Sinj - Tadija Anušić 1982/83

Kasarna "Tadija Anušić", klasa julska 1982. godina, 3. vod TT čete p.poručnika Pavlovića, vodnika Ranđelovića.
Bilo nas je sa svih strana. Straža na Kukuzovcu, kerovi i gađanje. Kasarna "Kula" i prvo šišanje. Mali Anušić iz Kragujevca, kad su ga šišali, plakao i psovao na sve strane. A imao je kosu kao Drakče.
Ukradoše pušku pa nas maltretiraše 10 dana. Ispitivanja, njuškanje kerova, bezbednjaci (oni su bili gori od kerova).
Miladin Gavrić,
Bijeljina

Odgovor KAPITENU iz BIJELJINE: moj je tadašnji momak a sadašnji muž bio u vojsci u T.Anušić u Sinju od jula 1982 do juna 1983. Rod veza, poslije obuke je radio kao posluživač /barem mu tako piše u knjižici) .U glavnom kuhao je kavu oficirima, piskarao za njih itd. :sekretarica . Bilo mu je uglavnom ok.

Možda ga se siječate: Slovenac iz Kopra, nižeg rasta, crn, miran i discipliniran, pa je zato i išao prije vremena kući kao primeran v.

Posjetila sam ga 2 ili 3 puta, odspavali smo u hotelu Alkar, baš me zanima, da li hotel još radi, kasarna je u glavnom u očajnom stanju. Čudno, da ne naprave neke stanove za umirovljenike, domove, možda sportski centar ili nešto drugo.

Znam, da je tada bila nestašica svega i svačega, pa sam mu iz Trsta slala mlijeko, kavu i šečer, da podijeli sa vojnicima i oficirima.

Ako bude dozvolio (ipak je to privatna stvar) , stavit čemo na taj forum nekoliko fotki. Tek toliko, da se podsjetimo na bezbrižnije dane


Lijep pozdrav, Vanja, Koper, Slovenija

GLEDAJ MOJ POST TITLE HRVATSKA - SINJ TADIJA ANUŠIĆ, KASARNA KLASA 1982/1983 OTVORENA TEMA: 29.6.2012

kapiten (citat):

Kasarna "Tadija Anušić", klasa julska 1982. godina, 3. vod TT čete p.poručnika Pavlovića, vodnika Ranđelovića.
Bilo nas je sa svih strana. Straža na Kukuzovcu, kerovi i gađanje. Kasarna "Kula" i prvo šišanje. Mali Anušić iz Kragujevca, kad su ga šišali, plakao i psovao na sve strane. A imao je kosu kao Drakče.
Ukradoše pušku pa nas maltretiraše 10 dana. Ispitivanja, njuškanje kerova, bezbednjaci (oni su bili gori od kerova).
Miladin Gavrić,
Bijeljina

Kapitenu, koji ti je Pavlović bio: mršavi, nosati, ali zato veliki čovjek i sportaš ili onaj bucmasti, u moje je vrijeme bio dozapovjednik RR čete, Dragan Pavlović?

Ako je ovaj prvi, on ti se nije makao sa čina potporučnika do moga izlaska u 9.mj.1985. Ali je bio vrhunski čovjek. Jedan od rijetki koji je u ono vrijeme mislio svojom glavom i radio po svojoj savjesti.

Ja sam takođe gulio vojsku u Tadiji Anušiću od oktobra 82 do septembra 83. Poručnik čuveni Protić i kapetan Ludvig( video sam ga skoro u Beogradu). Znači VP 2427/12 i sećam se Bruči Vladimira koji je spavao iznad mene, Bajram Rexepi, kao i mog najboljeg druga Borut Mulera. Inače sam posle obuke radio kao dežurni električar u kasarni, popravljao struju kad vojska na žiletima kuva čaj pa izazove kurcshlus i popravljao bojlere oficirima. I ja sam bio kad je nestao automat i kad su nas postrojavali, psi koji su nas njuškali, a inače sam bio označen kao prvi koju je tu vest objavio ostalima. Bila je nedelja, popodnevni odmor, ja dežurni stepenica, a požarni se uzvrpoljio i stalno broji puške. Vidim ja neka frka i siđem u učionicu gde se gledao TV i nonšalantno kažem: Gore neka frka-nestalo neko oružje. Isto veče sam bio ispitivan ko da sam je ja ukrao, a uzeli su mi i otiske celih šaka. Automat nađen posle nekoliko dana, a nikad nismo saznali ko ga je maknuo. Toliko za početak od mene, a mogu i da stavim neke fotografije iz tog vremena kad budem provalio kako se to radi. Pozdrav svima

Pozdrav! Ja se od danas družim sa ovim forumom pa da nešto dodam za p.p.Pavlovića-onog nosatog. U februaru 1983 je bila organizovana vežba ( uzbuna u 4 ujutru, zatim marš do Cetine) kojom je p.p. Pavlović trebao da pokaže svoje organizatorske sposobnosti i da postane poručnik. Međutim Cetina je bila visoka i brza i pri prvom pokušaju jednog vojnika iz TT čete da prevesla Cetinu sedeći na kamionskoj gumi koristeći ašovčić kao veslo, završio je u brzacima pa su ga jurili kamionom da ga izvade iz reke pre nego što stigne do Jadrana. Sva sreća da nije upao u vodu jer ga verovatno nikad ne bi pronašli. Kad to nije uspelo, krenulo se sa forsiranjem neke pritoke, široke oko pet-šest metara, preko koje su pružili neki improvizovani most koji je plutao na toj rečici. Kako je ko prilazio da pretrči na drugu stranu tako je molio boga da ne upadne. Neki su nažalost i upali i onda nisu hteli da izađu iz vode koja nije bila duboka, ali je u njoj bilo mnogo toplije nego napolju gde je bilo jedva iznad nule i duvao je jak vetar. Ko je upao odmah bi bio stavljen u kamion i vraćan u kasarnu. Na kraju su nas sve vratili kamionima nazad, a p.p. Pavlović je i dalje ostao p.p. Sad vidim da se do septembra 1985 nije pomerio sa mesta potporučnika.
S.Nešković

s.neskovic (citat):

Pozdrav! Ja se od danas družim sa ovim forumom pa da nešto dodam za p.p.Pavlovića-onog nosatog. U februaru 1983 je bila organizovana vežba ( uzbuna u 4 ujutru, zatim marš do Cetine) kojom je p.p. Pavlović trebao da pokaže svoje organizatorske sposobnosti i da postane poručnik. Međutim Cetina je bila visoka i brza i pri prvom pokušaju jednog vojnika iz TT čete da prevesla Cetinu sedeći na kamionskoj gumi koristeći ašovčić kao veslo, završio je u brzacima pa su ga jurili kamionom da ga izvade iz reke pre nego što stigne do Jadrana. Sva sreća da nije upao u vodu jer ga verovatno nikad ne bi pronašli. Kad to nije uspelo, krenulo se sa forsiranjem neke pritoke, široke oko pet-šest metara, preko koje su pružili neki improvizovani most koji je plutao na toj rečici. Kako je ko prilazio da pretrči na drugu stranu tako je molio boga da ne upadne. Neki su nažalost i upali i onda nisu hteli da izađu iz vode koja nije bila duboka, ali je u njoj bilo mnogo toplije nego napolju gde je bilo jedva iznad nule i duvao je jak vetar. Ko je upao odmah bi bio stavljen u kamion i vraćan u kasarnu. Na kraju su nas sve vratili kamionima nazad, a p.p. Pavlović je i dalje ostao p.p. Sad vidim da se do septembra 1985 nije pomerio sa mesta potporučnika.
     S.Nešković

Drago mi je da si sa nama, a pogotovo što smo služili u istoj kasarni. Vidi, ja koliko znam forsiranje Cetine i onoga kanala kojega ti spominješ je radila svaka klasa, pa i moja, i nije imalo veze sa unapređenjem Pavlovića. Osobno sam bio jedan od nas 15-20 koji smo radili splav od bačav(buradi) i dasaka, greda, te ih povezivali užadima.Nije se smio zabiti niti jedan ekser. Mogu ti reći da je sve funkcioniralo besprijekorno. I danas imam fotke sa toga forsiranja, maglovito, led ubija u kosti. Na slici je čak i i u ono vrijeme vodnik I.kl(mislim) iz radio-čete, netko ga je spominjao u ranijim postovima i potječe iz Borova Sela. Ne mogu se sjetiti prezimena, jer sam bio u relejnoj čet kod Trajčevskog. Nas nekoliko uključujući i tog vodnika prešli smo na drugu obalu prvi, a onda i sva ostala vojska. To što je netko upao u kanal, a upadali su i u našoj vježbi, ali ne u Cetinu, nego u kanal, nitko nije pravio dramu. Pa nismo došli igrati balet! E sada taj vojnik sa ašovčićom u Cetini.... Ne vidim što je Pavlović mogao tu napraviti. Mislim da je dovoljno učinjeno time što je upecan prije Omiša. Nezgode se događaju. Prema mojim saznanjima Pavlović je imao problema vodeći vojsku na tjelovježbu u pravcu Radošića(brdo iznad Sinja), navodno su mu tu ljudi padali u nesvijest od iscrpljenosti, jer je vežbanje dozirao prema sebi(crni pojas karatea, 65-70kg težine). E ako je to točno, onda ON snosi krivicu. JA sam se odlično osjećao u njegovom društvu, međusobno smo se poštivali, uvodio nas je u tajne karatea i pokazivao da je sve stvar mentalne pripreme i psihe.

Na koncu - nemoj ovo shvatiti kao neku polemiku, ali usudio bih se povući samo jednu paralelu kada je Pavlovićev "grijeh" u pitanju: Zamisli da na sat tjelesnog odgoja lopta pogodi nekoga otraga i ovaj se sruši!!! Ili još bolje, prilikom doskoka ugane se noga!! Je li nastavnik kriv za to?

Pozz

Profo, pozdrav od mene.
Nisam ništa loše mislio o p.p. Pavloviću. Sa njim sam slabo dolazio u kontakt osim kad bi nam držao neke jutarnje ili popodnevne vežbe. Ja sam lično voleo te vežbe jer sam mislio da vojska treba da bude u punoj fizičkoj kondiciji ( tada sam imao 19 godina) što i danas mislim. Ja sam se više "borio" sa Protićem jer je on voleo da se šunja i da prisluškuje. Sećam se da ga je najviše izluđivalo kad bi mu, mi Beograđani, na neko njegovo naređenje odgovorili " Ma nema problema" gde bi on urliknuo " Kaže se RAZUMEM" na šta bi dobio odgovor " Ma nema problema-razumem". Kad sad razmislim 98% vojske je došlo direktno iz srednje škole, neki su bili uplašeni, neki ravnodušni, ali smo svi bili mladi i nismo baš previše shvatali čemu sva ta disciplina i naizgled besmisleni rad. Sećam se skupljanja lišća pre jutarnjeg postrojavanja. Najgore je bilo skupljati ono sitno lišće-mislim da je od bagrema, naročito ako je pala kiša. Ali na kraju svega se sećamo sa nostalgijom.
Ne shvatam tvoje javljanje kao polemiku i nema ljutnje, uostalom drago mi je da ima ljudi koji su prošli gde i ja i da danas čitaju ova moja razmišljanja o tim danima.Drago bi mi bilo da se još ljudi javi i ispriča svoja sećanja o tim danima.
Pozdrav S. Nešković

s.neskovic (citat):

Profo, pozdrav od mene.
Nisam ništa loše mislio o p.p. Pavloviću. Sa njim sam slabo dolazio u kontakt osim kad bi nam držao neke jutarnje ili popodnevne vežbe. Ja sam lično voleo te vežbe jer sam mislio da vojska treba da bude u punoj fizičkoj kondiciji ( tada sam imao 19 godina) što i danas mislim. Ja sam se više "borio" sa Protićem jer je on voleo da se šunja i da prisluškuje. Sećam se da ga je najviše izluđivalo kad bi mu, mi Beograđani, na neko njegovo naređenje odgovorili " Ma nema problema" gde bi on urliknuo " Kaže se RAZUMEM" na šta bi dobio odgovor " Ma nema problema-razumem". Kad sad razmislim 98% vojske je došlo direktno iz srednje škole, neki su bili uplašeni, neki ravnodušni, ali smo svi bili mladi i nismo baš previše shvatali čemu sva ta disciplina i naizgled besmisleni rad. Sećam se skupljanja lišća pre jutarnjeg postrojavanja. Najgore je bilo skupljati ono sitno lišće-mislim da je od bagrema, naročito ako je pala kiša. Ali na kraju svega se sećamo sa nostalgijom.
Ne shvatam tvoje javljanje kao polemiku i nema ljutnje, uostalom drago mi je da ima ljudi koji su prošli gde i ja i da danas čitaju ova moja razmišljanja o tim danima.Drago bi mi bilo da se još ljudi javi i ispriča svoja sećanja o tim danima.
Pozdrav S. Nešković

Je, bili su to dani kojih se čovjek htio-ne htio sjeća sa nostalgijom. Bili smo mladi, ne znam jesmo li bili naivni, ali smo imali nekakvu budućnost. Nažalost danas ne vidim budućnost za našu djecu, odnosno ne onakvu kakvom bih je htio vidjeti. Devalvacija svega: škole, morala, vjere...

Profa (citat):

Kapitenu, koji ti je Pavlović bio: mršavi, nosati, ali zato veliki čovjek i sportaš ili onaj bucmasti, u moje je vrijeme bio dozapovjednik RR čete, Dragan Pavlović?

Ako je ovaj prvi, on ti se nije makao sa čina potporučnika do moga izlaska u 9.mj.1985. Ali je bio vrhunski čovjek. Jedan od rijetki koji je u ono vrijeme mislio svojom glavom i radio po svojoj savjesti.

Baš ovaj nosati i mršavi, ali prava oficirčina. Puno puta sam bio dežurni TT čete i puno puta sam mu predavao raport. Volio je vojnike i vojn ičko držanje i nastup. Žao mi je što je tako prošao, ali on na vrijeme nije shvatio šta u vojsci jedino vrijedi.

s.neskovic (citat):

Ja sam takođe gulio vojsku u Tadiji Anušiću od oktobra 82 do septembra 83. Poručnik čuveni Protić i kapetan Ludvig( video sam ga skoro u Beogradu). Znači VP 2427/12 i sećam se Bruči Vladimira koji je spavao iznad mene, Bajram Rexepi, kao i mog najboljeg druga Borut Mulera. Inače sam posle obuke radio kao dežurni električar u kasarni, popravljao struju kad vojska na žiletima kuva čaj pa izazove kurcshlus i popravljao bojlere oficirima. I ja sam bio kad je nestao automat i kad su nas postrojavali, psi koji su nas njuškali, a inače sam bio označen kao prvi koju je tu vest objavio ostalima. Bila je nedelja, popodnevni odmor, ja dežurni stepenica, a požarni se uzvrpoljio i stalno broji puške. Vidim ja neka frka i siđem u učionicu gde se gledao TV i nonšalantno kažem: Gore neka frka-nestalo neko oružje. Isto veče sam bio ispitivan ko da sam je ja ukrao, a uzeli su mi i otiske celih šaka. Automat nađen posle nekoliko dana, a nikad nismo saznali ko ga je maknuo. Toliko za početak od mene, a mogu i da stavim neke fotografije iz tog vremena kad budem provalio kako se to radi. Pozdrav svima

Neškoviću, jesi li bio u relejnoj četi ili radista? Mislim da su Prota i Ludwig tada bili u radio četi. Nego me čudi jedna stvar - u moje vrijeme, a to je bilo kolovoz (aug.) 1984.do početka rujna(sept.)1985. nisam vidio da vojska duži automate. Koliko se sjećam svi smo dužili M48. Čak i prilikom zakletve strojevi korak je izvođen sa "tandžarama", sa iznimkom oficira koji su bili u pratnji zastave. Oni su bili sa M70.

Pozdrav Profo. Bio sam u radio četi, a kako sam se skinuo 15.09.1984. relativno kratko smo se družili. Postojala su dva (ili tri ne sećam se tačno) crna automata-kao oni iz stripa Mirko i Slavko, mi smo ih zvali šmajseri. Kako u Sinju nije bilo vojne policije, za vikend su dva vojnika glumili vojnu policiju i nosili te šmajsere kao naoružanje, valjda da bi izgledali opasnije. Inače mi smo svi dužili M48, da bi se negde u maju ili junu pojavile papovke. Neki su i dalje ostali sa M48 (moja malenkost) i sećam se da je bila neka vežba kuvara na nekom brdu pored Sinja, a ja sam sa još jednim vojnikom bio "veza" sa kasarnom. Imali smo RUP12 i znam da je neki predzadnji dan odjednom roknula kiša i ja sam moju M48 bacio pod neki kamion da ne pokisne. Naravno očistio sam je tek posle nekoliko dana, a ona je u međuvremenu toliko zarđala da sam je čistio ceo dan. Zamalo da mi naplate oštećenje cevi koje je sa 0% na kraju doteralo 70%. Inače što se tiče te vežbe kuvara sećam se i da su doveli konje i da je mogao da ih jaše ko bi se osmelio.
S.Nešković

Dobro si ti to natjerao, sa 0 do 70% nagriženosti, temeljito, nema što.
Ako ubaciš koju sliku iz toga vremena možda bih te se i sjetio, jer smo mi gušteri u vas džombe gledali ko u bogove i proživljavali svako vaše skidanje.
Brdo kod Sinja se zove Kukuzovac, tu je bilo i strelište i skladišta. Mi smo tu nekako u to vrijeme imali završnu pješadijsku obuku, spavali u šatorima napravljenim od šatorskih krila, te radili vježbe odjeljenje u napadu u Turjacima, nekoliko km dalje. Znam da smo se vraćali u uniformama izrezanim u rezance od oštorg kamena i puzanja.
Drugo brod je Radošić. Tu smo mi relejci iznosili svoje uređaje na leđima plus puna sprema uključujući borbeni i transportni ranac. E to je bilo umiranje. Tu sam prelomio čekić zabijajući klinove od RRU 800 u kamenito tlo, a onda sam ga u torbi za kaznu morao nositi u kasarnu i dati ga popraviti stolaru koji se zvao Buljubašić. Mislim da je bio neka starija generacija relejaca, a možda si ga znao.
Nego je li ti govore šta imena poput: Mujić(vodio sportsku sekciju, skinuo se negdje oko Nove godine), Pera Gordić, mislim da je bio iz Novog Sada(radio u vojničkom klubu, mogao bi biti iz tvoje čete), Damir Mrđen(Mostarac, mislim da je bio liječnik ili sin liječnika, dobro igrao nogomet, bio je kod tebe, odslužio nepunih 9 mjeseci, skinuo se kada i ti). Bio je i neki Brekalo, isto iz Mostara, stariji u ono vrijeme, radista. Sa tvojim "prijateljem" Protom se zaputio u Mostar preko Ploča, pokupio jednoga zemu, htjeli Proti na stojadinu napraviti šiber. Naravno da nisu imali dozvolu, sve ih skupa negdje oko Čapljine presretne vojna policija. No sve se zataškalo relativno bezbolno. Inače sa Protom sam bio strašno dobar, nije mi bio nadređen, ali je često gostovao kod mene u uredu u vojničkom klubu, kada mi je objašnjavao kako trenira i što radi. Moram reći da mi je bio uzor i pokazao mi kako se radom može štošta postići. Gledajući ga kako radi u serijama po 50 trbušnjaka nisam mogao niti zamisliti da je to moguće, a bio sam aktivan sportaš. No vremenom sam došao do 4 serije po 100 komada.

Citao sam komentare na forumu pa se prikljucujem svojim saborcima, vecinom mladjim po klasi. U Sinju sam proveo ceo vojni rok, klasa april 1982, do aprila 1983, kada sam zavrsio vojni rok. Bio sam Radio-relejac po VES, vodnik Ajtovski, porucnik Trajcevski., kapetan Babic. I sad se secam muka sa obuke,kamenja, brda oko Sinja, straze na Kukuzovcu, kablovanja u ratnoj luci Lora, smrzavanja kad dune bura sa Dinare.... Za nagradu po zavrsenoj obuci ostao sam u kasarni T.A. u specijalcima kod St.vodnika Ante Vrcana, stariog ljubitelja dobre kapljice. Radio sam kao stari vojnik nesto malo na portirnici, a svo ostalo vreme sam duzio magacin nastavnih sredstava u prizemlju glavne zgrade gde su spavaonice. Secam se odlaska na Sinjsku alku, fabriku konca, izlazaka u grad na mesta gde nam je bilo dozvoljeno da idemo, jednom recju covek se i navikne pa mu postano kasarna kod druga kuca. Secam se kad je nestao automat, tada su i mene saslusavali jer sam rekao da je iznesen pored kotlarnice. Zamalo da me uhapse sto sam pogodio kuda je iznet van kasarne.
Nikada nisam po odlasku iz vojske vise bio u Sinju, i kada sam video slike kasarne u kakvom je stanju bilo mi je krivo jer svojih godinu dana zivota sam tu uzalud potrosio. Ukoliko ima mojih klasica svima pozdrav, kao i svim ostalim clanovima foruma.

Pozdrav za staru "kuku",
Vidim da si u Sinju bio u vrijeme kada sam ja tamo bio. Ja sam julska klasa 1982. godine.
I ja sam bio u grupi nas 5 koji smo išli ispred kasarne na Sinjsku alku.
Za pušku su me saslušavali jer je jedan požarni iz relejaca vidio kako ja prolazim njihovim hodnikom. Prevarim se pa jednom kapetanu korvete kažem kako puška nije odnijeta daleko od kasarne. Ispitivali me danima (po 3 puta dnevno), na nas huškali kerove (sve nas na pisti postrojili a kerovi navališe na neke kuvare - nanjušili konkurenciju u žderanju), a kada su našli pušku sve zaboravili.
Na drugim stranicama ovog foruma, vezane za Sinj, imam svoje komentare.
Bio sam "telefonsko-linijska", iliti "banderaš", kod vodnika Ranđelovića. U Split na Visoku otišao sam u decembru.

Pozdrav Kapitenu.
Znači bili smo zajedno na Sinjskoj alci, a i svaka čat,Ti si malo posle zakletve išao na Alku.Kažeš da
si ispitivan za automat, da nisi bio kod bezbednjaka kapetana Kovačevića, meni je dosadio, svaki dan na novi prijateljski razgovor sam išao. Bar posle toga više nikad nisam bio na portirnici, a i bolje mi bilo
dužeći magacin.
Nego reci mi jel te zakačilo kablovanje u Lori. Meni je onih sedam-osam puta dosta za ceo život. A ako nisi,to ti je bilo pakovanje podmorskog telefonskog kabla sa 5 metara visokog kalema na obalu,pa na brod. a sunce peče li peče. Pentranje po brdima oko Sinja pod punom opremom je ništa prema ovome.
Potpor. Pavlović je bio zadužen za mučenje linijaša, njemu to bio trening a vama umiranje, mada ni meni kao relejcu nije bilo lako po onom kamenju postavljati radio uredjaje.

Stara "kuko",
Sinjska alka je za mene i prije moje posjete na trkalištu bila događaj. Stvarno sam smatrao posebnom čašću što smo nas 5-orica išli u ime kasarne Tadija Anušić na alku.
Išao sam i ja kod kap. Kovačevića na razgovore. Te kakav je ovaj vojnik, te šta se događa u četi, te ko koga vrbuje, te ... još mnogo gluposti. Da su htjeli da sačuvaju onu državu mogli su to drugačije, prije svega ličnim primjerima i potrebnim žrtvovanjem. Takvi kao kap. Kovačević u najavljenoj tragediji države krivce su tražili u drugima, nikada u sebi. A plaćali smo njihova školovanja, obuke, lagodan život, šepurenje na TV, jeftina ljetovanja, besprekorne uniforme, ... A kada su oni nama trebali da vrate "uloženo" oni su tisnuli nas da se koljemo.
Na kablovanju nikada nisam bio, ali sam svaki puta vama, koji ste išli, mahao i poželio sretan rad. Čak sam vam govorio da to dobro uradite "nemojte da mi tamo dođemo i da vam pokažemo kako se ..."
Pentranje po brdima oko Sinja u julu i avgustu, kada sam ja prolazio obuku, je pravi pakao. Zamisli, moj vodnik Ranđelović i komandir čete p.por. Pavlović se pred strojem opklade da će moj vod TT čete iz kasarne stići na strelište Kukuzovac pod punom ratnom opremom uzbrdo i po kamenjaru za 35 minuta. Trčali smo svi kao vod 5 kilometara i stigli za 32 minuta. Sva sreća pa niko nije doživio infarkt.
Kantina nam je bila najbolje mjesto u kasarni.
I ovo moram da priznam: drago mi je da postoji ovaj forum i mislim da bi se mogli prisjetiti svojih drugova iz tog vremena, obnoviti prijateljstva i dokazati da u nama još uvijek živi nešto što je u nekom vremenu i na nekom prostoru vrijedilo više od partijskih, nacionalnih ili vjerskih zastava, simbola, obilježja.
Imam neke fotografije iz tog vremena i kada naučim kako da ih na ovaj forum zakačim učiniću to. Možda si i ti na jednoj od njih?
Na mjestu voljno!

Malo si razvukao stranicu ovom fotkom, probaj u manjem formatu bit će puno preglednije!

Cijeli vod nosi M-48.

Ali zahebano izgledaju i sa "tandžarama", naročito ovaj visoki brko što ne gleda u kameru! K'o "mačak pod šljemom" Izgleda mi da mu ni brkovi nisu po PS! Bite će "gusto" ako je to postavljač fotografije

Stazio (citat):

Cijeli vod nosi M-48.  

Stazio ,druže pa za srce si me ujeo...     Ceniš da je PAP- ovka bila bolja od "tandžare".  
pozdrav

missar (citat):

Stazio (citat):

Cijeli vod nosi M-48.

Stazio ,druže pa za srce si me ujeo... Ceniš da je PAP- ovka bila bolja od "tandžare".
pozdrav

Missar papovka je najbolja. Kako sam je samo čistio, mazio i pazio

missar (citat):

Stazio (citat):

Cijeli vod nosi M-48.

Stazio ,druže pa za srce si me ujeo... Ceniš da je PAP- ovka bila bolja od "tandžare".
pozdrav

Ma ne, bila je dobra i precizna ali nekako za I svjetski rat.
PAP-ovka mi se nije nikada sviđala. (S njom smo vježbali neke strojeve radnje u ŠRO)

PS Molio bi kapitena da malo smanji sliku.

Za kolegu M.Niskovica bilo je to riječ o automatu M56 7,62 mm.

Za kolegu Stazia, sjetim se tih strojevih radnji u ŠRO, da si oko izbiješ sa PAP-ovkom.

Inaće preferiram više PAP nego M48.

Pardoniram krivo sam naveo kolegu S.Neskovica a ne M.Niskovica zamjenio ga za jednog slićnog, sorry.

Stazio (citat):

Ma ne, bila je dobra i precizna ali nekako za I svjetski rat.  
PAP-ovka mi se nije nikada sviđala. (S njom smo vježbali neke strojeve radnje u ŠRO)  

PS Molio bi kapitena da malo smanji sliku.  

Precizna i izuzetno ubitačna. Imali smo jedno bojevo gađanje i gađanje školskim tromblonom. I čitav vojni rok svake dve nedelje(?)
čistiš cevku.   Inače rod veze je  uglavnom  dužio M 48 . Naša snaga je bila u "glavi" .....šta da ti kažem    
pozdrav

Naravno odlična puška, duga cijev i dobar kalibar. Iz nje sam gađao u srednjoj školi, ako išta znaš o pucanju teško možeš promašiti. Malo jače "trza" pa su se cure bojale.

Pozdrav ,
Kapitenu na slici me nema, ima poznatih faca, ali proteklo vreme i šlemovi su učinili da nisam siguran da li su to oni ljudi za koje mislim da jesu. Potpuno si u pravu što se tiče dogadjaja koji su nastupili posle našeg odlaska iz JNA, ali i to je bilo i nepovratilo se. Srećom nisam ni sekunda učestvovao u svemu tome i hvala sudbini koja je tako odredila. Kantina je bila po meni ubedljivo najbolji provod gde si mogao da okusiš nešto civilne hrane i pića, i da gledaš prodavačicu, zaboravio sam joj ime, kao da je neka ženska.
Dobro je što nisi išao na kablovanje, mnogo je gore nego što možeš da zamisliš.
Iz moje aprilske klase izgleda da nema nikoga da nam se pridruži, ali ima vremena dok uspem da nadjem neku sliku i postavim je pa će se ljudi prepoznati i poželeti da malo komentarišu o tim svojim mladim danima, jer ove godine nam je tačno 30 godina od odlaska u Sinj.
P.S. Kad uporedim "pistu" kako je očišćena na ovoj slici, sa onom kako sada izgleda kasarna :'(
Pozdrav i na mestu voljno saborci

Boske,
Pomozi mi da ovu sliku smanjim na normalu.
Ja ne znam.
Kapiten

Idi na KANTINU i kad si unutra pogledaj 5. temu odozgo! Tu je malena podrobno objasnila kako se postavljaju slike i određuje format. Puno uspjeha i drago nam je da si s nama

Boske,
Urađeno, hvala ti.
Inače, ja sam "brko" u drugom redu, treći s lijeva.
Pozdrav,

Bugi kg april 83. TT ceta kod pomenutih Pavlovića,Ranđelovića,Babića...

BUGI,
pozdrav od kapitena.
U vrijeme kada si ti došao u kasarnu TA u Sinju u mom vodu, III vodu TT čete vodnika Ranđelovića, bila su dvojica iz Kragujevca klasa julska 1982. godine, Luka Aničić i njegov drug Bujaković ili Bujanović (ne sjećam se više). Sigurno si ih zapazio i sa njima se sprijateljio jer su oni ostali do oktobra 1983. godine. Ako nešto znaš o njima molim te da mi pošalješ podatke (adresa, telefon, e-mail), volio bih da sa njima uspostavim vezu. Posebno sam volio malog Luku. Ako imaš podatke za njih pošalji mi na moj facebook - Miladin Gavrić iz Bijeljine. Na prethodnoj stranici je fotografija nas iz sastava prve straže moje generacije. Na toj fotografiji je u prvom redu mali Luka iz Kragujevca.
Na mjestu voljno!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nekad vojnik. Sinj iz 1982. godine.

Kolega kapiten znaš li možda Červar Nenada,1984.godine bio je poručnik a te je godine došao u Pulu u jednu kasarnu veze za komandira čete relejcima.Navodno je radio u vašoj kasarni u Sinju prije dolaska u Pulu.Pozdrav .

Za "more6"

Kolega,
za tog poručnika ne sjećam se da sam čuo. Ja sam iz Sinja otišao u decembru 1982. godine u Split u kasarnu Visoka, a radio sam kao telefonista u Komandi Vojno pomorske oblasti. Možda je on u Sinj došao poslije mene.

Na mjestu voljno!

kapiten (citat):

Za "more6"

Kolega,
za tog poručnika ne sjećam se da sam čuo. Ja sam iz Sinja otišao u decembru 1982. godine u Split u kasarnu Visoka, a radio sam kao telefonista u Komandi Vojno pomorske oblasti. Možda je on u Sinj došao poslije mene.

Na mjestu voljno!

Izgleda da je tako bilo.Niti u Puli se nije dugo zadržao.U Visokoj su bili i moje kolege iz OSOJ-a koji su davali dežurstva u Žrnovnici.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Još jedna slika iz Sinja iz 1982. godine.

Juce sam slucajno naleeo na ovaj forum trazeci tog nesretnika Kurbasica jer sam ga u nekom drustvu pominjao po njegovi gafovima. Viim da se svi seate staresina po dobru ili zlu a niko ne pominje osobu koju pamtimo samo po dobru a to je Stana iz Kantine. Nisam ja bio ljubitelj piva i napolitanki ali sam svaki drugi dan kod nje kupovao feferone pred rucak. Ja sam svoj kadrovski rok sluzio od aprila 1980 do aprila 1981. bio sam teleprinterista i sifre kod mog zemljaka kap.I kl Kukolj Milama. Radio sam u Vojnickom klubu kao  fotograf a nedeljom sam pustao filmove u kino sali. Bio sam zaduzen za prijem vojnoka prve generacije svrsenih srednjoskolaca koji su upisali fakultet, slike u Bukvici sam im ja napravio. Takodje sam primio i januarsku klasu 1981 godine tako da su me upoznale tri klase nastavnog centra 332 puka veze. U rano prolece 1981 godine stariji vodnik Babac Srecko je otisao na nekakvu doobuku pa su mene unapredili u cin mladjeg vodnika i postao komandir voda. Nakon kratkog vremenna pojavio se od nekud, verovatno iz srednje skole, Vodnik Kurbasic Muhidun bio je jedno pet sest godina mladji od mene, pa je postao komandir voda a ja njegov zamenik. Onda su poceli skecevi, bio je jadan ko crkveni mis nije imao para ni cigare da kupi,po gradu je cesto setao u uniformijer nije imao cestito civilno odelo. aSanjao je dan kada ce mu proci pripravnicki staz pa da dobije odobrenje da sebi kupi pistolj. Vrlo cesto sam bio na razgovor kod kapetena Kukolja i dobijao instrukcije da malo pripitomom Kurbasica ali za tokratko vreme nije bilo sanse. za sada toliko kao uvod kasnije cu vam izneti i drugo imam i gomilu fotografija(obzirom da sam bio Bataljonski Fotograf pre mene je to radio Brkljac Zoran iz lukiceva a posle mene izvesni Medic iz velikih livada danas Aleksandrovo kod Zitista)

kapiten, luke anicica se secam samo  imenom i prezimenom, a da li se ti secas milosa ogrizovica .on je oktobarska 82 tt ceta imas ga na mom profilu na fejsu pa pogledaj...pozdrav

Profa (citat):

Dobro si ti to natjerao, sa 0 do 70% nagriženosti, temeljito, nema što.
Ako ubaciš koju sliku iz toga vremena možda bih te se i sjetio, jer smo mi gušteri u vas džombe gledali ko u bogove i proživljavali svako vaše skidanje.
Brdo kod Sinja se zove Kukuzovac, tu je bilo i strelište i skladišta. Mi smo tu nekako u to vrijeme imali završnu pješadijsku obuku, spavali u šatorima napravljenim od šatorskih krila, te radili vježbe odjeljenje u napadu u Turjacima, nekoliko km dalje. Znam da smo se vraćali u uniformama izrezanim u rezance od oštorg kamena i puzanja.
Drugo brod je Radošić. Tu smo mi relejci iznosili svoje uređaje na leđima plus puna sprema uključujući borbeni i transportni ranac. E to je bilo umiranje. Tu sam prelomio čekić zabijajući klinove od RRU 800 u kamenito tlo, a onda sam ga u torbi za kaznu morao nositi u kasarnu i dati ga popraviti stolaru koji se zvao Buljubašić. Mislim da je bio neka starija generacija relejaca, a možda si ga znao.
Nego je li ti govore šta imena poput: Mujić(vodio sportsku sekciju, skinuo se negdje oko Nove godine), Pera Gordić, mislim da je bio iz Novog Sada(radio u vojničkom klubu, mogao bi biti iz tvoje čete), Damir Mrđen(Mostarac, mislim da je bio liječnik ili sin liječnika, dobro igrao nogomet, bio je kod tebe, odslužio nepunih 9 mjeseci, skinuo se kada i ti). Bio je i neki Brekalo, isto iz Mostara, stariji u ono vrijeme, radista. Sa tvojim "prijateljem" Protom se zaputio u Mostar preko Ploča, pokupio jednoga zemu, htjeli Proti na stojadinu napraviti šiber. Naravno da nisu imali dozvolu, sve ih skupa negdje oko Čapljine presretne vojna policija. No sve se zataškalo relativno bezbolno. Inače sa Protom sam bio strašno dobar, nije mi bio nadređen, ali je često gostovao kod mene u uredu u vojničkom klubu, kada mi je objašnjavao kako trenira i što radi. Moram reći da mi je bio uzor i pokazao mi kako se radom može štošta postići. Gledajući ga kako radi u serijama po 50 trbušnjaka nisam mogao niti zamisliti da je to moguće, a bio sam aktivan sportaš. No vremenom sam došao do 4 serije po 100 komada.

pozdrav profi i neskovicu, profo neskovic ne moze da se seca tvojih drugara posto je on sluzio kad i ja oktobar 82 do septembar 83, malo je pobrkao datumetj godine...

Pozdrav svima, tek sada sam otkrio ovaj forum. Ja sam obuku za teleprinteristu imao u Sinju 84/85 a pole toga prekomanda u Kardeljevo u komandu veze (teleprinterista i tel. centrala) Tikvicki Ivan  (Tikva )Subotica

Tikva,
Dobrodošao na ovaj forum na kojem se mi, nekadašnji vojnici nekadašnje JNA (svi nekadašnji - do mojega), javljamo i razmjenjujemo informacije. Naravno, baza za naše komunikacije je KASARNA i boravak u njoj. Uključi se, napiši neka svoja iskustva i, ako imaš fotografije iz tog perioda, objavi ih. Cilj je da nas na ovom forumu ima što više i da se, bar na ovakav način, družimo 

Na mjestu voljno!

[You must be registered and logged in to see this image.]
Moja malenkost iz 85/86 Ploče teleprinterista

Tikva (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]
Moja malenkost iz 85/86 Ploče teleprinterista

Tikva druže,

Hajde sada malo sjećanja, malo fotki, malo tvojih klasića pa obogati ovaj forum.

Zbog toga i postoji.


Na mjestu voljno!

[img][You must be registered and logged in to see this image.][/img]