Jastrebarsko VP 2465

Neke kasnije informacije meni nisu poznate posebno ova o tenku M84.

Termine koje pravilno upotrebljava drug Pukovnik sam - zaboravio.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Još jedna informacija, pri jednoj uzbuni l okb je podignut, naređeno je čak i pražnjenje spavaonica (sve osim madraca, metalne konstrukcije kreveta, jastuka i otvorenih praznih kaseta)

Informacija je bila ovakva: predpostavljen je upad-desant agresora na Zagrebački arodrom Pleso...

Jedinica u Jastrebarskom je podignuta (skoro 100% sam siguran da tu uzbunu niko nije "provalio"). 
U tenkove su upakovane čak i kumulativne granate. 
Dobili smo SDO.
Nova cedila za maske. 
Kontrolisane su nam čak i velike metalne kutije za prvu pomoć - zanovljen je sadržaj (l zavoji, široki zavoji za opekotine, pakovanja tableta protiv bolova i tablete za dezinfekciju vode)  koje po formaciji stoje u tenkovima (ako se sećate zbog njih se dobija ostav za normiranu radnju, prilikom napuštanja tenka kroz prinudni otvor ako je poslužilac zaboravi) !! 

Naređeno je da sipamo i vodu (Al termosi koji su iza vozača 2kom. i 1kom i ispod prednjaka topa sasvim napred levo ispred poslužioca, pored takve boce je velika u latinično L profilisana kutija za SDO). 

Među vojskom je bilo svakakve priče... naravno. 
Pamovi su otkriveni i postavljeni u borbeni položaj.

Dobro je bilo to što nismo dobili pištoljsku municiju. 

Tenkovi su izvezeni iz kruga, ako se dobro sećam do ulivanja u auto put.

Tu je naređen povratak u kasarnu.

Nemojte mi zameriti na činjenicama koje sam možda zaboravio, mislim da je kratko posle toga Kap. Dakić Slavko prikačio na epoletuške još po jednu zvezdicu !! 

U vreme kad si ti služio, tenk M 84 se nije proizvodio kod nas. 
Mislim da je tek negde sredinom osamdesetih kod nas počela proizvodnja po ruskoj licenci.
Zato ti i nije poznato, inače to ne bi moglo da ti promakne
Pukovnik je strahovito potkovan znanjem i milina je čitati njegove komentare.
Vika Rodića se ne sećam, ali Tačić mi je ostao u sećanju kao strog i beskompromisan oficir.
To je i pokazao prilikom povlačenja iz kasarne, kada je sve prošlo bez ijednog ekscesa. 
Izdržao je do kraja, a nesebičnu pomoć je imao u majoru Zoranu Jablanoviću, koji je  nakon prekida snabdevanja kasarne strujom, vodom i tel. vezama, pametno koristio preostale resurse i rezerve hrane skoro dva meseca.
Sećam se i posete Martina Špegelja kasarni. 
Pred njegov dolazak se čistio krug tako da nije list mogao da ostane ako bi opao. Sve se sijalo.
Setiću se i tvog kap. Dakića, samo mi treba vremena. Nije lako vraćati film četvrt veka unazad.

Na prvu vežbu posle odslužena vojnog roka sam otišao brzo 6-7 meseci u kasarnu 4. Jul na Voždovcu.

To mi je u komšiluku.

Još sam mirisao na uniformu sa odsluženja vojnog roka:D

Tada sam bio kratko upoznat sa tenkom T72.

A poveli su nas i u obilazak T84 (mislim, nisam siguran da ih je u toj kasarni bilo malo.

Tada smo išli na gađanje- Pasuljane, gađala je i 84ka.

Ja nisam bio tenkista, ali iz priča i tekstova sam saznao da je to strašan tenk.

Ko ga je imao u borbi, taj je bio u prednosti.

Zato je pri raspadu Juge i bila tolika jagma za tim tenkovima.

Cilj osvajanja kasarni JNA je bio da se kasarne primoraju na predaju, ne samo zbog napuštanja
teritorije Hrvatske, nego još više radi bogatog vojnog plena - opreme, a M 84 su bili najvažniji.

Na netu sam našao jedan stari tekst iz hrvatskih novina u kojima je opisana radost oslobodilaca kada su u jednom hangaru napuštene Jaske našli tenk M 84, koji nije bio u funkciji, ali se nadaju da će ga remontovati i osposobiti za ratište. 
To dovoljno govori o snazi i moći tog tenka. 

Uostalom, generalu Trifunoviću je sa srpske strane najviše prebacivano što je predao u ruke neprijatelju maltene gro vojne opreme kasarne u Varaždinu. 

Tamo je bilo stacionirano dosta tenkova, doduše ne M 84, već T 55, čini mi se 74 kom., nisam siguran. Od tada se klatno odnosa snaga na ratištu u Slavoniji pomerilo ka sredini.

A ne samo što je moćan, nego je i estetski M 84 mamio pažnju gde god da se pojavi.

Jedina mana mu je bila mesto za smeštaj municije u kupoli. Ono je bilo dosta nezaštićeno u slučaju udara projektila u tenk i gaženja mina, kada je sva sila usmerena sa zemlje prema kupoli, jer je čest slučaj bio da se tada i municija zapali i da strada cela posada.

Većina zrna u T72 i M84 su smešteni u podnom delu.

Smeštaj municije na T72 i M84 je isti.

Nema slike, nije mi jasno???

Pa da, upravo zbog toga su u tom delu bili osetljivi. 

Koje slike nema?

Municija na oba tenka je smeštena u podnom delu.

Ovo je odličan sistem skladištenja, bolji nego kod T55.

Bolje nego na vencu kupole i u saću u prednjem rezervoaru.

Pokušao sam 3 tri puta da okačim sliku smeštaja municije NIKAKO NE uspevam !!


Ovaj bold nije dreka nego ja pi....m.

Oklopna brigada (4.tenkovska) stacionirana u Jastrebarskom bila je najopremljenija na teritoriju Hrvatske i jedina takvog sastava (ne govorimo o okmbr već o ćisto okbr). Po mirnodobskoj formaciji je bila popunjena sa 63% ljudstva što je dovoljan pokazatelj njenog statusa.

Mala digresija na tenk M84 (osobno sam prošao i M47 Patton, T-54/55, kasnije i T-72 i M84). Neosporno je da je to odličan visoko sofisticiran tenk ali i vrlo zahtjevan po pitanju obučenosti posade. Ukoliko nisu bili zadovoljeni svi parametri za provedbu gađanja, recimo nije se otvorila "kapija vatre" (tenkisti koji poznaju M84 znaju o ćemu govorim) nišanđija nije mogao izvršiti opaljenje granate (na 55-ici je to mogao i nogom tresnuvši čizmom po "gljivi" sa svoje desne strane) jer mu je to prijećio sistem (a to u nekim situacijama zna biti vrlo pogubno), pa još ako zakaže obrtni transporter tako da k-dir mora ručno puniti top je blaga katastrofa. Stoga sam radije sjedio u dobroj staroj 55-ici sa odličnom posadom nego u 84-ki sa osrednjom (ipak sam ja stari kov  ). No ne trba zaboraviti da ama baš svaki tenk ima svojih prednosti ali i mana koje su negdje više a negdje manje izražene. Kada bi sad nas desetero išlo složiti Top 5 tenkova svatko bi imao svoju listu. Sve je stvar osobnog preferiranja pojedinog tenka.


@ Darex

Hvala na komplimentu ali za 30-tak godina druženja sa tenkovima nešto moraš i naučiti (mada mislim da još uvijek neznam sve). Jednom prilikom sam rekao da je tenk kao i žena. Koliko ga voliš, maziš i paziš toliko ti on ljubavi i vrati. Niti jedan tenk u kojem sam sjedio me nikada i nigdje nije "ostavio" ali bogami niti ja njega.

Neostvarena želja mi je ostala sjesti u Abramsa i malo njime djelovati. [You must be registered and logged in to see this image.]

Slika punjača na T72 i T84.

Boris P (citat):

Slika punjača na T72 i T84.

Jel ju samo ja ne vidim ili je uopće nema.

Položaj streljiva i način punjenja topa dvodjelnim metkom iz obrtnog transportera na tenku M84

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pukovniče ne vidim je ni ja, zato što nisam uspeo da izvineš "da dignem sliku" 

U svakom slučaju, tvoja donja slika je trebala da bude moja .

Molim da mi neko objasni u PP kako da podižem slike, vidim ove dve ikonice ali ništa.....

Boris P (citat):

Molim da mi neko objasni u PP kako da podižem slike, vidim ove dve ikonice ali ništa.....

Imaš druže u tehnička služba - tehnička objašnjenja - postavljanje slika

[You must be registered and logged in to see this link.]

Oklopna brigada u Jaski ok brigada, da li mozda neko zna zasto je trideset prva oklopno mehanizovana brigada u Dugom Selu slabija brigada? Ljudstvo, tehnika?

Brkakougar (citat):

Oklopna brigada u Jaski ok brigada, da li mozda neko zna zasto je trideset prva oklopno mehanizovana brigada u Dugom Selu slabija brigada? Ljudstvo, tehnika?

Niža klasifikacija, manja mirnodobska popunjenost, slabija tehnika......

Pukovniče, prosto uživam čitajući tvoje analize i komentare.

Valjda me podsećaš na mog tasta, kapetana prve klase, koji je celog života bio tenkista i kome je taj poziv bio nešto najradosnije u životu.

Nema mesta u staroj Jugi gde nije bio na terenu, a inače je bio stacioniran u Maslinama - Podgorica.
Na žalost umro je prošle godine, ali nikad neću zaboraviti njegovu sreću i ushićenje dok je prepričavao avanture s tenkom. Svašta sam od njega čuo što nisam znao. Toliko je bio nabiflovan znanjem, kao da iz njega izbija štivo iz vojne enciklopedije.
Pa čak i pred kraj života, kada je bolest uhvatila maha, jedino bi se razvedrio ako bi se povela priča o vojsci. To nikad neću zaboraviti. 

Mnogo mi nedostaje, a bio bi mi od neprocenjive koristi za sticanje znanja o tenkovima, jer jedno je debelo iskustvo, a drugo je teorija.

Mislim da sada shvataš zašto s posebnim interesovanjem i žarom čitam tvoju prepisku s nama, običnim smrtnicima  

Samo nastavi tako.

sentinell (citat):

Pozdrav svima i ako vidim da nas nema puno :-) hajmo pa gdje je ta moja pješadija :-) sve sami izviđaći....

pozdrav sentinell,

ja sam sluzio u pjesadiji od septembra 87 do sept.88
pozdrav,

vojnik dauti

čato (citat):

Da odgovorim na tvoje pitanje koja MPČ je bila u napadnuta. Ratni planovi se nisu mjenjali, pa je tako po tom rasporedu cilj 2.bat 1.čete bio Brnik ,a 2.č Pleso.  pa je stoga tu bila i MPČ toga bataljona . Nikako nije bila MPČ brigade . A izašli su radi toga , jer su morali zamjeniti dio 1. OKB Vrhnika , koji je u cajhnotu , jer su bili  najbliže iako jim to nikada nije bio zadatak , zauzeo našu šumu na Brniku. U ratnim uslovima napada Italije , mi smo sa tih Brniških pozicija rezerva za popunu 1.OKB koja drži  pravac  Postojna , a nas zamenjuje za 24 sata OKB iz Niša.

Hvala ti mnogo, već sam mislio da to neću nikad saznati. I vidim, da smo zemljaci i skoro generacija, samo što sam ja zbog škole išao u vojsku tek sa 26 god.

Netko je kao komandira 1. tenkovske čete pomenuo Slavka Dakića. Ja poslije 40 godina nisam siguran dali je to isti, ali ako je, taj je i u moje vrijeme bio na toj dužnosti u činu poručnika (komandir 2. bio je por. Miladin ili  možda Miladinović, koji je kasnije imao tešku nesreću - na autocesti je izašao iz auta, pa ga je udarilo auto što je prolazilo) i izgubio je u roku od par mjeseci dva vojnika, što tada (1975-6) baš nije bilo nešto skroz obično, pa je Dakić kod svojih možda 35 godina u jako kratkom vrijemenu sasvim posijedio. 

Prvo mu je Albanac iz Makedonije pop...io jer su mu vojnici palili bicikle ponoći i prijetio je, da će ih pobiti, samo ga niko nije uzimao ozbiljno. Onda je taj dodijeljen na stražu i tad je naravno dobio bojevu municiju (u ono vrijeme samo si za stražu i naravno za gadjanje dobijao bojevu municiju). Smjena straže prošla je tako oko pola 6 onog augustovskog dana 75.-e pored KPS kod tehničnog parka prema straž. mjestu gore na vježbalištu, tamo gdje je uvijek stajalo par tenkova. Poslije par minuta čuo se kratak rafal, pa još jedan duži, a onda zapomaganje. Braco i ja smo bili dežurni u KPS i nazvali smo dežurnog oficira. Kasnije smo saznali, da je taj vojnik ostvario prijetnju i upucao jednog od drugara u petu, a drugom je, mada ga je ovaj molio za život jer je imao djecu, sprašio 22 metka u prsa, tako da je umro na putu u bolnicu. Albanac je prvo pobjegao preko brigadnog vježbališta prema Karlovcu, ali se onda sam predao jedinici koja se vraćala sa Slunja. Bio  je osudjen ali ne baš mnogo - navodno mu je olakšavajuća okolnost bila što u momentu odlaska u JNA još nije bio punoljetan.

Drugi slučaj u istoj četi dogodio se u decembru iste godine, kad se ćato, visok i stasit, crn Hercegovac, upucao u usta, navodno zbog djevojke - konobarice u jednoj od gostiona u Jaski. 

Inače nama je glavni lokal za izčaz bio kod gdje. Štefice, onaj kafić u novome bloku. Imao je dobar džuboks, tako da smo mogli slušat Abbu, recimo, i Love hurts od Nazaretha. Pogotovu kasnije kad smo Braco i ja bili o Domu armije, mi smo si češće priuštili privid civilnog života.

Ti si se taman skinuo kad sam ja stigao

Zovem se Mirko,iz Banja  Luke sam.Služio sam 88/89. u Jastrebarskom.Darex mislim da smo se ja i ti družili u to vreme,jer sam bio samo sa druge strane zida(kurir i obezbjeđenje komandanta).Prijatno Septembar,naravno i mart!Zašto ovo kažem, u to vreme a mislim da je tako bilo i do 91,u 4 okb je bio borbena jedinica,gdje su se smjenjivale septembarska i martovska klasa.Dobro se sjećam prvoga dana kada sam stigao u Jasku i pitao džombu koji nas je dočekao ,gde se odavde ide u prekomandu,a on reče:Ovde nema prekomande,6 mjeseci obuka,6 mjeseci borbena gotovost.U kasarnu su iz drugih jedinica dolazili vozači,kuhari.protupožarci,staže,ali se iz nje nije išlo dalje.Pitam ga ide li se uZG,a on se nasije i kaže mi ovo je općina Jastrebarsko,najdalje što možeš otići je do "Dobre mamice".

miki69 (citat):

,najdalje što možeš otići je do "Dobre mamice".

Ruku na srce, dalje ti nije ni trebalo

Mirko, baš mi je drago što si se javio, jer si moja klasa. 
Sto posto se znamo, jer sam ja radio na tel. centrali i poznavao sam sve vojnike. A i ti si bio obezbeđenje komandanta, pa nisi mogao da prođeš nezapaženo, u to sam siguran .

Ne mogu da te se setim sada po imenu i liku, ali kad bi mi poslao svoju sliku iz kasarne, a ja tebi moju, odmah bismo se setili, garant. Ja ću pronaći danas slike iz vojske, pa ću ti poslati. 
Kad bismo našli još ljudi koji su služili 88/89, bilo bi odlično. 

Sve si lepo rekao za klase, septembar/mart, ali bilo je i "padobranaca" decembarske klase. Kod nas su u vod veze, ako me sećanje služi, došli neki momci u decembru iz kasarne u Karlovcu. Bilo ih je par, a svi su zadužili PAP-ovke (poluautomatske puške) koje su mnogo duže od naših AP. Po tome su se izdvajali. Junaca je bilo veoma malo ili nimalo.

U Banja Luci nisam bio dugo, moj rođeni brat je tamo služio vojni rok dve godine posle nas i bilo mu je lepo.

Ako budem dolazio kojim slučajem, obavezno da se vidimo.

Šaljem ti slike uskoro.

Pozdrav!

Darex,drago mi je da smo uspostavili kontakt gene.  
Evo još par informacija za tebe,pošto vidim da te neke znaš neke ne.Komandant brigade je bio Milivoj Popov,a njegov zamjenik  Radovan Tačić.Za mene dva jako pozitivna tipa.

Pop je bio lala,pa kad te riba ko da ti kap vode iz slavine udara u čelo polako,dođe ti da mu kažeš:"Kriv sam samo skrati.¨Kao čovjek izuzetan,ali nije previše volio one iznad sebe,jednom prilikom kada nam je u kontrolu trebala doći GINA,reče mi :Mali,ništa lično ,al kad mi dolaze,ja sam centimetar manji.Tačno je da je izvršio samoubistvo,u generaciji poslje nas.Šteta!

Tale je totalno drugi tip,također laf,koliko znam živi na relaciji BG-Kruševac , u peziji je ,ali šljaka nešto privatno.
Što se tiče tvojih starješina Vuleta sam sretao ovde u BL,mislim da je otišao u penziju.Za kap.Ikl. Ćirića koji je bio načelnik veze sam čuo da je promjenio stranu i ostao u HV. Slavko Dakić je gadno nastradao u onoj koloni u SLO,koliko sam čuo da mu je ugrađena neka pločica u glavi,ali je živ i zdrav i negdje je u Srbiji.Agim Maljoku zvani Gimi,nije bio bezbjednjak,već komandir MČ,zajedno sa Rajkom Kneževićem koji je sad general,st.vodnikom Đenadićem zvanim Đenka i nekim st.vodnikom G.To je bila opasna ekipa(o svima nekom drugom prilikom)

Što se tiče naše klase sa mnom u komandi je bio i Simonović Zoran Simke iz BG (opasno igrao mali fudbal),Sinđelić Nenad Sinđa (trenirao nešto od borilačkih veština) strašni šmekeri u pozitivnom smislu.Još se sjećam Maleč Donalda Dona iz Sarajeva,juniorski prvak BIH u dizanju tegova,Hibić Sabahudina iz Zenice.Što se tiče slika i nemam neke iz JNA,sem one iz vojne knjižice,a za nju neznam gde je.Bio je još jedan lik iz BG koji je opasno igrao mali fudbal(znam da mi je pričao o nekoj ligi između naselja),ja tu priču vežem uz tvoje ime a možda i grješim ispravi me.

Pozdrav!

Dobro si me podsetio nekih detalja. Žao mi je što sam pozaboravljao većinu imena oficira i vojnika, a znao sam ih sve pošto sam radio na takvom mestu, da sam morao da spajam vezu svima njima. Napamet sam znao sve telefone, ali eto, vreme čini svoje i zaboravlja se.
Popova i Tačića se odlično sećam. Popov mi je baš delovao onako kako si ga opisao. Tih, miran, nenametljiv. Jednom mi je zazvonio tel. u centrali i ja se javim, kad ono Popov. Uh, nije mi bilo svejedno. Pita me on da li sam ja taj i taj, ja kažem ja sam taj i taj. On me onda upita zašto ja nisam išao kući nijednom otkako sam počeo da služim vojni rok. To je bio već maj mesec, a ja jedini iz svog voda nisam išao na odsustvo. Ja nisam znao šta da mu kažem, već sam nešto muljao, ko zna šta sam mu i rekao. On mi je potom, više revoltiran rekao da kažem svojim pretpostavljenim da me puste više na to odsustvo, jer njega postrojavaju zbog mene, i da to pod hitno rešim s njima. Bilo je u stilu - nemoj mene da ribaju zbog toga. Ja sam bio zatečen, pitajući se ko ga je to ribao zbog mene?! Posle sam saznao da, pošto nikako nisam dolazio kući (ne zbog toga što me nisu puštali, nego zato što mi je bilo lakše da preguram što više mogu, jer znam da će mi biti posle teško da se vratim), da su moji, misleći da me ne puštaju na odsustvo, kontaktirali prijatelja general pukovnika, glavnog za vazduhoplovne jedinice u Sarajevu, i on je zvao da urgira. Bio sam iznenađen, a pomalo i zbunjen, ali prijalo je saznanje da neko s tako visokog položaja, eto zove zbog mene
Tačića pamtim kao strožijeg tipa, onižeg rasta, ali stamenog. Pokazao je izuzetnu hrabrost, vičnost i odgovornost, dostojnu komandanta elitne oklopne brigade, kada je posle mukotrpnih i dugotrajnih pregovora, izveo gro vojne opreme i celokupno ljudstvo, iz kasarne, bez ijednog incidenta. Skidam kapu!
Bilo je tu još puno dobrih ljudi, disali smo kao jedan.
U pravu si, Agim Maljoku nije bio bezbednjak, pogrešio sam. Posle sam se setio i ko je bio bezbednjak, sećam se lika, ali ne mogu imena. 
Za kapetana Ćirića, prosto ne mogu da verujem da je prešao na drugu stranu, jer sam ja gotovo siguran da je on iz Zrenjanina. Da li si siguran u to??
Vinka Vulina sam našao na FB, napisao sam mu par rečenica i poslao sam mu zahtev pre jedno dve - tri nedelje, ali mi još uvek nije odgovorio. Jeste, u BL živi. Koliko vidim, retko ulazi na FB, pa može biti da ga i nije otvarao.
Ne znam šta je s ostalim oficirima iz mog voda, poručnikom Milanom Markovićem, Milanom Tepšićem i Zoranom Balabanom. Meni je lično ubedljivo najveća faca od njih bio Vulin.
Sinđu sam dobro poznavao, družili smo se dosta. On je iz Lazarevca i voleo je da rve. Tako je pred kraj rvao sa jednim od braće koji su trenirali rvanje, i pri jednom bacanju je slomio ključnu kost. Ipak nije bio njihov kalibar. Bio je baš dobar lik. Sa njim se družio i njegov sugrađanin, inače iz mog voda po imenu Savić, čini mi se Zoran. Video sam ga pre par godina u sportskom centru, ovde u BG, kad je kao trener dovodio mladu ekipu plivača. Ja sam trenirao Brazilsku jiu jitsu u tom centru, i baš smo se lepo ispričali. 
Ja sam dosta igrao mali fudbal, ali je to bilo na nivou prvenstava škola i turnira. Nisam igrao ligu. Verovatno je u pitanju neko drugi koga pamtiš u tom svetlu.
Sa mnom je iz BG došao i Ivan Dunjić - Dunja, ne znam da li si ga poznavao. Neobičan lik totalno, ali gradska faca. Bio je pešadinac. Išli smo zajedno u osnovnu školu, a ja sam mu činio tako što sam mu zvao kevu u BG, a on je meni sve živo cinio što je bilo u njegovoj moći, hehehe. Blesav je bio skroz, ali jako pametan.
Kako ne mogu da se setim Slavka Dakića, jako mi je poznato ime.
Drago mi je što si me podsetio na neka davno zaboravljena imena i vremena.
Ovo je pravo mesto za to. 

Veliki pozdrav!

Da nije Slavko Dakić visok čovek, mršav, sa naočarima i brkovima?

Pozdrav za bivse pripadnike cuvene brigade, ja sam sluzio 87/88,  pozadina OTS.

Mitke, imaš ovde Jastreba77, on je odslužio vojni rok iste godine kad i ti.
Pešadinac, možda se znate

Moguce, ipak je moj OTS drzao benzinsku pumpu i magacin ulja i rezervnih delova, tako da je maltene cela kasarna imala dodir sa nama...

Dačo ti je bar u ono vreme bio čovjek srednje građe,ali pri hodu malo zguren,suvunjav sa markantnim brkovima.Kada je bio dežurni oficir znao je pištolj za pojasom malo popustiti i pomjeriti naprjed kao revolveraš.Znam da je bio oštar,ali koliko znam pravedan,neznam da se vojska previše žalila na njega.Ja sam sa njim imao  krajnje korektan odnos.Ovo bi ti Boris P. mogao potvrditi ili demantovati.Jednom prilikom je bila nekakva frka u komandi ,mislim da se Popov spremao za polaganje za viši čin(nisam siguran).Uglavnom ispred komande je stražario vojnik iz njegovog bataljona.Ako se sjećaš u desnom krilu do šifrarnice je bila jedna prostorija koju smo mi zvali gluva soba jer nije bilo prozora,au njoj su se nalazile sve vojne i ratne karte vezane za brigadu.Tu su na sastanku bili svi bitni iz komande,a i Dačo je došao da nešto javi ili pita nemam pojma.Dežurni operativni je naredio da niko nepozvan nemože da prođe u to krilo ili u sobu uđe ,a da ga je ne najavim.Ulazi ti Dačo i vojnik će njemu:Druže majore nemožete proći u ovaj dio".Dačo njemu more marš mali tamo.!Ovaj se prepao ,ali ne odustaje.U tom ja priđem i objasnim Dači,da je tako naredio dežurni operativni neki ppuk.i da ako treba da uđe u sobu mora ostaviti pištolj kod mene i da ću ga najaviti kod dežrnog.Dakić je skontao da nije do nas dvojice i da smiri situaciju reče:"Lele šta sam ja dočekao da me moja vojska razoružava .On me je i ispratio kada sam se skidao iz vojske.Što se tiče tih štela,Popov je stvarno imao stalno neke urgencije,znam da mi je par puta rekao:Miki zove me čovjek i kaže pa gde si generacijo,a ja nemam pojma koje,bili zajedno na akademiji al ko bi se sviju setio.Možeš da mi središ za ovog mog neko fino mesto ili koji dan  nagradnog brine mu se tatko ili majka .
Tale je bio druga priča,ako se sjećaš kružila je priča da ko dođe kod Tačića na raport ne gine mu 15 dana zatvora minimum.Znao je da postroji komletnu komandu(oficire),sve u čizmama i da ih riba ,a da vojska čeka u redu za ručak ,gleda sve to i tiho se naslađuje,mada je malo ko od običnih vojnika i poznavao ove iz komande.ali je bio laf evo primjera.
Ulazim ti ja u kantinu jednom prilikom i vidim momka utučan,a i pod gasom.Pitam faco šta je jel cura ostavila?
Ma kakva cura,hoće da me vrati kući na dve godine.(a on iz nekog sela u šumadiji,znaš šta to znači,vratilo te iz vojske nisi nizašta).Pitam pa ko,on mi reče(neću spominjati ime).Vidim loše mu se piše ,jer je tog oficira bio glas da je vraćao vojsku kući.Meni sinu na pamet ko mu jedini može pomoći ako hoće,al šta ću sa njim takvim supijanim.Pokupim ga  i odvedem na tuširanje ,a onda par jakih kafa,i malo ga utegnem pa kod Taleta.Kaže on jesi normalan hoćeš skroz da me dokusuriš.Rekoh mu samo ćuti,spusti glavu i ne mudruj.Odemo kod Taleta ,ja mu kažem za jadac i zamolim ako može da nekako pomogne , dobar momak(a ja ga prvi put vidio u kantini) poješće ga selo.Tale na kraju sredi prekomandu u kuhinju,i ovaj dočeka kraj vojnog roka u Jaski.Inače sam sa većinom oficira bio dobar,er je većina njih završila ili srednju ili akademiju u za OMJ u Banja Luci,pa su sa mnom onda prisećali se anegdota iz tog vremena.(djevojke,kafane,izletišta itd.)

E baš sam se slatko ismejao čitajući ove tvoje anegdote i doživljaje kojih nije manjkalo.
Takva je bila JNA, cela Juga u malom. Gvozdena disciplina i solidarnost.
Mene najviše nervira što sam u jednom periodu života isključio iz mozga taj period služenja JNA, pa sad teško odmotavam film.
Dakić je bio faca. Žao mi je što je imao nesreću u Sloveniji. Uvek su najbolji prvi na udaru.
Nije mi jasno kako i zašto se Popov odlučio na čin samoubistva. Šta li ga je to navelo na presudi sam sebi?! Uopšte mi nije delovao kao neko ko bi mogao to da uradi.
Tačić je baš bio čvrst, za razliku od Popova. Ulivao mi je strahopoštovanje, iako nisam imao mnogo dodira s njim. Ali kad god sam ga video, u meni se javljala mešavina straha i poštovanja. Uvek je delovao ozbiljan i strog. Takav je i trebalo da bude, kad bolje razmislim.
Lepo si postupio kada si spasao Šumadinca...muštuluk.
Sramota je u ono vreme bilo da ne odslužiš vojsku, a kamoli da te vrate pre vremena kući.
Moj brat je služio vojsku u kasarni "Kozara" u BL 90/91. Samo lepe uspomene ga vežu za taj grad.

Dao sam ti "plus" zbog više nego zanimljive retrospektive

Drago mi je  gene da na ovaj način prebiramo po jednom ljepom vremenu naše mladosti .Nego ljudi sjećate li se kako se u stvari zvala naša kasarna?Franjo Ogulinac Seljo!.Bile su dve varijante pitanja za guštere(mladu vojsku) ,da li znaju kada će kući.I-Kada Franjo pogleda na drugu stranu(asocijacija na bistu nar.heroja u krugu kasarne,a II-Kada fazanu poraste perije.U obe varijante to je značilo nikad .
Evo Darex nešto iz tvog faha,sjećaš li se petice i nule(jedno je bio civlni a drugo vojni pozivni znak).A da li se sjećaš Jabuke  i Velebita,mislim da su to bili pozivni za ZG i BL ili tako nešto podsjeti me.
Jednom prilikom,mislim da si  i ti spomenuo u kasarnu je došao Špegelj u neku nenajavljenu posjetu.Nastao je haos u komandi,i ja skontam da kod  komandanta u kancelariju ulazi grupa viših oficira,ali nisam vidio s kim.(Popov u to vreme bio na GO).Provirim kroz odškrinuta vrata i vidim Špegelja kako sjedi za komandantovim stolom i hvata se za njegov privatni telefon(ako se sjećaš imao je vojni i civilni tel.)Neznam koji me đavo natjera,uglavnom pokucam ja na vrata i uđem i predstavim se:"Druže generale ,vojnik(taj i taj) ja se izvinjavam ali nemožete koristiti privatni telefon komandanta kada on nije tu.Pita Špegelj,:A ko si ti?Obezbjeđenje komandanta,i ako nije problem možete koristiti vojni kanal.
U kancelariji muk,ja nesmjem ni pogledati ljevo da vidim ko sa Taletom još sjedi tu od oficira,al povratka nema.Špegelj se nasmješi onako šeretski i reče:Dobro vojniče ako je tako,kapetane Čiriću obezbjedite mi vezu vojnim kanalom sa ZG..Ti si momak slobodan.Ja:Razumjem druže generale dozvolite da se udaljim! .
Poslije me šef častio pićem kada mu je Tale ispričao,a ovaj mi priznao(Tačić) da sam mu bio bliže da bi me golim rukama zadavio,ali su se obojica slatko ismijali.
Da ne ispadnem ja sad neki mangup,svemu ovom je predhodio jedan događaj zbog kojeg sam ja dobio ovako ovlaštenje.Naime par mjeseci prije ja zamolim  Popova da stavi katanac(bravicu) na civilni broj,a kada me on upitao zašto,ja mu objasnim da pojedini oficiri kada su dežurni kasarne,ulaze u njegovu kancelariju i koriste se telefonom,da li vojnim ili civilnim neznam,jer ja ne ulazim za njima niti slušam razgovore.Poslje 2 mjeseca zove me šef,u kancelariju kad tu bezbjednjak Ivetić,načelnik veze,Tale i dr.Kaže šef reci im šta si meni rekao prije par mjeseci.Ja zbunjen pitam u vezi čega i on me podsjeti,i ja ponovim svoje zapažanje.
Svi skočiše na mene,kako smiješ,kako da znamo da nisi ti zvao ko zna gde i koga?Vidim ja donji sam kako god okreneš,naime šef je došao ogroman račun za civ.broj koji on plaća u vreme kad je bio na GO,i neko je to morao da objasni.Suma sumarum narednih 7 dana niko od oficira nije htjeo da priča sa mnom,mada ja ničije ime nisam spomenuo niti me šef pitao.Poslje par dan zove me Ivetić i kaže da je sve rješeno i da je neko greškom na civilnoj centrali umjesto 99 impulsa otkucao da je potrošeno 999 impulsa i zbog toga je račun bio ogroman.Sve se na kraju dobro završilo,niko se na nikog nije ljutio,a ja sam dobio naređenje da nikom nedozvoljavam da koristi šefov civilni broj kada on nije tu.

Pozdravi brata,inače svi koji su služili u BL. imaju pozitivna iskustva ,narod je gotivio vojsku.Vjerovatno je obilazio kafiče po Boriku ili u Budžaku,a možda se koji put i okupao na Vrbasu.Loše su prošli samo oni koji su cijelo vreme bili u Zalužanima ili na Manjači,jer su baš van grada i loša je autobuska veza kao i u Jaski.(to su uglavnom bili vozači tenkova koji su tu bili na osnovnoj obuci,pa poslje u prekomandu,i ako su još zakačili dec. ili mart od BL nisu vidjeli ništa .Ostalima je bila banja,pogotovo koji su bili u školskom centru Petar Drapšin.

miki69 (citat):

Pozdravi brata,inače svi koji su služili u BL. imaju pozitivna iskustva ,narod je gotivio vojsku.Vjerovatno je obilazio kafiče po Boriku ili u Budžaku,a možda se koji put i okupao na Vrbasu.Loše su prošli samo oni koji su cijelo vreme bili u Zalužanima ili na Manjači,jer su baš van grada i loša je autobuska veza kao i u Jaski.(to su uglavnom bili vozači tenkova koji su tu bili na osnovnoj obuci,pa poslje u prekomandu,i ako su još zakačili dec. ili mart od BL nisu vidjeli ništa .Ostalima je bila banja,pogotovo koji su bili u školskom centru Petar Drapšin.

Nije li se Školski centar OMJ u Banja Luci zvao "dr Mladen Stojanović"  i imao u svom sastavu nastavni bataljon za desetare, ŠRO, Srednju vojnu školu i Vojnu akademiju OMJ.

Nije, to je bilo ime kasarne u kojoj je bio smešten ŠCOMJ "Gen. puk. Petar Drapšin".
Isto kao što je Centar vojnih škola kopnene vojske "Gen. armije Kosta Nađ" bio smešten u Sarajevu u Kasarni Maršala Tita

Zelio bi stupiti u vezu sa CATO radi njegovih korektnih komentara koje ja osobno mogu nadopuniti a neke i ispraviti. Moj TENK u Jaski bio je broj 18232.Cetni starjesina bio je zaista dusa od covijeka zvao se DJUKIC MILAN.Imam dosta slika iz vojarne a isto tako i sa Slunja 1970.Posjedujem i sliku tenka broj 18225.18227saRalicom.Ono sa Stoletom mi je jako simpaticno ali ja sam vec onda otisao kuci 10.11.1970. Iskrena sucut obitelji KEMALA MONTENA. Na jednoj vjezbi na Slunju "MOKE"se vozio na mome tenku bila mi je cast.U isto vrijeme od poznatih licnosti sluzio je i rukometas Zeljko Jandrokovic i skijas skakac Marijan Mesec.Za pocetak toliko pozdravljam sve iz toga nezaboravnog vremena i poslije 45 godina sijecanja su jos uvijek prilicno svijeza.Na radu sam u Svicarskoj 30 godina.Djeda sam cetvero unucadi.Poseban pozdrav mojoj posadi A.M.iz Krizevaca i S.D. iz Subotice.Komandir naseg tenka bio je stariji vodnik Djukic Mladen.

hajdukovac1969 (citat):

Zelio bi stupiti u vezu sa CATO radi njegovih korektnih komentara koje ja osobno mogu nadopuniti a neke i ispraviti.
Moj TENK u Jaski bio je broj 18232.
Cetni starjesina bio je zaista dusa od covijeka zvao se DJUKIC MILAN.
Imam dosta slika iz vojarne a isto tako i sa Slunja 1970.
Posjedujem i sliku tenka broj 18225.18227 sa Ralicom.
Ono sa Stoletom mi je jako simpaticno ali ja sam vec onda otisao kuci 10.11.1970.
Iskrena sucut obitelji KEMALA MONTENA.
Na jednoj vjezbi na Slunju "MOKE"se vozio na mome tenku bila mi je cast.
U isto vrijeme od poznatih licnosti sluzio je i rukometas Zeljko Jandrokovic i skijas skakac Marijan Mesec.
Za pocetak toliko pozdravljam sve iz toga nezaboravnog vremena i poslije 45 godina sijecanja su jos uvijek prilicno svijeza.
Na radu sam u Svicarskoj 30 godina.
Djeda sam cetvero unucadi.Poseban pozdrav mojoj posadi A.M.iz Krizevaca i S.D. iz Subotice.
Komandir naseg tenka bio je stariji vodnik Djukic Mladen.

Hajdukovac 1969.
Dpbro došao na F.B.P.N. JNA.
Hajde nam postavi slike tenka o kojima pišeš a može i ostalo što imaš.!

Upravo tako druže zastavniče vidim da ste upoznati sa detaljima ,a bio sam ubjeđen da i pukovnik raspolaže sa tim podacima, s obzirom na predhodno izrečeno na forumu,u svakom slučaju respekt za obojicu.
Kad već spomenuh zastavnika,sa svim oficirima  u Jaski sam bio u korektnim odnosima,ali su zastavnici  bili poseban kov ljudi spremni uvjek  ljudski,starješinski i roditeljski pomoći vojnicima na odsluženju vojnog roka. .

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ja sam ovaj u sredini što leži. 
Miki69, pogledaj pa mi reci poznaješ li me.

Darex prijatelju,ti i ova dva momka ljevo mi djelujete bar na prvu jako poznato,ova dva desno baš nikako nemogu da pronađem u podsvjesti.Ipak je prošlo dosta godina.Jesu li i to momci iz veze i sa centrale ili su zemljaci.
Kad si pomenuo Dunjića,da li je to ovaj plavi momak,mada lik kojega se ja sjećam pod tim imenom,jeste bio iz BG,ali mi se čini da je bio krupniji.Sjećam se da je jednom, da li za opkladu ili tek onako iz štosa,uhvatio nekog iz klase za kukove podigao ga od zemlje i nosio od komande stana (blagajna i gde se podizala pošta) ,pa sve preko piste do prijavnice. .
Je li ovo slika ispred piste ,a prema zgradi gde ste bili smješteni vi ,izviđači,tenkisti i pješadija?
Mora da je slikano negdje za vikend i oko podneva(vidi sjenu),jer koliko se sjećam bilo je zabranjeno slikanje,a pogotovo na pisti.
Koliko se sjećam većina slika koje je vojska pravila bile su ili iza baraka prema stadionu ili gore prema stajanci ili negdje na gađanjima i logorovanjima na Slunju ili Puli.
Znam da je za izviđače bila glavna fora da se slikaju u maskirnoj uniformi,ali ne onoj od šatorskog krila,već onoj pravoj koja će poslje postati prepoznatljiva za vreme ratnih dejstava na ovim našim prostorima bivše Juge.Bila je aktuelna kapa kao biciklistička sa izvezenom zvezdom petorakom.Svi su im zavidili na tome.
Ako imaš još kakvih sličica šalji,ja sam imao jednu ispred komande sa Simketom,ali nikako da je nađem kao da je u zemlju propala.Nego gene koliko je odstupanje od slike u današnjem vremenu i prostoru(mislim na kilažu i količinu kose na glavi .

Hahahaha, e dobar si za odstupanje u vezi kose i kilaže. Što se tiče prvog, tj. kose, tu sam totalno prdnuo u čabar. Danas brijem glavu, tako da mogu da se brišem mokrim sunđerom. 
Ali što se tiče kilaže, tu nisam omanuo. U vojsku sam otišao s 64 kg i vratio se s istom težinom. S obzirom na to da sam s godinama jačao i dobio i nešto na visini, danas se držim na nekih 74-75kg, što je za moju visinu od 1.75m idealno.
Takva mi je genetika, ali bavim se i sportom kad god mogu. Dosta trčim i to me održava u dobroj formi, što naravno utiče i na liniju .
Ovo na slici su moji vezisti. Plavi momak se zove Softić Bahrudin, ljudina iz Pljevalja. S njim sam se mnogo družio, a radili smo zajedno na tel. centrali. Momka pored njega ne mogu da se setim po imenu (na žalost) . Ovaj mali levo od mene, gledajući u pravcu slike, je Albanac, sećam se da se zvao Isak, a desno od mene je Kolaković Stojadin iz Doboja.
Slika je baš lepa, pored cveća i pored spomenika Franji Ogulincu. Kakva me nostalgija hvata za tim dobrim vremenima iz mladosti.
Tačno, slikali smo se negde iznad piste, pored staze koja vodi ka novoj zgradi u kojoj smo bili smešteni mi i izviđači u prizemlju, a tenkisti i pešadinci na spratu. 
Lepo je bilo vreme, što znači da je bilo leto 89, kada smo već bili stara vojska .
Vidiš kako smo mi uspeli da napravimo snimke i tamo gde kažeš da nije bilo dozvoljeno:P.
Interesantno, ali imam još podosta slika koje sam pre neki dan skenirao kako bi mogao da ih stavim ovde:D.
Ali namerno nisam hteo da ih stavljam odjednom, nego jednu po jednu, tako je zanimljivije, a i možemo da ih komentarišemo temeljnije.
Imam slike i sa izviđačima, hehe i to sa sve njihovim uniformama. Videćeš.
Dunjić Ivan je bio malo debeljuškast, krupan momak. Nažalost pre nekih par godina je izvršio samoubistvo ovde u BG. Nisam mogao da verujem, jer bio je izuzetno inteligentan. Priča se da je ušao u neke dugove vezano za građevinske poslove. Ko zna, samo da je tragedija, jeste.

Ovde nosim naočare, to je bilo negde u jesen '88. Levo je Softić Bahrudin, u sredini martovac (džomba) kome ne mogu da se setim imena, a bio je zajeban, mada je nas dvojicu baš gotivio. 
Nadam se da ti se dopadaju slike

Setio sam se i imena momka u sredini!
Zvao se Ahmed Hodžić.
Mislim da je iz Sarajeva.

Darex prijatelju definitivno smo se družili u ona dobra vremena.Nešto mi je na onoj prvoj slici falilo,ali nisam znao šta.Kada sam vidio drugu sliku kockice su se složile.Softe(mislim da mu je takav bio nadimak) i tebe se dobro sjećam ,a ono što je falilio su naočale.Mislim da je čak Vule posebno gotivio Vas dvojicu.Nemogu sa sigurnošću da tvrdim,ali mislim da je baš on birao ljude za centralu.Pre dva dana sam ga iz auta upratio kako šeta gradom.
Za ovog malenog sam bio ubjeđen da je Albanac,ali sam ga iz nekog razloga povezivao sa kuhinjom ili pozadinom(moja greška),dok se ove dvojice definitivno nemogu sjetiti.
Mislim da smo se nas trojica najviše družili u vreme kada je bila nekakva uzbuna vezana za Kosovo.
Ako se sjećaš jedno veče je data uzbuna za cjelu kasarnu,svi su bili u stanju pune pripravnosti,sva vozila su bila izvezena za pokret  od ATS do kapije na KPS-u.
JA sam non stop prenosio od šifrarnice do Vas kamaru nekakvih print traka sa telegrafa.Znam da mi je zast.Borojević stalno govorio da pazim šta mi je početak,a šta kraj trake kada vam predajem preko onog zidića da ne bi došlo do nesporazuma.Pred zoru se sitacija smirila i vojska i tehnika su se vratili u kasarnu i hangare.Kad sam pitao šta se dešava rekli su mi da je bilo čupavo i da se čekao poziv iz ZG ili BG da se krene na Kosovo.Mislio sam da me zezaju(gde je Jaska,a gde Kosovo),ali su mi rekli da je naša kasarna borbena i da je to sasvim realan scenario.
Narednih 15-20 dana sve starješine iz komande su se smjenjivale na dežurstvu 24 sata , za slučaj da stigne  naređenje za pokret.Za ostale se sve vratilo u normalu i po PS.
Ako se sjećaš posle nekog vremena u kasarnu su došli vojnici iz Varaždina,Bjelovara i Ilirske Bistrice,navodno na neku doobuku(sve tenkisti sa T-55),međutim od njih je formirana nekakva četa koju je kapetan Čedo Grbić odveo na Kosovo.Sve je to bila stara vojska,a kad sam pitao kad se vraćaju,rekoše mi da se neće vraćati i da su otišli u otkomandu i da kad dođe vreme za skidanje da će dole dobiti završni pečat.TAko da kad je došlo do frke u Sloveniji nisam bio iznenađen da su momci iz naše kasarne otišli među prvima gore.U svakom slučaju hvala ti za slike, i ako ti nije problem pošalji još koju.Imaš li kontakt sa Softom ili je vreme učinilo svoje?