Celje - januar '86. VP 2420

19.Januara 1986. dosao sam u Celje V.P. 2420 gde je poceo moj vojnicki zivot.
 
Komandant kasarne-Pukovnik Ratko Cvijanovic
 
Pesadija  III ceta prateci vod-Komandir cete-Kapetan I klase-Dragan Blagojevic
Komandir voda-Vodnik Husein Sabic
 
Posle 3 meseca obuke-prekomanda u granicni odsek Dravograd-karaula Vič (Franc Leskosek Luka) .Tu sam ostao do kraja vojnog roka.
 
 
Evo i kasarne:
 
V.P. 2420 Celje
 
 [You must be registered and logged in to see this image.]
 
Januarci javite se

Pozdrav,da li je tad radio zastavnik Stanković Stanoje?

Rodic Zeljko (citat):

Pozdrav,da li je tad radio zastavnik Stanković Stanoje?

Ja se stvarno njega ne secam veruj mi (moguce je).To ime mi nije poznato!

Celje-prateci vod III ceta:(komandir voda-vodnik HUSEIN SABIC)


[You must be registered and logged in to see this image.]

vodnik HUSEIN SABIC



desetar-   PAVLOVIC NENAD-Srbija (selo Kozja-Bela Palanka)
desetar-   PAVLOVIC MILIVOJE-BIH-(Visoko kod Sarajeva)
desetar-   IBRAHIM BASANOVIC  BIH

Klasa-Januar '86

vojnik-   BIBIC SAFET-(Srbija)
vonjik-   CEHOLA STEVAN-(Srbija)
vojnik-   BJELCEVIC  MITAR-(Srbija)
vojnik-   KUJUNDZIC CEDOMIR-Srbija-(Beograd)
vojnik-   STANOJLOVIC NEBOJSA-Srbija-(Pozarevac)
vojnik-   MILJUS ZORAN-Hrvatska
vojnik-   PRATLJACIC IVO-Hrvatska
vojnik-   NAKIC SENAD-BIH
vojnik-   LJAMALARI SAHIR-Kosovo
vojnik-   AZIZI SEFIK-Makedonija
vojnik-   JETISI ANTUN-Kosovo
vojnik-   BEKRIC RASIM-BIH
vojnik-   CUTURIC NEDJO-(zavrsio vojnu akademiju-poslat na redovno odsluzenje)
vojnik-   BLAGOJEVIC TOMISLAV-Vojvodina-(Sombor)
vojnik-   HADZIBECIRI ASLLAN-Kosovo
vojnik-   AZIROV ASLLAN-Kosovo
vojnik-   KADRIJAJ AVDULJ-Kosovo
vojnik-   BJELAJEVIC ZLATKO-Hrvatska-selo Nijemci-(Vukovarsko-sremska županija)
vojnik-   ATANASOVSKI MITE-Makedonija-(Strumica)
vojnik-   DJUKIC MILENKO-Srbija-(Loznica)


Mozda se neko prepozna pa se javi-Nisam naveo sve jer sam zaboravio.
Ko se javi dopunice spisak.

Evo jos nekih slika - kako danas izgleda
 
Kasarna-Celje
 
[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedna od rijetkih koja dobro izgleda,čisti primjer Slovenskog mentaliteta
E sad kako ostali objekti izgledaju vjerujem da su uspjeli.

purger (citat):

Jedna od rijetkih koja dobro izgleda,čisti primjer Slovenskog mentaliteta
E sad kako ostali objekti izgledaju vjerujem da su uspjeli.

Naravno-nista nisu zapustili ili rusili-sve je renovirano.
Pola objekata se koristi u turisticke svrhe (narocito karaule) planinski centri itd..........(pametan potez)

Kasarna u Celju  1990. godine

[You must be registered and logged in to see this image.]


Glavna kapija i ulaz u kasarnu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pozdrav,zahvaljujem ti se na ovim slikama koje su me vratile u 84.godinu i prisjećam se nekih detalja koji su mi ostali u sjećanju na to vrijeme.Što se tiče objekata vidim da su ostali u istoj formi samo su fasade uređene još su stari kesteni na svom mjestu,pa zar je moguće da su još uspravno.Koliko sam puta u jesen 84.g.,morao zajedno sa svojim drugarima da metem lišće ispod njih,mi pometemo lišće i završimo posao a ono vjetar puhne kao da se poigravao sa nama i opet ponovo na posao jer krug vojarne je morao biti besprijekorno čist, a najgore je bilo to što je kestenova najviše bilo ispred zgrade komande pa smo tu najviše posla i imali,dež.oficir izađe i samo vikne vojsko,on te riječi nije do kraja ni izgovorio a mi već metemo.Eto to je tada nama bilo tako teško a da smo znali šta nas poslije čeka u životu potpisali bi se vječito da ostanemo u vojsci.Interesira me šta je sa onim objektom iza glavne zgrade gdje je boravila vojska,gledajući na zapad prema kapiji kuda su ulazili oficiri u krug vojarne kada su dolazili izjutra na posao,tu je bila jedna stara kuća u kojoj smo jedno vrijeme mi pozadinska četa boravili 84.godine sve do jeseni kada smo se preselili u glavnu zgradu,da li je ona još uspravna pošto je bila prilično oštećena u to vrijeme,u njoj nije bilo grijanja.Sjećam se bašte ispred  tog objekta gdje smo se mi vojnici u lijepe ljetne sunčane dane izležavali i uživali u vojničkom životu.tada je bilo popularno praviti vodene balone u platičnim vrećicama,(to su one vrećice što se namirnice pakuju u zamrzivač),vrećica se napuni vodom i kada vojnik zaspe na livadi ispred zgrade na travi dobro se nanišani sa prozora i taj balon  sa vodom baci na njega,možete zamisliti situaciju,ti u dubokom snu ili razmišljanju a kada odjednom isto grom iz vedrog neba na tebe padne vrećica sa hladnom vodom.To su bilie takve interesantne egzibicije da smo se svi smijali i nije bilo ljutnje jer svi smo to iskusili i osjetili tako da je to sastavni dio vojničkog života.Pozdravljam sve forumaše,mogu reći iako je prošlo prilično dosta vremena pamćenje me još nije izdalo samo je bitno da se zada tema i onda dolazi sve samo po sebi,svaki detalj koji se proživljavao u vojsci

Evo jos nekih slika kasarne u Celju - danasnji izgled-sve je isto kao nekad!
 
[You must be registered and logged in to see this image.]

Svaka ti čast za ove fotografije.Toliko sam želio da vidim unutarnji prostor vojarne i položaj ostalih objekta u sklopu da stvarno nemam riječi dirnuo si me u srce počelo je jače kucati kada sam sve ove fotografije pregledao.To sam želio već dugi niz godina i razmišljao čak da odem u Ljubljanu u maršalku odakle sam 84.,godine prekomandovan u Celje i gdje sam bio do kraja vojnog roka kuvar u restoranu.Oni koji su bili u mojoj generaciji pa i poslije sjećaju se da je vojnički restoran te godine osvojio srebrnu plaketu JNA na koju sam ponosan i dan danas zašto sam tada dobio petnaest dana nagradnog odsustva.Još jednom hvala puno na fotografijama, pozdrav svima

FOSIL (citat):

Svaka ti čast za ove fotografije.Toliko sam želio da vidim unutarnji prostor vojarne i položaj ostalih objekta u sklopu da stvarno nemam riječi dirnuo si me u srce počelo je jače kucati kada sam sve ove fotografije pregledao.To sam želio već dugi niz godina i razmišljao čak da odem u Ljubljanu u maršalku odakle sam 84.,godine prekomandovan u Celje i gdje sam bio do kraja vojnog roka kuvar u restoranu.Oni koji su bili u mojoj generaciji pa i poslije sjećaju se da je vojnički restoran te godine osvojio srebrnu plaketu JNA na koju sam ponosan i dan danas zašto sam tada dobio petnaest dana nagradnog odsustva.Još jednom hvala puno na fotografijama, pozdrav svima

Nema na cemu

Drago mi je da je tako-proradile su emocije i secanja na vojnicke dane

To što si malo prije spomenuo sjećanje,to nije samo sjećanje već dio života koji smo mi živjeli u tom vremenu i dali svoj doprinos.kada pogledam sliku današnje mladeži oni imaju puno više nego što smo mi imali ali to je manje više materijalno ali mi smo imali nešto drugo što je puno vrijednije iskreno prijateljstvo,sada su to naše uspomene na jedno neizbrisivo vrijeme, pokidane veze i mostovi će se kad-tad pomalo povezivati i mi ćemo opet biti blizu jedni drugima kao nekada,istina sada putem interneta ali bar imamo se čega sjećati.Pozdrav

FOSIL (citat):

To što si malo prije spomenuo sjećanje,to nije samo sjećanje već dio života koji smo mi živjeli u tom vremenu i dali svoj doprinos.kada pogledam sliku današnje mladeži oni imaju puno više nego što smo mi imali ali to je manje više materijalno ali mi smo imali nešto drugo što je puno vrijednije iskreno prijateljstvo,sada su to naše uspomene na jedno neizbrisivo vrijeme, pokidane veze i mostovi će se kad-tad pomalo povezivati i mi ćemo opet biti blizu jedni drugima kao nekada,istina sada putem interneta ali bar imamo se čega sjećati.Pozdrav    

Za ovako dobar post evo kao nagrada jos jedna fotografija-imas u pozadini kantinu da se setis gde si nekad pio pivo

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ti si stvarno pun iznenađenja,kad god pomislim to je to a ono iz rukava zec viri i smiješi se kao ovaj smješko

Eeeeeeeeeeeeee,što se nekad pilo,sjećaš se točene piveeeeeeeeee,krigla od pola litre sva orošena,uuuuuuuuuu to nam je bilo omiljeno piće posebno kad se izađe u grad,čini mi se da se pivo zvalo "UNION" ako se ne varam.Jednom prilikom tako izlazim ti ja sa svojim drugom u grad i susrećemo jednu djevojku koju prije nikada nismo vidjeli ali stvarno ljepotica.Ona nas učtivo pozdravlja i poziva u kino da gledamo neki film.Nama kao vojnicima drago što je cura izabrala baš nas,mi puni samopouzdanja.I tako ulaskom u malu kino dvoranu mi sjedamo, djevojka odmah do nas,kad dolaze dva tipa i sjedaju kraj djevojke sa naše desne strane.Tu počinje razgovor i nije bilo nikakvih sumnji da bi to mogla biti namještena situacija.Kako se film bliži kraju tipovi stalno meni i mom kolegi prebacuju da idemo sa njima u stan tamo ćemo uživati,biće pića dobrih cura i još što-šta.Meni se tada pale lampice u glavi a znam i da su nam oficiri skrenuli pažnju na to da pederi uz pomoć mladih djevojaka koje prethodno plate za uslugu,vrbuju u gradu vojnike te ih na kraju odvedu negdje u iznajmljene stanove i tu im kako se ono kaže razvale bulju,tj.naprave redaljku da pamte za cijeli život.Tada pri izlasku iz kina ja prišapnem svom prijatelju o čemu se radi i na moj znak kada ja pođem trčati da i on briše za mnom.Kada smo mi izašli napolje iz kino dvorane i udarili petama vjetra ja mislim da nas ni mlazni avion ne bi stigao, samo smo čuli povike iza nas pobjegoše nam majku im vojničku.To mi je ovako usput naum-palo

Januarci 86 .
Dobro se sečam Šabiča. Viđao sam ga kasnije u Prevalju. Jako dobar dečko. Ja sam bio u prvom vodu, jedan od najstarijih (po godimana), Šabič mi se neko vreme obračao sa vi . Svih vojnika se ne sečam najbolje, nitko mi nije ostao u slabom sečanju. Puno smo se smijali Aljiču, Smajiču, Krasničiju,..., Kinoliju i normalno Saviču legendi. Njemu puška nije mogla da dobaci do mete na 100m. Stariji vodnik Gaštarski (stvarno je bio najstariji stariji vodnik) umalo, da ga zbog toga nije gađao kamenom. Najviše me ubijao sneg. Padao je te godine 14 dana neprekidno. Kao gušter čuvao sam stražu na Bukovžlaku (samo da se rešim obuke) a završio sam rok na strelištu Pečovnik. Ostali ste otišli na karaule. Mislim, da smo bili prva generacija graničara.
Ajde javite se Januarci (Nenad iz Zagreba, Štef iz Krapine, Janez iz Vipave, Kacin ? iz Postojne, Saša iz Novog Sada, deserar Bisim iz Dubrovnika, Mujo neznam odakle (bio mi je stalna stranka za popravak tranzistora) i mnogi drugi,..... Bez ozira na neke napore koje smo morali preživjeti nije niti bilo neizdrživo. Lepo je bilo kad smo išli kući, a lepo je i to, da verovatno nitko nije odnio neke loše uspomene na tu godinu dana.
Živim u blizini Celje, karaulu viđam mislim, da je još u funkciji, drugi objekti pa ili izgledaju jadno ili su privatizirani.

Dobrodosao Risto

Risto........pokusavam da te se setim ali ne ide...ja sam bio prateci vod u III ceti.
Komandir mog voda je bio bas gospodin Sabic.
Krasnici je bio sa mnom na karauli Vic do kraja vojnog roka-doduse zbog zatvora i pritvora 2x po15 dana skinuo se kasnije od nas!
Secam se Gastarskog odlicno ,pamtim Nenada iz Zagreba (Tresnjevka),i desetara Muje koji se drao na hodnuku kao niko
Mislim da je vasa spavaona bila u celu hodnika.

Naravno da je vodnik Sabic Husein bio dobar covek-i sad je isti-inace u kontaktu sam sa njim i mogu te spojiti ako zelis-obradovace se sigurno!

Secas li se onih silnih uzbuna,terena,usiljenih marseva,i bataljonske vezbe u vreme Cernobila-bilo je gadno!


Pozdrav Risto pa se javi..........Celje Januar '86

Moje pravo ime je Zlatko. Da, mi smo spavali na čelu hodnika samo večinu vremena ja sam bio sam na streljani u Pečovniku. Tamo su me odveli još u vreme obuke (Jeram) tako, da je naša generacija još dolazila na gađanje pa smo se verovatno tamo viđali. Jako mi je ostao u sečanju rastanak generacije posle obuke - vaš odlazak na karaule. Bez obzira na moje tada več zrele godine vidio sam, da je među nama bilo bilo veliko drugarstvo.
Naravno, da se sečam nekih uzbuna a i terena u okolici Šmartinskog jezera, spavanja u senu,... Da vežba na Počeku (tada smo rekli u Postojni) je isto bila za pamčenje. Tada sam tamo preživio dve sedmice a posle sam tamo bio barem sedmicu dana mesečno, jer sam pripremao strelišta za našu kasarnu te za Sl. Bistricu i neku kasarnu iz Maribora.

Gospodina Šabiča lepo pozdravljam. Ponekad sam putovao u Prevalje i mislim, da sam ga tamo usput viđao. Mislim, da je na kraju bio na karauili Strojna. Imaš ideju kako da izmenimo mail adrese?

Da gospodin, Sabic je sa tom generacijom granicara otisao takodje u prekomandu na karauli Strojna za komandira karaule.
Posle toga kao komandir karaule prelazi na karaulu Holmec i ostaje do kraja onih nemilih dogadjaja i sukoba.

Ovde sam postavio slike karaula-neke od njih mi je gospodin Sabic poslao licno pa mozes pogledati

[You must be registered and logged in to see this link.]

Danas je ziv i zdrav (hvala bogu) zivi u Sarajevu-legenda kao i uvek!

Risto poslao sam ti PP za kontakt.

Kada sam ja dosao 87 u maju mesecu III ceta  prateci vod komandir cete bio je porucnik Sokec Marijan a komandir prateceg voda Bogunovic Dragan.
Komandir drugog voga bio je neki vodnik  koji je brzo otisao u prekomandu pa mu se i ne secam imena.
U to vreme je bila i neka generalna ispekcija, pa je za komadanta kasarne dosao potpukovnik Tomislav Sipcic, secam se parade i primopredaje kasarne.
Bogunovic se skinuo iz vojske negde juna meseca 88 (posle mog odlaska)
Sokec Marijan je jos uvek oficir u HV
Uh kad bi se javio jos neko iz perioda 87/88 pa da se prisetimo jos nekih detalja

mogu da znam koje ovaj nik ime i prezime

Haxhibeqiri Asllan (citat):

mogu da znam koje ovaj nik ime i prezime

Gde si Haxhibeqiri (MITRALJEZAC) stari druze?
Eh,kad se setim kako vas je jurio desetar Pavlovic Milivoje...siguran sam da ga nisi zaboravio

Dobrodosao na forum,drago mi je da si se javio!Bili smo u istom vodu u Celju!

pozdrav svima u pratecem vodu prvo sabicu isvima ostalim.
druzhe nik u koje odelenje si bio posto znash da sam bio mitralezac.i kazhi ime i prezime jer mnogo
si me uzbudio kad sam video ove slike sa kasarne u celju isva imena koja si napisao .
kazimi ime prezime kako bi znao skim razgovaram.
pzdrav svima januarcima 1986.asllan haxhibeqiri.

@ Haxhibeqiri Asllan poslao sam ti PP procitaj obavezno!!!

Teske one tvoje kutije za municiju kad se samo setim kako smo trcali pod punom ratnom opremom na Pecovniku po onom snegu!

Jos jednom veliki pozdrav!

pozdrav nik ne mogu datise seti dali si onaj sa dugom kosom u prvom danu kad si stigao u celje

Haxhibeqiri Asllan (citat):

pozdrav nik ne mogu datise seti dali si onaj sa dugom kosom u prvom danu kad si stigao u celje

@ Haxhibeqiri Asllan odgovori mi na PP...ne znam kako se snalazis na forum ali vidim da si procitao poruku!

Nik zaboravio si azirov asllan on je bio samnom u mitalezko odelenje.

Asllane, dobro došao na forum!

Slobodno se uključi i na ostale teme koje te zanimaju.
Pozdrav!

Haxhibeqiri Asllan (citat):

Nik zaboravio si azirov asllan on je bio samnom u mitalezko odelenje.

Eeee, super sto si se setio-sad si i mene podsetio,bio je jako nestasan!!!
Evo dodajem ga odmah na spisak na prvoj strani ove teme,ako se setis jos nekoga dopunicu spisak.

@ Haxhibeqiri  da li ti je poznat ovaj ulaz mozda?
 
 
[You must be registered and logged in to see this image.]

Hej Hadzibeciri pa gdje si ti? Sjecas li se Slavonca?

Tihomir P., dobrodosao na forum!

TIHOMIR P.SLABO SE SECAM.
MOZES DAMI KAZES U KOJE ODELENJE SI BIO U PRATECEM VODU.
POZDRAV.

NIK.
TOJE ULAZ U KASARNU .

Ista sećanja kao i kod većine, prvi vojnički dani bio sam vojnik septembarske klase 1990komandir voda bio je poručnik Zoran Ostojić, kao graničar posle pešadijske obuke prekomandovan u Dravogradu na karauli Bistrički Jarak (u to vreme komandir karaule bio je vodnik nemogu trenutno da se setim imena ali znam sigurno zvali su ga "Babo") to je ona karaula po kojoj je snimljen i film Brisani Prostor navodno o upadu terorističke grupe 70-tih godina. Sećam se velikih poplava u Celju, tad sam bio na obezbedjenju gradske bolnice, sećam se da se u krugu kasarne moralo kretati čamcima zbog prevelike vode. Na karauli sam bio oko mesec ipo zatim sam ponovo prekomandovan u komandi garnizona Dravograd kasarna Bukovje, gde me je zateko i rat . Imam nekih slika iz kasarne koje ću drugom prilikom postaviti na forumu

Nik (citat):

Gde si Haxhibeqiri (MITRALJEZAC)  stari druze?
Eh,kad se setim kako  vas je jurio desetar Pavlovic Milivoje...siguran sam da ga nisi zaboravio

Dobrodosao na forum,drago mi je da si se javio!Bili smo u istom vodu u Celju!

Nik.
Je li Asllan Haxhibeqiri baš dužio mitraljez ili je bio pomoćnik nišandžije mitraljeza.!

[You must be registered and logged in to see this image.]

donosilac municije mitraleza...kutije vojnik granicaru..

Haxhibeqiri Asllan (citat):

Donosilac municije mitraleza... kutije vojnik granicaru..

 
Asllane.
Nasmija me ovaj tvoj odgovor, he he he he he
Legenda si.
Jesi li nosio ovakvu jednu ili dvije kutije.
 
[You must be registered and logged in to see this image.]

I ja sam se nasmejao ali samo malo,jer kad se setim koliko je to tesko......
Na nekoj bataljonskoj vezbi koja je bila izuzetno zahtevna i teska (polaganje za cin generala) mene stave kao zamenu za jednog naseg vojnika iz voda (Bjelajevic Zlatka) koji je morao hitno kuci.I tako ja dobijem zaduzenje kao i Haxhibeqiri Asllan!
Pamticu to do kraja zivota-neverovatno koliko su teske te kutije a zna se da mitraljesci idu pre svih od brda do brda.
Ne ponovilo se nikad vise-ja samo jednom a Haxhibeqiri Asllan sve vreme obuke.
Ja mu se divim kako je izdrazao-najbolje da on sam kaze kako mu je bilo-zato mi nije bas do smejanja:
Kad se jos setim kakav je bio komandir odeljenja desetar Pavlovic Milivoje dize mi se kosa na glavi!!!
Ajde Haxhibeqiri Asllan otvori dusu i sad sve kazi kako ti je bilo-znam da si proklinjao sebe!

jedna kutija je bila teska 10kg.aja sam nosio dve kutije ako se ne varam.pa bilo je tesko ali kad imas dobro drustvo onda sve prebrodis.

Ne secam se nik kad si je ti nosio a gotovo je bilo tesko ko postele 22kg.ati nik nisi imao tesko onaj tvoj rb.

Pa naravno da je bilo tesko i nama minobacaclijama ali te kutije su bile ubedljivo najteze.
Nosio si 2 kutije ja se dobro secam!
Ja sam menjao Bjelajevica kad smo bili na bataljonskoj vezbi,secas se da smo spavali u nekoj napustenoj zgradi bez krova u slami pa nas je preko noci zavejao sneg.Tad sam nosio te proklete kutije a desetar Pavlovic nam je dusu izvadio.Krenuli smo iz kasarne Celje preko noci imali usliljeni mars a posle toga vezba!
Kad smo posle 7 dana dosli u kasarnu pola vojnika zaglavilo u stacionaru!

secam se dobro toje bilo u nekoj stocnoj farmi u nekoj hali gde su stavlali slamu itu smo prespavali noc i kad smo ustali ujutro kad smo videli sneg po vise nasoj cebati ami smo se radovali kad smo videli da je pao sneg pa pitamo vodnika sabica hocemo se vratiti u kasarnu ..on nam kaze jel ste vi ludi gde ima za vojsku sneg kisa pa da vidimo kaze kako ce da se snadjete ami smo uzeli neznam kako ivi kazete od slame i napravili kao kolibe i tako prosli onu vezbu.ato je tacno kad smo se vratili u kasarnu mno go vojnika je otislo u stacionar.

Haxhibeqiri Asllan (citat):

donosilac municije mitraleza...kutije vojnik granicaru..

Misliš da bi prošao bolje da si nosio postolje?

probao i to kad bi nedostajao postelas onda ja bi trebao da nosim a postele je jos gore.

pedja71 (citat):

Ista sećanja kao i kod većine, prvi vojnički dani bio sam vojnik septembarske klase 1990komandir voda bio je poručnik Zoran Ostojić, kao graničar posle pešadijske obuke prekomandovan u Dravogradu na karauli Bistrički Jarak (u to vreme komandir karaule bio je vodnik nemogu trenutno da se setim imena ali znam sigurno zvali su ga "Babo") to je ona karaula po kojoj je snimljen i film Brisani Prostor navodno o upadu terorističke grupe 70-tih godina. Sećam se velikih poplava u Celju, tad  sam bio na obezbedjenju gradske bolnice, sećam se da se u krugu kasarne moralo kretati čamcima zbog prevelike vode. Na karauli sam bio oko mesec ipo zatim sam ponovo prekomandovan u komandi garnizona Dravograd kasarna Bukovje, gde me je zateko i rat . Imam nekih slika iz kasarne koje ću drugom prilikom postaviti na forumu

Onda smo bili istovremeno na obuci, a kako pišeš da te rat zatekao u komandi, vrlo vjerojatno da smo se mogli i tamo vidjeti jer sam ja nakon obuke upravo u Bukovju proveo ostatak vojnog roka. Sjećam se poplave u Celju, danima smo išli na čišćenje bolnice. Rado bih vidio još slika iz kasarne jer svojih nekoliko fotografija koje sam imao ne mogu pronaći.

Pa ako se opijemo da nam bude loše levo iza kantine koliko se sećam bio je stacionar

FOSIL (citat):

Svaka ti čast za ove fotografije.Toliko sam želio da vidim unutarnji prostor vojarne i položaj ostalih objekta u sklopu da stvarno nemam riječi dirnuo si me u srce   počelo je jače kucati kada sam sve ove fotografije pregledao.To sam želio već dugi niz godina i razmišljao čak da odem u Ljubljanu  u maršalku odakle sam 84.,godine prekomandovan u Celje i gdje sam bio do kraja vojnog roka kuvar u restoranu.Oni koji su bili u mojoj generaciji pa i poslije sjećaju se da je vojnički restoran te godine osvojio srebrnu plaketu JNA na koju sam ponosan i dan danas zašto sam tada dobio petnaest dana nagradnog odsustva.Još jednom hvala puno na fotografijama, pozdrav svima    

Ova tema ja nastala dosta davno, ali vidim da se tokom godina netko povremeno i dalje o nju javi, pa ću i ja dodati jedan mali upis.

Sjetih se danas, onako bez veze, Celja u kojemu sam 1984. služio vojsku. Ustvari, prva asocijacija mi je bila hotel/restoran Turska Mačka, pa sam malo proguglao naziv, čisto da vidim postoji li još to i ima li možda kakva slika. Sjećam se bočnog zida na kojemu je bilo nacrtano mačje lice s fesom na glavi (je, ima na Googlu upravo ta slika koje se još sjećam). Pa se prisjetim nekih ulica i lokacija tamo i odlučim malo prošetati gradom putem Street View opcije. Htio sam krenuti od vojarne, pa prema gradu, no pojavio se problem da je baš i ne uspijevam pronaći. U sjećanju mi je nekako ostalo da je bila negdje na periferiji, pa sam tako krenuo tražiti nešto što bi ličilo na vojarnu na satelitskoj snimci. Kako mi baš i nije polazilo za rukom, odlučih potražiti adresu i po njoj naći lokaciju. Tako sam i naišao na ovaj forum, a citirani tekst me ponukao da i ja nešto napišem.

Stvar je u tome da sam s Fosilom zajedno radio u kuhinji. Vidio sam iz nekih drugih njegovih postova da je aprilska klasa, a ja sam bio augustovska (da ostanem u tadašnjoj terminologiji). Obuku sam također imao u Maršalki, ali se tamo nismo mogli vidjeti, jer je on već bio u Celju kad sam ja stigao u Ljubljanu.

Sjećam se, onako kroz maglu, trojice, ako me sjećanje dobro služi baš iz te klase. Najbolje mi je u sjećanju ostao jedan crni, mršavi dečko. Imena se ne sjećam uopće, a da ih netko i napiše ne bi mi vjerojatno puno značila. Bliski pretjerano nismo bili. Džombe se s gušterima nisu previše zamarale.  U svakom slučaju, oni su nama novima bili učitelji, od kojih smo učili kako stvari funkcioniraju i koliko se sjećam bili su sasvim korektni. Majstor Cane je i tako više bio kod svoje drage nego u kuhinji. 

Mi novi smo došli pred zimu. Sjećam se da smo prvih dana vadili mrkvu iz vrta, pa sjeckali, kuhali i onda spremali u male vrećice za zamrzivač, pa u hladnjaču. (Kada se kuhala juha, po tu istu mrkvu se išlo u tu istu hladnjaču. Pa si gledao pokupiti sve što ti treba, prije nego se golemi ventilator tebi s desna uključi. brrrrr)

U to vrijeme je bilo u toku i natjecanje JNA kuhinja na nivou cijele SFRJ, pa se kuhinja naveliko glancala. Do te mjere da smo keramičke pločice na zidovima mazali jestivim uljem, ne bi li se bolje sjajile. A na dan evaluacije, ručak je bio nebeski (u usporedbi s uobičajenim). Civilni majstor i vodnik, upravitelj kuhinje, su se itekako pobrinuli da sve bude na nivou. Pitam se pamti li vojska, koja je imala prilike to vidjeti, taj dan kao prilično jedinstven, barem kada je klopa bila u pitanju. Fosil kaže da smo osvojili srebrnu plaketu, no meni je u sjećanju da smo bili najbolji. Isto tako mislim da se radilo o deset dana nagradnog odsustva, ali možda nismo svi dobili jednako. No to su nebitni detalji. Znam da sam svojih 10 dana bez oklijevanja iskoristio u najranijem mogućem trenutku (u trenutku kad je Osijek bio najhladniji gradu u Jugi s -27).

Dalo bi se još svašta napisati o tim danima, no i ovako mi se čini da je post podugačak, pa vas neću zamarati. Lijep pozdrav svima, a posebno Fosilu, ako naleti na ovo.

Kuhar dobrodošao na forum
Samo ti piši na dugačko ,zanimljivo je čuti neke stvari od vas trovača