Izviđačka četa MARŠAL TITO Priština 1983/84

Molio bih sve koji su tada sluzili vojni rok da ostave ovdje traga,kako bi ozivjeli sjecanja na te dane. Imali smo paklenu obuku kod komandira cete kap. Blagojevic Milana.On je te godine dobio vanredno cin,onda mozete znati kroz sta smo prolazili.Zamjenik mu je bio por. Cvjeticanin Jovica,strasno dobar covjek sa kojim bi volio stupiti u kontakt,te bi molio,ako itko zna bilo sta o njemu da mi ostavi poruku na ovom forumu na moj PP. Unapred HVALA !!  

patak, dobrodosao na forum!

Hvala druze generale dpuric. Bolje vas naso...  Forum Vam je za sve pohvale.Zivi bili !!!!!

Eto ja sam bio baš u to doba u maršalki, od aprila 83 do krajem augusta 83. Bio sam tamo samo za vreme obuke (kurz za desetare), onda nas je 90% otišlo u prekomande, a ostali su bili tu dalje da brine o novim klasama kursista.

Sečam se da praktički nije bilo izlazka u grad, osim za zakletvu kad je bilo u gradu pola te velike kasarne i mislim da još dvaput, inače nisam izlazio. Zapravo i nije bilo neke potrebe, jer do grada bilo je pola sata peške (autobusa ne pamtim), čevapi koje su tamo pravili bili su ljuči od ljute paprike, imali smo i problema po nekim kafičima, jer nisu hteli da posluže vojnike, donekle logično jer godinu ili dvije pre toga u Prištini su bile masovne demonstracije koje su ugušili uz pomoč JLA ... A bilo je sređeno za vojnike u kasarni, velika kantina sa Skopskim pivom, pa događanja na pisti, priredbe, rolanje filmova i tako.

Baš u to vreme došla je i prva klasa ženske čete, baš blizu našeg paviljona. Pripreme za doček bile su stroge, bilo dosta govora o tome kako se treba ponašati, a i da je strogo zabranjeno prilaziti u blizinu ženskog paviljona. Tako da nekih bliskih kontakta s njima barem u toj prvoj generaciji nije bilo. Iz distance činile su se nam uglavnom veoma zgodne devojke (jebiga prošlo več nekoliko meseci u vojsci). Uskoro su na brzaka slali tamo i dva naša primerna vojnika kad smo dobili na kursu čin razvodnika, jer su trebali nove komandire odelenja za te žene. Znam da je jedan bio isto Slovenac, a drugog se ne sečam više, svi smo im zavidili ali uskoro su završili karieru ... dobili su triper i naravno nikako da objasne kako su ga dobili, a bilo im je strogo naređeno da se ne petljaju sa devojkama koje su došle da časno i pošteno služe otađbini . Posle lečenja bili su 10 dana u pritvoru, skinuli im one jadne čvarke i slali ih u neku drugu četu ...

Komandir mi je bio neki poručnik Petković, valjda s Rijeke, glupan kojeg pamtim samo jer je bio blesav i zajeban do vojske.

Završili smo obuku s terenom, mislim da je bilo nekih 14 dana tamo negde na kršu izza planine Goleš. Kad smo se vratili, uveče smo našili još onaj drugi čvarak i sledeče jutro bilo je čitanje liste sa prekomandama. Ja sam jedini otišo u Kruševac, a to je bila več sasvim druga i potpuno drukčija priča, koju ču sledeči put nastaviti u naslovu Srbija.

 Pozdrav!

Janeze ova mi prica jako poznata ,ja sam bio u MIT vod pa puno pozdrava za tebe i sve klasice.

u PRIŠTINI služio vojni rok od 4.4 1981--9.12 1981,četiri mjeseca sam bio u kasarni,
a četiri mjesece u Sofajliji izvan Prištine,čuvali smo skladište oružja municije.
4.4 kad sam stigao iz Surdulice u Prištino več so bile demonstracije ,bilo dosta
opasno ,pa smo prošli i to. Pozdrav iz Slovenije