Karaule JNA u Srbiji

Posredstvom starog prijatelja, stigle su slike karaule Gradskovo ("Branko Peric") , go Zajecar.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Evo jedna lijepa slika sa FB


[You must be registered and logged in to see this image.]

PORUCNIK (citat):

Evo jedna lijepa slika sa FB


[You must be registered and logged in to see this image.]

Zbilja lijepa slika  , kad bih samo znao gdje je to 

ZAGORAC (citat):

Zbilja lijepa slika  , kad bih samo znao gdje je to 

Receno mi je naknadno da ta slika vec postoji na forumu. Izvinjavam se

PORUCNIK (citat):

ZAGORAC (citat):

Zbilja lijepa slika  , kad bih samo znao gdje je to 

Receno mi je naknadno da ta slika vec postoji na forumu. Izvinjavam se

Nema potrebe za izvinjavanje, ja sam samo šaljivo komentirao jer znam sve o toj slici.

ZAGORAC (citat):

PORUCNIK (citat):

ZAGORAC (citat):

Zbilja lijepa slika  , kad bih samo znao gdje je to 

Receno mi je naknadno da ta slika vec postoji na forumu. Izvinjavam se

Nema potrebe za izvinjavanje, ja sam samo šaljivo komentirao jer znam sve o toj slici.

I mislio sam da je tako, ali ostajem pri misljenju da je to lijepa fotografija

Imali koga sa karaule PINKI

Evo da se ponovno javim,znaci Karaula Zikica Jovanovic Spanac ,rejon koji smo "cuvali" 182-172...lijevo strezimirovci a desno? e sada kod broja 172 je bila stara karaula Palja....tu su po pricama starih, bugari uletili neke poslijeratne godine i uhvatili na spavanju (ne vjerujem) nase vojnike i lisili ih zivota samo su tri decka iz patrole ostala ziva...tako da je tu bio zadnji kamen naseg cuvanja  a prvi  slijedece karaule (mozda Bosilevgrad)...imam neke slike koje cu pokusati postaviti.Stupio sam u kontakt sa nekim bivsim mjestanima iz sela Kostresevci i rekli su mi da je sve preuzela policija i da je pusto sve i karaula i selo Kostresevci...tuzno...vrijeme koje sam proveo tamo je bilo nezaboravno.. aneke vojnike necu nikad zaboraviti  Civa Hasim iz Breze, Puclin Tomislav iz Krapine(partner za pantomimu)..zima jaka ,ljeto vruce...sta hoces vise....porucnik nije nikada spavao na karauli,tako da smo nocu bili sami...toliko za sada... i da,  meni ne trebate dati znacku PV jer sam se  za isti ogrebao jos daaaavno

Pozdrav svima slucajno sam naisao na temu karaule JNA kad sam ukucao Sipikovo ! Posavljak pozdrav druze i tebi i Vrbi ja sam iz Sipikova  generacije koja je dolazila u karaulu za vreme tadasnjeih praznika a devojcica sa slike je iz Sipikova Jovica a znam i psa Hasa ,neverovatan je osecaj virtaelno saznati za osecaje ljudi koji su nekad bili na neki nacin braca, mogu to da osetim u recima ljudi koji ovde pisu .
Karaula je otprilike kao na slikama oronula i napustena od svih ali ocigledno veoma duboko u srcima ljudi koji su u njoj proveli deo svog zivota .Neznam ni sam sto sam se javio ali mi neki djavo nije dao mira verovatno je razlog sto je sve to bilo i deo mog detinjstva .

Kemo Specijalac (citat):

napustena karaula u selu Petacinci (Ilinjci), blizu Dimitrovgrada

[You must be registered and logged in to see this image.]


napustena karaula selo Vuci Del opstina Babusnica

[You must be registered and logged in to see this image.]


karaula Dojkinci, danas Planinarski dom PD "Vodlič" iz Pirota

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bio sam na obe karaule ali 2001 godine inace nisam sluzio u JNA malo sam mladji, inace moja klasa je renovirala Karaulu Vuci del naravno par njih po kazni.Ja sam sluzio u Dimitrovgradu u Vodu za intervencije ali smo isli skora na sve karaule kao ispomoc.

"Šipikovo" prava je stvar što si se javio na ovaj forum jer eto posle tri godine javi nam se neko sa područja Šipikova odnosno Malog Jasenovca da imamo informacije iz prve ruke. Kad nam se tako neko javi odmah navru sjećanja iz tog perioda i kontakata nas pripadnika JNA sa građanima koji su bili jako dobri. Mi smo u Šipikovo išli po bijelo vino i lubenice a nekad smo znali i koju ukrasti sa njive iako su nam ih građani često poklanjali ali smo mi htjeli one najbolje i najveće pa smo pravili te nestašluke. Neznam ideš li u Mali Jasenovac jer me zanima da li je živ Dragan Karastojković koji je tih osamdesetih bio komandir karaule Ljuba Nešić jer dosad nisam uspio dobiti neku njegovu kontakt adresu a bilo bi mi veoma drago da kontaktiram s njim. Kako je sada u Šipikovu jeli bolje nego tih 80-tih godina ima li posla odnosno zaposlenja. Zamoli bih ako imas volje i vremena, odnosno ako nije problem da nam na forum  posalješ neku sliku graničnog kamena kod Šipikova. Vjeruj da mi je baš bilo drago da si se javio na forum i svako eventualno novo javljanje, komentar ili poslata slika za mene će biti na neki način povratak u ta lijepa vremena. Tebi i Šipikovljanima od mene svaka sreća i uspjeh u životu a nadam se i svom dolasku na to područje. Ako nešto zatreba na području Dervente slobodno se javi na raspolaganju sam.

Svim bivšim pripadnicima nekadašnje JNA pravoslavne vjeroispovijesti sretni Uskršnji praznici.

Veliki pozdrav za Šipikovo. Kakvo je stanje sa vinogradima kod vas. Kod nas u Posavini je dosta vinograda stradalo od mraza. Sjećam se dobrog vina i grožđa iz Šipikova davne 81/82 godine.

Kemo Specijalac (citat):

karaula kod sela Grujinci, bugarska granica, kamen 147
 
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ako ima neko sa ove karaule neka se javi.Ja sam bio tamo 82 julska klasa iz Leskovca 1981

Halo "šipikovo" ima li te na prijemu.

Sada su stigle lubenice u Šipikovu. Uvijek kad dođe sezona ove poslastice sjetim se šopikovskih lubenica i naših nestašluka u vezi toga. Obujemo patike i idemo u nabavku lubenica. Brali smo samo one obilježene krstićem koje je domaćin tako označio da su spremne za pijacu.

A bile su velike i jako slatke.

Ako ste krali od naroda onda ste sramotili JNA.Pravi vojnik i rodoljub nikada nece potkradati sopstveni narod- to je za vojni sud.

Komentari koji nisu u skladu sa temom su arhivirani.
U slučaju ponavljanja, slijedi javna opomena.  

Zagonetka za milutins: "Puna škola đaka a niotkud vrata". Pomoć-početno slovo L

L kao bundeva/ tikva

Pozdrav za sve granicare drago mi je da se moze kontaktirati sa svima vama iz moje klase i starije naravno ja sam bio na karauli Rudolf Primorac Mokranja  i Bracevac klasa sam decemar 1990 ako ima neko sliku od ove dve karaule zamolio bih da postavi...

"vide" ako ti treba neka slika tu je ekspert "kemo specijalac" naročito za taj zaječarsko-negotinski kraj i ako je ima siguran sam da će je negdje iskopati i postaviti na forum.
Tu bi nam i "šipikovo" mogao pomoći ali se i on ušuti ko da se nečega uplašio.

Pozdrav svima.
Ja sam služio vojsku u Zaječaru u februaru 1992 god. Posle obuke poslan sa na karaulu u mestu Aldinac na kraju sela se nalazila karaula. Tada se karaula zvala da li po nekakvom narodnom heroju muškom ili ženskom ne znam. Na google mape nađem sve ali na internetu ne nađem ni jednu sliku. Na žalost na karauli sam bio samo 10 dana i bilo mi je super. Pošto je bio rat došlo je naređenje da se svi koji nisu iz Srbije vraćaju na svoja područja bosanci u Bosnu a ja sam tada bio iz SAO Krajine sada Hrvatska pa smo se vratili nazad.
Želja mi je ponovo otići gore da se prisetim vojničkih dana.
Da li neko zna stanje te karaule.
To je karaula koja je bila udaljena od patrolne staze nekakvih 6-7 km i onda tek dolazi patrolna staza  ili rejon koji je bio nekakvih 30 km. Na polovici puta do patrolne staze nalazila se i ljetna karaula koja u to vreme nije bila u funkciji.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kemo Specijalac (citat):

napustena karaula u selu Petacinci (Ilinjci), blizu Dimitrovgrada

[You must be registered and logged in to see this image.]


napustena karaula selo Vuci Del opstina Babusnica

[You must be registered and logged in to see this image.]


karaula Dojkinci, danas Planinarski dom PD "Vodlič" iz Pirota

[You must be registered and logged in to see this image.]

bio sam granicar 1991,a kopao sam vodovod na karauli petacinci sa ostalim drugovima kao mlad vojnik..posle obuke u pirotu,ostatak vojnog roka proveo sam na karauli visocka rzana

Kemo Specijalac (citat):

a dosao sam i do jednog spiska karaula u dimitrovgradskom kraju, bugarska granica:

Spisak karaula
1. Karaula u selu Petačinci – aktivna
2. Karaula u selu Vrapča – napuštena
3. Karaula „Lazino brdo“ u selu G. Nevlja – napuštena prilikom primopredaje
vojske i policije –skoro napuštena
4. Karaula „Svoboda“ u selu Verzar1
– napuštena pri preuzimanju policije
5. Karaula u selu Slivnica – napuštena
6. Karaula u selu Gradinje – aktivna
7. Karaula „Lipinci“ – napuštena
8. Karaula u selu Brebevnica – napuštena pri preuzimanju
9. Karaula u selu D. Krivodol – napuštena pri preuzimanju
10. Karaula kod sela Gornji Krivodol (letnja karaula) – napušteno davno
11. Karaula u selu Mazgoš – napuštena

bio sam granicar 1991i 1992 u tom rejonu.u tom spisku fali karaula Kalna,karaula Topli Do i karaula Visocka Rzana

Pozdrav svima graničarima!

Surfam juće malo po netu i zagledam sliku moje karaule (stranica 7). Hvala Kemo Specialac. Odmah se prijavim na forum i evo moje priče.
Pešadijsku obuku završio sam u Knjaževcu, 2. četa kod kapetana Nikolića (sept. 87 do jan. 88). Nemam baš neke lepe uspomene na te četri mesece. Bilo je dosta tih psiholoških vežbi (čitaj maltretiranje). Sečam se desetara Curovića, koji u odmoru nije dozvoljavao pričati u materinom jeziku (bilo je u toj klasi 30 posto slovenaca u čitavoj kasarni, pa je u stvari svaki treći vojnik bio rođak). Imali smo puno gađanja (pogotovo svake sedmice) na strelištu u Zuničama. To vam je jedno tri kilometara od kasarne. Ruke mi odpade od tih teških sanduka bojeve municije koje smo nosili. Druge obuke nije bilo baš puno. Svakog dana rasklapanje i čišćenje oružja (M70 sa preklopnim kundakom) i to je bilo to što se obuke tiče.
Krajem godine išli smo na teren i odmah posle nove godine 1988 prekomanda. Pola kasarne u Zaječar, pola u Pirot. Nakon par dana provedenih u Pirotu rasporedili su nas po karaulama. Ja sam bio upućen na karaulu "1. maj", koja se nalazi u selu Jelovica. Za mene kao da sam došao na odmor u planine. Neću zaboravit mirisa i ukusa domaćeg hleba, kojeg su pekli tu. I ostala hrana bila je puno bolja nego u kasarni. Ustajanje u šest ujutro ("ustaj vojsko" u kasarni je kao svi znate bilo u pet) bilo je za mene kao da je svaki dan nedelja. Svidjala mi se priroda i visoke planine iznad Jelovice. Osjetio sam puno više slobode.
Komandir karaule poručnik Vladimir Blažetović bio je dobar čovek. Praktičan i nekako ljudski. Svako jutro dolazi sa stojadinom iz Visočke Ržane, pa mu stražar otvori kapiju (vidi se ta kapija na slici), da bi mogao parkirat na pistu pored dajca (nema ga na sliki, a inače ja mislim, da je za vreme te slike karaula več bila napuštena). iz majske klase imali smo vozača tog dajca, bio neki dalmatinac (slabo ja pamtim imena nažalost), nikad ga nije upalio u četri meseca - verovatno neispravan). Posle dizanja zastave (vidi se i jarbol na toj slici) i čitanja dnevne zapovesti komandir ode v svoju kancelariju, a vojnici svako po svom zadatku. Na slici vidi se samo jedan od dvojice glavnih objekata karaule. Tu su bile spavaone, oružana, kancelarija i kupatilo. U podrumu bio je magazin. Na krovu zgrade bio je antenski stub. Levo od zgrade vidi se vanjski wc. Desno od wc-a bio je grudobran za praznjenje oružja, a iza zgrade svinjac. Levo preko piste (što se ne vidi) bio je drugi dio gde se nalazila terperzarija, kuhinja i dežurna soba.
Od moje (septembarske) klase pamtim nekoliko imena: Tadej Šavli, Toni Kuzmanovski (kerovođa), Otmar Kleindienst, Dragan Dimitrijević. Na sve te drugare vežu me lepe uspomene.

Mogao bi još pisat o događajima i životu na karauli 1. maj, ali vidim, da su komentari tu puno kraći pa da ne ispadne previše dosadno.

Pozdrav za "Barta" drago nam je da si se javio. 
Druže samo nastavi sa komentarima, ovaj prvi je jako interesantan jer se sjećaš detalja a nama koji  smo u šestoj deceniji je čip za pamćenje već dobro istrošen.

Ipak se i ja dobro sjećam te hrane na karauli, domaćeg hljeba i kuhanih jela. Ta hrana je bila savršena u odnosu na kasarnu u Pirotu. Sticajem okolnosti sam i danas u kontaktima sa našim kuvarom sa karaule Mali Jasenovac.

Hvala za dobrodošlicu.
U vezi hrane na karauli sećam se, da smo nosili u patrolu čokoladno mleko i narezak. Kakav smo tad imali apetit, sve bi pojeli. Ma da to uopće nije bilo čudno, jer to je ipak bio fizički napor i mladi smo bili. Računajte, da je ukupna dužina rajona naše karaule iznosila oko 65 kilometara puteva, koje smo obezbeđivali. Naš rejon bio je zapravo u samom srcu Stare planine, a granična linija se tu proteže po planinama sa nadmorskom visinom od 1600m pa do skoro 2000m (poznata planina Kopren 1963m). Sama karaula 1.maj smještena je u dnu doline na okolo 800 m nadmorske visine. Najveći napor bio mi je pješačenje po ravnom asfaltu, kad smo na granicu išli kroz selo Dojkinci (uz Dojkinačku reku). Imali smo za moje pojme vrlo kvalitetne planinarske gojzerice, ali nije to bilo za asfalt. U tom selu je u to vreme karaula več bila napuštena, pa su verovatno njihov nekadašnji rejon priključili naši karauli. Još je od kraja asfalta trebalo više sati hodanja, da si stigao na granicu. To su bile prave planinarske ture po više od 12 sati. Mogli smo na granicu stić za dva sata, ako smo se popeli odmah iznad naše karaule, tako da smo imali i kraćih tura. Sećam se kote 1602, koja zapravo znači nadmorsku visinu jednog brda preko kojeg smo stigli na granicu. Već sam spomenuo, da nam je komandir bio dobar čovek, pa nije bio previše strog oko tih pitanja. Ja se ne sećam ni jedne kontrole moje patrole u karieri od osam meseci, kojih sem proveo kao graničar. Nisam imao ni spojeva sa susednjim karaulama, koje ste neki tu spomenuli. Samo se sećam, da smo jednom išli do susednje karaule Topli Do.
Počeo sam sa hranom, pa da i završim u stilu. Prvi mesec ili dva (ne sećam se dobro) imali smo peć u kuhinji u kvaru, pa smo morali svaki drugi ili treći dan pješke po hleb do susednje karaule u Visočku Ržanu, to je nekih sedam kilometara u jednu smer. Naravno, da smo taj transport obavljali "gušteri" ma da smo to ipak bili malo stariji gušteri. U Visočkoj Ržani bila je i pošta pa sem ponekad iskoristio priliku, da nazovem kući.

Koliko vidim imali ste ogroman rejon i to je trebalo obezbeđivati. Vjerovatno ste morali imati više patrola istovremeno. Naša karaula je bila udaljena cca 3 km od granice, nalazila se otprilike na jednakoj udaljenosti od prvog i zadnjeg graničnog kamena rejona a rejon je bio oko 8 km. Mi smo uvijek imali jednu patrolu na terenu a patrole su se smenjivale na samom rejonu. Kontakti sa patrolama susjednih karaula su dogovarani i bili su obavezni. Ukoliko nebi bio ostvaren kontakt odmah se putem veze obavještavala karaula o tome a potom susjedna karaula čija patrola nije došla na kontakt.

Očigledno je bio vaš rejon sa vidika bezbednosti više zanimljiv, pa je trebala jaća prisutnost vojnika na granici. U pravu si, imali smo i mi istovremeno više patrola. Mislim, da su karaule na tom području bile raspoređene na većoj udaljenosti jedna do druge zbog teže pristupačnog terena pa se očekivalo manji broj ilagalnih prelaska državne granice.
Samo sam jedanput skinuo pušku sa ramena. A to zbog divlje svinje sa mladima, koja je prešla put neposredno ispred mene, pa nikad neznaš kako če divlja životinja reagirati, kad
čuva svoje mlade. Kako sam saznao, je to područje i danas bogato za lov. Inače nisam sreo nikoga osim čobana iz Jelovice. Dvaputa sam se sreo sa bugarskom patrolom, ali s njima nismo kontaktirali.
Imali smo jedan događaj kad su najavili, da dolazi neki ilegalac iz Bugarske. Moj zadatak je bio da ponoći u zasedi posmatram put iz Široke luke prema Jelovici. Koristio sam PRD, kojeg smo i inače nosili na nočne patrole. Sutradan saznamo, da je taj nesretnik krenuo preko Dojkinaca uz Dojkinačku reku prema Vrelu. Tamo nekde je i stradao od strane milicije, koja je istotako bila angažirana u tom slučaju.
Ipak mislim, da je bio naš rejon prilično miran, bez nekih opasnosti za nas graničare. Jedina opasnost smo bili mi sami, kad bi neko od vojnika napravio kakvu glupost. Većinom vremena bili smo na karauli sami bez komandira, sa oružjem i municiju na dohvat ruku. Sečam se istotako jednog događaja, koji se na kraju ipak sretno završio. Stariji graničari (majska klasa) izlazili su često "u grad" (ma da je to bilo selo, udaljeno par minuta), pogotovo na večer. Jednog večera vrati se iz sela jedan "majac" (slovenac, bio iz nekog rudarskog mesta) pijan ko čep. Hoče da provali zaključana vrata od oružane da uzme pušku i vrati se u selo. Na kraju su ga kolegi savladali i smirili, ali nije dosta falilo, da bi se to drugčije završilo. Takve su zapravo bile stvari kojih se trebalo bojati.
Kasnije smo i mi septembarci mogli više puta izlaziti u selo. Tamo je bila (a još je i danas) prodavnica, kde si mogao kupit pivo i kekse. Ali ne mogu se više setit marke piva. Jel to bilo Niško ili neko drugo? Možda neko od vas zna koje pivo je bilo popularno u to doba?

Na našoj karauli je bilo nekoliko incidentnih situacija sa oružjem a jedna se završila ranjavanjem u koljeno kolege. Najčešće je bilo da kolege opale pojedinačno ili rafalno kad prazne oružje obično na ulazu u zgradu karaule, u samoj zgradi ili oružani i to se uglavnom dešavalo starijim graničarima koji nisu htjeli poštovati mjere bezbednosti kao stare džombe. Jednom prilikom je kolega ispalio metak iz snajpera u oružani koji je kroz mali prozorčić završio u prostoriji za dnevni boravak ali srećom niko nije nastradao.

Ja nešto ne viđoh da nam neko čestita 22 decembar dan JNA. Šta se to desilo.

Doduše taj dan nisam posjećivao forum a vjerovatno je bila ova "pokretna" čestitka.

Karaule spavaju udarila ova hladnoća pa se izgleda ni na rejon ne ide pogotovu kada su stare kuke na rasporedu !!!

Pozdrav svim granicarima !!
Ja sam bio decembarska klasa '86/'87 i negdje od aprila do decembra 1987 sam proveo na Karauli Sušica, a bilo je prelijepo. Bio sam vozac i duzio sam pincgauera, a kao drugo zanimanje sam pravio hljeb i duzio sam magacine sve. Komandir karaule je bio vodnik Krstić, bio mi kao brat, a inače smo se svi fantastično slagali kao vojnici i doživljavali smo razne zgode i nezgode pa neki drugi put ću o tome i pisati jer neke stvari se čovjeku urežu u sjećanje i to ne blijedi nikad. Imali smo te mahale u blizini pa smo trgovali sto će takodje biti opisano nekih narednih puta.
Od polovine februara do polovine aprila sam bio vozac majora, komandanta garnizona u Bosilegradu pa sam s njim obišao dosta karaula, takodje sam bio i na pomenutoj i najudaljenijoj karauli Pionir, a prvi put na nju kad smo išli bili su veliki smetovi pa smo jedva dosli na karaulu jer na mjestima je bilo tako zavejano da se nije mogao put prepoznati kud ide.
Kad mi je rečeno da bi bilo dobro da ja idem na karaulu s vozilom da bi mogli obilaziti taj dugački dio granice bio sam presretan jer na Sušici je bio jedan moj školski drug, a na susjednoj karauli je bio moj komšija . Super je bilo i nezaboravno, a meni nije moglo biti dosadno jer sam ja išao stalno u mahale i po granici u obilasku bio i sve s mojim pincom.
Imao sam dosta slika, al sve su otišle , spaljene s kućom u maju 1992. Ja sam inače iz Bratunca, istočna Bosna. Ovde u Njemackoj mi je sestra imala jednu sliku gdje sam se slikao na mjestu gdje se puni i prazni oružje pri odlasku ili povratku iz patrole.
Slike karaule su mi poznate i karaula je bila ista takva i prije 30 godina, a tačno je da smo imali rupe od granične strane.
Nadam se da će se javiti još neko od ove klase, a bilo nas je sa svih strana Jugoslavije.
Pozdrav svima, Dževad

Pozdrav Dževad,
Podsetio si me na moju vozačku graničarsku obuku. Za nekoliko vremena posle dolaska na karaulu određeni smo bili ja i drug Jović (rodom iz Sarajeva) da idemo na vozačku obuku u Pirot. Sećam se, da smo u sklopu toga išli u Niš na lekarski pregled i da sam jedno popodne vozio sa kampanjolu nekog majora iz Pirota na neku karaulu po snegu. A natrag prema Pirotu vozio je Jović. Inače na karauli nisam dužio nikako vozilo jer nismo imali vozila za B kategoriju. Samo je jednom došla prilika, da sam iz Jelovice prema Pirotu vozio pincgauera.

Bart (citat):

Od moje (septembarske) klase pamtim nekoliko imena: Tadej Šavli, Toni Kuzmanovski (kerovođa), Otmar Kleindienst, Dragan Dimitrijević. Na sve te drugare vežu me lepe uspomene.

Pogrešno sam napisao jedno prezime. Nije Otmar Kleindienst nego Otmar Klingsbichl. Izvini Otmar, ako to čitaš.
Jedno pitanje za Admina. Dali mogu svoje poste editirati kas su več objavljeni na forumu? Kao recimo u ovom slučaju da se ispravi greška.

Ima li koga 1973/74 karaula Stanko Paunović , Timočka krajina ,RAJAC,ZLOKUĆE,KOVILOVO ,ROGLJEVO.G.O. Zaječar.
Prije 43.godine 1.4.1974.otišao sa karaule u komandu u Zaječar isti dan kući.

broz (citat):

..o da to je ta karta,straze ,patrole  a joj puno toga,jedna kratka: Vojska iz Surdulice bila na terenu na Vlasini,i neki opiceni guster uzeo pusku i ravno po noci izmedju naseg i rejona od Strezimirovaca u Bugarsku.Ok, desi se neki prolupaju  neki ne...ujutro u  pola sedam dolazi porucnik Zivkovic na posao(apeencom)sve nas postrojava i izvjestava da je presao vojnik  u Bugarsku ,pitam poslije nasamo(bio cato)otkud mu to? ma kaze ima on svoje ljude preko...A Bugari? nas narod sjedili cesto na brazdi granice pusili i zezali se...toliko od mene
...sjetio sam se nekih vojnika: kuhar Kovacevic,Edi slovenac,Paunovic postar,Sakalas Zijo(juda... porucnik sve saznao preko njega)sve mu oprosteno , Rubil,Damjanovic,Kekec Franc vezista,pa neki Szoltan madjar svirao gitaru,Psi Gos, serif  treceg ne znam...pozdrav josip broz

Drug Broz ,slucaj o kome pises mi je poznat.Znam i ime vojnika(necu ga  objaviti),to se desilo u 06/84 posle logorovanja na Vlasini,taj vojnik je presao sa opremom u Bugarsku( bio je iz klase  01/84 ),a kada sam ja otisao u prekomandu na karaulu( odsjek Bosilegrad ) sa osmatracnice sam posmatrao kada su ga razmjenjivali(mislim u sedmom. mjesecu 84).

vojnik zele gde si bio na kojoj karauli ako ti je bio odcek Bosilegrsd

Lala Basaid (citat):

vojnik zele gde si bio na kojoj karauli ako ti je bio odcek Bosilegrsd

Stanimir Veljkovic Zele  GK 148-152

vojnik zele brat je bio na carini RIBARCI karaula SIMO PGACAREVIC

Lala Basaid (citat):

vojnik zele brat je bio na carini RIBARCI karaula SIMO PGACAREVIC

Daleko je to bilo od mene tada....

Dejan Jovanović POŽAREVAC karaula STEVAN ĐORĐEVIĆ NOVAK RAVNO BUCJE. DESETAR KOMANDIR KARAULE GODINA JANUAR 1989 JANUAR 1990.IMA LI NEKOG OD TADA I ŠTA JE SA KARAULM? Pozdrav.

Prijatelji ja sam sluzio vojni rok davne 87-88 godine na karauli Stevan Gjordjevic Novak u selo Ravno bucje Srbija,komandir karajle bio e vodnik Goran Vladeticcini mi se bio e iz Sita.bice mi drago da stupim u kontakt sa bivsim granicarima sa tog vremena .Moje ime je Zoranco Sekulov iz Prilepa Makedonija

"Graničar MK" i "Požarevac"  baš imate sreće. Ja godinama pokušavam da nađem nekog ko je služio na mojoj karauli i niko da se javi.

Kemo Specijalac (citat):

karaula Dojkinci

U karauli Dojkinci, slika s fb...