KONJICA 1945-1959

Da, slika je iz moje kolekcije.

Max, jel ovde treba neki specijalni postupak da bi se videla slika?
 
Podsetilo me na on špijunsko   "nevidljivo mastilo - tintu"

East&West (citat):

Max, jel ovde treba neki specijalni postupak da bi se videla slika?

Podsetilo me na on špijunsko   "nevidljivo mastilo - tintu"

 
 
 
E, jbg, nisam shavtio.
 
Vi nemate sliku? Ja je imam.
Stara poslijeratna slika oficira na konju s kolekcionari.com.

Max Blitz (citat):

 
E, jbg, nisam shavtio.
 
Vi nemate sliku? Ja je imam.
Stara poslijeratna slika oficira na konju s kolekcionari.com.

Nemam sliku??? Ne znam  u čemu je fora??? Takođe,  na Virtuelnom muzeju nemam sliku tvog  priloga?

Na granici u prizrenu imali smo 3 ili 4 konja, nisam potpuno siguran, i bili su raspoređeni po karaulama. Imali smo i svog potkivača, koji je obilazio konje i davao raport u komandi GO o stanju konja. Kad bi bio visoki snijeg do nekih karaula nije bilo moguće doći vozilima, pa bi po opskrbu došli s konjem do prvog sela ili do kud je mogao pinzgauer.

 
Poznata Titova fotografija na bijelom konju spremljena je u američke vojne arhive u travnju 1945., mjesec dana prije kapitulacije Njemačke.

Na konje komanduje kapetan !!
Svi uzjaše svog konja osim jednog vojnika.
Zašto nisi uzjahao konja upita kapetan ?
Ne mogu druže kapetane,moja je kobila.

jelen pivo (citat):

Koliko se secam u Kicevu dok sam bio na obuci pricalo se da su ucionice gde smo imali obuku bile stale za konje,e sad koliko u tome ima istine,mozda se pojavi i neko ko je bio konjusar u vojsci,sve je moguce

Da, tako sam i ja čuo, meni je jedan deda iz komšiluka pričao da je u Kičevu bila konica još pre IIsv. rata.

S goglasi.com, potkovice JNA s kramponima i klincima, iz 1968.


(Prodavač kaže - može zamjena za stripove...  )

Pa kad nema više konja, za potkivanje!!!! samo ove su industrijske!!

Pošto se i ja sečam konja iz Delnica (štale bile odmah na desno od kapije) ne znam dal još HV upotrebljava konje i dali ima jedinice sa konjima. SV ima samo 15 konja i to samo za protakolarne prestave; jedinice kao u JNA nema više

ianmarkk (citat):

Pošto se i ja sečam konja iz Delnica (štale bile odmah na desno od kapije) ne znam dal još HV upotrebljava konje i dali ima jedinice sa konjima. SV ima samo 15 konja i to samo za protakolarne prestave; jedinice kao u JNA nema više

Alkarski konji iz Sinja su bili pod HV-om, a jesu li još uvijek ne znam.

Je li još uvijek slovenska policija ima konje? U HR ne.

Max Blitz (citat):

ianmarkk (citat):

Pošto se i ja sečam konja iz Delnica (štale bile odmah na desno od kapije) ne znam dal još HV upotrebljava konje i dali ima jedinice sa konjima. SV ima samo 15 konja i to samo za protakolarne prestave; jedinice kao u JNA nema više

Alkarski konji iz Sinja su bili pod HV-om, a jesu li još uvijek ne znam.

Je li još uvijek slovenska policija ima konje? U HR ne.

Da slovenska policija još ima službene konje, koliko ne znam. Slovenska vojska 15 komada a samo lipicanci.

I u Srbiji žandarmerija ima konje ali ne znam da li i u drugim gradovima ili samo u Beogradu.
Meni ih je žao kada ih vidim oklopljene u Tašmajdanskom parku, kako sa "Silnim oklopnicima..."
čekaju da li treba da se i oni uključe u proteste ...

Da li je sada dobro odrezana kobasica???

Ej previše sam odrezao a ne znam da vratim ništa do sledećeg posta.

Hm, je li iz JA/JNA?

Lik na konju nema nikakve činove, na kapi ima zvijezdu (takozvano jaje) koja je bila u uporabi od 1944 godine a na sebi ima bluzu Kraljevine (ispusci na rukavu i karakterističan preklop đepa). Po tome bih definitivno eliminirao JNA ali je moguće da je neki prijelazni period oko 1945. pa do eventualno 1947. godine.

Znam tu sliku a izvorni natpis ispod nje je: Koča Popović ponovo u Srbiji 1.9.1944.

Ovo je jako poznata slika... a je li fotomontaža??

Nije fotomontaža jer je neposredno pred pogibiju snimljeno više fotografija u studenom 1943.godine u Jajcu. Konj se zvao Lisko a fotografije su izložene u muzeju AVNOJ-a u Jajcu.

pukovnik (citat):

Nije fotomontaža jer je neposredno pred pogibiju snimljeno više fotografija u studenom 1943.godine u Jajcu. Konj se zvao Lisko a fotografije su izložene u muzeju AVNOJ-a u Jajcu.

Ok, ali se čini da je Lola peglan i retuširan, a konj nije....

Nisu rijetka ovako umjetna lica ni sa starih slika vojnika JA/JNA.

Max Blitz (citat):

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bože me sačuvaj.

pukovnik (citat):

Bože me sačuvaj.

Baš je dobra, prava kaubojska...
Ok, evo opet nešto ozbiljno...

Prizren 1949., četa potkivača.

jelen pivo (citat):

Koliko se secam u Kicevu dok sam bio na obuci pricalo se da su ucionice gde smo imali obuku bile stale za konje,e sad koliko u tome ima istine,mozda se pojavi i neko ko je bio konjusar u vojsci,sve je moguce

Kasarna u Kicevu je gradjena u nekoliko faza i to jos u otomanskom carstvu kao kontrolni punk na putu kicevo skoplje ..kasnije tokom balkanskig ratova gradjena i rusena nekoliko puta ,kraljevina jugoslavija je izgradila nekoliko neuglednih zgradica  a zgrade o kojima ti pricas sagradili su italijani tokom okupacije i naravno da je bilo konjice ali niko ne zna tacno gde i u kojem objektu ...tokom nob rusene spalivane i kasnije preuredjene u jna stilu i kvalitetu... i dan danas u narodu su poznate kao taljanke ...

Гарнизон Панчево -  јединица мајора Дамјановића 1951

[You must be registered and logged in to see this image.]

pukovnik (citat):

Slažem se sa napisanim o ukidanju konjice kao roda 1959. godine iz operativnih jedinica ali koncepcijom ONO ona nije zanemarena. Dosta kolega je bilo raspoređeno na službu u rezervne partizanske brigade gdje su dva puta godišnje bili pozivani na obavezno jahanje u najbliži konjički klub a u sastavu jedinice su imali i jahaće i tegleće konje. U prilog tome govore i ne tako davna događanja na ovim prostorima kada se padom pojedinih kasarni JNA u skladištima upravo tih partizanskih brigada pronalazilo masu jahačih sedala, samara i zaštitnih maski za konje.

Pukovniče,
U vezi s navedenim da li Vam je poznato (a vjerojatno je) kao i mnogima koji su nekad davnije bili na službi u Zadru, kako je u Zadru postojala kasarna na ulazu u grad uz magistralu, koja se zvala "Konjušnica". Nalazila se na prostoru današnjih prodajnih centara "Interšpar" i "Merkator" tj. Konzum. Ne samo da se tako zvala nego je dijelom i bila konjušnica. U njoj su negdje do 80-tih godina (ne znam točno do kad) osim skladišta razne intendantske opreme bili i tegleći konji (ne teški). Slobodno su šetali i pasli po kasarni, imali su nadkrivene jasle i pojilište. nije šala, ja ih gledao. Znaju bolje zastavnici koji su dužili skladišta.
U kasarni nije bilo stambenih ni upravnih objekata već samo straža, skladišta i konji. Konji su kažem, nestali negdje početkom 80-tih ili možda čak i krajem 70-tih godina. Skladišta int. opreme bila su u upotrebi i korištena su od JNA do samog početka raspada JNA i bivše države (mislim do kraja 9. mj. 1991.) Što je bilo u njima ne znam ali vjerojatno ima neko ko zna a isto tako i za konje.
Za što su konji služili u to vrijeme i do tog vremena (stalno su bili na jaslama) nije baš jasno. Međutim, imajući u vidu da je Zadar bio artiljerijsko središte za obuku, itd. vjerojatno su bili predviđeni za vuču po brdskim predjelima ili možda čak za dostavu koje čega po brdskim i Velebitskim predjelima, što se kasnije u ratu zaista i koristilo. Da nije bilo konja i mazgi mnogi bi skapali od gladi i žeđi...
Pouzdano znam da je u JNA još 80. i neke postojala i knjiga ustoja za mislim da se zvala "brdska brigada TO" u kojoj su po formaciji pripadali konji, ne znam broj.  
Toliko da se zna da je konjica u JNA trajala skoro do 80-tih godina i to ko bi rekao, u Zadru ! gdje su istovremeno iznad njih "miguše" i   parale nebo brže od zvuka. No mislim i sad mi pada na pamet, da su to ipak prije bila samo tovarna grla nego ona prava konjica.
Njiihhhhiiiii, Njiihhhhiiiii.

Ta kasarna je uz nekadasnji strohorad a iza kafane stari krovovi Ili tako nekako.Tu je bilo tovarno odjeljenje Sa nekih desetak konja a vodio ga moj zemo iz Miostraha pored Cazina I ja Sam se skinuo 90 septembea I konji Su Jos Tu bili a oznaka kasarne je bila K9.inace smo navece ulazili kroz krov u magacine I snadbjevali se Sa marendom I novim djelovima garderobe I svaka se smjena straze tako snadbjevala I znali smo upasti u magacin gdje bilo I oruzje TO Ali normal no da nije nista dirano.Kasnije 90 godina kada Sam to ispricao nekim oficirima Koji Su bile starjesine u Sepurinama kazu da smo mogli pravo zaglaviti da Su nas uhvatili Na djelu.Inace magacine je vodio jedan zastavnik Koji nikada nije bio Tu I bilo je dva Ili tri vojnika I po prici tih mojih oficira kazu da se nikada nije radila primopredaja kroz stanje mts-a I da niko nezna koliko je bilo stanje mts I hrane u tom magacinima.poz I izvinjavam se Na pravopisu her pisem Na mobitel

Bravo odaaaa, što si potvrdio za postojanje konja u "Konjušnici", kako kažeš čak do kraja 1990.
Nije se bez razloga zvala konjušnica. Ne znam kako, kada i gdje su završili konji ali ispada po tome da su i oni dočekali početak raspada JNA i početak ružnih događanja.
Ja znam da sam ih dugo tu viđao ali sam zaboravio do kad i nisam mislio da su bili sve do 1990.
A vi ste se znači snabdijevali iz skladišta. Pa skladišta i služe da se iz njih vojska snabdijeva,(dok ih ne uhvate), ali ne kroz krov. A zastavnik koji je dužio skladišta, hmm, ??.  Priča se za jednog zastavnika koji živi u ZD da je u to vrijeme pred rat radio u "konjušnici". Ne znam, nisam siguran ali ako je to taj onda je to zastavnik - legenda, maher, znalac, vrlo sposoban za sve logističke poslove, vrlo društven,
veseljak, omiljen, pun izreka i misli koje se "citiraju" više puta od nekih akademika.
Da se vratim pred konjušnicu, e ne mogu jer konjušnice više nema. Da bila je iza gostione "Stari krovovi". Na prostoru gdje je ona bila i gdje su konji pasli, nikla su dva velika prodajna centa s parkiralištima, Interšpar i Merkator kojeg je lani kupio Konzum a između njih je veliki kružni tok.
Konjušnica i konji otišli su u povijest.
Njiiihhhhiiii

Bezigrad desna strana K1 Su bili magacini,a lijeva strana je bila cistina I nasred Te cistine je bio podzemni bunker Koji je bio podugacak I u njemu je bilo dosta prostorija a Na kraju hodnik je bio naknadno zazisan I koliko meorijentacija sluzi to je negdje oko strokirada.Pozdrav za zastavnika I kada Sam se penkao Na krov Na prvome magacinu iza kafane zamalo po mrkloj noci da upadnem u punu kacu kupusa

S parada...

pukovnik (citat):

Slažem se sa napisanim o ukidanju konjice kao roda 1959. godine iz operativnih jedinica ali koncepcijom ONO ona nije zanemarena. Dosta kolega je bilo raspoređeno na službu u rezervne partizanske brigade gdje su dva puta godišnje bili pozivani na obavezno jahanje u najbliži konjički klub a u sastavu jedinice su imali i jahaće i tegleće konje. U prilog tome govore i ne tako davna događanja na ovim prostorima kada se padom pojedinih kasarni JNA u skladištima upravo tih partizanskih brigada pronalazilo masu jahačih sedala, samara i zaštitnih maski za konje.

U partizanskim jedinicama konji su gotovo isključivo služili za prenošenje odnosno transport tereta. U prvom redu to je bilo naoružanje, municija, minsko eksplozivna sredstva , tehnika a potom i ostala sredstva.
Uglavnom transport ovih sredstava vršen je tovarenjem na samarima što je bio dosta komplikovan i stručan posao. Konji su bili iz popisa i nisu bili naučeni na samare ili sedla  pa je na vježbama bilo najčešće komičnih situacija gdje se možda jednog ili dva konja uspjelo zasamariti i natovariti a ostale konje nije bilo moguće. Posebno su nezgodne bile mule i mazge kojih u Istri ima više nego konja. U pomoć su pristizali i veterinari ali uzalud. Ne sjećam se da su partzanskim jedinicama sledovali jahaći konji. A što se tiče u skladištima JNA pronađenih sedala za jahanje to su sedla koja su imala artiljerijske baterije sa konjskom vučom. Naime, razna artiljerijska oruđa vukla su 2 ili 4 konja kojima je upravljao jahač na lijevom konju u zaprezi.

warpaint (citat):

Konje se drzalo i u kasarni Delnice. Ali nisu se puno koristili za rad (ne znam zasto), tako da su i konji i vojnici bili ne navikli jedni na druge. Konji su tako citave zime stajali u stali i jeli.
Mala anekdota: jednom, jos je bilo snega poprilicno, neki glavonja je odlucio, da cela kasarna ide na mars i to sa konjima. U ranu zoru dizanje zastave, postrojene sve jedinice na pisti, sa konjima, natovarenim postoljima za mitraljeze, a neki su vukli bestrzajce. U jednom momentu jedan od konja se oteo vojniku i poceo da trci po pisti, sve sa BST. Mozete zamisliti kakv kaos je napravio u roku od odmah Nekako se posle pola sata ipak sve sredilo i odosmo na taj mars. Posle manje od 10 km su nas zaustavili i vratili u kasarnu. Konji su naravno bili sasvim bez kondicije, pa smo tako i mi dobro prosli...

Engels
Kada sam kao mladi starješina došao na službu u garnizon Delnice bio sam raspoređen na dužnost komandira komandnog voda u artiljerijskoj jedinici. Sve art. jedinice /osim samohodne baterije/ za prevoz topova, minobacača, municije i ostale opreme koristile su konjsku vuču. Jedan top 4 konja, 6 topova 24 konja plus 6 konja za prijevoz ostalih sredtava. I u svakoj bateriji poi jedan jahaći konj za komandira baterije.
Ja sam u komandnom vodu između ostalih imao i odeljenje artiljerijskih izviđača sa 10 jahaćih konja. To su bili stvarno pravi jahaći konji između kojih i 2 krasna lipicanca. Budući sam kroz školovanje imao predmet "jahanje" sa zadovoljstvom sam gotovo svaki drugi dan išao sa izviđačima na obuku iz izviđanja ali normalno na konjima. A i u programu obuke vojnika postojala je obuka u jahanju koju su svi vojnici veoma voljeli.Najčešće nismo izvodili obuku u improviziranom manježu, vbeć terensko jahanje, preskakanje prepona i voltižovanje /vježbe na trčećem konju/.
Još nešto u vezi sa konjicom: Kada sam kao gradsko dijete došao u vojnu školu i prvi put prisustvovao časovima jahanja to je bilo upoznavanje sa konjima,njega,ishrana,sedlanje, samarenje i sl. Svako od nas pitomaca bio je raspoređen i stajao pozadi jednog od konja u boksovima konjušnice. I na komandu "s ljeve strane kod konja" morali smo brzo uletjeti pored konja uhvatiti ga za ular uz povik "primi". A konji biju i prednjim i zadnjim nogama, grizu, skaču za umreti od straha. A onda komande: provuci se ispod konjskog vrata na drugu stranu, provuci se izpod konjskog trbuha, digni konju prednju /zadnju/ nogu, očisti kopito, očisti oči, čmar i sl. To je bilo jezivo iskustvo. Barem za nas koji nismo do tada imali nikakvih dodira sa konjima. Ja svoje vojnike nisam obučavao na taj način već postepeno sa mirnim konjima sve dok se nisu oslobodili straha i upoznali svoje konje.