kilometra, sat vremena avtom, doveli me domači. Ulazim u kasarnu, razporede me u četu, ja samo debelo gledam, sve je bilo istina, što su mi izpričali moji plivači.
OK, ima jos kojeg Slovenaca. I evo Lenart. Posle svih ceramonija svi gušteri odemo, da zadužimo vojničko odelo i opremu. Ja odmah proveravam prvu lekciju u koju uvučem i kolega Sloveca Lenarta.
Čekaj, mi čemo zadnji po opremu, koje sigurno nestane za nas dvoje i tako čemo prištedit bolove u jajima. On me samo debelo gleda i kaze OK.
I sve po planu; "ste svi zadužili opremu?" zaurla zapiti stari vodnik treče klase, magazioner.
Normalno, da ne, ostaje trojica bez: ja, Lenart in jos jedan gušter.
Nestalo. Kao uvjek točno brojno stanje svega u JNA je bilo samo u teoriji.
I tako jos skoro dvije sedmice po kasarni u civilki.
Ali u civilki i bez čizama ne mozeš, da vežbaš strojevi korak, koji je bio početni pozdrav u JNA za sve guštere. Stvarno radi.!!!
TEST - Lekcija broj dva:
Uvjek se prvi javi za prostovoljca za sve što se pita. A onda se pravi nesposobnu budalo za bilo šta si preizeo prostovoljni rad. Nikad ne kaži neču, uvjek samo ne mogu.
I ta lekcija provereno radi. Posle prvog meseca i sedmog zadataka kao prostovoljec, do kraja obuke nisam dobio ni jednog zadatka vise, a iako sam se jos uvjek javljajo za sva prostovoljstva nikad više niko nije odabrao.
TEST Lekcija broj tri - najvažnejše je prvo redarstvo
I evo moje prvo redarstvo je bilo čiščenje terase u našem hodniku, u novoj zgradi, 2 sprat desno. Na terasi smo pušili cigare, citali pisma i jednom videli u živo kako se bosnac baca iz nje kao za samoubistvo, pa preživi (o tome drugi put).
Redarstvo terase, mislim, da je bilo 5 puta dnevno. Na toj terasi i kante za smeče, koje bi morao prazniti svaki put. Ali nije mi bill zašto, da je nosim 5 puta dnevno dva sprata dole i gore, kad nikad nije bila puna ni 15%. Ja bih to samo kad se napuni do vrha.
Svi su imali redarstvo tjedan dana, samo ja sam bio redar terase više od mesec dana. U to vreme sam dobio toliko "ostav-a", da bi trebao sluziti vojsku barem 4 godine, to znacii još u Hrvatskoj vojski, ne samo u JNA.
A jednom je došao kraj i odlučili, da nije dobro, da sam još redar terase i, da ako ostala vojska vidi, kako to ide, biče razpad sistema.
Tako nisam nikada više dobio ni jedno redarstvo bilo gdje, nikada nisam bio požarni in posle završetka služenja izašao sam iz JNA bez ni jednog jedinog dana straže...samo nemoj Slovenca...je bilo uvjek posle tog legendarnog redarstva terase.
I lekcija broj 3 je funcionirala.
Nastaviču, ima jos toga za knjigu....

4 dio,
Slovenci, Božič, Revija Mladina, Titova štafeta, politička nastava, revija Nasa OBRAMBA, Marx.
Septembarac 1986, slovenacka revija Mladina pisala provokativno o praznovanju krščaskom Božiču, JNA i ukidanju Titove štafete za 25 maj.
U JNA, naročito u kasarni Jastrebarsko je bilo to jako ozbiljno. Komandant kasarne POPOV zakazao je postrojenje sve vojske u kasarni na pistu, pa so nam neki oficiri držali nastavo kako to nije neormalno , da se trebajo narocito svi vojnici Slovenci stidit takome.nešto i tako, kako...TITO i sve to...
Ajme a ja sam imao naručenu reviju MLADINA u vojsku, u kasarnu na moje ime - primanje po pošti, svaki broj...več sam sebe video kao redovni gost kot bezbednjaka.
Ali na svu sreču, svim slovenackim vojnicima u JNA, ako su želeli besplatno so redovito dobivali i slovenački vojni magazin NASA OBRAMBA, i ja sam je primao.
Mislim, da bezbednjacima nije bilo ništa jasno: kako taj Slovenec prima MLADINU i NARODNO ODBRANU zajedno. I nikada me nisu matretirali zbog toga.
Dolazi mesec mart ili april 1987 i vlada SFRJ odluci, da nema više TITOVE štafete za 25 maj. Opet postrojavanje svih vojnika na pisti, i taj isti oficir, ko je besneo nad zapisom u reviji MLADINA krajem 1986, posle samo nekoliko meseci pojasnjava svima nama, da kako je to normalno i kako treba, da se prestane sa Titovom Stafetom...luda kuča taj JNA

Politička nastava - za mene vreme za spavanje, koje je svake toliko prekinulo urlanje vod ika: Slovenac na pranje očiju, nemoj, da spavaš. I tako više puta u istom satu....svaki put.
Nikako nisam imao mira, uvjek me je pronašao.
Kad sam dobio reviju Mladina, čitao bi je kad je trajala politička, i uvjek mi je bila oduzeta. Revije Narodna Odbrana nikad mi nije uzeo ali mi je zbranio citanje za čas političke.
Ali nasao sam rešenje, nabavio sam knjigu Marxov Kapital po Bschrandu - mala izdaja, zavio sam je u prve stranice revije Mladina, pravio se da čitam ali sam spavao sa glavom među rukama.
Razpukao se, viče na mene, pranje očuju, donesi šta opet citaš...videčeš naferaču ti pjenu na usta na Slunju ,,( tada nis znao šta je Slunj).
Ja mu odnesem knjigu, kad on vidi, da je Marxov Kapital, prebledo, se vratio mi je knjigu, i od tad sam mirno spavao na satovima političke nastave , sa Marxom izpred sebe i glavom između rukama.

Pozdrav svima
Htedoh da vidim da li ću ovde možda naći više informacija o svom dedi, potpukovniku Jordanu Rodiću (tenkista 4. Oklopne Brigade, predpostavljam 1. OKB pošto je bio na M84)
Ako se ne varam u kasarni Jastrebarsko je bio od kraja 80-ih (čini mi se 1988. ,proveriću sa porodicom) pa sve do premeštanja u Bosnu.

daja_1 (citat):

Pozdrav Forumaši iz Jaske 2465 a posebno Generaciji  mart 88/89 ,MČ, K-dir Poručnik Kele Rudolf

Kele je bio ppor u Dugom Selu 1986.
Mislim da je 85 završio akademiju, ne mogu da se setim da li je već u jesen 85 bio kod nas.
Posle svih sranja, bio je načelnik Vojnog Odseka u Novom Sadu, kao ppuk, negde 2007/8

balansero (citat):

pozdrav , čitajući postove risjetio sam se nekih prijatelja iz Jaske , inače sam boravio u jaski od 85 -88  prvo u mehanizovanoj a kasnije u tenkovskoj četi

imaš pp javi se

IVAN MILOVIC (citat):

Moj otac je bio u Jaski komandant artiljerije od 1957. do 1964.Sećam se cele kasarne a naročito terena za fudbal i rukomet odmah pored izlaza prema parku.Mi smo stanovali u onim zgradama sa leve strane kada se pođe prema gradu.Pored puta levo je bilo neko ogledno poljoprivredno dobro - njive, a sa druge desne strane park i dvorac porodice Erdődy.Otada više nikada nisam bio tamo.Šta se dogodilo sa tom kasarnom? Sećam se da je tu bilo mnogo tenkova,haubica i samohotki (izvinite ako termini nisu tačni) išli su svake godine na poligon negde u Liku ili na Kordun a kada su se vraćali kolona je prolazila skoro sat vremena.Kako to sada sve izgleda?

Dobro se sjecas. I bilo je skoro isto tako kako si ti opisao tacno 20 godina poslije. Ja sam u Jaski sluzio od 1984-1991 (bio sam komandir voda veze). Tenkovi su otisli iz Jaske prema istoku u Novembru 1991 (Mislim da je bio 13. 11. 1991). Davno je bilo pa nisam siguran tacno koji je datum. Mada ga imam negdje u privatnoj arhivi i moglo bi da se nadje. Dobro si koristio terminologiju: tenkovi, samohotke, haubice. Na poligon se izlazilo na Slunj barem 2 puta godisnje. Obuka na terenu je trajala po nekoliko sedmica. Slunj je bio veoma tezak teren pogotovu zimi. Ali je bio i veoma lijep. 

feniks48 (citat):

balansero (citat):

pozdrav , čitajući postove risjetio sam se nekih prijatelja iz Jaske , inače sam boravio u jaski od 85 -88  prvo u mehanizovanoj a kasnije u tenkovskoj četi

imaš pp javi se

Pozdrav i tebi druze. Ja sam u Jaski bio na sluzbi od 1984-1991. Bio sam komandir voda veze. Mozda me se sjecas, jer sam tih godina dok si ti bio tamo bio pomocnik DoF-a (Dezurnog Oficira). Bilo bi mi drago da se javis ovde ako me se sjecas. Ili ako se i ne sjecas.

Vlada Krasojevic (citat):

Ja sam sluzio ceo vojni rok u kasarno Jastrebarsko, od maja 1985 to maja 1986. Od komandnog kadra se secam da je komandant bio pukovnik Atanas (iz makedonije).
Prvih sest meseci su nas obucavali da budemo posada oklopnog transportera, gde sam ja bio puskomitraljezac. Komandant te cete je bio kapetan prve klase Srecko Mihajlovic, po zanimanju ciganin, i to ne samo zbog porekla, vec i zato sto je trgovao sa odsustvima vojnika koji su ziveli u inostranstvu u zamenu za rezervne delove za njegov Folksvagen golf.
Njegov zamenk je bio izvesni porucnik Nenadov, dobro stvorenje koje nije gnjavilo vojsku. 
Najsvetlije secanje je kapetan Ivan Becir, izuzetno human i posten covek. 
Secam se jos jednog kapetana, rodom iz Smedereva, koji je bio ozenjen kuvaricom koja je radila u kasarni i koja je bila hrvatica. Ko zna sta se sa njima desilo nakon izbijanja sukoba.

Sto se tice drugara vojnika, moj najbolji prijatelj je bio Ljuba Barasin, inzenjer tehnologije iz okoline laktasa, Andrej iz Ljubljane, Beka sa Kosova.

Sta da vam kazem, bilo je jako puno dobrih ljudi i medju staresinama i medju vojskom, ali se vec 1985/86 mogao nazreti rast nacionalizma, pre svega veliko srpskog i ono sto mi je upadalo u oci je bio karijerizam medju oficirima, pre svega onima po poreklu iz srbije. Na primer, jedan od pukovnika, srpskog porekla deklarisao se kao hrvat da bi popunio mesto u glavnom stabu koje je po nacionalnom kljucu bilo rezervisano za hrvata. Istovremeno je svaki drugi dan iznosio po dzak krompira iz kasarne...besplatno. 

Evo vam jedan primer...citao sam roman Milana Kundere "Nepodnosljiva lakoca postojanja" i s obzirom da je Kundera emigrirao iz Cehoslovacke u Francusku i nije bas lepo govorio o komunizmu, srpski kapetan koji mi je nasao knjigu, zvao me je na raport da malo kopa po mojim misliam o jugoslovenskom politickom sistemu, dok je hrvatski kapetan jednostavno me pitao da li bih mu pozajmio knjigu da procita. Nakon par dana mi je knjigu vratio rekavsi da se njemu licno ona nije svidela, ali da je zato njegova supruga bila odusevljena.

Tada mi je sve to izgledalo  nefunkcionalno i imao sam utisak da je kasarna bila smestena u Jastrebarskom vise da bi zastrasivala lokano stanovnistvo nego da bi nesto branila od spoljne agresije. Ali opet, kada vidim sta se stvorilo iz sukoba koji su rasturili Jugoslaviju, dodje mi da mislim da taj sistem, sve  u svemu, i nije bio tako los.

Bilo bi mi drago da cujem od nekoga ko je sluzio vojsku u Jastrebarskom u istom periodu.

Pozdrav Druze... Sve si super lepo zapazio. Srecko Mihajlovic je bio Lik o Kome se puno moglo pricati. Ja sam ga imao priliku upoznati iz perspektive kao kolega. U Jasku sam dosao 1984-te na postavljenje Komandir Prvog Voda Cete Veze... Prvih nekoliko meseci sam putovao sa Mihajlovicem iz Zagreba u Jaksku... Poslije ti je Srecko otisao na neku vojnu skolu u Moskvu (ako se dobro sjecam).   Bas si me zainteresirao da procitam tu knjigu.  Nisam poznavao Kunderu kao knjizevnika, ali si me sada zainteresirao... 
Bas kad si ti dosao u Jasku (Maj 1985) ja sam te godine dobio stan u Jaski i preselio. Cesto sam vozio biciklo oko kruga kasarne jer je okolica Jaske jako lijepa... Eto kojeg li slucja. Dosli smo u Jasku isti mesec. Ti si ostao godinu dana... Ja 10 godina. Iz Jaske sam otisao 06.06.1996 u Torontu U Kanadu gde i sad zivim. Bit ce me drago da se javis ako me se sjecas... Ili ako se ne sjecas nije vazno... Divno si to rekao: Onaj sistem i nije bio tako los... Pogotovu kad vidis kakvi su ovi novi sistemi... zivio...

Janez.A. (citat):

3 dio.
Bio sam sportista u YU, plivač, reprezentativac.
Puno sportskih prijatelja je služilo JNA prije mene, tako, da sam otišao u JNA visoko vaspitivan sa svim mogučim znanjem, kako preživeti tu Vojsku.
Anekdota 3 - Dali priporočenja - lekcije vaspotanja mojih kolega stvarno rade u JNA i u praksi?
TEST prve lekcije - prištedi bol u jajima zbog strojevog koraka
Od Ljubljane do Jastrebarskog nije puno kilometra, sat vremena avtom, doveli me domači. Ulazim u kasarnu, razporede me u četu, ja samo debelo gledam, sve je bilo istina, što su mi izpričali moji plivači.
OK,  ima jos kojeg Slovenaca. I evo Lenart. Posle svih ceramonija svi gušteri odemo, da zadužimo vojničko odelo i opremu.  Ja odmah proveravam prvu lekciju u koju uvučem i kolega Sloveca Lenarta.
Čekaj, mi čemo zadnji po opremu, koje sigurno nestane za nas dvoje i tako čemo  prištedit bolove u jajima. On me samo debelo gleda i kaze OK.
I sve po planu; "ste svi zadužili opremu?" zaurla zapiti stari vodnik treče klase, magazioner.
Normalno, da ne, ostaje trojica bez: ja, Lenart in jos jedan gušter.
Nestalo. Kao uvjek točno brojno stanje svega u JNA je bilo samo u teoriji.
I tako jos skoro dvije sedmice  po kasarni u civilki.
Ali u civilki i bez čizama ne mozeš, da vežbaš strojevi korak, koji je bio početni pozdrav u JNA za sve guštere. Stvarno radi.!!!
TEST - Lekcija broj dva:
Uvjek se prvi javi za prostovoljca za sve što se pita. A onda se pravi nesposobnu budalo za bilo šta si preizeo prostovoljni rad. Nikad ne kaži neču, uvjek samo ne mogu.
I ta lekcija provereno radi. Posle prvog meseca i sedmog zadataka kao prostovoljec, do kraja obuke nisam dobio ni jednog zadatka vise, a iako sam se jos uvjek javljajo za sva prostovoljstva nikad više niko nije odabrao.
TEST  Lekcija broj tri - najvažnejše je prvo redarstvo
I evo moje prvo redarstvo je bilo čiščenje terase u našem hodniku, u novoj zgradi, 2 sprat desno. Na terasi smo pušili cigare, citali pisma i jednom videli u živo kako se bosnac baca iz nje kao za samoubistvo, pa preživi (o tome drugi put).
Redarstvo terase, mislim, da je bilo 5 puta dnevno. Na toj terasi i kante za smeče, koje bi morao prazniti svaki put. Ali nije mi bill zašto, da je nosim 5 puta dnevno dva sprata dole i gore, kad nikad nije bila puna ni 15%. Ja bih to samo kad se napuni do vrha.
Svi su imali redarstvo tjedan dana, samo ja sam bio redar terase više od mesec dana.  U to vreme sam dobio toliko "ostav-a", da bi trebao sluziti vojsku barem 4 godine, to znacii još u Hrvatskoj vojski, ne samo u JNA.
A jednom je došao kraj i odlučili, da nije dobro, da sam još redar terase i, da ako ostala vojska vidi, kako to ide, biče razpad sistema.
Tako nisam nikada više dobio ni jedno redarstvo bilo gdje, nikada nisam bio požarni in posle završetka služenja izašao sam iz JNA bez ni jednog jedinog dana straže...samo nemoj Slovenca...je bilo uvjek posle tog legendarnog redarstva terase.
I lekcija broj 3 je funcionirala.
Nastaviču, ima jos toga za knjigu....

Bas si ga lepo opisao. Pozzzz od M.M. (Komandir voda veze)... Sada zivim u Kanadi. Volim plivanje. Do prije korone sam isao 3-4 puta tjedno na plivanje u bazenu... Nisam bio reprezentativac, ali sam solidno plivao (vojska te nauci svemu... bas kao i tebe) i uzivao... U koji si disciplin plivao? Mozda te nadjem na nekom YouTube, tamo ima dosta istorije... Zivioo mi...

Vuk Đ. (citat):

Pozdrav svima
Htedoh da vidim da li ću ovde možda naći više informacija o svom dedi, potpukovniku Jordanu Rodiću (tenkista 4. Oklopne Brigade, predpostavljam 1. OKB pošto je bio na M84)
Ako se ne varam u kasarni Jastrebarsko je bio od kraja 80-ih (čini mi se 1988. ,proveriću sa porodicom) pa sve do premeštanja u Bosnu.

Pozzz... Ja sam u Jaski bio na sluzbi od 1984-1991 (bio sam malo duze od godinu dana, jer nisam bio vojnik. Bio sam komandir Voda Veze). Poznavao sam skoro sve oficire, ali ne mogu da se sjedim Jordana Rodica... Bio je jedan Rodic koji je dosao za Komandanta kasarne (prekomanda) iz Dugog Sela. Da li je to mozda taj covjek koji je tvoj deda? ??? Ili me je moja memorija izdala? Mozda je bio Jordan Rodic neki drugi koga sam zaboravio.

Janez.A. (citat):

Đak (citat):

Pozdravljam sve pripadnike JNA koji su služili Vojsku u Jastrebarskom, posebno, gentuse, septembar 1986 - septembar 1987. godina.
Bio sam u  intedantskoj četi kojom je komandovao kapetan Marko Danilovski, sjećam se i zastavnika Toma Buzoskog, vodnika Ljupčeta Atanasovskog, kapetana prve klase Kovačevića, majora Sojanoskog, a komandant kasarne "Franjo Ogulinac Seljo" bio je potpukovnik Milivoj Popov.  Pričam, sjećam se... ti dani su mi ostali u najljepšem  s j e ć a nj u.
Bilo bi mi drago, ako gentus pročita ove redke i javi se.
Moji drugari  bili su : Duško Radević, Željko Stamatović, Jankov Radovan, Nenad Šabanović. Oliver Petrač, Nebojša Kuveljić, Mirsad Fazlić, Enes Jakupović, Orhan Čaušević. Miodrag Petrašković, Ljubiša Bunkhart, Darko Poprocki... Đak iz Nikšića, pozdrav!

I ja sam generacija sept. 86/87. 
Pešadinac u transporteru kot Srečka Mihajlovića. Slovenac iz Ljubljane, posle otišo u Novi Sad na obuku za ronioca in vratio se zadnji dan skidanja u Jasku.
Jer nisam bio baš primeran vojnik po merilima kapetana Srečka  (askivirao sam Slunj), sam bio za neko razdoblje, posle obuke, do odlaska u Novi Sad na specialnu obuku za ronioca,  razpoređen na zlatno radno mesto: ĐUBOX, pa sam siguran, da smo se neko kratko vreme sreli.
Anekdota 1:
Nije mi bilo jasno zašto se kruh uvjek slaže u ormare za 3 dana, da ostari i otvrdi, pa ste mi objasnili, da se lakše sečena mašini i da ga vojska manje pojede.
Anekdota 2.
Nisam znao kako, da se rešim ĐUBOXA, pa sam namerno puštao vruču vodu po rukama, da sam dobio crvene tačke na njih i odmah u stacionar, da sam alergičan na kemikalike za lranje posuđa. I odmah dva dana poštede. I tako deset puta za redom. 
Onda su me naputili u Zagreb kod specialista dermatologa. 
Ne može bolje, malo po  Zagrebu, pa na pizzu u Kamenita vrata....
U vojnoj bolnici, kod specialista, ja na wc, vruča voda pp rukama, crvene tačke, a on doktor specialista dermatolog, pogleda me i iz prva: "Slovenac?....MARŠ VAN, ovakve bi u ratu prve streljali."
Ja na tamvaj, jos na jedno piče, na avtobus i polako nazad do hotela Jaska, na jos  na kaficu kratke svobode i nazad u kasarno.

Pozdrav i tebi. Dobro si zapazio: Vujic Lukasin je bio legenda i izuzetno dobar covjek. Ja sam ga poznavao kao dobrog kolegu i susjeda. (Bio sam komandir jedinice veze: vod/ceta) od 1984-1991. Pa bila su to interesantna vremena i za vojnike i za officire... Obilazim jedinice (kontrola reda i rada) kao pomocnik DoF-a > uvatim intendannte da igraju tenis na hodnku: tako lepo improvizirali teniski stol od 4 klupe. ... Oni se prepali... ja STROG bacam pretnje, salje u zatvor celu cetu... Pa im onda predlozim da izaberu predstavnika da igra stolni tenis protiv mene. Ponudim deal: ako pobedim prijavljujem da nisu radili po planu obuke... Ako izgubim pristajem da sve zaboravim i da nista nisam video... (ne moze da pocnes rat sa intendantima...nikad ne znas sta ce da ti stave u hranu, + njihov komandir mi je susjed: zivimo u istoj zgradi)... I nadjose oni svog predstavnika. I odigrasmo 3 seta... I ja izgubih... I OBE STRANE SU POSTOVAL DOGOVOR: JA NISAM NISTA PRIJAVIO U IZVJESTAJU SA KONTROLE, A ONI SE NIKAD NISU HVALISALI DA JE VOJNIK POBEDIO OFICIRA. OBE STRANE ZADOVOLJNE... Eto malo iz perspektive komandnog kadra... Budi mi ziv i zdrav. Neka te obidje Korona...

Darex (citat):

U vreme kad si ti služio, tenk M 84 se nije proizvodio kod nas. 
Mislim da je tek negde sredinom osamdesetih kod nas počela proizvodnja po ruskoj licenci.
Zato ti i nije poznato, inače to ne bi moglo da ti promakne
Pukovnik je strahovito potkovan znanjem i milina je čitati njegove komentare.
Vika Rodića se ne sećam, ali Tačić mi je ostao u sećanju kao strog i beskompromisan oficir.
To je i pokazao prilikom povlačenja iz kasarne, kada je sve prošlo bez ijednog ekscesa. 
Izdržao je do kraja, a nesebičnu pomoć je imao u majoru Zoranu Jablanoviću, koji je  nakon prekida snabdevanja kasarne strujom, vodom i tel. vezama, pametno koristio preostale resurse i rezerve hrane skoro dva meseca.
Sećam se i posete Martina Špegelja kasarni. 
Pred njegov dolazak se čistio krug tako da nije list mogao da ostane ako bi opao. Sve se sijalo.
Setiću se i tvog kap. Dakića, samo mi treba vremena. Nije lako vraćati film četvrt veka unazad.

Dobro se sjecas. Nisam siguarn za M-84 kad je se poceo proizvoditi kod nas. Znam da su u Jasku dolazile vojne delegacije iz Kuvajta da vide tenkove u akciji. To je bilo interesantno. Imali smo dobru vojnu industriju i bogate kupce.    Dakic je privatno bio covek koji je voleo mir (Jednom sam ga cuo kad je zvao Radio Jasku i trazio da mu puste pesmu: "Universal Soldier" od Doovana). Poznavao sam ga iz bliznje perspektive. Bio sam ponekad pomocnik dezurnog oficira dok je on bio DOf. (Ja sam bio Komandir jedinice veze). Bilo je to vreme kad nije bilo lako biti vojnik (od vojnika do generala). Ironicno je bilo da je bas on bio tesko ranjen u jednoj od prvih ozbiljnih akcija... Jebiga... Dsei se... (Kad je u pitanju povlacenje kasarne ... bilo je tu jos dosta drugih faktora koji su odlucili da sve prodje mnogo bolje nego sto je moglo, ali zasigurno su bili volja lokalnog rukovodstva i komande brigade da se PO SVAKU CENU IZBJEGNU MATERIJALNA RAZARANJA i LJUDSKO STRADANJE...)

Darex (citat):

Mirko, baš mi je drago što si se javio, jer si moja klasa. 
Sto posto se znamo, jer sam ja radio na tel. centrali i poznavao sam sve vojnike. A i ti si bio obezbeđenje komandanta, pa nisi mogao da prođeš nezapaženo, u to sam siguran .

Ne mogu da te se setim sada po imenu i liku, ali kad bi mi poslao svoju sliku iz kasarne, a ja tebi moju, odmah bismo se setili, garant. Ja ću pronaći danas slike iz vojske, pa ću ti poslati. 
Kad bismo našli još ljudi koji su služili 88/89, bilo bi odlično. 

Sve si lepo rekao za klase, septembar/mart, ali bilo je i "padobranaca" decembarske klase. Kod nas su u vod veze, ako me sećanje služi, došli neki momci u decembru iz kasarne u Karlovcu. Bilo ih je par, a svi su zadužili PAP-ovke (poluautomatske puške) koje su mnogo duže od naših AP. Po tome su se izdvajali. Junaca je bilo veoma malo ili nimalo.

U Banja Luci nisam bio dugo, moj rođeni brat je tamo služio vojni rok dve godine posle nas i bilo mu je lepo.

Ako budem dolazio kojim slučajem, obavezno da se vidimo.

Šaljem ti slike uskoro.

Pozdrav!

"Vojna, izvolite..." Pozz mome vezisti od tvoga Komandira voda... (338/406/409...) Nije Ciric otisao u HV, vrlo je mali mali broj oficira JNA otisao u HV. Bilo bi mi drago da se javis ovde i (vojnicki  ) se predstavis sa imenom i cinom... I ja sam tvoga i moga Vuleta vidio u Banjaluci (mislim prije 10-11 godina 2011)...   Cesto se sjetim tih dana i mojih vojnika... Neka imena i prezimena jos uvijek pamtim... Mnoga sam naravno zaboravio...

Darex (citat):

Dobro si me podsetio nekih detalja. Žao mi je što sam pozaboravljao većinu imena oficira i vojnika, a znao sam ih sve pošto sam radio na takvom mestu, da sam morao da spajam vezu svima njima. Napamet sam znao sve telefone, ali eto, vreme čini svoje i zaboravlja se.
Popova i Tačića se odlično sećam. Popov mi je baš delovao onako kako si ga opisao. Tih, miran, nenametljiv. Jednom mi je zazvonio tel. u centrali i ja se javim, kad ono Popov. Uh, nije mi bilo svejedno. Pita me on da li sam ja taj i taj, ja kažem ja sam taj i taj. On me onda upita zašto ja nisam išao kući nijednom otkako sam počeo da služim vojni rok. To je bio već maj mesec, a ja jedini iz svog voda nisam išao na odsustvo. Ja nisam znao šta da mu kažem, već sam nešto muljao, ko zna šta sam mu i rekao. On mi je potom, više revoltiran rekao da kažem svojim pretpostavljenim da me puste više na to odsustvo, jer njega postrojavaju zbog mene, i da to pod hitno rešim s njima. Bilo je u stilu - nemoj mene da ribaju zbog toga. Ja sam bio zatečen, pitajući se ko ga je to ribao zbog mene?! Posle sam saznao da, pošto nikako nisam dolazio kući (ne zbog toga što me nisu puštali, nego zato što mi je bilo lakše da preguram što više mogu, jer znam da će mi biti posle teško da se vratim), da su moji, misleći da me ne puštaju na odsustvo, kontaktirali prijatelja general pukovnika, glavnog za vazduhoplovne jedinice u Sarajevu, i on je zvao da urgira. Bio sam iznenađen, a pomalo i zbunjen, ali prijalo je saznanje da neko s tako visokog položaja, eto zove zbog mene
Tačića pamtim kao strožijeg tipa, onižeg rasta, ali stamenog. Pokazao je izuzetnu hrabrost, vičnost i odgovornost, dostojnu komandanta elitne oklopne brigade, kada je posle mukotrpnih i dugotrajnih pregovora, izveo gro vojne opreme i celokupno ljudstvo, iz kasarne, bez ijednog incidenta. Skidam kapu!
Bilo je tu još puno dobrih ljudi, disali smo kao jedan.
U pravu si, Agim Maljoku nije bio bezbednjak, pogrešio sam. Posle sam se setio i ko je bio bezbednjak, sećam se lika, ali ne mogu imena. 
Za kapetana Ćirića, prosto ne mogu da verujem da je prešao na drugu stranu, jer sam ja gotovo siguran da je on iz Zrenjanina. Da li si siguran u to??
Vinka Vulina sam našao na FB, napisao sam mu par rečenica i poslao sam mu zahtev pre jedno dve - tri nedelje, ali mi još uvek nije odgovorio. Jeste, u BL živi. Koliko vidim, retko ulazi na FB, pa može biti da ga i nije otvarao.
Ne znam šta je s ostalim oficirima iz mog voda, poručnikom Milanom Markovićem, Milanom Tepšićem i Zoranom Balabanom. Meni je lično ubedljivo najveća faca od njih bio Vulin.
Sinđu sam dobro poznavao, družili smo se dosta. On je iz Lazarevca i voleo je da rve. Tako je pred kraj rvao sa jednim od braće koji su trenirali rvanje, i pri jednom bacanju je slomio ključnu kost. Ipak nije bio njihov kalibar. Bio je baš dobar lik. Sa njim se družio i njegov sugrađanin, inače iz mog voda po imenu Savić, čini mi se Zoran. Video sam ga pre par godina u sportskom centru, ovde u BG, kad je kao trener dovodio mladu ekipu plivača. Ja sam trenirao Brazilsku jiu jitsu u tom centru, i baš smo se lepo ispričali. 
Ja sam dosta igrao mali fudbal, ali je to bilo na nivou prvenstava škola i turnira. Nisam igrao ligu. Verovatno je u pitanju neko drugi koga pamtiš u tom svetlu.
Sa mnom je iz BG došao i Ivan Dunjić - Dunja, ne znam da li si ga poznavao. Neobičan lik totalno, ali gradska faca. Bio je pešadinac. Išli smo zajedno u osnovnu školu, a ja sam mu činio tako što sam mu zvao kevu u BG, a on je meni sve živo cinio što je bilo u njegovoj moći, hehehe. Blesav je bio skroz, ali jako pametan.
Kako ne mogu da se setim Slavka Dakića, jako mi je poznato ime.
Drago mi je što si me podsetio na neka davno zaboravljena imena i vremena.
Ovo je pravo mesto za to. 

Veliki pozdrav!

"Vojna izvolite..." Veliki pozdrav od tvog komandira voda. Maloprije sam ti napisao poduzu poruku ali ne mogu da je vidim... Pozvao sam te da uspostavimo vezu i poslao sam moj broj telefona u Kanadi: + 416 666 1044 (Viber i WhatsApp koristim) a moj email je: mark.markovicATgmail.com  . Nadam se da ce ona prva poruka da stigne do tebe. (Ne mogu sad da je vidim... ) Ciric nije presao u HV... Vrlo je mali broj Oficira JNA to ucinio. O tome sam ti detaljno pisao u poruci za koju vise ne znam da li je postavljena na forum ili nije... Posjetio sam i Tepsica Radeta (Dvor na Uni) Balabana (u Novom Sadu) i Vulina (u Banja Luci). Oni su svi dobro. I ja sam dobro. Zivim u Kanadi od 1996-ste. Promeni of AT u monkey simbol... Mislim da mi je zbog toga sprecena prva poruka. Nisam vidio da ne smijem da stavljam email adresu jer sam ovde novi clan. Slabo sam pazio jer je ovdee kasno 3.50 Casova. A imam i godina: Preko 60. 

Darex (citat):

E baš sam se slatko ismejao čitajući ove tvoje anegdote i doživljaje kojih nije manjkalo.
Takva je bila JNA, cela Juga u malom. Gvozdena disciplina i solidarnost.
Mene najviše nervira što sam u jednom periodu života isključio iz mozga taj period služenja JNA, pa sad teško odmotavam film.
Dakić je bio faca. Žao mi je što je imao nesreću u Sloveniji. Uvek su najbolji prvi na udaru.
Nije mi jasno kako i zašto se Popov odlučio na čin samoubistva. Šta li ga je to navelo na presudi sam sebi?! Uopšte mi nije delovao kao neko ko bi mogao to da uradi.
Tačić je baš bio čvrst, za razliku od Popova. Ulivao mi je strahopoštovanje, iako nisam imao mnogo dodira s njim. Ali kad god sam ga video, u meni se javljala mešavina straha i poštovanja. Uvek je delovao ozbiljan i strog. Takav je i trebalo da bude, kad bolje razmislim.
Lepo si postupio kada si spasao Šumadinca...muštuluk.
Sramota je u ono vreme bilo da ne odslužiš vojsku, a kamoli da te vrate pre vremena kući.
Moj brat je služio vojsku u kasarni "Kozara" u BL 90/91. Samo lepe uspomene ga vežu za taj grad.

Pozzzz. "Ovde 338/406" (Porucnik/Kapetan Markovic, komandir voda/cete veze). Na zalost Popov je bio veoma ambiciozan i dobro mu je islo napredovanje. Bio je planiran posjet Saveznog Sekretara za Narodnu Odbranu (Branko Mamula...) i Popov nije mogao da izdrzi pritisak... (jer od toga kakav ce utisak 
Inace je bio dobar i pravedan staresina (prema meni NE, meni je sjebao vojnu karijeru na samom pocetku, i od tada nije prestao da me maltretira, ali to je duga prica). Covjek treba da bude objektivan i prema neprijateljima... (iako to nije lako)...

Darex (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mislim da se potpukovnik zove Erovic Murat, bio je Pomocnik Komandanta za Pozadinu. To je bio covjek izuzentne dobrote. Predobar za vojsku... Nisam 100% siguarn, ali mislim da je to on. Potpis: "Samo 1 je 101" = Komandir Jedinice veze 1984-1991.

Pozdrav druže "Samo 1 je 101" i dobro nam došao na forum. 
Drago mi je da pozdravljam kolegu vezistu. Ja sam počeo sa 11801, a kasnije se tu nakalemilo još nekih drugih ves-ova. 
Što se tiče brojeva telefona i adresa, njih savjetujemo da se šalju u privatnim porukama, čisto zbog neke zaštite podataka i privatnosti. No, kad čovjek sam objavi svoj broj ili adresu, mislim da onda nema problema što se foruma tiče. 
Siguran sam da ćeš se najviše naći kod teme svoje VP u Jastrebarskom, ali bilo bi nam drago da uz to pogledaš i ostale teme i već prema interesu (ako ga bude) uzmeš učešće na već otvorenim temama ili otvoriš neku svoju. 
Anegdote i slike iz perioda službe su uvijek dobro došle na forumu. 
Naravno, za svaku nejasnoću ili bilo što drugo smo tu i nemoj se ustručavati da pitaš. 

Darex (citat):

Hahahaha, e dobar si.
Nisam bio siguran da li je Kozara, ali kad ti kažeš, onda je to to
Trebalo bi ovog leta da idem u ZG kod rođaka moje žene, pa ćemo proučiti sliku, da vidimo gde je to moglo biti slikano. Obećao mi je da će me voditi u Jasku, da osvežim sećanja :D. E onda ću ti preneti impresije, posle 27 godina.
Nego, ne odgovorih ti za Softu. Nemam kontakt ni sa kim iz vojske, a žarko bih želeo da se čujem i vidim s nekim od naših saboraca. Evo pokušavam da pronađem bilo kakav kontakt na netu sa Softom, ukucavam njegovo i imena ostalih kojih se sećam, ali slaba vajda. Kao da su u zemlju propali. Jedino sam Vulina našao, ali on mi još nije odgovorio. Sledeću sliku koju ću ti poslati je sa njim, ispred ulaznih vrata u tel. centralu. Sada sam na poslu pa nemam na kompjuteru skenirane slike, ali večeras kad budem na miru seo kod kuće, šaljem ti .
Trajkovski znači, opasan onako mali, pokunjen...Đenka je ogroman, kao šifonjer! Šta li je sa svim tim ljudima?
Gimi - Agim Maljoku je onako na prvi pogled delovao zastrašujuće. Imao je onu facu kao Viktor Juščenko posle trovanja. Ali je bio čovek na mestu.
Sećam se da kad je ćale došao autom po mene kada sam se skidao, u septembru 89, mislim da je bio 18. ili 19. sep. on je bio dežuran na prijavnici.
Ne znam zašto, ali me je cenio kao vojnika i čoveka iako nije bio oficir zadužen za vezu. 
Onako je stajao uspravno, bio je sunčan dan, i rekao je mom ćaletu kako sam bio dobar vojnik, nahvalio me je, a meni je od srca pružio ruku. Vidiš, taj trenutak nikad nisam i neću zaboraviti. Zaboravio sam mnogo toga od vojske, ali to ne.
Ne smatram sebe nekim izuzetnim vojnikom u ono vreme, ali sam bio pošten i činio sam vojnicima koliko i kad god sam mogao. Verovatno je Agim to primetio.
Jer, ja sam vojnicima s centrale zvao kuću iako je to bilo zabranjeno, rizikovao sam, ali sam bio pun razumevanja. Nije mi bilo bitno da li je iz moje ili iz druge čete.
Radio sam na zahvalnom mestu, pa sam imao i dobra poznanstva. Dobra hrana, tuširanje u nekom objektu preko puta centrale. Neka mala kućica sećam se, sa finom tuš kabinom.
To je obezbeđivao jedan vojnik iz BG, ako se ne varam, ali čemu je služila sad da me ubiješ ne mogu da se setim. Sigurno za neke više oficire. S njim sam bio u odličnim odnosima, pa me je puštao da se istuširam kad god sam hteo.
Vid Rodić, da li je to jedan visok prosedi tip? Pročitao sam da je posle rata bio sudija u Jastrebarskom. Ne znam da li je to tačna informacija.

Ovde bivsi Komandir voda veze. Znao sam da neki vojnici koriste centralu... (I "nisam" znao i zato sam par puta pozvan na odgovornost zbog PTT racuna koji su bili previsoki ... jer moji vezisti nisu uvijek bili pametni da idu preko vojinih veza do lokalne centrale...) Ali sam jedom priliko i sam pocinio kriminalno djelo. Bio sam dezurni oficir > Zove majak uplakana iz Sarajeva. Kaze dobili pismo od sina: "oce da se ubije, toliko mu je tesko..."  (Guster je jebiga, prvi dani su najetezi) Ja pricam sa zenom, znam sta je majka... da je malo umirim. ODMAH sam preko razglasa nazvao da se taj vojnik dovede kod Dezurnog Oficira... I srecom pojavi se on sa svojim dezurnim cete. dosta brzo.. Rekoh majci: "Ajde vi malo s njim sad popricajte. Vidjecete da nije sve tako strasno..." ... Njemu naravno zaprijetim da malo promijeni ton... I ostavim ga u Kancelariji DOF-a da se isprica sa roditeljima koliko god hoce... Eto... Ima dosta tih uspomena i iz oficirske perspektive... NEMA VISE TAKVE VOJKE... NEK PRICAJU STA HOCE...

goran9030 (citat):

Pozdrav druže "Samo 1 je 101" i dobro nam došao na forum. 
Drago mi je da pozdravljam kolegu vezistu. Ja sam počeo sa 11801, a kasnije se tu nakalemilo još nekih drugih ves-ova. 
Što se tiče brojeva telefona i adresa, njih savjetujemo da se šalju u privatnim porukama, čisto zbog neke zaštite podataka i privatnosti. No, kad čovjek sam objavi svoj broj ili adresu, mislim da onda nema problema što se foruma tiče. 
Siguran sam da ćeš se najviše naći kod teme svoje VP u Jastrebarskom, ali bilo bi nam drago da uz to pogledaš i ostale teme i već prema interesu (ako ga bude) uzmeš učešće na već otvorenim temama ili otvoriš neku svoju. 
Anegdote i slike iz perioda službe su uvijek dobro došle na forumu. 
Naravno, za svaku nejasnoću ili bilo što drugo smo tu i nemoj se ustručavati da pitaš. 

Pozdrav i tebi druze. I veliko ti hvala na super brzom telegramskom odgovoru. Ja mislim da sam i ja bio 11801 (Potporucnik Radio Teleprinterista, imao sam Prvu Teleprintersku klasu i Drugu Radiotelegrafsku) klasu kad sam zavrsio 1984 Va KoV Smer VEZA...   Bas mi je drago da smo uspostavili vezu... Ako mi vezisti necemo ko ce drugi.   Naravno da cu vrlo rado da pogledam i ostale forume, kad dobro istrazim bazu: VP 2465 Jastrebarsko... 
Bilo bi mi drago da cujem gdje si ti dobio svoj 11801... Ja nemam nikakvih problema da ovde stavim broj mog telefona, i email, ali ti veliko hvala na upozorenju jer na zalost ima puno losih prica... Bilo bi mi drago da se javis na moj email: mark.markovicATgmail.com vec znas koja slova da zamijenis sa mankijem... Pa mora malo da znas i da desifriras...  A broj telefona mi je + 416 666 1044 pa moze da me nadjes na Viber ili WhatsApp. I imam i YU Tube kanal: aatv.yyz eto sad smo totalno u vezi kako bi i trebalo da bude... Pozzzzzzz

goran9030 (citat):

Pozdrav druže "Samo 1 je 101" i dobro nam došao na forum. 
Drago mi je da pozdravljam kolegu vezistu. Ja sam počeo sa 11801, a kasnije se tu nakalemilo još nekih drugih ves-ova. 
Što se tiče brojeva telefona i adresa, njih savjetujemo da se šalju u privatnim porukama, čisto zbog neke zaštite podataka i privatnosti. No, kad čovjek sam objavi svoj broj ili adresu, mislim da onda nema problema što se foruma tiče. 
Siguran sam da ćeš se najviše naći kod teme svoje VP u Jastrebarskom, ali bilo bi nam drago da uz to pogledaš i ostale teme i već prema interesu (ako ga bude) uzmeš učešće na već otvorenim temama ili otvoriš neku svoju. 
Anegdote i slike iz perioda službe su uvijek dobro došle na forumu. 
Naravno, za svaku nejasnoću ili bilo što drugo smo tu i nemoj se ustručavati da pitaš. 

Oh pa sad vidim, ti si u Djakovu. Ako je tako onda mi molim te potrazi Jakobovic Vladimira. To je moj "Prilak" to je imenica koju smo mi izmislili za "Prijaelj". Bio sam kod njega na vjencanju... Reci da ga pozdravlja kolega Milan Markovic... HVALA UNAPRED... Oprosti ako puno trazim...

Samo 1 je 101 (citat):

Vuk Đ. (citat):

Pozdrav svima
Htedoh da vidim da li ću ovde možda naći više informacija o svom dedi, potpukovniku Jordanu Rodiću (tenkista 4. Oklopne Brigade, predpostavljam 1. OKB pošto je bio na M84)
Ako se ne varam u kasarni Jastrebarsko je bio od kraja 80-ih (čini mi se 1988. ,proveriću sa porodicom) pa sve do premeštanja u Bosnu.

Pozzz... Ja sam u Jaski bio na sluzbi od 1984-1991 (bio sam malo duze od godinu dana, jer nisam bio vojnik. Bio sam komandir Voda Veze). Poznavao sam skoro sve oficire, ali ne mogu da se sjedim Jordana Rodica... Bio je jedan Rodic koji je dosao za Komandanta kasarne (prekomanda) iz Dugog Sela. Da li je to mozda taj covjek koji je tvoj deda? ??? Ili me je moja memorija izdala? Mozda je bio Jordan Rodic neki drugi koga sam zaboravio.

Sad sam pričao sa majkom, deda je bio u Jaski od 1971. (ili '72) pa do 1988. kada je prekomandovan u kasarnu Maršal Tito, isto u Zagrebu, pa je posle zbog nesrećnih događaja bio u Dugom Selu za vreme blokade, negde od druge polovine oktobra pa kroz novembar 1991.
Vid je prebačen u Jasku tek 1990. to znamo jer je iz istog sela kao i deda

Vuk Đ. (citat):

Samo 1 je 101 (citat):

Vuk Đ. (citat):

Pozdrav svima
Htedoh da vidim da li ću ovde možda naći više informacija o svom dedi, potpukovniku Jordanu Rodiću (tenkista 4. Oklopne Brigade, predpostavljam 1. OKB pošto je bio na M84)
Ako se ne varam u kasarni Jastrebarsko je bio od kraja 80-ih (čini mi se 1988. ,proveriću sa porodicom) pa sve do premeštanja u Bosnu.

Pozzz... Ja sam u Jaski bio na sluzbi od 1984-1991 (bio sam malo duze od godinu dana, jer nisam bio vojnik. Bio sam komandir Voda Veze). Poznavao sam skoro sve oficire, ali ne mogu da se sjedim Jordana Rodica... Bio je jedan Rodic koji je dosao za Komandanta kasarne (prekomanda) iz Dugog Sela. Da li je to mozda taj covjek koji je tvoj deda? ??? Ili me je moja memorija izdala? Mozda je bio Jordan Rodic neki drugi koga sam zaboravio.

Sad sam pričao sa majkom, deda je bio u Jaski od 1971. (ili '72) pa do 1988. kada je prekomandovan u kasarnu Maršal Tito, isto u Zagrebu, pa je posle zbog nesrećnih događaja bio u Dugom Selu za vreme blokade, negde od druge polovine oktobra pa kroz novembar 1991.
Vid je prebačen u Jasku tek 1990. to znamo jer je iz istog sela kao i deda

E da me ubijes ne mogu da se sjetim za sigurno. Je li mozda deda bio Komandir/komandant jedinice PVO (Protiv Vazdusna Odbrana)... Mislim da se sad sjecam dok oko pisem. Sve vise i vise sam siguran... Bio sam pomocnik Dezurnog Oficira dok je Rodic Jordan bio Dezurni Oficir. Sad sam 90% siguran da se sjecam tog krupnog, krsnog lika koji je definitivno svojom dobrotom mogao da (pozitivno) zarazi pola kasarne... Mislim da smo sada povezali konce. Deda ti je bio FANTASTICAN covjek. Ako imas pola od cetvrtine njegovih gena (1/2 x 1/4) onda si jako sretan... Veliki pozzdrav... Ako zelis mozemo se povezati preko Vibera i/ili WhatsApp. Moj broj telefona je: + 1 416 666 1044 a email na koji moze da mi pises je: CitizenOnDutyNowATgmail.com. Samo zamijeni AT sa mankijem. Ako ubacim mankija odmah mi se poruka blokira pa mora da se svercujem.

Samo 1 je 101 (citat):

Vuk Đ. (citat):

Samo 1 je 101 (citat):

Vuk Đ. (citat):

Pozdrav svima
Htedoh da vidim da li ću ovde možda naći više informacija o svom dedi, potpukovniku Jordanu Rodiću (tenkista 4. Oklopne Brigade, predpostavljam 1. OKB pošto je bio na M84)
Ako se ne varam u kasarni Jastrebarsko je bio od kraja 80-ih (čini mi se 1988. ,proveriću sa porodicom) pa sve do premeštanja u Bosnu.

Pozzz... Ja sam u Jaski bio na sluzbi od 1984-1991 (bio sam malo duze od godinu dana, jer nisam bio vojnik. Bio sam komandir Voda Veze). Poznavao sam skoro sve oficire, ali ne mogu da se sjedim Jordana Rodica... Bio je jedan Rodic koji je dosao za Komandanta kasarne (prekomanda) iz Dugog Sela. Da li je to mozda taj covjek koji je tvoj deda? ??? Ili me je moja memorija izdala? Mozda je bio Jordan Rodic neki drugi koga sam zaboravio.

Sad sam pričao sa majkom, deda je bio u Jaski od 1971. (ili '72) pa do 1988. kada je prekomandovan u kasarnu Maršal Tito, isto u Zagrebu, pa je posle zbog nesrećnih događaja bio u Dugom Selu za vreme blokade, negde od druge polovine oktobra pa kroz novembar 1991.
Vid je prebačen u Jasku tek 1990. to znamo jer je iz istog sela kao i deda

E da me ubijes ne mogu da se sjetim za sigurno. Je li mozda deda bio Komandir/komandant jedinice PVO (Protiv Vazdusna Odbrana)... Mislim da se sad sjecam dok oko pisem. Sve vise i vise sam siguran... Bio sam pomocnik Dezurnog Oficira dok je Rodic Jordan bio Dezurni Oficir. Sad sam 90% siguran da se sjecam tog krupnog, krsnog lika koji je definitivno svojom dobrotom mogao da (pozitivno) zarazi pola kasarne... Mislim da smo sada povezali konce. Deda ti je bio FANTASTICAN covjek. Ako imas pola od cetvrtine njegovih gena (1/2 x 1/4) onda si jako sretan... Veliki pozzdrav... Ako zelis mozemo se povezati preko Vibera i/ili WhatsApp. Moj broj telefona je: + 1 416 666 1044 a email na koji moze da mi pises je: CitizenOnDutyNowATgmail.com. Samo zamijeni AT sa mankijem. Ako ubacim mankija odmah mi se poruka blokira pa mora da se svercujem.

Rekao bih da se setiste dobro po komentaru da je krupan čovek! Na moju žalost nije bio u PVO jedinici (bilo bi lepo, meni je velika želja da odem na VA smer za PVO), već tenkista, pa je kasnije po podizanju čina kada je i prebačen u Maršala Tita prešao na logistiku, predpostavljam na brigadnom nivou (ovako shvatih i nekako mi ima najviše logike, majka se sve priseća "kroz maglu"). Na žalost zbog haosa ranih 90-ih maltene nije ostalo slika iz vojske, ali bitno da su tu priče koje ostaju zauvek

E bas mi je drago da nekako sastavismo sliku. Ako odes u VA PVO kov zelim ti da budes uspjesan i precizan kao Zoltan Dani. Prije nekoliko godina sreo sam jednog naseg covjeka tu u Torontu (Ontario, Kanada, gde zivim od 1996-ste) koji je bio u bateriji kod Zoltana... Zoltan ti je legenda (nisam ga poznavao licno, nego samo iz price kao i cijeli svijet) koji je srusio onog nevidljivog F-117 za vrijeme zadnjeg napada na Jugoslaviju. Istazi malo, mozda te jos vise inspirise... pozzz... S1101 - 1927-290122.

Za Ivana Milovića
     Točno su napisali i opisali gore gušter Flado i drugi.
     Zgrade su zapuštene odnosno prepuštene propadanju. Iz pukotina u betonu piste za postrojavanje pomalo izbija trava. U funkciji je samo nogometno igralište, odmah do ulaza u kompleks kasarne, a najbliža zgrada funkcionira kao svlačionice i kancelarije nogometnog kluba "Vinogradar". 
     Osvjedočio sam se osobno, jer je i moj sin više puta igrao (gostovao) na tom igralištu. Posljednji puta prije tri godine.

Čitao sam da je kasarnu predao zapovjednik koji je poslije godinama bio predsjednik Općinskog suda u Jastrebarskom. Mislim da se zove Vid Rodić.

Ja sam čuo za Vida Rodića ali nisam znao da je sudac po struci!!!?

Doktor Živago (citat):

Ja sam čuo za Vida Rodića ali nisam znao da je sudac po struci!!!?

Rodic je postao sudac po struci nakon odlaska JNA iz Jastrebarskog. Mislim da je imao oko 3 godine zavrsenog prava, tako da je samo nastavio studije, polozio razliku i postao sudac...

Ne postaje se sudac samo tako. Morao je završiti pravni fakultet, odstažirati godinu dana u pravosudnom tijelu, položiti pravosudni ispit ( što je najteže), i onda potom stažirati kao stručni suradnik najmanje 2 godine, da bi se natjecao za suca.
Ili je morao imati dobru političko-pravosudnu vezu u ono vrijeme.
Biti predsjednikom suda je najteže, jer prije naravno moraš biti sudac najmanje 2 godine, a onda imati pol.vezu za predsjednika....ili je sve išlo zakonski u što sumnjam...ali moguće je, zašto ne??

Samo 1 je 101 (citat):

Pozdrav i tebi druze. I veliko ti hvala na super brzom telegramskom odgovoru. Ja mislim da sam i ja bio 11801 (Potporucnik Radio Teleprinterista, imao sam Prvu Teleprintersku klasu i Drugu Radiotelegrafsku) klasu kad sam zavrsio 1984 Va KoV Smer VEZA...   Bas mi je drago da smo uspostavili vezu... Ako mi vezisti necemo ko ce drugi.   Naravno da cu vrlo rado da pogledam i ostale forume, kad dobro istrazim bazu: VP 2465 Jastrebarsko... 
Bilo bi mi drago da cujem gdje si ti dobio svoj 11801... Ja nemam nikakvih problema da ovde stavim broj mog telefona, i email, ali ti veliko hvala na upozorenju jer na zalost ima puno losih prica... Bilo bi mi drago da se javis na moj email: mark.markovicATgmail.com vec znas koja slova da zamijenis sa mankijem... Pa mora malo da znas i da desifriras...  A broj telefona mi je + 416 666 1044 pa moze da me nadjes na Viber ili WhatsApp. I imam i YU Tube kanal: aatv.yyz eto sad smo totalno u vezi kako bi i trebalo da bude... Pozzzzzzz

Pozdrav i tebi još jednom. Oprosti, ali u zadnje vrijeme sam malo manje dolazio na forum iz (nadam se) opravdanih razloga. 
11801 je radiotelegrafista, a ti si vjerojatno imao i 11808 - koliko se sjećam, to bi bio VES radio teleprinteriste. 
Moj VES sam potvrdio u 9030/23 Brioni gdje sam došao upravo na današnji dan 1985. Kurs za KO sam završio u kasarni Premantura u Puli, a puno kasnije sam se ponešto doškolovao i završio karijeru kao komandir voda veze. Ali to je već neka druga priča. 
Memorirat ću tvoj broj telefona, a i ja koristim WA i Viber. 
Možeš li mi dati (može i u PP) više podataka o Vladimiru Jakoboviću? Barem godište i da li je točno iz Đakova ili je iz okolice? Tako ću ga lakše pronaći jer ovdje ima dosta Jakobovića, pa da ne bih zbunjivao ljude

Evo me opet!
     Čitam gore neke nedoumice u vezi Vida Rodića, pa da budem malo detaljniji.
     Radim u pravosuđu i osobno sam upoznao Vida Rodića, u vrijeme kad je bio predsjednik Općinskog suda u Jastrebarskom. Razgovarao sam s njim. Međutim, nismo bili prijatelji i nikad ga ništa nisam pitao o njegovom eventualnom angažmanu (radu) u JNA. Obzirom na njegovu životnu dob, sada je možda u mirovini.
     Ima samo jedna caka. Ja ne znam da li možda postoje dvije osobe imenom Vid Rodić? Ako postoje, onda ne mogu biti siguran da sam upoznao bivšeg komandanta kasarne u Jastrebarskom, nego nekog drugog Vida Rodića.
     Također čitam gore da je jedno vrijeme komandant kasarne u Jastrebarskom bio Mustafa Tuholjak, sve dok nije "prebjegao". To je vrlo slična priča. Služio sam vojni rok u VP 6719 Čakovec od 15. 09. 1988. do 15. 09. 1989. i u mojoj kasarni bio je (radio) major Mustafa Tuholjak. Bio je pomoćnik komandanta za politički rad. Pa se ja sad pitam, da li je on nakon 15. 09. 1989. iz Čakovca premješten u Jastrebarsko? Malo mi je čudno, jer mi nekako nije sličio na oficira kome bi povjerio kasarnu kao što je bila ona u Jastrebarskom. Ali tko zna?
     Danas u je u Skupštini Varaždinske županije neki Mustafa Tuholjak predstavnik bošnjačke manjine. Može ga se vidjeti i na nekim fotkama. Gotovo da se mogu zakleti da je to on, moj bivši oficir iz kasarne u Čakovcu. Naravno, i on je sada puno stariji, ali gledajući fotke mislim da je to upravo on. Kako su čudni "putevi gospodnji".
     Mogu ja još. Mi, vojnici iz kasarne VP 6719 u Čakovcu u slučaju ozljede ili bolesti morali smo ići u Garnizonsku ambulantu u Varaždin. Još iz civilstva vukao sam jednu ozljedu koljena (nogomet), zbog koje sam imao malo problema u JNA. Ipak, nije bilo problema, sve do pred kraj vojnog roka. Tada sam malo iskrenuo koljeno, pa sam zbog toga dospio na pregled u Garnizonsku ambulantu u Varaždin. Tamo me je obradio vojni liječnik dr Panteleimon Proskura. Neobično ime i prezime, ali i danas imam nalaz koji je napisao i potpisao, sa njegovim štambiljom, pa nisam zaboravio. Danas taj čovjek živi u domu umirovljenika u Varaždinu, u dobi od 90 godina. Nadam se da je još živ.
     Inače, njegov nalaz su kasnije prihvatili i liječnici u Hrvatskoj vojsci pri ocjenjivanju moje zdravstvene sposobnosti za služenje u HV. I danas imam problema s tim koljenom, ali nisam invalid.
     Evo, sada toliko.

Izvinjavam se. Ovo što sam gore napisao za majora Mustafu Tuholjaka odnosno njegov premještaj, vrijedi za kasarnu u Dugom Selu, a ne kasarnu u Jastrebarskom. Dakle, pitam se da li je on nakon 15. 09. 1989. iz Čakovca premješten u Dugo Selo? To mi je jednako čudno, jer držim da nije imao kapaciteta za takvu dužnost. To mi je zanimljivo i zato što ja živim 25 km od Dugog Sela.

Tuki (citat):

Evo me opet!
     Čitam gore neke nedoumice u vezi Vida Rodića, pa da budem malo detaljniji.
     Radim u pravosuđu i osobno sam upoznao Vida Rodića, u vrijeme kad je bio predsjednik Općinskog suda u Jastrebarskom. Razgovarao sam s njim. Međutim, nismo bili prijatelji i nikad ga ništa nisam pitao o njegovom eventualnom angažmanu (radu) u JNA. Obzirom na njegovu životnu dob, sada je možda u mirovini.
     Ima samo jedna caka. Ja ne znam da li možda postoje dvije osobe imenom Vid Rodić? Ako postoje, onda ne mogu biti siguran da sam upoznao bivšeg komandanta kasarne u Jastrebarskom, nego nekog drugog Vida Rodića.
     Također čitam gore da je jedno vrijeme komandant kasarne u Jastrebarskom bio Mustafa Tuholjak, sve dok nije "prebjegao". To je vrlo slična priča. Služio sam vojni rok u VP 6719 Čakovec od 15. 09. 1988. do 15. 09. 1989. i u mojoj kasarni bio je (radio) major Mustafa Tuholjak. Bio je pomoćnik komandanta za politički rad. Pa se ja sad pitam, da li je on nakon 15. 09. 1989. iz Čakovca premješten u Jastrebarsko? Malo mi je čudno, jer mi nekako nije sličio na oficira kome bi povjerio kasarnu kao što je bila ona u Jastrebarskom. Ali tko zna?
     Danas u je u Skupštini Varaždinske županije neki Mustafa Tuholjak predstavnik bošnjačke manjine. Može ga se vidjeti i na nekim fotkama. Gotovo da se mogu zakleti da je to on, moj bivši oficir iz kasarne u Čakovcu. Naravno, i on je sada puno stariji, ali gledajući fotke mislim da je to upravo on. Kako su čudni "putevi gospodnji".
     Mogu ja još. Mi, vojnici iz kasarne VP 6719 u Čakovcu u slučaju ozljede ili bolesti morali smo ići u Garnizonsku ambulantu u Varaždin. Još iz civilstva vukao sam jednu ozljedu koljena (nogomet), zbog koje sam imao malo problema u JNA. Ipak, nije bilo problema, sve do pred kraj vojnog roka. Tada sam malo iskrenuo koljeno, pa sam zbog toga dospio na pregled u Garnizonsku ambulantu u Varaždin. Tamo me je obradio vojni liječnik dr Panteleimon Proskura. Neobično ime i prezime, ali i danas imam nalaz koji je napisao i potpisao, sa njegovim štambiljom, pa nisam zaboravio. Danas taj čovjek živi u domu umirovljenika u Varaždinu, u dobi od 90 godina. Nadam se da je još živ.
     Inače, njegov nalaz su kasnije prihvatili i liječnici u Hrvatskoj vojsci pri ocjenjivanju moje zdravstvene sposobnosti za služenje u HV. I danas imam problema s tim koljenom, ali nisam invalid.
     Evo, sada toliko.

Evo ja da doprinesem diskusiji sa malo onoga što znam, postoje dva Rodića vezana za Jastrebarsko, ali samo jedan Vid. Drugi je major Jordan Rodić (moj deda) koji je u Jastrebarskom bio od početka 70-ih pa do '88 kada je pri dostizanju čina potpukovnika premešten u KMT u Zagrebu. Vid je došao u Jastrebarsko tek '90 i stvarno se kasnije bavio pravom. To znam jer su njih dvojica bili dalja familija iz istog mesta.

E, hvala na pojašnjenju. A da li je Vid koji je došao tek 1990. u Jastrebarsko bio komandant kasarne u Jastrebarskom ?

To je dakle ono što se i ja sad pitam.

to je najvažnije pitanje. Ne postaje se tek tako predsjednik suda..u bilo koje vrijeme, pa i u SFRJ ili u Hrvatskoj.
Morao je biti po struci pravnik, pa onda ostaje još par sitnica,...da se zaposli na sudu..itd. što sam objasnio ranije, a što radi nepotrebnog ponavljanja sada izostavljam.

Doktor Živago (citat):

E, hvala na pojašnjenju. A da li je Vid koji je došao tek 1990. u Jastrebarsko bio komandant kasarne u Jastrebarskom ?

Nešto me zeza sajt, nisam siguran da li se prošla poruka poslala pa se možda ponavljam. Da, bio je komandant Jastrebarskog od nekog trenutka '90 pa do neke tačke u vremenu koja meni nije poznata, do duše ako se ne varam vojsku je napustio '92. Nisam siguran koji je tada držao čin, iz perioda posle '88 sam upoznat samo sa pričama iz KMT i Dugog sela u periodu nov-dec '91 pošto mi je deda bio tu.

Vida Rodića upoznao sam u vrijeme kada je njegov Općinski sud u Jastrebarskom bio jedan od sudova u Zagrebačkoj županiji podređen Županijskom sudu u Velikoj Gorici, kao i moj sud. Dakle, naš nadređeni (drugostupanjski) sud je bio Županijski sud u Velikoj Gorici.
     Sada su druga vremena i Općinski sud u Jastrebarskom više formalno ne postoji, nego je (organizacijski) dio Općinskog suda u Novom Zagrebu (tzv. Stalna služba), ali koliko znam Županijski sud u Velikoj Gorici je ostao drugostupanjski.  
     I još samo da pitam, kako mogu nekome na ovom forumu poslati privatnu poruku?

Tuki (citat):

Vida Rodića upoznao sam u vrijeme kada je njegov Općinski sud u Jastrebarskom bio jedan od sudova u Zagrebačkoj županiji podređen Županijskom sudu u Velikoj Gorici, kao i moj sud. Dakle, naš nadređeni (drugostupanjski) sud je bio Županijski sud u Velikoj Gorici.
     Sada su druga vremena i Općinski sud u Jastrebarskom više formalno ne postoji, nego je (organizacijski) dio Općinskog suda u Novom Zagrebu (tzv. Stalna služba), ali koliko znam Županijski sud u Velikoj Gorici je ostao drugostupanjski.  
     I još samo da pitam, kako mogu nekome na ovom forumu poslati privatnu poruku?

Dok ne stekneš određeni status ne možeš slati privatne poruke. O tome ti mogu reći više moderatori Foruma, od kojih, čini mi se, nijedan nije trenutno aktivan. Tj. moraš imati određeni broj komentara ili postova da bi mogao slati PP.
Pogledaj " Tehničku službu"...tamo sve piše.

Doktor Živago (citat):

E, hvala na pojašnjenju. A da li je Vid koji je došao tek 1990. u Jastrebarsko bio komandant kasarne u Jastrebarskom ?

da bio je komandant kasarne u jastrebarskom u sedmom mjesecu 1991. bili smo zajedno u vojnoj bolnici u zagrebu (nisu nikakve povrede) poslije je on napustio jna i ostao živjeti u jastrebarskom gdje je bio predsjednik opć.suda ( susrećemo u konzumu, lidlu (trgovinama)

Tuki (citat):

     I još samo da pitam, kako mogu nekome na ovom forumu poslati privatnu poruku?

Pozdrav, 
PP možeš poslati bez obzira na broj poruka ili status. Ne možeš je poslati jedino ako te je netko blokirao (primatelj ili administrator), ali to je već druga priča. 
Mislio sam ovu uputu poslati kao PP, ali sam se predomislio jer je već bilo nekoliko sličnih upita, pa se nadam da će još netko vidjeti ovu objavu i riješiti nejasnoću. 

Jednostavno, slijedi klikove kako sam ti označio na donjim slikama. 

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Bonus" slika za slučaj nejasnoće kod izbora primatelja  
[You must be registered and logged in to see this image.]

Osim ovoga, poslat ću ti testnu PP, pa se nadam da će sve biti u redu. Oprosti ako sam bio previše detaljan. 

Vuk Đ. (citat):

Tuki (citat):

Evo me opet!
     Čitam gore neke nedoumice u vezi Vida Rodića, pa da budem malo detaljniji.
     Radim u pravosuđu i osobno sam upoznao Vida Rodića, u vrijeme kad je bio predsjednik Općinskog suda u Jastrebarskom. Razgovarao sam s njim. Međutim, nismo bili prijatelji i nikad ga ništa nisam pitao o njegovom eventualnom angažmanu (radu) u JNA. Obzirom na njegovu životnu dob, sada je možda u mirovini.
     Ima samo jedna caka. Ja ne znam da li možda postoje dvije osobe imenom Vid Rodić? Ako postoje, onda ne mogu biti siguran da sam upoznao bivšeg komandanta kasarne u Jastrebarskom, nego nekog drugog Vida Rodića.
     Također čitam gore da je jedno vrijeme komandant kasarne u Jastrebarskom bio Mustafa Tuholjak, sve dok nije "prebjegao". To je vrlo slična priča. Služio sam vojni rok u VP 6719 Čakovec od 15. 09. 1988. do 15. 09. 1989. i u mojoj kasarni bio je (radio) major Mustafa Tuholjak. Bio je pomoćnik komandanta za politički rad. Pa se ja sad pitam, da li je on nakon 15. 09. 1989. iz Čakovca premješten u Jastrebarsko? Malo mi je čudno, jer mi nekako nije sličio na oficira kome bi povjerio kasarnu kao što je bila ona u Jastrebarskom. Ali tko zna?
     Danas u je u Skupštini Varaždinske županije neki Mustafa Tuholjak predstavnik bošnjačke manjine. Može ga se vidjeti i na nekim fotkama. Gotovo da se mogu zakleti da je to on, moj bivši oficir iz kasarne u Čakovcu. Naravno, i on je sada puno stariji, ali gledajući fotke mislim da je to upravo on. Kako su čudni "putevi gospodnji".
     Mogu ja još. Mi, vojnici iz kasarne VP 6719 u Čakovcu u slučaju ozljede ili bolesti morali smo ići u Garnizonsku ambulantu u Varaždin. Još iz civilstva vukao sam jednu ozljedu koljena (nogomet), zbog koje sam imao malo problema u JNA. Ipak, nije bilo problema, sve do pred kraj vojnog roka. Tada sam malo iskrenuo koljeno, pa sam zbog toga dospio na pregled u Garnizonsku ambulantu u Varaždin. Tamo me je obradio vojni liječnik dr Panteleimon Proskura. Neobično ime i prezime, ali i danas imam nalaz koji je napisao i potpisao, sa njegovim štambiljom, pa nisam zaboravio. Danas taj čovjek živi u domu umirovljenika u Varaždinu, u dobi od 90 godina. Nadam se da je još živ.
     Inače, njegov nalaz su kasnije prihvatili i liječnici u Hrvatskoj vojsci pri ocjenjivanju moje zdravstvene sposobnosti za služenje u HV. I danas imam problema s tim koljenom, ali nisam invalid.
     Evo, sada toliko.

Evo ja da doprinesem diskusiji sa malo onoga što znam, postoje dva Rodića vezana za Jastrebarsko, ali samo jedan Vid. Drugi je major Jordan Rodić (moj deda) koji je u Jastrebarskom bio od početka 70-ih pa do '88 kada je pri dostizanju čina potpukovnika premešten u KMT u Zagrebu. Vid je došao u Jastrebarsko tek '90 i stvarno se kasnije bavio pravom. To znam jer su njih dvojica bili dalja familija iz istog mesta.

Evo da odgovorim na tvoj komentar: "Ima jedna caka..." Samo je 1 Vid Rodic i on je bio i K-t kasarne u Jastrebarskom, a kasnije Opcinski Sudac. Mislim da je imao (skoro) zavrsen pravni fakultet kad je 1991 napustio vojnu karijeru. Ja sam bio komandir jedinice veze od 1984-1991 u Jastrebaskom pa to zasigurno znam.
A tako isto znam ta Mustafa Tuholjak nije bio nikad K-t kasarne. I 100% sam siguran da nije postojao ni jedan starjesina sa tim imenom. Nadam se da ovo malo pojasnjava "mutne vode" uzubdlijve nam proslosti. S1101 2132-04022022

goran9030 (citat):

Samo 1 je 101 (citat):

Pozdrav i tebi druze. I veliko ti hvala na super brzom telegramskom odgovoru. Ja mislim da sam i ja bio 11801 (Potporucnik Radio Teleprinterista, imao sam Prvu Teleprintersku klasu i Drugu Radiotelegrafsku) klasu kad sam zavrsio 1984 Va KoV Smer VEZA...   Bas mi je drago da smo uspostavili vezu... Ako mi vezisti necemo ko ce drugi.   Naravno da cu vrlo rado da pogledam i ostale forume, kad dobro istrazim bazu: VP 2465 Jastrebarsko... 
Bilo bi mi drago da cujem gdje si ti dobio svoj 11801... Ja nemam nikakvih problema da ovde stavim broj mog telefona, i email, ali ti veliko hvala na upozorenju jer na zalost ima puno losih prica... Bilo bi mi drago da se javis na moj email: mark.markovicATgmail.com vec znas koja slova da zamijenis sa mankijem... Pa mora malo da znas i da desifriras...  A broj telefona mi je + 416 666 1044 pa moze da me nadjes na Viber ili WhatsApp. I imam i YU Tube kanal: aatv.yyz eto sad smo totalno u vezi kako bi i trebalo da bude... Pozzzzzzz

Pozdrav i tebi još jednom. Oprosti, ali u zadnje vrijeme sam malo manje dolazio na forum iz (nadam se) opravdanih razloga. 
11801 je radiotelegrafista, a ti si vjerojatno imao i 11808 - koliko se sjećam, to bi bio VES radio teleprinteriste. 
Moj VES sam potvrdio u 9030/23 Brioni gdje sam došao upravo na današnji dan 1985. Kurs za KO sam završio u kasarni Premantura u Puli, a puno kasnije sam se ponešto doškolovao i završio karijeru kao komandir voda veze. Ali to je već neka druga priča. 
Memorirat ću tvoj broj telefona, a i ja koristim WA i Viber. 
Možeš li mi dati (može i u PP) više podataka o Vladimiru Jakoboviću? Barem godište i da li je točno iz Đakova ili je iz okolice? Tako ću ga lakše pronaći jer ovdje ima dosta Jakobovića, pa da ne bih zbunjivao ljude

Vladimir Jakobovic, je vjerovatno 1961 godiste (bili smo 37-ma klasa VA Rodova KoV u Beogradu, Banjica. Mislim da je on sada neki direktor nekog poduzeca u Djakovu. Bio sam na njegovoj svadbi, mislim 1984... Mi smo jedan drugog zvali Prilak (neka izvedenica od imena Prijatelj...) Nadam se da ti je broj mog telefona jos u memoriji, pa ga ne ponavljam... 
Razlozi sto si bio na rezimu "radio cutanja" je siguro opravdan i prihvacen. Kad imas vremean odi na moj YouTube Kanal: aatv.yyz tamo moze da me vidis dok pricam o svemu i svacemu a ponekad o tehnologiji i upotrebi tehnologije da nam olaksa svakdnevne zivotne aktivnosti kao sto su Navigacija, voznja, ucenje, itd. 
Jos jedanput ti veliko hvala... Budimo u vezi... Stvarajmo bolji svijet rijec po rijec... S1101 2156-04022022

kolegama "samo 1 je 101" i "goran 9030" - puno hvala

Tuki (citat):

kolegama "samo 1 je 101" i "goran 9030" - puno hvala

Hvala i tebi velioko. Nek si nam ziv, zdrav i sretan. S1101 1113-05022022

Samo 1 je 101 (citat):

Vladimir Jakobovic, je vjerovatno 1961 godiste (bili smo 37-ma klasa VA Rodova KoV u Beogradu, Banjica. Mislim da je on sada neki direktor nekog poduzeca u Djakovu. Bio sam na njegovoj svadbi, mislim 1984... Mi smo jedan drugog zvali Prilak (neka izvedenica od imena Prijatelj...) Nadam se da ti je broj mog telefona jos u memoriji, pa ga ne ponavljam... 
Razlozi sto si bio na rezimu "radio cutanja" je siguro opravdan i prihvacen. Kad imas vremean odi na moj YouTube Kanal: aatv.yyz tamo moze da me vidis dok pricam o svemu i svacemu a ponekad o tehnologiji i upotrebi tehnologije da nam olaksa svakdnevne zivotne aktivnosti kao sto su Navigacija, voznja, ucenje, itd. 
Jos jedanput ti veliko hvala... Budimo u vezi... Stvarajmo bolji svijet rijec po rijec... S1101 2156-04022022

Nema problema, potražit ću ga ovih dana. Mislim da znam o kome se radi. Imao je neki obrt u vezi električnih instalacija ili slično. 
Javit ću ti što sam postigao. A tvoj broj sam memorirao, tako da nemaš brige.

goran9030 (citat):

Samo 1 je 101 (citat):

Vladimir Jakobovic, je vjerovatno 1961 godiste (bili smo 37-ma klasa VA Rodova KoV u Beogradu, Banjica. Mislim da je on sada neki direktor nekog poduzeca u Djakovu. Bio sam na njegovoj svadbi, mislim 1984... Mi smo jedan drugog zvali Prilak (neka izvedenica od imena Prijatelj...) Nadam se da ti je broj mog telefona jos u memoriji, pa ga ne ponavljam... 
Razlozi sto si bio na rezimu "radio cutanja" je siguro opravdan i prihvacen. Kad imas vremean odi na moj YouTube Kanal: aatv.yyz tamo moze da me vidis dok pricam o svemu i svacemu a ponekad o tehnologiji i upotrebi tehnologije da nam olaksa svakdnevne zivotne aktivnosti kao sto su Navigacija, voznja, ucenje, itd. 
Jos jedanput ti veliko hvala... Budimo u vezi... Stvarajmo bolji svijet rijec po rijec... S1101 2156-04022022

Nema problema, potražit ću ga ovih dana. Mislim da znam o kome se radi. Imao je neki obrt u vezi električnih instalacija ili slično. 
Javit ću ti što sam postigao. A tvoj broj sam memorirao, tako da nemaš brige.

Bravo Majstore... To je brzina komunikacije, nema zafrkancije... Ako nadjes mog Prilka pozdravi ga i daj mu moj broj telefona da me doda na WhatsApp ili Vibera... 
Ne moras da zuris... Znam kako je, svi imamo i druge aktivnosti osim putovanja kroz sjecanja i uspomene... S1010 1956-05022022