Jastrebarsko VP 2465

Prijatelju moj, ni sam ne znaš koliko me obraduje tvoja poruka. 
Otvaram ovu poštu stalno ne bi li ugledao da li ima komentara. Evo sad mi se posrećilo
Bravo kako se sećaš za Softu, jeste tako mu je bio nadimak. On mi je bio maltene najbolji drug. 
I mene si sad poznao, kad si malo bolje vratio film. 
Vule nas je gotivio, u pravu si. Ako ga vidiš kojim slučajem, reci mu da uđe malo na FB, pa neka mi odgovori na poziv koji sam mu poslao. Imao bih šta da ga pitam. Bio je faca.
Sećam se te uzbune, ali ne mogu da se setim tih prenosa print traka. To sa Kosovom je negde čini mi se bilo u periodu mart 1989, ako se ne varam. 
Kažem ti, imam još slika. 
A nemaš sliku iz tog perioda da se podsetim. Ne mora da je iz vojske, čisto da te se setim kako si izgledao, garant bih se setio odmah.
Evo sad ću staviti još koju sliku. Imam dve s orkestrom kad smo išli s visokim oficirima čini mi se na Kozaru. Pogledaj jednog onižeg potpukovnika, pa mi reci o kome se radi. Siguran sam da je iz naše kasarne. Na slici se vidi i Sinđa, prepoznaćeš ga ako malo bolje pogledaš.

Ovako Dare,Sinđu i tebe  sam prepoznao još na prvoj slici,što se tiče potpukovnika  mislim da je u pitanju ppuk Trajkovski,pušio je ko smuk. Mislim da je bio načelnik za operativne poslove i pozadinu.Ako se nevaram u prvom momentu kad je Popov izvršio samoubistvo,on je bio vd komandanta brigade,a onda je tu ulogu preuzeo Vid Rodić.
Neznam gde ste bili ,ali ovo definitivno nije spomenik na Kozari,ono što ti još mogu reći da mi se čini da je  najkrupniji lik na ove dve slike stariji vodnik Đenadić poznatiji kao Đenka.On i Gimi su momcima iz MČ ostali u posebnom sećanju.Žao mi je zbog Dunje, da je živ mogao bi ti to potvrditi.Ovu drugu dvojicu oficira nemogu da prepoznam,vejrovatno neko iz doma JNA.sliku čim nađem šaljem,a važi se i ovo za Vuleta.Što se tiče slika iz kasarne niste se vi uzalud zvali rod veze hehehe .

Hahahaha, e dobar si.
Nisam bio siguran da li je Kozara, ali kad ti kažeš, onda je to to
Trebalo bi ovog leta da idem u ZG kod rođaka moje žene, pa ćemo proučiti sliku, da vidimo gde je to moglo biti slikano. Obećao mi je da će me voditi u Jasku, da osvežim sećanja :D. E onda ću ti preneti impresije, posle 27 godina.
Nego, ne odgovorih ti za Softu. Nemam kontakt ni sa kim iz vojske, a žarko bih želeo da se čujem i vidim s nekim od naših saboraca. Evo pokušavam da pronađem bilo kakav kontakt na netu sa Softom, ukucavam njegovo i imena ostalih kojih se sećam, ali slaba vajda. Kao da su u zemlju propali. Jedino sam Vulina našao, ali on mi još nije odgovorio. Sledeću sliku koju ću ti poslati je sa njim, ispred ulaznih vrata u tel. centralu. Sada sam na poslu pa nemam na kompjuteru skenirane slike, ali večeras kad budem na miru seo kod kuće, šaljem ti .
Trajkovski znači, opasan onako mali, pokunjen...Đenka je ogroman, kao šifonjer! Šta li je sa svim tim ljudima?
Gimi - Agim Maljoku je onako na prvi pogled delovao zastrašujuće. Imao je onu facu kao Viktor Juščenko posle trovanja. Ali je bio čovek na mestu.
Sećam se da kad je ćale došao autom po mene kada sam se skidao, u septembru 89, mislim da je bio 18. ili 19. sep. on je bio dežuran na prijavnici.
Ne znam zašto, ali me je cenio kao vojnika i čoveka iako nije bio oficir zadužen za vezu.
Onako je stajao uspravno, bio je sunčan dan, i rekao je mom ćaletu kako sam bio dobar vojnik, nahvalio me je, a meni je od srca pružio ruku. Vidiš, taj trenutak nikad nisam i neću zaboraviti. Zaboravio sam mnogo toga od vojske, ali to ne.
Ne smatram sebe nekim izuzetnim vojnikom u ono vreme, ali sam bio pošten i činio sam vojnicima koliko i kad god sam mogao. Verovatno je Agim to primetio.
Jer, ja sam vojnicima s centrale zvao kuću iako je to bilo zabranjeno, rizikovao sam, ali sam bio pun razumevanja. Nije mi bilo bitno da li je iz moje ili iz druge čete.
Radio sam na zahvalnom mestu, pa sam imao i dobra poznanstva. Dobra hrana, tuširanje u nekom objektu preko puta centrale. Neka mala kućica sećam se, sa finom tuš kabinom.
To je obezbeđivao jedan vojnik iz BG, ako se ne varam, ali čemu je služila sad da me ubiješ ne mogu da se setim. Sigurno za neke više oficire. S njim sam bio u odličnim odnosima, pa me je puštao da se istuširam kad god sam hteo.
Vid Rodić, da li je to jedan visok prosedi tip? Pročitao sam da je posle rata bio sudija u Jastrebarskom. Ne znam da li je to tačna informacija.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo jedne sa Vulinom ispred tel. centrale. 
Bio je faca, opušten i pravi zavodnik.
Ko jedini nosi cipele na ovoj slici od vojnika?

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ekipa sa centrale. Sede Hodžić i Šehić, stoje Softić i Cukanić.

E svaka ti čast gene za slike.Zavidim ti na svakoj,ja svoje tražim ,ali kao da su u zemlju propale,ali neodustajem.Da ti odgovorim na par stavki.
Rodić jeste bio suvunjav,visok i sed.Gde je završio posle ne znam,znam da je u vreme frke u kasarni bio na bolovanju i da se nije vratio u nju dok god je bila frka.Tale je sa ostalima komandovao sve do izvlačenja u Srbiju.Generalno ne zamjerim nikom od tih oficira,svako je imao neku svoju priču i muku(Neki su bili iz mješovitih brakova,neki u mješ. brakovima,neko se nije snašao u vremenu i prostoru,a neki jednostavno nisu bili za taj poziv).
Spomenik kraj kojeg si se slikao se nalazi na Petrovoj gori,podignut je kao znak sjećanja na partizansku ratnu bolnicu kao i borce tog kraja.Ujako lošem je stanju,čak ima slika sa identičnog mjesta gde si se i ti slikao.
Ovo za cipele sam primjetio i na predhodnim slikama,(nema šta ,ko zna zna ) .Vule je uvjek bio faca,a i ova poza mu je dobra,ka da kaže :"Ko ja se sliko, ma jok,  mangupi me uhvatili na foru,a ja sam tu po službenoj dužnosti da pazim na rad,red i disciplinu.aaaaa!

Miki,
Bravo za Petrovu goru i spomenik .
Video sam slike na netu. Tužno je gledati kako je nekada sjajan spomen park totalno očerupan i zapušten. Dokaz koliko svi cenimo svoju prošlost i kulturu.
Nerđajuće oplate sa spomenika su poskidane i odnesene, a sve što je krasilo unutrašnjost je pokradeno.
Grehota, ali valjda će se naći neko da i to obnovi.
Inače, pogled sa vrha spomenika na celu goru je nestvaran.

Mislim da sada posle tvoje potvrde, tačno znam kako je izgledao Vid Rodić.
U pravu si skroz što ne zameraš bilo kome u onoj situaciji.
Analiza koju si dao je 100 % ispravna. Jeste da je vojnički poziv za oficira svetinja, ali u onom vrtlogu se nije znalo šta će biti i ko je s kim.
Šta je od Rodića realno trebalo očekivati, da ostane u kasarni i puca na svoj narod?
Isto tako, samo u obrnutim ulogama su se našli i pripadnici JNA koji su ostali u kasarnama, jednostavno nemajući kud. Svako je verovao u ispravnost svojih postupaka i svako je vodio svoju bitku.
Šteta što je do svega toga uopšte i došlo, jer bili smo snažna i dobro organizovana vojska, a o žrtvama da i ne pričam.
Slike su sada od neprocenjive vrednosti. Nisam ni bio svestan koliko će mi značiti posle četvrt veka u totalno drugačijim okolnostima.
Šaljem ti uskoro još .

Evo još malo anegdota iz tih dobrih dana.
Ekipa oficira i podoficira iz  MČ važila je za opasnu ekipu.Sve po PS,pa i malo više.Bilo je poznato da je na početku vojnog roka najviše momaka iz MČ  bilo vraćeno kući na 2 godine odgode.To me su predhodili odlasci u ZG na psihijatrijski pregled i bilo kakav pokušaj foliranje ili mangupisanja su rigorozno kažnjavani.Gimi je bio strah i trepet,njegova je bila poslednja,džudista(pričalo se da je otresao nekog nadređenog i za to izgubio čin).Kod nas je stigao iz Pivke ili Vrhnjike.Đenka je pokušavao da ga kopira ,ali nije mu bio ni blizu,vojska se najviše žalila na njega.
Knez je bio streptomicin za mangupe iz velikih gradova i filozofe.Nadmudrivao se sa njima,znao je da kupi foru od mudrova,ali i da zavuče momački,tako da su ga respektovali.I na kraju str.vodnik Ljuić(mislim da se tako prezivao).
Lik sitnije građe,ali žilav, vječito nasmejan.On je bio zadužen za pješadijski i kondicioni dio.Zlo je bilo što je lik bio armijski prvak(ili se takmičio) u vojničkom višeboju tako da je obuku koristio za pripreme za takmičenja.Mangupi su mi pričali da su pokušavali da zabušavaju,ali čovjek se samo smješka i komanduje za mnom .Mislim da su on i Knez bili  uigran tandem ,ali nema dokaza za to.U svakom slučaju pored izviđača momci iz Mč su sasvim sigurno bili fizički najspremnija ekipa.Evo anegdote sa Gimijem kojoj sam prisustvovao.
Početak je jeseni 1989,i počinje skidanje septembarske klase vojnika.Na pisti postrojena MČ i među njima 4 civila.Gimi drži prikladan govor tipa.Danas iz naše čete odlaze vojnici ...,želimo im uspješan povratak kući itd.Naređuje im da istupe iz stroja,a što oni i  čine ,srdačno se pozdravljaju,a onda ih šalje na prijavnicu.Četi naređuje mirno i strojevim korakom prema učionici(Centralna zgrada).Svi su zbunjeni,ali se komanda izvršava bez pogovora(u pitanju su džobme,a ne gušteri).Ova četvorica dolaze do prijavnice i okreću se,još uvjek nevjerujući da im neće dozvoliti da se pozdrave sa drugarima.Vidi se nevjerica,bjes i tuga(da pogled može da ubije Gimi bi bio izrešetan u tom trenutku).Iznenada kada je četa bila na pola svoje dužine,a paralelno sa kapijom,čuje se komanda:Četa stoj,nadesno!Za drugove koji nas danas napuštaju, jedan vojnički pozdrav sa triput Zdravo.Mislim da kao nikad do tada  u toku vojnog roka ruknule je iz sviju njih ZDRAVO,ZDRAVO,ZDRAVO!Tada Gimi reče:Nije valjda da se nećete pozdraviti sa drugarima,ko zna da li ćete se i kada ponovo sresti.Nasta trka,oduševljenje,grljenje.Da su mogli u toku obuke ubili bi ga ko zeca,na kraju kada su se skidali iz vojske,krali su njegove slike iz stražare za uspomenu.To su bili dani suze,smjeh i znoj!

Е да знаш да је било анегдота, и то подоста. 
Гими је стварно уливао страхопоштовање, заборавио сам да је био џудиста. А тако је некако и био грађен, стамен.
Ова твоја симпатична прича о њему и војницима џомбама довољно говори о његовом карактеру.
Шта ли је с тим човеком?? Живо ме занима.
Него, не знам како да ступим у контакт са Софтом. На полеђини једне фотографије (на слици смо само он и ја) стоји његов потпис и кратка посвета. 
Толико смо били блиски, а ето, после војске се никад више нисмо ни чули, ни видели.
Ја покушавам да га некако пронађем преко интернета, али безуспешно. Знам да је живео у Пљевљима, али некако предосећам да би сад могао да буде негде на Западу.
И оног Аднана, не сећам му се презимена, а да се сећам било би ми неупоредиво лакше да га тражим, и њега тражим по нету. 
Памтим га као паметног и доброг момка из Мостара. 
Свирао је одлично гитару, а пошто сам је и ја свирао, добро смо се разумели. 
Он је свако јутро одржавао везу у пинцгауеру иза наше зграде. 
Видећеш га на слици коју ћу сад поставити. 
Сад из ове перспективе размишљам и видим колико сам погрешио што нисам одржао контакте са неким људима, али ко је у оно време младости размишљао на тај начин. 
Постао сам тежак носталгичар, па ми то тешко пада .
Кад смо већ помињали Вида Родића, ја мислим да он у наше време војновања није имао чин потпуковника, већ да је био мајор. У то сам уствари 99,9 % сигуран. 
Мало је било потпуковника у Јаски, свега пар, на прсте да их избројиш. 
Пуковника није било ниједног. Можда је покојни Попов постао пуковник после нашег одласка, али не знам тачно.
Сећам се да је једном дошао у касарну неки пуковник, вршио неку смотру.
Био је ниског раста, пунији, али опасан. 
Стајао је испред нашег строја и поставио је неко питање једном војнику који је знао одговор.
Овај га је истог тренутка, без имало оклевања наградио тако што је наредио официрима да му дају пар дана наградног одсуства. 
Ја сам мислио да ће ови као случајно да забораве на ту награду чим овај окрене леђа, али авај. Доби наш везиста наградно без много труда и оде кући, али заслужено. Могли су само да му завиде.
Тај је пуковник дошао из Загреба чини ми се и био је сав некако нарогушен.
Зато су и цвикали официри, а ми опет били помало и задовољни кад неко њима стане на жуљ.
Исправи ме ако грешим за Родића у вези његовог чина.
Полако сећања навиру, што више причамо. Сетићемо се верујем још много тога...

На слици стоје Савић (лево) и Аднан (десно), а седимо Стојадин Колаковић (десно) и ја.

POZDRAV SVMA JA SAM BIO JA SAM SLUZIO U JASKI 80 /81  VOZAC TENKA  KOMANDIR CETE BOI JE SRBULOVIC ZLATIMIR .ZVALI SMO GA KAPETAN [ mikula mali] KOMANDANT VODA PORUCNIK LUKIC LJUBOMIR

Dare,za Rodića si bio u pravu,u naše vrijeme je bio major i mislim da je bio zadužen za oprativne poslove.Inače pored Taleta,Popova i Trajkovskog mislim da je još samo čin ppuk imao ppuk Surla Petar(mislim da mu je to ime),a on je bio načelnik bezbjednosti zajedno sa zastavnikom Ivetićem.
Što se tiče Gimija neznam gdje je završio mada znam da je kružila priča u ono vrijeme da se izuzetno korektno ponjeo prema bivšim kolegama(ma šta to značilo) i mislim da je  napusti vojsku i završio u inostranstvu.To ti je ona moja varijanta kako se ko snašao u vremenu i prostoru.Sjećam se kapetana Stankovića(komandir na strelama 1-2.Dve ili tri godine su bili najbolji na gađanjima u V armijskoj oblasti(nije mala stvar),i čovjek odluči da napusti vojsku,navodno se ženio nekom talijankom,pa je bilo ili ili.Takođe se sjećam kapetana Lešnik Bojana radio kao operativac u komandi,zajebant svoje vrste.
I on je napustio aktivnu službu.Cijelo vrijeme smo zezali jedan drugoga,on mene sa :Umrjećeš fazan znaš kad ćeš kući NIKAD itd.Jednom prilikom u kasarnu je došao nekakav general major(mislim da je bio komandant kasarne prije Popova),a u to vrijeme je bio komandatnt u školskom centru Petar Drapšin u BL.Zovne mene šef i kaže generalu ovaj ti je iz BL.Pita mene general jesam li baš iz BL ili možda iz nekog prigradskog mjesta (Laktaši,Čelinac).Ja mu objasnim da stanujem u to vrijeme preko puta školskog centra u naselju Borik.Pita me on da li znam ušiti dugme ,ja potvrdim,a on mi dade bluzu da odradim to.Ja izlazim iz kancelarije,i baš tad naiđe Lešnik i reče gde si fazan kad se skidaš.
JA ga pitam,jel kapetane koliko si ti u vojsci,čini mi se da je odgovorio 8 god. što pitaš?Ja držim onu bluzu prebačenu preko ramena i vidi se onaj generalski čin.Ma reko ništa onako,ti guliš 8 god. da postaneš kapetan,a ja ušao kao fazan ,a izašao kao general ,zar nije to posao i ko je sad veći fazan.
On se nasmija onako pomalo kiselo,pomalo mangupski i reče :Dobar si mali .Dobro došao na forum Goce,imao sam dosta prijatelja iz Kavadaraca,Đevđelije i Bitole ,ali su se kontakti pogubili,a sa njima i imena.Nezna da li je bilo u tvije vrijeme ,ali zna da su ovog mog gentosa na početku stalno zezali sa :Makedonče šo sakas?,pa jedno 100 puta su ponavljali isto,dok njemu nije dosadilo,pa upita jednog koji je bio najdosadiji.Znaš šo sakam',a ovaj se iskezio pa reče :Šo sakaš?Na kur da mi skakaš!Svi su popadali od smjeha,ali ga više nikad niko nije upitao: Makedonče šo sakaš?

DA DA , BILO JE DOSTA ZAJEBANCIJA  ,ALI I BILO JE I VELIKO DRUGARSTVO JA SAM NA FB PRONASO SKORO SVE MOJE DRUGOVE IZ JASKE TRAZIM JOS  .JA SAM DVA PUTA BIO NA SLUNJ NA PODVODNOJ U ZAGREBU STVARNO JE BILO INTRESNO

Hahahaha,

E stvarno ti je dobra ova sa generalskom uniformom i zašivanjem dugmeta. 
Kapetana si zeznuo maksimalno 
Šta kaže, znaš kad ćeš da se skineš - nikad! Hehehehe, naišao na minu.
A i Makedonac, hahaha. Dojadilo više čoveku, pa im je doskočio na finjaka.

Za Rodića sam znači bio u pravu kad sam rekao da je u to vreme bio major.
A ti gene dobro pamtiš imena.
Petar Surla, da. Sećam ga se kao normalnog i nenametljivog čoveka, iako je imao visok čin.
Često sam ga povezivao preko centrale pa ga dobro pamtim. Mislim da je bio punačak tip.
Bezbednjaci, on i Ivetić.
Ivetić se nekako više isticao od Surle.
A vojska je, kao što to obično biva sa tim službama, uvek pomalo zazirala od bezbednjaka, što nije ni čudo.
Znači Gimi se korektno poneo prema kolegama kad je zagustilo. Svaka mu čast. Manje od njega nisam ni očekivao.
Dobro je ako je stvarno otišao u inostranstvo, spasao se od ludnice koja je zahvatila celu zemlju.

Zanimljivo je kako  sa nekim provedeš dosta vremena, a ko da je prošao pored tebe i nesjetiš ga se,a neko ti sa dva tri gega ostane u vječnom sjećanju.Kad pomenu Surlu,dobro si ga opisao,a Ivetića sam zvao Čarls Bronson (takav lik).Znao je biti zeznut,ali  i da stane na stranu vojnika.Sjećam se jednog ručka,vojska stoji na liniji za podjelu klope,kad prilazi str.vodnik Nedeljković(facko) i nešto riba vojnike.Da je to trajalo kratko mislim da se Ivke ne bi ni umješao,ali pošto je u tom trenutku i on jeo vjerovatno mu je zasmetala ta galama i zvocanje bez razloga.
Ustane ti zaćo pa kad je dreknuo na vodnika:Vodniče šta radiš tu,ko ti je dozvolio da maltretiraš vojsku,je li tvoje da praviš red i disciplinu ili dežurnog oficira,da mi se javiš za 20 minuta u kancelariji na raport.U trpezariji muk,vojska se smješka iz prikrajka,vodnik se pogubio i izađe napolje.Od tog dana  respekt vojske prema  Ivketu je porastao mada su ga se kao bezbjednjaka klonuli.Sve ove anegdote pričam ne iz želje da nekog omalovažim ili ismijavam.
Više mi je želja da se podsjetimo tih dana i ljudi,bilo je maltretiranja,ali je bilo i ljudskih i roditeljskih postupaka i savjeta.Znali su da driblaju vojsku,ali i kad zatreba stanu u njihovu odbranu. 8)Isto je važilo i za obične vojnike,ako si laf svi su te gotivili i kad ti ne ide u nekom trenutku nađu se pri ruci,a ako si  lufter i ufuran negine ti ćebovanjeili motori.Sjećate li se toga.Mladi ljudi su se jednostavno morali osloniti jedni na druge(jedino ako nisi služio u svom gradu),i na te oficire,i na taj način postajali samostalniji i jači na određen način.Zato se i služenje vojnog roka zvalo škola života.

miki69 (citat):

(jedino ako nisi služio u svom gradu)

 Kaj je  kdo služil JLA v domačem kraju? V mojem času nisi imel najmanjšo šanso, da bi služil doma. Redki, zelo redki z vezami, so služili v Sloveniji, to ja, doma pa niti slučajno. Večina nas pa je služila vojaški rok v kraju, ki je bil v povprečju oddaljen vsaj 500 km, jaz n. pr. sem bil v Nišu, to je okoli 800 km od doma. In s prometnimi vezami v letu 1970 sem potreboval skoraj dva dni, da sem prišel domov. Sicer pa sem med služenjem bil doma samo enkrat.

Svaka čast prijatelju,većina nas je tako i služila vojni rok,i na taj se način kalila,međutim bilo je i likova koji su  služili recimo ŠRO u Banja luci,Zadru ,Beogradu ili Zagrebu, a iz tih je gradova ili okoline,pa je svaki vikend bio kući,isto je važilo i za redovnu vojsku.Završi obuku za vozača u Požegi,Kraljevu ili BL,pa poslje 3 mjeseca prekomanda u ZG,BG i druge veće gradove  odakle su i dolazili.Vjerujem da u tvoje vrijeme možda nije bilo tako,ali ja sam odrastao pored pitomaca i vojnika u BL i znam šta pričam.
Mada ono o čemu sam ja pričao se odnosilo na običnu vojsku bez štele,mada znam i momke koji su imali te privilegije,ali su znali gentosa povesti sa sobom,dati mu svoju civilku,pa u život bar jednu noć,ili varijanta kad gentos ima švecu,pa ti ona prijavi posjetu samo da možeš imati prenoćište ili izlazak u grad, mada među vama nema ništa. . O tom ljudstvu i životu sam pričao,kad smo bili oslonjeni samo jedni na druge bez obzira iz koje sredine ili djela Juge dolazili.

Jeste gene, bilo je svakakvih slučajeva. Pa ja znam likove koji su služili u neposrednoj blizini Beograda. Doduše neki od njih su služili u auto jedinici pa su posle obuke dobili prekomandu Bogu iza leđa.
Slovenaca je bilo u Jaski podosta. To se na neki način može smatrati domaćim krajem, jer je Slovenija prilično blizu. Ja sam prvi put u maju otišao na redovno odsustvo, a koliko se sećam, u Jaski prvih šest meseci nisi ni mogao da pomisliš da pitaš, a kamoli da dobiješ redovno odsustvo.
Kod nas je u četi bio jedan vojnik iz Zagreba, čovek završio prava. Posle je čini mi se došao još jedan, tako da...u pravu si kad tvrdiš da je bilo i nameštaljki. Ali toga je bilo neuporedivo manje od regularnog.

Bar ti Dare znaš o čemu pričam,a vjerovatno bi još neko mogao da potvrdi ovu moju priču,i ja sam negdje u junu ili julu prvi put otišao kući.A dođe proljeće, svi stojimo na pisti za spuštanje zastave u 7 naveče,onaj poseban miris u zraku,a ja pomislim kako baš u tom trenutku kod mene u  BL korzo u parkiću i gospodskoj ulici pun djevojaka(ko je bio u BL zna o čemu pričam),pa da ne poludiš.Srećom onda na scenu stupaju drugovi iz veze. ha ha ha.

Ništa bez veze .
E Miki, kada se samo setim večernje trube, spuštanja zastave i raznih misli koje su mi tada prolazile kroz glavu o tome šta li u tom trenutku rade sve one devojke koje sam znao, drugovi koji su ostali u BG... Hvatala me je dosta nostalgija, naročito na početku.
Ali opet mi je milija bila truba u 19h od one u 5 ujutru . I dan danas pamtim, kao da je juče bilo, onu čuvenu izgovorenu iz sve snage - "Ustaj vojsko". Hehehehe, namerno se dežurni razdere, a ti sad gledaj kako ćeš i šta ćeš.
Ostala mi je u glavi ta jutarnja melodija trube, ali se večernje ne mogu setiti. Čini mi se da je bila u sporijem tempu. Verovatno može da se nađe na internetu, da se čuje. 
E bila su to vremena...

Darex (citat):

Ostala mi je u glavi ta jutarnja melodija trube, ali se večernje ne mogu setiti. Čini mi se da je bila u sporijem tempu. Verovatno može da se nađe na internetu, da se čuje. 
E bila su to vremena...

Pozdrav druže Darex.Imaš na platformi KANTINA temu ,,TRUBNI ZNACI,,i na stranici 2 sve melodije koje si slušao u JNA.Uživaj u slušanju

Hvala ti druže Semsudine na dragocenoj informaciji.
Veliki pozdrav iz BG!

Pošto na oglasnoj tabli nema garnizon Ogulin pitam se imali ko da je služio JNA u Ogulin VP 6026-1 1980. god.

Ako ćeš negde pronaći svoje drugove iz vojske, onda ćeš to učiniti ovde.
Puno sreće...

šapka (citat):

Pošto na oglasnoj tabli nema garnizon Ogulin pitam se imali ko da je služio JNA u Ogulin VP 6026-1 1980. god.

Šapka, otvori temu "Ogulin VP 6026-1 1980."
(Na podforum Hrvatska, pa na NEWTOPIC*".)

Administracija ne otvara teme, već sami forumaši.

Miki,
Moram da ti ispričam jednu smešnu situaciju u kojoj sam se našao jednom prilikom.
Pošto sam radio na tel. centrali, često sam slušao lokalni radio.
Bilo je tu raznih radio stanica, pogotovu onih iz Zagreba i okoline.
Ne sećam se sad tačno, koja radio stanica je emitovala dobru muziku, da li Zagrebačka ili lokalna, ali znam da sam je stalno slušao sa posebnom pažnjom, a bila je i veoma popularna u to vreme.
Pošto sam i svirao gitaru u vojnom orkestru, normalno je da me je muzika zanimala malo više nego običnog čoveka.
I tako jedne večeri, slušam ja tu radio emisiju sa uključenjima uživo.
Svako je mogao da se javi i da naruči pesmu koju želi.
Okrenem ja preko centrale radio stanicu u nadi da ću možda i uspeti da ih dobijem, i tako i bude.
Javi se voditeljka simpatičnog glasa i mi malo popričamo.
Pita me naposletku koju pesmu bih poželeo da puste i ja, sećam se kao da je juče bilo, kažem pesma "Don't worry baby" od grupe Los Lobos. Početak je u rok stilu, pa sam je zato i izabrao.
I puste oni moju želju na radiju, a ja sav srećan zbog toga.
Prođe nekoliko dana, i dođe kod mene u centralu vodnik prve klase Zoran Balaban.
Pričamo malo neobavezno i on me pita da li volim da slušam muziku.
Ja ne sluteći ništa odgovorim sa da.
Onda me pita koju vrstu muzike volim.
Ja mu odgovorim da volim u principu sve vrste, ali ne i sve stvari u svakoj od vrsta.
Dalje on konstatuje - Vidim razumeš se u muziku i razme muzičke pravce.
A ja pun sebe, zadovoljan što je uvideo jedan od mojih nespornih kvaliteta, rastem kao kvasac.
A onda me on odjednom menjajući izraz lica, polu ljutito upita - A je l' voliš da naručuješ pesme na radiju??!!
Auuu, shvatim ja odmah da je vrag odneo šalu, i brže bolje mu odgovorim da ne znam o čemu se radi, zašto me to pita, praveći se nevešt.
Vidim ja da mi on ne veruje, ali šta ću, držim se svoje priče pa nek' bude šta bude.
I ništa specijalno nije ni bilo
Pazi kad mi je provalio glas preko radija.
Ode on ljutit, ali verovatno i zadovoljan što je eto, on provalio šta se radi na centrali u slobodno vreme. Ipak je to vojska, nema zajebancije...hehehe

A kad danas razmisljam o tome, deluje mi smešno, zar nije imao druga posla nego da mi prebacuje nešto što je bilo više simpatično nego loše. A s`druge strane, shvatam da mu je to bilo u opisu posla, da sve radi po PS-u.

Posle toga sam izbegavao da se uključujem direktno u program uživo, ali sam naravno i dalje pratio i slušao tu emisiju. Kako li se zvala ta stanica, ko će ga sad znati. Ali bila je dosta poznata.

Mi septembarci smo postali dzombe kada je došlo proleće, pa su nam proradila utihnula čula sa dolaskom lepog vremena i cvetanjem i olistavanjem biljaka. Tada je sve bilo još lepše uz dobru i kvalitetnu muziku sa radija, pa i ne čudi moj potez koji je nailazio na odobravanje vojske, ali ne i određenih starešina .

ahhh moram priznati da je neko bio brz-krivo mi je što si nisam negdje prekopirao prijašnji komentar pa da imam barem sebe radi-krivo mi je što je sve obrisano pa drugi nemogu dati svoj komentar i da kao ljudi uskladimo neke stvari
naravno da nisam imao nikakve loše namjere i da je netko bolje pročitao tekst vidio bi da i je tako ali očito je nekom prst bio brži od pameti
bio je i jedan klip u kojem se vide stradanja bivših članova JNA koji za to nisu krivi a mislim da bi isti pomogao nekim članovima da se možda prisjete nekih "drugara" iz jna al kad ste odlučili obrisat niš od toga
neću niš ponovno pisati pa de nebi opet nešto brisali...hvala na pažnji

neda mi vrag mira pa moram komentirati-
ono što me strašno podsjeća na stari režim i rukovodeći kadar u njemu (istina neki bi i danas da je tako, ali prošla su ta vremena)
nesviđa mi se uopće ona konstatacija u pravilima da moraš sve davati na cenzuru administratorima i moderatorima koji ujedno i odlučuju šta od teksta i ostalih stvari smije ostati pa ti onda obrišu sve što si se trudio napisati
apsolutno podržavam da nema vrijeđanja psovanja i sl.-bez toga nebi bilo foruma jer bi brzo bilo svađe i raspada sistema
eto ja sam se pola sata trudio neš napisati i spominjao neka imena iz bivših vremena u jaski ali se tu našlo neš što se nije svidjelo administraciji pa je sve obrisano a time su neki vj. i uskraćeni za neke sitne detalje iz jna jaskanske prošlosti
toliko za sada od mene (ako me ne obrišu)

eto da ne ispadne da samo kritiziram
koliko mi je poznato dio omb je išao u sloveniju i tu su izgleda raketirani od strane jna zrakoplova (neprovjerena informacija)a dio je napadnut od strane teritorijalaca pa su neki poginuli (makedonac) koji je spavao iznad mene, mislim da je jedan pp maldi također poginuo , a dakić (tada bio major-komandir bataljuna) navadno stradao u tenkovskoj koloni koja je bila napadnuta također od strane teritorijalaca i islim da je bio pogođen u glavu kako je netko već napisao.
inače komandir čete je bio spominjani poručnik novaković zvani švabo (vjerojatno je je bio plav pirgav) i mislim da je bio dobar čovjek koji je podržavao ideale jna i sfrj
zapovjednik voda mi je jedno vrijeme čak vio strain đenedić( nemam dobro mišljenje o njemu) zvani đenka koji je pred gužvu otišao u zagreb u vojnu policiju što mu je valjda bio napredak u karijeri
koliko mi je poznato izviđači su išli na plitvice vjerojatno kao tampon zona i tako od transportera se navodno poloa nije vratilo što zbog uništenja što zbog neispravnosti
volio bih kad bi se tu javio netko tko je u jaski bio poslije 04. mjeseca 1991 jer bi taj definitivno bio bolje upućen
mi smo bili smješteni na drugom katu te velike zgrade s desne strane , a u prizemlju je bio mad ako se ne varam gore lijeva strane oklopna mehanizacija i pješadija a desno tenkisti i tako oba kata
transporteri na stajanci u drugom dvorištu i tu je bilo ribanje naoružanja, od škorpiona, ap, puškomitraljeza pamova, bestrzajaca -sve što smo dužili
sjećam se da se pred moj odlazak u noći pod uzbunom odlazilo vanu park, svjetla na tenkovima popaljena, kamijoni iz onog skladišta u šumi van naselja dovozili municiju i granate-punilo se u tenkove-svaka kutija oko 50 kg u svakoj granata i punjenje i tako tko zan koliko (punile se 84-e)
nikom nije bilo svejedno, pa ni meni, ali eto za sad stajem tu da vidim jesam neš krivo napisao...

Interesantni podaci za nas koji smo služili nešto ranije u Jaski.
Pretpostavljam iz tvog teksta da si ti bio martovska klasa, ispravi me ako grešim.
Što se tiče Slovenije, sve što si napisao je manje - više tačno, a može se i proveriti na internetu. Dakić je bio teško ranjen, ali je ostao živ.
Mora da ti je bilo teško posle pogibije Makedonca koji je spavao iznad tebe, ako je zaista tačna informacija. Tužno je što se sve to izdešavalo i što je došlo do pogibije i ranjavanja, a još tužnije ako si nekoga i lično poznavao.
Možda će se i javiti neko ko je služio u Jaski sve do odlaska vojske, u novembru 1991. god. Takav bi nam bio dragocen u vezi informacija o tome šta se sve događalo pred napuštanje kasarne.
Inače, koliko vidim, već se pred tvoj odlazak pretpostavljalo šta će se desiti, pa je vojska noću prenosila naoružanje iz skladišta Murat u kasarnu.
Prvi put čujem da su se izviđači vratili s Plitvica desetkovani što se tiče transportera.
Velika zgrada s desne strane o kojoj pričaš, da li misliš na objekat gledano od prijavnice ili iz pravca bine?

bestrzajac2 (citat):

neda mi vrag mira pa moram komentirati-
ono što me strašno podsjeća na stari režim i rukovodeći kadar u njemu (istina neki bi i danas da je tako, ali prošla su ta vremena)
nesviđa mi se uopće ona konstatacija u pravilima da moraš sve davati na cenzuru administratorima i moderatorima koji ujedno i odlučuju šta od teksta i ostalih stvari smije ostati pa ti onda obrišu sve što si se trudio napisati
apsolutno podržavam da nema vrijeđanja psovanja i sl.-bez toga nebi bilo foruma jer bi brzo bilo svađe i raspada sistema
eto ja sam se pola sata trudio neš napisati i spominjao neka imena iz bivših vremena u jaski ali se tu našlo neš što se nije svidjelo administraciji pa je sve obrisano a time su neki vj. i uskraćeni za neke sitne detalje iz jna jaskanske prošlosti
toliko za sada od mene (ako me ne obrišu)

Svidjalo ti se ili ne to je tako. Svi forumi imaju moderaciju. Jedno od pravila foruma je da SE NE KOMENTARISU ORUZANI SUKOBI NA TLU BIVSE SFRJ STO TI I PORED UPOZORENJA PREKO PP PONOVO CINIS!

Svaki forum ima svoja pravila i njih se korisnici moraju pridržavati.
Ako je jedno od pravila ovog foruma gorenavedeno, onda nema dileme oko toga.
Ono što se dešavalo u kasarni u predvečerje rata, po mom skromnom mišljenju, ne može se upodobiti komentarisanju oružanih sukoba na tlu bivše SFRJ. Ali sve što prevazilazi taj okvir naravno da je podložno oceni i cenzuri.
Očigledno je u nekim od prethodnih postova došlo do kršenja propisanih pravila foruma, i to je razlog njihovog neobjavljivanja.
Prema tome, Bestrzajac2, nemoj lično da shvataš rad moderatora kao uvredu. Ljudi samo rade svoj posao pošteno i bez izuzetaka.
Pozdrav.

jebem mu šilo koda turski govorim
nisam komentirao sukobe nego sam napisao šta se s pojedinim vojnicima i oficirima desilo, nemogu napisati nešto drugo ako je bilo tako, a sad tko je i zašto kriv nije u ovoj priči bitno i neću to komentirati 
nisam u komentaru dobro napisao pa je ispalo da su izviđači desetkovani-to s transporterima se odnosi na mehanizovanu pješadiju a može se i vidjeti na you tube ako netko želi i možda nađe nekog poznatog, ali nick neću staljati jer se ne dozvoljava ( iako sam ga bio stavio da se vide tadašnji vojnici iz jaske jer je na njih djelovano na snimku, a ne iz razloga tko je i na koga pucao i sl.-no dobro, vele ds je zabranjeno pa nek tako i ostane)
što se tiče zgrade to je zgrada s desne strane gledano iz pravca prijavnice u pravcu voznog parka-mislim da je bila neka crvena zgrada
što se tiče onog oficira što se ubio-kružile su priče i da je ubijen ali to je samo rekla kazala jer smo mi došli kasnije pa neznamo pravo stanje
što se tiče izlazaka u zagreb samo uz posebnu dozvolu a i u jaski nismo mogli svagdi ići samo na mjesta na koja su nam rekli

Svi pripadnici bivse JNA, do raspada iste, mogu vrlo lako otvoriti temu koja bi otisla u vrlo osetljivom smeru, jer ipak na ovom forumu koliko sam shvatio ima bar 80% direktnih ucesnika u nesrecnim dogadjajima, moj pozdrav za sve i smaram da nebi trebalo pominjati dogadjaje iz sukoba, jer mogu se pronaci dvojica ili vise njih na istom mestu a na razlicitim stranama, to u opste nije dobro, jer svako neka nosi svoj krst kakav god da on bio. Nadam se da ste me razumeli.

Slažem se sa dpuric i Brkakoguarom,što se tiče čačkanja oko događaja vezanih za  dešavanja iz skorije prošlosti.Bio sam prisutan kada su se kroz priču sastali vozač tenka t-84 iz kolone u SLO i pilot koji je gađao istu.Umalo glava nije pala,a sve sticaj nesretnih okolnosti.Više sam za spominjanje dobrih vremena i anegdota iz tog vremena.Sve pohvale za ekipu koja je postavila temu vojničke pjesme .Kad sam čuo ITD bend,ZANU i Dire Straits neka me jeza prođe.O pjesmama koje su se pjevale dok se uvježbavao strojevi korak da ne pričam.Darex sjećaš li se kad zasvira buđenje,a poslije toga ide legendarna rečenica:Temperatura zraka je ...,do pojasa goli,izađeš na pistu a ledara samo takva,a onda :Trčećim korakom!!!  
Pitanje za dpuric,Je li Beranovac još u sklopu vojske ili je poligon prešao u privatno ili opštinsko vlasništvo.Zna li mi ko reći iz Jaske ili okoline da li još postoji ona kros staza na kojoj su se održavale trke i bilo pripremno polaganje za posade CAMEL TROFY-a?

a jeste me se natalasali, a niš loše nisam rekao-forum bivših pripadnika jna-o tome sam i pričao, a vi izvlačite iz konteksta samo ono što vam se nesviđa.
al mogao bi to ponavljati do prekosutra vi bi opet neš našli-nego nisam čitao dugo a vidim da ima tu dosta postova, ima li tu članova iz kosa ili sa željave,žrnovnice,kuk-o,ark konjic,straževice,....-te priče bi me baš zanimale

uh sad sam malo bacio pogled ima svega!!!!

Najpre bih želeo da čestitam pravoslavni Uskrs svim pripadnicima pravoslavne vere.
HRISTOS VASKRS!

E Miki, kako se ne bih sećao jutarnje fiskulture.
Ustajanje u pet, pa još se ni truba nije utišala, a mi već na pisti, goli do pojasa.
Onda trčanje u krug, neko uvek zabušava pa se sakrije da uštedi poneki krug. Pa sklekovi po zaleđenom asfaltu, bride dlanovi, ne osecaš ih, ali ko te pita.
A mi gušteri, dođosmo u armiju na jesen, baš kad počinje zahlađenje. Posle je lako kad si džomba, ne moraš ni da trčiš, ali dok si fazan, e tad je neka druga priča...
Opisao sam u jednom od prethodnih postova jedan svoj događaj koji sam imao na centrali u vezi naručivanja muzike preko radija, pretpostavljam da si pročitao.
A tada se slušala fenomenalna muzika. Domaća rok i pop scena je bila na vrhuncu.
Tada se negde na leto '89 pojavio Dino Dvornik sa hitom - Zašto praviš slona od mene. Kad sam prvi put čuo tu pesmu, odmah me je osvojila, i predosećao sam da će biti veliki hit.
Do tada na ovim prostorima niko nije napravio takvu pesmu u fank stilu.
Bajaga je izdao novu pesmu - Plavi moj safiru, Bijelo dugme, Prljavo kazalište - Marina, itd. Sve se to uveliko slušalo u kasarni. Muzika nas je istinski spajala.
Bila su to divna vremena. Prelepa zemlja i dobri ljudi. Svi smo mogli zajedno bez obzira na razlike, a to se i dokazalo u vojsci. Različite veroispovesti, a svi u slozi.

Šta je sad, niko se ne javlja da prokomentarišemo dalje...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo jedne gde smo zajedno sa izviđačima na proslavi Nove 1989. godine 

Postovanje,zovem se Boris Antic. Sluzio sam u Jastrebarskoj kasarni 1983/84. Kapetan Ognjanovic.
Secam se:
Milenko Ibric, Sabac
Petar Soskic
Ivan Jukic, valjda Zagreb
Mirsad......, Novi Pazar

Pozdrav Borise,

U kom rodu vojske si služio?

u pesadiji plus smo kopali nedeljama ono jezeru u krugu kasarne

1990 DAN ARTILJERIJE
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ima li netko ko je sluzio u Jastrebarskom u siječnju ili veljači 89-te u tenkovskoj jedinici. Negdje u to vrijeme nas nekoliko vojnika i oficira smo upućeni iz Osijeka u Jastrebaarsko da bi preuzimali tenkove za nas bataljon,pošto smo trebali od pješadijske postat tenkovska jedinica. Sjećam se da je bilo dosta hladno i gusta magla tih dana.