IN MEMORIAM JOSIP BROZ TITO

Na današnji dan umro je Josip Broz Tito

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sječam se toga dana ko da je jučer bio sjedili smo u dvorištu vrtića (tamo nam je bilo okupljalište) mislim da je čak bila nedjelja i pušili Laru(cigarete za one malo mlađe koji neznaju što je Lara )
Neko je rekao da bi murja mogla nabasat i svi se u trenu razbježali doma

purger (citat):

Sječam se toga dana ko da je jučer bio sjedili smo u dvorištu vrtića (tamo nam je bilo okupljalište) mislim da je čak bila nedjelja i pušili Laru(cigarete za one malo mlađe koji neznaju što je Lara )
Neko je rekao da bi murja mogla nabasat i svi se u trenu razbježali doma

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kod mene ti je prijatelju bilo ovako: Nedjelja poslijepodne, na televiziji sama stolica, prekid kino predstave, netko plaće u daljini, starog su pozvali u rezervu navečer.

E baš ta Lara

Nemoj samo reći da je taj vrtić - okupljalište bio onaj u dvorištu između Palmotićeve i Petrinjske, tamo sam ti ja svako ljeto visio.
Znam da nema veze sa Titom, al nema veze.

ti bojniče!

Pun iznenađenja

Vidio ga 2 puta uživo u centru grada.
Prvi put sam sa školom morao ići da ga ispratimo iz grada i stajalo smo u redu uz cestu i mahali zastavicama.
Drugi put išla susjeda da ga vidi a onda moja majka joj pravila društvo pa povela i mene također da ga ispratimo iz grada i stajao blizu ceste.

Jednom skoro zbog njega završio u Miliciji.
Ja mu na novčanici na kojoj je bio opiturao naočale za vid u sunčane naočale.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prekinuse "veliki derbi" na Poljudu.

Sto kaze Purger, i ja se secam kao sada........bili smo u poseti kod familije tog popodneva, i jedan komsija je prisao terasi na kojoj smo sedeli i dosapnuo nesto rodjaku, koji je zgranut isto tako prisao mom ocu i prosaptao ..."Umro TITO...."!
Odmah se uzurbano poslo kuci bez reci............! Mnogo davno bese!!!!!

Bojnik je izgleda poslušao savjet i bio u Kumrovcu, pa je doživio katarzu i prosvjetljenje.

aleksandar obradovic (citat):

Sto kaze Purger, i ja se secam kao sada........bili smo u poseti kod familije tog popodneva, i jedan komsija je prisao terasi na kojoj smo sedeli i dosapnuo nesto rodjaku, koji je zgranut isto tako prisao mom ocu i prosaptao ..."Umro TITO...."!
Odmah se uzurbano poslo kuci bez reci............! Mnogo davno bese!!!!!

Baš tako mnogo davno.......

Bio sam sedmi razred kad je u ucionicu usla razredna nastavnica i rekla djeco umro je JOSIP BROZ TITO i zaplakala sto ja tad nisam razumijo a kad sam dosao kuci vidim i moja majka place kao da se sav svijet srusio. Iz danasnje perspektive mogu reci kamo srece da je mogao biti 20 godina mladji i da se nebi dogodilo to sto se dogodilo nakon njegove smrti.Njegov pogreb kazuje sve i broj predsjednika i delegacija da je umro covjek koji je bio postovan i na istoku i na zapadu u tad nekim suprotnostima.

Mnogi su plakali no sada, to nikako ne bi priznali

Moja majka i baka su plakale, a otac je bio vrlo ozbiljan i zamišljen.
Kod mnogih je ovako bilo. Ne znam zašto to i ne priznati.
Možda je bilo i onih koji su se smijali, ja ih tad nisam vidio ni čuo za takve.
Tek puno puno poslije su se neki hvalili da su se smijali i radovali.
Možeš mislit.

Max Blitz (citat):

Bojnik je izgleda poslušao savjet i bio u Kumrovcu, pa je doživio katarzu i prosvjetljenje.

Ma kakvi prijatelju moj, Kumrovec cijenim jedino kao etno selo, no mislio sam kada nitko neće da spomene Starog, pa ajde da ja to napravim, kad mogu ja, e vala mogu i drugi, bar toliko od mene. Moje mišljenje o njemu i njegovome dijelu, je samo moje, a fakat kaj je red, red je.

bojnik (citat):

Moje mišljenje o njemu i njegovome dijelu, je samo moje, a fakat je red, red je.

Slažem se, svatko ima pravo na svoje mišljenje, a ja te zezam, kao i obično.

A da je red - red je, imaš potpuno pravo!

dpuric (citat):

Mnogi su plakali no sada, to nikako ne bi priznali

Srećom postoje slike pa ne mogu poreći.

Tada sam bio samo klinac u šestom razredu osnovne, nisam to ni mogao potpuno razumjeti, sjećam se samo neke "nadrealne" atmosfere oko svega toga.

Tu sam nedjelju već u 18 sati bio u vojarni. Pustili su nas u utorak 06.svibnja uz obvezu da se ne smijemo do daljnjega udaljavati od kuće (odnosilo se na kojekakva putovanja van mjesta boravka).

Neka počiva u miru. Žalostno je i to da smo se stvarno pobili, poklali, popljačkali, kao što su neki rekli da če biti.



Ja imam puno lepih sečanja na moju mladost u SFRJ.

Nema vise sirene koje su svirale na dan kad je pocinuo


neka mu je laka zemja

semsudin (citat):

Bio sam sedmi razred kad je u ucionicu usla razredna nastavnica i rekla djeco umro je JOSIP BROZ TITO i zaplakala sto ja tad nisam razumijo a kad sam dosao kuci vidim i moja majka place kao da se sav svijet srusio.

Tito je umro u nedjelju u 15:05h, a objavljeno je oko 18h navečer.
Kako to da si čuo tek u ponedjeljak u razredu.

Ljudi su se zabrinuto pitali: "A što će sad bit s nama....?"

Mene je vest o smrti maršala zatekla na klupi za posete u parku kasarne u Vinkovcima.
Na putu iz BG za Sloveniju svratio kod kolege i baš se potrefi da je ovaj bio dežurni. Do polaska sledećeg voza za Zagreb imali smo dovoljno vremena da se podsetimo druženja sa VA.
Vreme je bilo prijatno, nešto slično kao večeras. Na kasarnskom razglasu prvi program Radio Zagreba, muzika sa povremenim uključivanjem na utakmicu Hajduk-C.Zvezda. Odjednom prekid programa i posle nekoliko trenutaka tišine saopštenje "Umro je drug Tito" i onda ono zvanično poduže saopštenje koje nismo ni slušali. Kolega je odmah poslao vozača i vozilo po svog komandanta. Iskoristili smo tu vožnju da mene odveze do ž.st. Vinkovci. Uz put sam video vojnike koji se žurnim , neki i trčećim korakom vraćaju u kasarnu. Na Vinkovačkoj stanici muk. Žene u glavnom plaču, muški zabrinutih pogleda i uprtih negde u daljinu. Ima i muških koji plaču. Kada je došao voz za ZG već je bila noć. Nikada pre i nikada kasnije nisam video disciplinovanijie ukrcavanje putnika, kao i toliku solidarnost i pomoć u prenošenju i pakovanju prtljaga. Da li mi se činilo zbog atmosfere ili su zvižduk otpravnika i odgovor mašinovođe sirenom tu noć imali poseban zvuk. Mašinovođa je prilikom ulaska i izlaska u stanice sve do Zagreba sirenom kao muzičkim instrumentom izvodio tužno zavijanje, nešto kao jecaj. Kao da se oglašava živo biće, a ne mašina. U vozu ista slika kao na Vinkovačkoj stanici. Osim plača i zabrinutosti, svima se povremeno otme duboki uzdah. Jedino deca, kao deca. Ništa nisu shvatala, zbog čega su odrasli zabrinuti, zašto majke plaču i istovremeno ih grle i ućutkuju.
I tako do Karlovca, i ako je je sve bilo po redu vožnje nikada stići. U tim trenucima sam razmišljao više o sebi, nego o posledicama Maršalove smrti. Dobio sam kratko odsustvo i bilo mi krivo da izneverim poverenje komandanta, tako da mi je na pameti bilo samo da li ću na vreme stići u jedinicu? I kako to najčešće biva, problem se pojavi kad ga najmanje očekuješ. Svi vozovi iz KA za Črnomelj su davno otišli. Posle odlaska voza za Rijeku i razlaza putnika kojima je Krlovac bio krajnja stanica, na peronu su ostala dva vojnika i ja. Poznao sam ih, kao i oni mene. I dok smo razgovarali kako ćemo, prišao nam je jedan muškarac sa pitanjem "Dečki, treba li taxi prevoz". Mislio je da idemo u neku od mnogobrojnih karlovačkih kasarni. Kada smo rekili da putujemo za Črnomelj, malo se počešao iza uha. Ipak sam ga ubedio da 35 km nije neka razdaljina za žutu Ladu 1500SL i da ćemo se lako pogoditi za cenu. Rekao je cifru, saglasio sam se. Vojnici su hteli da te troškove podelimo, što naravno nije dolazilo u obzir. Uz put smo osim na pitanja ko smo i odakle smo , razgovarali jedino o tome šta i kako nakon njegove smrti?? I za čas dođosmo do Črnomelja, naš taksista se odobrovoljio, neće vožnju ni da naplati. Kaže skromni doprinos vojnicima i starešini JNA. Sad tu nastane natezanje, ipak ga ubedim da barem platimo triškove goriva. Tako je i bilo. Od kapije vojnici pravac u svoje jedinice, a ja onako u civilu na prstima do sale za sastanke. Sastanak starešina bio je u toku. Lagano pokucam, otvorim i ako nisam ni čuo DA. Taman nešto da zaustim, komandant mi pogledom pokaza da sednem. U daljem toku sastanka, samo sam gledao u pod, očekujući kritiku što sam od svih starešina poslednji došao , međutim komandant je još pohvalio moju požrtvovanost. Zaključak tog sastanka bio je da se po procenama vojno-političkog vrha SFRJ ništa spektakularno neće dogoditi, a poruka da se i dalje odgovorno ponašamo kako na radnom mestu tako i u mestu življenja. .............................................................

I jedan dobar period je sve to funkcionisalo kako treba. A posle : Jebaji ga druže Tito, loša procena!

Tito je najbolje poznavao mentalitet naroda na ovim prostorima i znao sta se moze dogoditi posle njegove smrti.Zato je i porucio Cuvajte Yugoslaviju.

East&West (citat):

Mene je vest o smrti maršala zatekla na klupi za posete u parku kasarne u Vinkovcima.
Na putu iz BG za Sloveniju svratio kod kolege i baš se potrefi da je ovaj bio dežurni. Do polaska sledećeg voza za Zagreb imali smo dovoljno vremena da se podsetimo druženja sa VA.
Vreme je bilo prijatno, nešto slično kao večeras. Na kasarnskom razglasu prvi program Radio Zagreba, muzika sa povremenim uključivanjem na utakmicu Hajduk-C.Zvezda. Odjednom prekid programa i posle nekoliko trenutaka tišine saopštenje "Umro je drug Tito" i onda ono zvanično poduže saopštenje koje nismo ni slušali. Kolega je odmah poslao vozača i vozilo po svog komandanta. Iskoristili smo tu vožnju da mene odveze do ž.st. Vinkovci. Uz put sam video vojnike koji se žurnim , neki i trčećim korakom vraćaju u kasarnu. Na Vinkovačkoj stanici muk. Žene u glavnom plaču, muški zabrinutih pogleda i uprtih negde u daljinu. Ima i muških koji plaču. Kada je došao voz za ZG već je bila noć. Nikada pre i nikada kasnije nisam video disciplinovanijie ukrcavanje putnika, kao i toliku solidarnost i pomoć u prenošenju i pakovanju prtljaga. Da li mi se činilo zbog atmosfere ili su zvižduk otpravnika i odgovor mašinovođe sirenom tu noć imali poseban zvuk. Mašinovođa je prilikom ulaska i izlaska u stanice sve do Zagreba sirenom kao muzičkim instrumentom izvodio tužno zavijanje, nešto kao jecaj. Kao da se oglašava živo biće, a ne mašina. U vozu ista slika kao na Vinkovačkoj stanici. Osim plača i zabrinutosti, svima se povremeno otme duboki uzdah. Jedino deca, kao deca. Ništa nisu shvatala, zbog čega su odrasli zabrinuti, zašto majke plaču i istovremeno ih grle i ućutkuju.
I tako do Karlovca, i ako je je sve bilo po redu vožnje nikada stići. U tim trenucima sam razmišljao više o sebi, nego o posledicama Maršalove smrti. Dobio sam kratko odsustvo i bilo mi krivo da izneverim poverenje komandanta, tako da mi je na pameti bilo samo da li ću na vreme stići u jedinicu? I kako to najčešće biva, problem se pojavi kad ga najmanje očekuješ. Svi vozovi iz KA za Črnomelj su davno otišli. Posle odlaska voza za Rijeku i razlaza putnika kojima je Krlovac bio krajnja stanica, na peronu su ostala dva vojnika i ja. Poznao sam ih, kao i oni mene. I dok smo razgovarali kako ćemo, prišao nam je jedan muškarac sa pitanjem "Dečki, treba li taxi prevoz". Mislio je da idemo u neku od mnogobrojnih karlovačkih kasarni. Kada smo rekili da putujemo za Črnomelj, malo se počešao iza uha. Ipak sam ga ubedio da 35 km nije neka razdaljina za žutu Ladu 1500SL i da ćemo se lako pogoditi za cenu. Rekao je cifru, saglasio sam se. Vojnici su hteli da te troškove podelimo, što naravno nije dolazilo u obzir. Uz put smo osim na pitanja ko smo i odakle smo , razgovarali jedino o tome šta i kako nakon njegove smrti?? I za čas dođosmo do Črnomelja, naš taksista se odobrovoljio, neće vožnju ni da naplati. Kaže skromni doprinos vojnicima i starešini JNA. Sad tu nastane natezanje, ipak ga ubedim da barem platimo triškove goriva. Tako je i bilo. Od kapije vojnici pravac u svoje jedinice, a ja onako u civilu na prstima do sale za sastanke. Sastanak starešina bio je u toku. Lagano pokucam, otvorim i ako nisam ni čuo DA. Taman nešto da zaustim, komandant mi pogledom pokaza da sednem. U daljem toku sastanka, samo sam gledao u pod, očekujući kritiku što sam od svih starešina poslednji došao , međutim komandant je još pohvalio moju požrtvovanost. Zaključak tog sastanka bio je da se po procenama vojno-političkog vrha SFRJ ništa spektakularno neće dogoditi, a poruka da se i dalje odgovorno ponašamo kako na radnom mestu tako i u mestu življenja. .............................................................

I jedan dobar period je sve to funkcionisalo kako treba. A posle : Jebaji ga druže Tito, loša procena!

Svaka čast na iskazanoj samosvijesnosti kolega E&W, a ovo zadnje potpisujem, odlićna prosudba.

Ovo je stvarno nekad moćno izgledalo, nekako jako važno, za cijeli svijet.

Tito Funeral




Ima pet dijelova, pa se nastavlja, malo pogledajte gdje.

he kod nas je juče svirala sirena kako minuto,ima još pravih vatrogasca

Zanimljivost, i kod nas su svirale sirene....

Slučajnost

To je obavezni vatrogasni test sirena svake prve subote u mesecu. Toga ima i u ostalim zemljama.

Plakao tada, plakao i sada . . .
Sjecam se da sam ga jednom vidio i to sa desetak metara, otac me digao na ramena . . .
Ne vjerujem da se ti osjecaji mogu danas opisati mladjima jer takvih ljudi vise nema.
Bilo kako bilo, ja jos uvijek tvrdim i to s ponosom da sam rodjen kao JUGOSLOVEN !
kruno

[You must be registered and logged in to see this image.]

Koliko se državnika sa ovh prostora moglo ovako fotografirat?

lacoš (citat):

Koliko se državnika sa ovh prostora moglo ovako fotografirat?

A nisi sad dobar komentar dao baš. Nije stvar u samom slikanju. Slikao se i Mika Špiljak s Reganom. I Jaca s Obamom.
Stvar je u tome da su Tita istinski cijenili, makar ga i ne voljeli neki, a takvih je bilo malo. Poštivali su ga svi, i prijatelji i malobrojni neprijatelji. Za jednu Novu godinu je uletio na neki jet-set party gdje su bile same filmske zvijezde i prinčevi i princeze. Gurali su se da ga samo dodirnu.

Taj dan smo stavljali krov na kuću.Kao i što je bilo za očekivati na kraju posla dva janjca i odojak a u pauzama pršut,sir.Navečer su se svi dobro zapili ali kako se dnevnik obavezno gledao da bi se vidila situacija sa starim tv je radio.Kad se pojavio snimak koji ste stavili nastao je muk.Dalje ne treba ništa više govoriti.Znam da sam išao kupovati Slobodnu,Večernjak,Politiku ali je sve bilo rasprodano deset dana iza smrti.Dali su ljudi plakali danas je glupo o tom pričati jer oni kji su najviše cmizdrili i kunili se u Titovo ime danas tvrde da su morali plakati.Serem ih sa duda jer sam ih i ja vidio a danas su svi dobrostoječi političari i biznismeni.Već sam jednom napisao - povijest je jedno a svatko će je na drugačiji način prepričavati i izvrćati.Do '90 su sirene na dan smrti svirale a školarci,radnici su se ustali ili ostali na mjestu taj trenutak.Voljeli ga ili ne još dugo,dugo će puniti ne samo naslovnice novina sa ovih prostora već i svjetskih.Dali je znao da će iza njega nestati SFRJ,znao je sigurno jer i sam Ustav iz '74 je bio daleko od onog što je on zamišljao stvarajući državu.Vjerujem da jedino nije mogao pretpostaviti da će SFRJ nestati u takvom jadnom scenariju.Toliko o starom dok ne iskrsne nešto novo vezano za njega.

Vrijeme je da se tema zaključa.

Eh, sad si nam evocirao uspomene na druga Tita, pa bi zatvarao temu.
Ajde, barem još onda ove dvije slike:

Max Blitz (citat):

lacoš (citat):

Koliko se državnika sa ovh prostora moglo ovako fotografirat?

A nisi sad dobar komentar dao baš. Nije stvar u samom slikanju. Slikao se i Mika Špiljak s Reganom. I Jaca s Obamom.
Stvar je u tome da su Tita istinski cijenili, makar ga i ne voljeli neki, a takvih je bilo malo. Poštivali su ga svi, i prijatelji i malobrojni neprijatelji. Za jednu Novu godinu je uletio na neki jet-set party gdje su bile same filmske zvijezde i prinčevi i princeze. Gurali su se da ga samo dodirnu.

Baš sam namjerno stavio takav tekst,jer poznavaoci lika i djela JBTa znaju što to znaći,dok ovi koje si ti nabrojao gore u tekstu a i mnogi drugi su se stvarno samo slikali.

[You must be registered and logged in to see this image.]

tito je legenda,tad su ga svi poštovali ,ja ga poštujem i danas

Lijepo je rekao Nele Karajlić iz Zabranjenog pušenja na jednom koncertu u živo: "Rajo nema više svirke, crko Marshall".

pukovnik (citat):

Lijepo je rekao Nele Karajlić iz Zabranjenog pušenja na jednom koncertu u živo: "Rajo nema više svirke, crko Marshall".

e da sam se kladio da će netko spomenuti Neleta, dobio bi sigurno. Bilo je pitanje vremena.

Max, vrijeme je... bude završilo u čorsokaku, pa onda kukulele.

HAPPY FAMILY!!

Max Blitz (citat):

HAPPY FAMILY!!

nekad bila, a danas se glođu oko ostavštine, standardno.

Meni zgodna ona unuka na HTV-u,oči ko

dali si kolega Matrix mislio na Sašu Broz?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da Bojniče - vidi je,koji pogled i koja masa