Organizacijsko - formacijska struktura jedinica JNA

Za zainteresovane koji bi se bavili ovom temom
ZA POCETAK - VOD
 
 
Vrste vodova u JNA - pesadija
-Streljacki
-Pesadijski
-Izvidjacki
-Mehanizovani
-Motorizovani
-Vod BsT
-MB vod
-policijski
-padobranski
-vod TO
 
 
ORGANIZACIJSKO-FORMACIJSKA STRUKTURA STRELJACKOG VODA
 
3 streljacka odeljenja + ORB ili MO
 
Broj ljudi > K-dir voda
3 SO x 9 > 27
ORB x 9 > 9
UKUPNO> 37
 
Naoruzanje
AP>17
PAP>10
PM>6
RB>4
Pi>4
 
VATRENA MOC
 
NAORUZANJE           BROJ     PRAKT.BRZ.GADJANJA      BR.ZRNA       TEZ,ZRNA       KOL.CELIKA (kg/min)
 
AP                           17                    120                     2040                8                   16.320
 
PAP                         10                      30                       300                8                     2.400
 
PM(M-53)                   6                    350                     2100               12.85             26.985
 
RB                             4                       4                         16           2440                  39.040
 
UKUPNO                                                                    4456                                     84.745
 
SV nacelno napada front sirine 250 m a brani 300-400m

Zaboravio sam strukturu jedinica kopnene vojske ali i ovo može biti zanimljivo:

Radi uspješnijeg izvršenja borbenih i drugih zadataka,brod i njegova posada se djele na brodske odrede (BO) i to:
I-BO navigacijsko-brodarski
II-BO artiljerijsko-raketni
III-BO podvodnog oružja
IV-BO veza
V-BO pogonski
VI-BO intendantski
VII-BO sanitetski

Naravno, kod većine plovnih objekata neki od ovih BO nisu postojali.

Stazio (citat):

brod i njegova posada se djele na brodske odrede (BO) i to:

Uh, ovo mi je prilično u magli sad napamet, morat ću se prisjetit iz nekih izvora, da ne lupam krivo.......
(dugo je vremena prošlo..... )

Max Blitz (citat):

Stazio (citat):

brod i njegova posada se djele na brodske odrede (BO) i to:

Uh, ovo mi je prilično u magli sad napamet, morat ću se prisjetit iz nekih izvora, da ne lupam krivo.......  
(dugo je vremena prošlo..... )

Da stvarno, kako je to izgledalo na barkasi, da li je isti čovjek pokrivao više BO?

Stazio (citat):

Max Blitz (citat):

Stazio (citat):

brod i njegova posada se djele na brodske odrede (BO) i to:

Uh, ovo mi je prilično u magli sad napamet, morat ću se prisjetit iz nekih izvora, da ne lupam krivo.......
(dugo je vremena prošlo..... )

Da stvarno, kako je to izgledalo na barkasi, da li je isti čovjek pokrivao više BO?

Cijela naša četa pomoćnih brodova je bila borbeni odred. Šteta da nisu bili neki manevri ili slično, pa bih bio konkretniji u odgovoru. Uglavnom, rekao sam, na manjim brodovima nije bilo oficira kao zapovjednika za svaki brod posebno, već mornari-desetari. Zapovjednik čete (znači sve barkase i ČM-ovi) je bio st.vod.I kl. Zapovjednici remorkera i dizalice zastavnici. Zapovjednik cijele jedinice PBB. Naoružanje je bilo osobno, AP sa preklopnim kundakom. Mogli su se na brodove montirati i neki PAM-ovi, možda i nešto jače. (na L66 npr.) Nismo to probali u praksi.... Ipak su to bili mali i spori brodovi....

Jeli to bilo ovako (po PBS)?
"U okviru brodskih odreda mogu se formirati i brodski odeljci,brodske baterije,brodske grupe i brodska odeljenja.U brodskim rasporedima svaki član posade se označava slovima i borbenim brojem.
K komandant broda
N oficiri I-BO
A oficiri II-BO
P oficiri III-BO
V oficiri IV-BO
M oficiri V-BO
I oficiri VI-BO
S oficiri VII-BO
Podoficiri i mornari se označavaju sa brojevima."
To bi možda najbolje znao neko sa VPBr.

Stazio (citat):

Podoficiri i mornari se označavaju sa brojevima.
To bi možda najbolje znao neko sa VPBr.

Moram priznat da ja ovo ne znam precizno sad napamet, morao bih potražit po netu, ako uopće ima, ili po literaturi. Sumnjam da bi itko to sad znao sve iz rukava kako je bilo. Treba nam mornarički oficir sa dobrim pamćenjem i dobrim izvorima. Ali to ne znači da ne možemo pričati o tome i zajedno složiti neki mozaik.
Mi smo prema ovoj podjeli, u Kumboru bili brodski odred, iako smo se nazivali i četom, mada to nije isto kao četa u KoV. Broj moje jedinice je bio VP 6018 Kumbor. Probaj pitati neke oficire u Boki koje poznaješ, više o tome. Ja ću ti pričati po sjećanju.

Pogledaj u ovoj knjizi koju imaš, koje je formacijsko naoružanje trebao imati svaki brod iz VP 6018 Kumbor, a ja ću se probat sjetiti što je u stvarnosti bilo. Ipak nisu isto mirnodopski uvjeti, vojna vježba (manevri) ili ratno stanje.
Znači, imali smo 3 barkase BMT, 2 ČM-a, 2 remorkera mala (ali ne i najmanja, to smo već ustanovili), dizalicu i dva glisera s kabinom, kao neke jahtice - jedan drveni, oznake ČM-21, a za drugog sam zaboravio oznaku, bio je plastični.
Što se tiče vježbi bojevog gađanja, imali smo ih iz preklopnih apovki na streljani poviše Kumbora (ide se negdje prema brdu), kao i svi drugi vojnici, mi tri puta.
Što je točno bilo na dizalici i remorkerima osim osobnog naoružanja, nisam siguran, više toga se moglo postaviti u slučaju potrebe. Ipak ja nisam služio konkretno na tim brodovima, mada sam bio na njima iks puta, jasno. Remorkeri su često teglili plovne mete čije slike si postavio na 'ŠRO RM Split', a u njih su bojevo gađali patrolni čamci i VPBR-ovi.
Imali smo dva puta vježbu uzbune, i onda smo pokupili neku opremu i barkasom se uputili u potkop 'Rose', te se tamo sklonili od 'zračnih napada', tj. dok nije prestala uzbuna. Sve čega se sjetim, pisat ću naknadno......

Po knjizi nije predviđeno nikakvo posebno naoružanje na barkasi.
Što se tiče BO - odnose se direktno na službu na brodu, znači da mogu imati 20, 5, 1 ili nijednog člana/mornara u zavisnosti od vrste broda. Predpostavljam da su na pomoćnim brodovima bili samo I i V BO, eventualno još po neki na većim. Na fregatama su predpostavljam bili svi zastupljeni.

Stazio (citat):

Po knjizi nije predviđeno nikakvo posebno naoružanje na barkasi.

PAM se svakako može stavit.... Što je s naoružanjem remorkera i dizalice, već sam te pitao....

Dizalice - ništa, remorkeri 1 - 2 PAT 20mm.

Stazio (citat):

Dizalice - ništa, remorkeri 1 - 2 PAT 20mm.

Tek bi se na dizalicu dalo svašta postavit i nadogradit! Ne zaboravi i osobno naoružanje mornara, pa ne bi bili goloruki!

Kakva je bila formacijska struktura tvoje jedinice na Korčuli gdje si bio stažo?

Max Blitz (citat):

Stazio (citat):

Dizalice - ništa, remorkeri 1 - 2 PAT 20mm.  

Tek bi se na dizalicu dalo svašta postavit i nadogradit! Ne zaboravi i osobno naoružanje mornara, pa ne bi bili goloruki!

Ploveći dokovi su imali predviđeno po 4 PAT 20mm, ali to od 50-tih i nije neka odbrana, max. domet im je oko 2km. Čak ni AK-230 više ne bi puno uradio. Možda neko novije ručno raketno PA oružje i siguran zaklon.  

Stazio (citat):

Možda neko novije ručno raketno PA oružje i siguran zaklon.

Ovo se u svakom slučaju podrazumijeva za pomoćne brodove, ako je moguće. Desantno-jurišni čamac je npr. bio uglavnom predviđen za 'jednokratnu upotrebu' u slučaju rata. Nasuče se na pogodnom mjestu, iskrca vojnike i vozila ako je za to predviđen, i potom najvjerojatnije u otpis. Ako se izvuče, izvuče se, super, ali je puno vjerojatnije da neće, u stvarnim borbama.

Max Blitz (citat):

Kakva je bila formacijska struktura tvoje jedinice na Korčuli gdje si bio stažo?  

PkOAB pokretna obalska art. baterija. Formacija 2 vatrena (topovska) voda sa po 3 odelenja topova 85mm sa vučnim vozilom FAP (komandir+7-8 poslužioca+vozač) i komandni vod. Svi naoružani sa AP M70 sa preklopnim kundakom iz praktičnih razloga, drugo lično naoružanje nije bilo predviđeno. Komanda - komandir + ćato. Po formaciji 2 oficira + stažista (komandir 2. vat. voda) + 3-4 podoficira (svi u komandnom vodu uključujući radaristu) ukupno oko 80 ljudi. Stacionarne OAB su bile nešto drugačije, imale su 1 v. vod sa 4 topa (najčešće 88mm) i bez vozila, ukupno oko 60 ljudi.
Bilo bi zanimljivo da bojnik da formaciju kopnene art. baterije u to vrijeme ako se sjeća.

Stazio (citat):

Što se tiče BO - odnose se direktno na službu na brodu, znači da mogu imati 20, 5, 1 ili nijednog člana/mornara u zavisnosti od vrste broda. Predpostavljam da su na pomoćnim brodovima bili samo I i V BO, eventualno još po neki na većim. Na fregatama su predpostavljam bili svi zastupljeni.

Ova formulacija se po meni teško može primijeniti na male brodove, gdje se cijela posada sastoji od par ljudi. Strogo po PBS-u možda da, ali to za stvarno nije odred. Kakav je to odred od jednog ili ni jednog čovjeka na brodu.
Evo, konkretno: na barkasi je bilo 3-4 člana posade; upravitelj-komandir (mornar-desetar), mornar-motorist (znači onaj koji brine o motoru, mada se o motoru nije imalo bogznašto brinuti, osim naravno, da ne ostane bez goriva i ulja, popravke su ionako obavljali civilni majstori) i 1-2 mornara na palubi. Zašto 1-2? Ovisilo je o vremenskim uvjetima, mada nas je na brodu najčešće bilo trojica, a nekad i samo dvojica. Isplovio sam koji put i sam, kad je bilo lijepo vrijeme. (Mada to nije bilo dozvoljeno po PBS-u.)
E, kad bi sve npr. mornare-motoriste, sa svih brodova u jedinici, stavio na jednu 'hrpu', oni bi bili odred, jasno. U mojoj jedinici se to nije tako računalo, odnosno, možda strogo službeno i je, ali mi nismo o tome vodili računa.
Na remorkerima i dizalici je bilo više članova posade, 6-7. Da, i ovdje bi se od nekih specijalnosti mogao sastaviti odred, jasno, ali kod nas ne za svaki brod posebno. Mada smo mi uskakali po potrebi s jednog broda na drugi kada je bilo potrebno.
Ova podjela na borbene odrede i odjeljenja i ostalo što si naveo je puno bolje izražena na VPBR-ovima.


P.S. Ja zaboravio da je u sastavu moje jedinice bila i jedna veća barkasa BM, ali ona je stalno bila u Dubrovniku. Na njoj je bilo 7 članova posade mislim. Nisam je nikada vidio u Kumboru, ali jesam jednom u Dubrovniku, jer sam tamo otišao s roditeljima na izlet autom, kad su mi bili u posjeti u Kumboru. Ta barkasa BM je bila vezana u civilnom dijelu luke i otišao sam tada na nju posjetiti drugove.

Jedna malo starija slika da nam nisu samo slova na temi

[You must be registered and logged in to see this image.]

Protuavionski top 20 mm na brodu JRM.....................

Počelo je u skladu sa temom, a onda navaliste na mornaricu i to pod temama kopnene vojske. Prebacite veći deo teme u mornaricu, a ja ću da se nadovežem na kopnenu vojsku.

Pešadija:
Pešadijski vod je širok pojam i to treba razgraničiti. Ima ih raznih vrsta i namena: streljački (planinski), izviđački, protivoklopni, vod za PVO, vod za podršku, vod vojne policije itd
Streljački (planinski) vod je podvrsta pešadijskih vodova. Namenjan je za neposrednu borbu, zauzimanje i kontrolu terena na manevarskom i brdsko-planinskom zemljištu
Sastojao se od tri streljačka odeljenja i odeljenja za podršku, koje je moglo biti protivoklopno ili mitraljesko.
Streljačko odeljenje je sastava 8 vojnika (zadnja formacija) i to: komadir, 2 puškomitraljesca (M-72), 4 strelca i snajperist. Jedan od strelaca je nosio RRB M-80 (popularna "Zolja").
Odeljenje za podršku je moglo biti mitraljesko ili protivoklopno.
Mitraljesko odeljenje je imalo komandira i 3 ili 4 posluge na oruđima (3 posluge za mitraljeze M-53 ili M-84). U plasninskom vodu je mitraljesko odeljenje imalo i 3 konja za prenos oruđa i municije.
Protivoklopno odeljenje se sastojalo od komandira i 4 posluge RB M-57 ili RRB 90mm M-79 "Osa".
Pored toga, sa komandirom voda su bila još tri vojnika (kao "komanda voda"): radiofonist, bolničar i snajperist.
Brojno stanje voda je bilo od 37ili 38 ljudi.
Streljaški vod se mogao ojačavati i drugim vrstama odeljenja, zavisno od konkretnog zadatka.

Komandir
komandna grupa: radiofonist, bolničar, snajperist
3x streljačko odeljenje: komandir, PM x2, strelac x4, snajperist
mitraljesko odeljenje: komandir, 3x mitraljez M-53 ili M-84
(protivoklopno odeljenje: komandir, 4x RB ili RRB)
Ukupno 37 (38) ljudi

zastavnik (citat):

Počelo je u skladu sa temom, a onda navaliste na mornaricu i to pod temama kopnene vojske. Prebacite veći deo teme u mornaricu, a ja ću da se nadovežem na kopnenu vojsku.

U pravu si, nećemo više. Baterija može da prođe ovdje.  
Šta je još ulazilo u sastav pješadijske čete? (3 pješadijska voda i ...?)

U sastav pešadijske čete je još ulazio vod za podršku (mogao je biti mešoviti, protivoklopni ili minobacački), a bilo je i pozadinsko odeljenje.
A baterija je i pojam u artiljeriji i PVO, tako da ulazi u ovu temu, ako nije brodska baterija.
A u obe teme (KoV i mornaricu) može ući mornaričko-desantna pešadija.

BATALJON - PESADIJSKI, BRDSKI, PLANINSKI
 
 
PESADIJSKI BATALJON
 
1. KOMANDA -1.Od veze-9
                   2.InOd -14
                   3.SnOd- 13
                   4.OdTnO - 14
 
Sastav komande
K-dant
Zam k-danta
Pom za MPV
Pom za PO ob
Ref. za opste poslove
ref.za bezbednost
ref. za ABHO
ref. InSl
ref.SnSl
ref.TnSl
Vozaci, kuriri,
 
Ukupno u komandi - 17
 
2. 3 PES.CETE po 158 ljudi
 
3. PoV 9 K-11 - 14 ljudi
 
4. Vod MB 120 mm - 25 ljudi
 
5. LARV PVO - 32 borca i to - Od. veze
                                      - 2 topovska odeljenja
                                      - Od. LAR
 
 
NAORUZANJE BATALJONA
 
ap-479
snp-6
pm-56
pi-68
m-9
rb-56
MB 82-6
MB 120 -4
POLK 9 K-11-4
PAT 20mm-4
strela 2M 3
 
Vatrena moc bataljona oko 1000kg/min+MB mine PVO zrna i rakete
 
UKUPNO U BATALJONU 622 BORCA
 
Brani rejon [irine 3-5 km i dubine 2-3 km- 1. linija odbrane + ceta u rezervi, POG, BVG, ev. borb.os.
Napada u rejonu sirine do 1.5 km - cete 1. linije+rez, POG, BVG, snage za ubacivanje

zastavnik (citat):

Počelo je u skladu sa temom, a onda navaliste na mornaricu i to pod temama kopnene vojske.

Oprostite, ako smo nekome smetali, mislio samo da se tema odnosi na 'organizacijsko-formacijsku strukturu jedinica JNA' u svim rodovima, tek kasnije sam skužio da piše podforum 'Kopnena vojska'.
To sam onda i rekao Staziju, može potvrditi.
Izvini 'dpuric'......., eto.....

Ma mislim da nema veze (sta ce dez, oficir i generalstab reci?) Za mene je to OK posebno jer u SRO uopste nismo bar informativno radili druge vidove.

dpuric (citat):

Za mene je to OK posebno jer u SRO uopste nismo bar informativno radili druge vidove.

Zato imate nas sad ovdje!
Dobro, nećemo više o JRM tu, ali ću nešto kasnije o mornaričkoj pješadiji reći koju riječ ako dopuštaš..........

Bila bi zanimljiva org.-form. struktura nekih jedinica mornaricko-desantne pesadije

dpuric (citat):

Bila bi zanimljiva org.-form. struktura nekih jedinica mornaricko-desantne pesadije

Pa, pišite vi ovdje o kopnenoj vojsci, sad je opet zastala priča.
Pisat ću ovdje ili na 'Komandnom mostu - RM' o mornaričkoj pješadiji, moram se malo pripremiti....

Sto se tice pesadijskih vodova, da li je gore napisana struktura bila predvidjena samo za borbena dejstva, posto pesadijske cete mog bataljona nisu imale takvu strukturu:


I ceta strelci

II ceta Rb i Bst

III ceta mitraljesci

verovatno je to bilo samo u cilju obuke

Kemo Specijalac (citat):

Sto se tice pesadijskih vodova, da li je gore napisana struktura bila predvidjena samo za borbena dejstva, posto pesadijske cete mog bataljona nisu imale takvu strukturu:


I ceta strelci

II ceta Rb i Bst

III ceta mitraljesci

verovatno je to bilo samo u cilju obuke

Ovakve čete su formirane samo za potrebe obuke, da bi se lakše organizovala nastava, formacijski je to potpuno nelogično.

Organizacijsko formacijska struktura moze biti mirnodopska i ratna. Podatke koje sam ja dao (a i nekolicina drugih) odnose se na ratnu formaciju.Mirnodopska je u vecini slucajeva bila manja od ratne (malo je bilo jedinica tzv. A sastava - 100% popunjene). Recimo u mirnodopskom bataljonu u komandi je pored k-danta i njegovog zamenika postojao jos referent opstih poslova. Ostala form.mesta su popunjavana po R formaciji (najcesce iz rezervnog sastava)

Jedinice tzv A formacije nikada nisu bile niti je predviđeno da budu popunjene 100% u mirnodopskim uslovima. Popunjene su bile odično oko 85 do 90%. Postojale su i jedinice B i R formacije. B formacija je bila popunjena oko 35 do 40%, a R formacija do 5%.

R formacija se još nazivala i "Komanda za razvoj" jer je najčešće imala samo komandanta, opertivca, referenta, 3 do 4 rukovaoca i desetak vojnika za rad u magacinima.

Moja jedinica (brdska ceta) je imala dva streljacka voda (AP M70 + PM M72) sa po tri odelenja i jedan takozvani "prateci" vod (AP M70 + PM M53) sa tri odelenja. Nitko nije duzio RB ili MB. U ceti se nalazio i bestrzajni top, ali ga nikad nismo koristili za obuku.
Kako vidim, malo neklasicna struktura?

zastavnik (citat):

Jedinice tzv A formacije nikada nisu bile niti je predviđeno da budu popunjene 100% u mirnodopskim uslovima. Popunjene su bile odično oko 85 do 90%. Postojale su i jedinice B i R formacije. B formacija je bila popunjena oko 35 do 40%, a R formacija do 5%.

R formacija se još nazivala i "Komanda za razvoj" jer je najčešće imala samo komandanta, opertivca, referenta, 3 do 4 rukovaoca i desetak vojnika za rad u magacinima.

E što ti je profi! Daj još malo podataka na ovu temu jer za većinu nas koji smo samo služili vojni rok je ovo "siva zona". Kako bi se npr. u slučaju agresije ove jedinice transformirale, kako bi se popunjavalo rezervnim sastavom i kako bi se ratna dejstva koordinirala sa TO? Zanima me uopćeno ta zamišljena i planirana obrana cjelokupnog teritorija SFRJ i bi li to, po tvome mišljenju, funkcioniralo? Hajde prisjeti se što si u školi naučio i potegni stare udžbenike ( ako ih još imaš)

warpaint (citat):

Moja jedinica (brdska ceta) je imala dva streljacka voda (AP M70 + PM M72) sa po tri odelenja i jedan takozvani "prateci" vod (AP M70 + PM M53) sa tri odelenja. Nitko nije duzio RB ili MB. U ceti se nalazio i bestrzajni top, ali ga nikad nismo koristili za obuku.
Kako vidim, malo neklasicna struktura?

Da li je bilo koliko jedinica A formacije većih od čete(baterije), ja lično ne znam ni za jednu (izuzev nastavnih bataljona, većih brodova i u avijaciji)?

Ja sam bio u jednom bataljonu (planinskom) A formacije. Popunjenost je bila oko 85%. Inače, brigada je bila mešovite formacije iako je zvanično bila A brigada, dva bataljona su bila A, jedan je bio B i jedan R, dok su jedinice za podršku bile A i B formacije.

Mogu zaključiti: Što je bila veća jedinica A formacije imala je manji procenat popunjenosti.

Koliko znam, postojale su 3 ili 4 brigade stvarne A formacije, koje su bile razmeštene na kritičnim pravcima za odbranu u slučaju agresije izvana. Sve brigade B formacije imale su 1 ili 2 bataljona A formacije, a ostalo B ili R. Granični odseci (bataljoni) su bili isključivo A formacije i popunjeni minimalno 95%
Namena ovih delova A formacije bila je da omogući mobilizaciju i razvoj jedinice do pune ratne formacije. Sve jedinice su po ratnoj formaciji bile popunjene 105 do 110% ljudstvom (tu je ukalkulisan određen procenat neodazivanja na mobilizaciju).
A, B i R su bile isključivo mirnodopske formacije.

zastavnik (citat):

...Namena ovih delova A formacije bila je da omogući mobilizaciju i razvoj jedinice do pune ratne formacije. Sve jedinice su po ratnoj formaciji bile popunjene 105 do 110% ljudstvom (tu je ukalkulisan određen procenat neodazivanja na mobilizaciju).
A, B i R su bile isključivo mirnodopske formacije.

Kada čitam tvoj tekst, prisjećam se i ja nekih detalja o tome i iskustava iz rezervnog sastava. Te žive jedinice su morale odraditi sav posao za prihvat rezerve. Par puta su nas starješine zvali dan prije da se uključimo u to.

Odbrana SFRJ je bila zamisljena po dubini po glavnim strategijskim pravcima.Glavni strategijski pravac sa zapada je Padsko-panonski. Protezao se dolinom Soce, Save i Dunava. Snazni garnizoni (Pivka, Vipava, Postojna) sa jedinicama uglavnom A form.imale su zadatak da prime prvi udar i omoguce jedinicama po dubini da izvrse mobilizaciju i razvoj.Zadatak usporavanja protivnika imale su i jedinice (Zagreb, Varazdin, Bjelovar) dok je zaustavljanje protivnika ka Lici, Kordunu i jadranskoj obali bilo predvidjeno na Postojnskim i Plitvickim vratima i Velebitu. Jediniceu BiH imale su zadatak bocnog udara u protivnika koji bi dolinom Save nadiraoka Vinkovcima.

Malo se ponavljam, JRM (flota i obalska odbrana) su imale najnezahvalniju ulogu u cijeloj priči o odbrani. Zaustaviti prodor na desantnim pravcima što duže pa ko preživi. Tehnički nije bilo načina za manevar po dubini, samo more i utvrđeni obalski pojas pa ako te "pregaze", odbranu preuzimaju drugi.

PESADIJSKI PUK

I KOMANDA - Komanda stana
-Izvidjacki vod
-Vod ABHO

II 3 pes.bataljona

III Ceta veze

IV MAD - Kom.baterija
- Topovska baterija
- MB baterija 120
- Sam.art baterija PTO

V Inz.bataljon

VI Pozadinske jedinice
- Komanda baze
- Ceta TO
- Ceta TS
- Int.vod
- Sn vod

dpuric (citat):

PESADIJSKI PUK

I KOMANDA - Komanda stana
-Izvidjacki vod
-Vod ABHO

II 3 pes.bataljona

III Ceta veze

IV MAD - Kom.baterija
- Topovska baterija
- MB baterija 120
- Sam.art baterija PTO

V Inz.bataljon

VI Pozadinske jedinice
- Komanda baze
- Ceta TO
- Ceta TS
- Int.vod
- Sn vod

Koliko se mogu sjetiti JNA je sa pukovske prešla na brigadnu organizaciju jedinica. Zna li neko više o tome?

Citat :

Koliko se mogu sjetiti JNA je sa pukovske prešla na brigadnu organizaciju jedinica. Zna li neko više o tome?

Nelogično ako znamo da nije postojao čin brigadira u JNA a čin pukovnika jeste
I kad smo već kod činova; desetinom je zapovijedao desetar, vodom vodnik a tko je onda zapovijedao četom? Po logici stvari č.....

Boske (citat):

Citat :

Koliko se mogu sjetiti JNA je sa pukovske prešla na brigadnu organizaciju jedinica. Zna li neko više o tome?

Nelogično ako znamo da nije postojao čin brigadira u JNA a čin pukovnika jeste
I kad smo već kod činova; desetinom je zapovijedao desetar, vodom vodnik a tko je onda zapovijedao četom? Po logici stvari č.....

Čin pukovnika u JNA je identičan činu brigadira, ako to misliš, a čin potpukovnika u JNA činu pukovnika. Sam naziv čina, nema presudnu ulogu.... Možda vam ovo može pomoći:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ma znam da to tako ne ide Max, zezam malo

Boske (citat):

Ma znam da to tako ne ide Max, zezam malo

Evo ti još onda za zezanje:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Bilo je vise promena org. form struktura operativno-strategijskih sastava. Sa brigadnog na pukovski i nazad, formiranje pa ukidanje divizija i na kraju ukidanje Armija i formiranje vojista (VISE UTICAJ POLITICKOG NEGO VOJNO-STUCNOG FAKTORA).

Te stvari ćete naći ovdje:
[You must be registered and logged in to see this link.]
Mislio sam da će neko znati nešto iz JNA.

zastavnik (citat):

A u obe teme (KoV i mornaricu) može ući mornaričko-desantna pešadija.

U organizacijskom pogledu, jedinice mornaričko-desantne pješadije imaju načelno trojnu podjelu. Formacijski nazivi jedinica su isti kao u KoV. Izuzetak čini veća formacijska jedinica od bataljona, koja je u mornaričko-desantnoj pješadiji po pravilu brigada. Jedinice se prirodno formiraju u brigade, a u velikim svjetskim mornaricama i u divizije.
Karakter djelovanja mornaričko-desantne pješadije zahtjeva da njene jedinice budu što samostalnije u izvršavanju zadataka. Tu samostalnost postižu odgovarajućim naoružanjem, opremom i dodavanjem raznih tzv. ojačanja. Po pravilu, osobno naoružanje ove pješadije je automatsko i iziskuje veliki utrošak streljiva, ali u borbi ovih jedinica, to ne predstavlja veliku poteškoću, jer dubina desantne osnovice m-d pješadije nije velika. Ostalo njeno naoružanje je raketno ili univerzalno.
Mornaričko-desantna brigada zajedno sa desantno iskrcajnim sredstvima predstavlja jurišni odred. Za vrijeme marša, ovi odredi se nalaze na čelu desantnog konvoja, a pri prijelazu iz marševskog u borbeni poredak, prestrojavaju se tako, da se svaka jurišna grupa nađe ispred svoje zone iskrcavanja.

PESADIJSKA BRIGADA

I KOMANDA
-K-nda stana
-Izv.ceta
-Ceta VP
-Vod ABHO

II PES BATALJONI -3 do 5

III OKLOPNI BATALJON
- 3 tenkovske cete
- mehanizovana ceta
(Opcija 3 meh + 1 tenkovska ceta > mehanizovani bataljon ili 3 motor. bat+ meh> motor.bat)

IV CETA VEZE

V MAD
- K-dna bat
- 2 bat 120 mm
- HAB 105 mm

VI M PT art divizion

VII LPAD

VIII INZ.BAT

IX POZ.BAT

dpuric (citat):

PESADIJSKA BRIGADA

I KOMANDA
-K-nda stana
-Izv.ceta
-Ceta VP
-Vod ABHO

II PES BATALJONI -3 do 5

III OKLOPNI BATALJON
- 3 tenkovske cete
- mehanizovana ceta
(Opcija 3 meh + 1 tenkovska ceta > mehanizovani bataljon ili 3 motor. bat+ meh> motor.bat)

IV CETA VEZE

V MAD
- K-dna bat
- 2 bat 120 mm
- HAB 105 mm

VI M PT art divizion

VII LPAD

VIII INZ.BAT

IX POZ.BAT

Dosta složena struktura, bilo je i nekih lakih peš. brigada jednostavnijeg sastava.